Marko Marin

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marko Marin
Marko Marin u dresu Verdera iz Bremena, 2009.
Lični podaci
Puno ime Marko Marin[1]
Datum rođenja (1989-03-13)13. mart 1989. (35 god.)[2]
Mesto rođenja Bosanska Gradiška, SFR Jugoslavija[5]
Visina 1,70 m[3]
Masa 63 kg[4]
Pozicija prednji i bočni vezni / polušpic[4]
Klupske informacije
Trenutni klub
 Crvena zvezda
(tehnički direktor)
Juniorska karijera
1994—1996. SG 01 Hehst
1996—2005. Ajntraht Frankfurt
2005—2006. Borusija Menhengladbah
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2007. Borusija Menhengladbah II 16 (3)
2007—2009. Borusija Menhengladbah 68 (8)
2009—2012. Verder Bremen 87 (8)
2012—2016. Čelsi 6 (1)
2013—2014. → Sevilja 18 (0)
2014—2015. → Fjorentina 0 (0)
2015. → Anderleht 6 (0)
2015—2016. → Trabzonspor 24 (2)
2016—2018. Olimpijakos 37 (11)
2018—2019. Crvena zvezda 34 (9)
2020—2021. Al Ahli Džeda 18 (1)
2021. → Al Raed 10 (0)
2021—2022. Ferencvaroš 17 (2)
Ukupno 341 (45)
Reprezentativna karijera**
2004—2005. Nemačka do 16 9 (0)
2005—2006. Nemačka do 17 16 (5)
2006—2007. Nemačka do 18 4 (2)
2007—2009. Nemačka do 21 12 (1)
2008—2010. Nemačka 16 (1)
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 2010. Južna Afrika Nemačka
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Švedska Nemačka
* Datum aktuelizovanja: 11. mart 2023.
** Datum aktuelizovanja: 6. septembar 2014.

Marko Marin (Bosanska Gradiška, 13. marta 1989) bivši je nemački fudbaler. Zbog dobrih organizacionih sposobnosti u igri, Marin je najčešće nastupao u prednjem delu veznog reda, ili na levoj bočnoj strani napada.

Marin se, kao dvogodišnjak, iz svog rodnog mesta preselio u Nemačku, gde je fudbalski stasavao, a zatim i započeo svoju profesionalnu karijeru u dresu Borusije Menhengladbaha. Usled zapaženih partija za klub, a nakon mlađih selekcija Nemačke, Marin je dobio poziv Joahima Leva u seniorski sastav reprezentacije te države, koju je predstavljao od 2008. do 2010. godine.

U međuvremenu je potpisao za Verder iz Bremena, te je u dresu tog kluba odigrao više od 100 takmičarskih utakmica u svim takmičenjima, uključujući kontinentalne nastupe u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Odatle je prešao u Čelsi, gde nije zadovoljio kriterijume stručnog štaba, pa je nakon prve godine ugovora narednih nekoliko godina proveo na pozajmicama u drugim klubovima. Marin je tako dva puta uzastopno osvajao Ligu Evrope, u sezonama 2012/13. i 2013/14.

Od 2016. do 2018. godine nastupao je za Olimpijakos iz Pireja, dok je nakon plasmana Crvene zvezde u Ligu šampiona, prihvatio ponudu rukovodstva tog kluba i potpisao ugovor sa tadašnjim zvaničnim šampionom Srbije u fudbalu. Pred početak takmičarske 2019/20, Marin je imenovan za kapitena kluba. Iz Crvene zvezde je otišao u Saudijsku Arabiju gde je nastupao za Al Ahli i Al Raed. Jednu sezonu proveo je u Ferencvarošu posle čega je 2022. godine okončao profesionalnu igračku karijeru tokom koje je nastupao za klubove iz deset različitih država. Iste godine se vratio u Crvenu zvezdu na mesto šefa skauting službe. Trenutno je angažovan kao tehnički direktor tog kluba.

Biografija i karijera[uredi | uredi izvor]

Odrastanje i fudbalski počeci[uredi | uredi izvor]

Marko Marin je rođen u Bosanskoj Gradišci od oca Ranka i majke Borke. Njegov otac, koji se takođe bavio fudbalom, igrao je na poziciji desnog beka za ekipu Sloge iz Gornjih Podgradaca.[4] Pred početak rata u Bosni i Hercegovini, njegova majka Borka se prijavila na konkurs za medicinske sestre koji je raspisao nemački konzulat u Sarajevu. Pošto je ispunila uslove i dobila posao, sa mužem Rankom i dvogodišnjim sinom Markom preselila se u mesto Hehst pored Frankfurta.[6] Tamo je Marko Marin odrastao i počeo da se bavi fudbalom u školi lokalnog kluba.[7] Potom je prešao u akademiju Ajntrahta iz obližnjeg Frankfurta na Majni, gde u to vreme polaznici najmlađih uzrasta nisu bili u obavezi da treniraju u opremi sa zvaničnim klupskim obeležjima, pa je Marko nosio dres beogradske Crvene zvezde.[8] Tokom svog odrastanja u Nemačkoj, Marin je često posećivao svoj rodni kraj, gde je provodio praznike.[9]

Marin u opremi Borusije iz Menhengladbaha, 2007.

Borusija Menhengladbah[uredi | uredi izvor]

Posle godinu dana provedenih u mlađim uzrastima Borusije iz Menhengladbaha, gde je stigao iz akademije frankfurtskog Ajntrahta, Marinu je 2006. godine ponuđen trogodišnji profesionalni ugovor. Ubrzo nakon dogovora, Marin je prosleđen razvojniom timu, koji se nadmetao u jednoj od liga trećeg stepena fudbalskog takmičenja u Nemačkoj. Usled zapaženih igara za omladinski i rezervni sastav tokom sezone 2006/07, Marin je priključen prvoj ekipi, a svoj debitantski nastup na profesionalnom nivou upisao je u remiju sa svojim bivšim klubom, poslednjeg dana marta 2007.[10] On je u 63. minutu tog susreta na terenu zamenio Marvina Kompera, dok je u pretposlednjem minutu regularnog toka utakmice asistirao Federiku Insui za konačnih 1 : 1 na tom susretu.[7] Do kraja sezone igrao je i na preostala tri kola, te je tako zabeležio nastupe i protiv Bajerna, Majnca i Bohuma.[11]

Po ispadanju kluba u drugu Bundesligu, Marin je već tokom naredne sezone postao jedan od nosilaca igre ekipe Borusije, doprinevši osvajanju prvog mesta na tabeli i ponovnoj promociji u najviši stepen takmičenja s četiri gola i dvocifrenim brojem asistencija.[12] Nastupao je i u Kupu Nemačke, postigavši jedini pogodak na utakmici prvog kola, za pobedu na gostovanju Osnabriku.[13] U prvoj Bundesligi Nemačke je ponovio identičan učinak iz prethodne sezone, dok je svoj prvi het-trik u karijeri postigao u okviru kup takmičenja, kada je njegov tim ostvario pobedu rezultatom 8 : 1 nad Fihteom iz Bilefelda.[14]

Verder Bremen[uredi | uredi izvor]

Marin kao igrač Verdera iz Bremena, leta 2009.

U junu 2009. godine, Marin je promenio klub i postao član Verdera, za obeštećenje koje je procenjeno na 8,5 miliona evra. Bio je deo napada Verdera koji su činili i Aron Hunt, odnosno i Mesut Ozil. Tokom svoje prve sezone u klubu odigrao je ukupno 50 takmičarskih utakmica i ostvario učinak od 7 pogodaka i 18 asistencija, od čega je u Bundesligi pogađao 4 puta i u 14 navrata uputio dodavanje za gol.[12] Nakon odlaska Mesuta Ozila u Real iz Madrida, leta 2010, primećen je pad uticaja u igri Marka Marina,[15] dok je jedan od ključnih igrača bio na susretu sa ekipom Frajburga u 3. kolu bundesligaškog takmičenja.[16] Tada je, asistencijama za Klaudija Pizara, Marka Arnautovića i Veslija, doprineo pobedi svog tim rezultatom 5 : 3.[17]

Jedini pogodak u Bundesligi postigao je 18. februara 2012, kada je utakmicu protiv Hamburgera otvorio golom u 9. minutu igre na Folksparkstadionu, kada je susret okončan pobedom gostujućeg sastava rezultatom 3 : 1.[18] Na svojoj poslednjoj utakmici, koju je odigrao za klub, Marin je upisao asistenciju Markusu Rosenbergu, za jedini pogodak Verdera u porazu od Štutgarta, rezultatom 4 : 1, 13. aprila 2012.[19] Za ekipu Verdera, odigrao je 87 bundesligaških utakmica,[20] dok je računajući i ostala takmičenja nastupio ukupno 116 puta.[12]

Čelsi[uredi | uredi izvor]

Krajem aprila 2012, Marko Marin je potpisao petogodišnji ugovor sa Čelsijem. Iznos obeštećenja tom prilikom nije objavljen.[21][22][23] Zadužio je dres sa brojem 21, koji je prethodno nosio Salomon Kalu, fudbaler koji je istog leta potpisao ugovor sa ekipom Lila.[24]

U julu 2012. godine, Marin je debitovao za svoj novi klub u predsezoni, na prijateljskoj utakmici sa Sijetl saundersima, postigavši treći pogodak za Čelsi u pobedi od 4 : 2.[25] Nešto kasnije je propustio susret superkupa Engleske, zbog povrede tetive.[26] Prva takmičarska utakmica na kojoj je nastupio bila je u trećem kolu Liga kupa, ušavši u igru kao rezervista u pobedi od 6 : 0 protiv Vulverhempton vonderersa.[27] Svoj debitantski nastup u Premijer ligi upisao je 28. novembra 2012, ušavši u igru umesto Edana Azara u 82. minutu Derbija Zapadnog Londona, protiv Fulama na domaćem terenu, koji je završen bez pogodaka.[28] Dana 2. januara 2013. godine, Marin je zabeležio svoj prvi start u Premijer ligi, u porazu od lokalnog rivala, Kvins Park rejndžersa.[29] Svoj prvi pogodak za klub postigao je 9. februara iste godine, neposredno po svom ulasku u igru i prvog dodira sa loptom, pred kraj utakmice sa Vigan atletikom.[30] Zbog učestalih povreda na početku sezone i nedovoljno dobre forme tokom iste, Marin nije uspeo da se nametne stručnom štabu, a do kraja sezone u Premijer ligi je odigrao šest mečeva, od toga samo dva u startnoj postavi.[31] Pored toga, Marin je za klub nastupao i u svim ostalim takmičenjima, te je učestvovao u osvajanju šampionskog pehara Lige Evrope za sezonu 2012/13.[32]

Marko Marin je jednu sezonu proveo u Sevilji, na pozajmici iz Čelsija

Pozajmica Sevilji[uredi | uredi izvor]

U junu 2013, Čelsi je potvrdio da je dogovoreno jednogodišnje ustupanje Marka Marina fudbalskom klubu Sevilji.[33] Svoj prvi pogodak postigao je na revijalnoj utakmici protiv Mančester junajteda u avgustu iste godine.[34] Nešto kasnije, istog meseca, Marin je postigao dva pogotka na prvoj utakmici poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, 2013/14, u pobedi nad Šlonskom iz Vroclava.[35] Stigavši do finala tog takmičenja sa ekipom Sevilje, Marin je na poslednjoj utakmici, protiv Benfike, u igru ušao sa klupe. Nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, ekipa Sevilje je osvojila trofej, te je Marin drugi put zaredom osvojio zlatnu medalju tog takmičenja.[36]

Pozajmica Fjorentini[uredi | uredi izvor]

Leta 2014, Fiorentina je potrvrdila da je dogovorila jednogodišnju pozajmicu Marka Marina sa opcijom otkupa ugovora.[37] Za tu ekipu, Marin je debitovao na susretu grupe K, Lige Evrope, protiv Paoka.[38] Svoj prvi pogodak za italijanski klub, Marin je postigao protiv ekipe Gengana u istom takmičenju, iskoristivši dodavanje Alberta Akvilanija za prvi od dva gola svoje ekipe u pobedi od 2 : 1.[39] Pogodio je i u poslednjem kolu, u porazu od 2 : 1 na domaćem terenu od Dinama iz Minska.[40] Dok je u Ligi Evrope nastupao i imao konkretan učinak, Marin je u Seriji A najčešće bio na klupi za rezervne fudbalere i nije zabeležio niti jedan nastup do kraja kalendarske godine, pa je sporazum o ustupanju prevremeno prekinut.[31]

Pozajmica Anderlehtu[uredi | uredi izvor]

Nakon neubedljivog perioda tokom pozajmice Fjorentini, Marin je otišao u Anderleht do kraja sezone, uz mogućnost otkupa ugovora po završetku sezone.[41] Pet dana po svom dolasku u Belgiju, Marin je debitovao za Anderleht u porazu od 2 : 0 od Standarda iz Liježa, ušavši u igru umesto Maksima Kolina u 75. minutu igre.[42] Marin je bio u startnoj postavi u finalu Kupa Belgije, dok je u drugom poluvremenu zamenjen posle povrede potkolenice. Anderleht je izgubio konačnim rezultatom 2 : 1.[43] Nakon povrede koju je doživeo, što ga je udaljilo od terena na nekoliko sedmica, Anderleht je odlučio da ne otkupi Marinov ugovor.[44]

Pozajmica Trabzonsporu[uredi | uredi izvor]

Marko Marin je Trabzonsporu pristupio na jednogodišnju pozajmicu iz Čelsija krajem avgusta 2015.[45] Debitovao je u trećem kolu Superlige Turske, kada je ušao u igru ušao u drugom poluvremenu susreta sa Akhisar Beledijesporom.[46] Odmah zatim, u sledećem kolu, Marin je upisao asistenciju Oskaru Kardosu za jedini pogodak i minimalnu pobedu nad Kajserisporom.[47] Svoj prvi pogodak postigao je 26. septembra, u porazu od 3 : 1 od ekipe Osmanlispora,[48] a do kraja sezone pogodio je još i na drugoj utakmici protiv Kajserispora.[49]

U intervjuu koji je dao nemačkom Kikeru, Marin se zahvalio Čelsiju za brigu o njegovoj karijeri, ali i izrazio sumnju da će ostvariti značajan trag u tom klubu.[50]

Olimpijakos[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2016. je potpisao trogodišnji ugovor sa Olimpijakosom.[51] Iznos obeštećenja koje je taj klub platio Čelsiju procenjen je na tri miliona evra.[52] Debitovao je u trećem kolu takmičarske 2016/17. u Superligi Grčke, kada je zabeležio dve asistencije u pobedi od 6 : 1 nad sastavom Verije.[53] Do kraja kalendarske godine, Marin je uglavnom nastupao u Ligi Evrope i kup takmičenju, dok ga je u šampionatu Grčke trener Paulo Bento u sastav uvrstio još samo u 7. kolu, kada je takođe upisao asistenciju u pobedi od 2 : 0 na gostovanju Panioniosu.[54] U startnu postavu se vratio početkom naredne godine, kada je postigao odlučujući pogodan za pobedu od 2 : 1 u završnici susreta sa Asterasom iz Tripolija.[55] Do kraja sezone je postigao još tri pogotka, a sa klubom je po njenom okončanju osvojio titulu prvaka države u fudbalu.[12]

Na otvaranju nove takmičarske sezone, Marin se našao u startnoj postavi svoje ekipe na prvoj utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona, protiv Partizana u Beogradu. On je na tom susretu asistirao saigraču Benu, za poslednji od tri pogotka svoje ekipe u pobedi od 3 : 1.[56] Na poslednjem susretu kvalifikacionog ciklusa, Marin je bio strelac jedinog pogotka na Stadionu Rujevica, za minimalnu pobedu nad Rijekom i prolaz u grupnu fazu Lige šampiona.[57] Svoj prvi gol u šampionatu Grčke postigao je u porazu od atinskog Aeka, 24. septembra 2017.[58] U periodu s kraja 2017. na početak 2018, Marin je bio strelac nekoliko pogodaka, te je tako golom koji je postigao na pravoslavni Božić, protiv Larise, doprineo nizu od sedam uzastopnih pobeda svog tima u prvenstvu.[59][60][61] Pogodio je i u sledećem kolu, protiv Lamije, dok je na kraju sezone njegova ekipa završila na trećem mestu na tabeli, iza Aeka i Paoka. Marin je za Olimpijakos odigrao ukupno 59 utakmica i zabeležio 12 golova uz 10 asistencija.[62] Leta 2018. nije bio deo takmičarske ekipe, pa je nešto kasnije i napustio klub.[63]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Sezona 2018/19: najbolji fudbaler Superlige[uredi | uredi izvor]

Nakon plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, Marin je poslednjeg dana avgusta 2018. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[64] Vrednost transfera procenjena je na 700 hiljada evra.[65] Svoj debitantski nastup za beogradski klub, Marin je upisao u 8. kolu Superlige Srbije za takmičarsku 2018/19, protiv surduličkog Radnika. On je tada odigrao čitav susret u pobedi svog tima rezultatom 6 : 0, postigavši jedan pogodak, uz dve asistencije podeljene saigračima.[66] Tri dana kasnije, Marin je bio i u startnoj postavi ekipe protiv Napolija, u prvom kolu Lige šampiona, a pred kraj susreta koji je završen bez pogodaka na terenu ga je zamenio Veljko Simić.[67] Odmah zatim, Marin je asistirao Ričmondu Boaćiju za pogodak Crvene zvezde na 158. Večitom derbiju, završenom rezultatom 1 : 1.[68] Marin je bio strelac i u drugom kolu Lige šampiona, protiv Pariz Sen Žermena na Parku prinčeva, kada je iskoristio dodavanje Lorenca Ebisilija.[69] Svoj drugi pogodak u Superligi Srbije, a treći u dresu Crvene zvezde, Marin je postigao 7. oktobra, protiv sastava Zemuna.[70] Tokom novembra iste godine, Marin je bio asistent kod oba pogotka Milana Pavkova u pobedi nad Liverpulom na Stadionu Rajko Mitić,[71] kao i Benu u porazu od 3 : 1 na gostovanju Napoliju na Stadionu San Paolo u pretposlednjem kolu grupne faze Lige šampiona za takmičarsku 2018/19.[72] Isto tako, prvi od četiri pogotka Crvene zvezde u osmina finala Kupa Srbije, protiv TSC Bačke Topole, Veljko Simić je postigao nakon upućene lopte Marka Marina.[73]

Pred kraj 160. večitog derbija, Marina je pri rezultatu od 2 : 1 za Crvenu zvezdu na terenu zamenio štoper Vujadin Savić

Na otvaranju prolećnog dela sezone u Superligi Srbije, Marin je bio dvostruki asistent u pobedi od 4 : 0 nad novosadskom Vojvodinom, dok je početkom marta 2019. pogađao na dve uzastopne utakmice, protiv lučanske Mladosti u 25. i Zemuna u 26. kolu srpskog šampionata.[74][75][76] Na svoj 30. rođendan, Marin je produžio ugovor sa klubom do 2021. godine.[77]

Tokom aprila 2019. godine, Marin je postigao po jedan pogodak protiv novosadskog Proletera i Čukaričkog,[78][79] uz asistencije protiv OFK Bačke iz Bačke Palanke, odnosno lučanske Mladosti na prvoj utakmici polufinala Kupa Srbije.[80][81] Takođe, u prvom kolu doigravanja za titulu, Marin je iznudio jedanaesterac protiv niškog Radničkog, koji je realizovao El Fardu Ben.[82] Na trećem Večitom derbiju u sezoni, Crvena zvezda je ostvarila pobedu rezultatom 2 : 1, dok je Marin pred kraj susreta svoje mesto na terenu ustupio Vujadinu Saviću.[83] Prvog dana maja iste godine, Marin je asistirao za jedan od pet pogodaka svoje ekipe u pobedi nad Vojvodinom na Stadionu Karađorđe.[84] Sa Crvenom zvezdom osvojio je šampionsku titulu Superlige Srbije,[85] dok je krajem sezone proglašen za najboljeg pojedinca tog takmičenja.[86]

Sezona 2019/20: kapiten[uredi | uredi izvor]

Po završetku profesionalne igračke karijere dotadašnjeg kapitena kluba, Nenada Milijaša, Marin je u junu 2019. imenovan za novog kapitena, a u ekonomatu kluba je pred početak sezone, umesto dotadašnje 17-ice, zadužio dres sa brojem 10, koji je Milijaš prethodno nosio.[87] Na početku nove takmičarske godine, Marin se našao u startnoj postavi svoje ekipe protiv Suduve iz Marijampolea.[88] Prvi susret završen je bez pogodaka, dok je u revanšu Marin bio strelac jednog od dva pogotka svog tima za pobedu od 2 : 1 i prolaz u sledeće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona.[89] Nekoliko dana kasnije, Marin je asistirao Branku Jovičiću za prvi pogodak Crvene zvezde na otvaranju Superlige Srbije za sezonu 2019/20, protiv ivanjičkog Javora.[90] Sledeće kolo domaćeg šampionata, protiv niškog Radničkog, odigrano između dve kvalifikacione utakmice drugog kola, Marin je propustio zbog upale mišića, ali je na oba susreta sa finskim predstavnikom Helsinkijem, odigrao po 90 minuta.[91] On je za Crvenu zvezdu postigao jedini pogodak na gostujućem terenu, u porazu od 2 : 1, što je uz prethodnu pobedu od 2 : 0, obezbedilo plasman u sledeću fazu takmičenja.[92] Marin je, takođe, po jednom asistirao i protiv Kopenhagena i protiv Jang bojsa, oba puta na gostujućim susretima, a sa timom je uspeo da izbori drugi uzastopni plasman u grupnu fazu Lige šampiona.[93][94][95]

Marko Marin i Nemanja R. Miletić na naslovnoj strani Vesti

Na odloženoj utakmici trećeg kola Superlige Srbije, Marin je bio asistent kod pogotka Miloša Degeneka, protiv ekipe Voždovca na krovu Tržnog centra.[96] Odmah zatim, prvog dana oktobra iste godine, Marin se ostvario kao dvostruki asistent u pobedi od 3 : 1 protiv svog bivšeg kluba, Olimpijakosa, u drugom kolu Lige šampiona.[97] Do kraja meseca, Marin je bio strelac jednog pogotka za minimalnu pobedu nad Napretkom u Kruševcu iz slobodnog udarca,[98] odnosno na narednoj utakmici, odigranoj nakon reprezentativne pauze, kada je realizovao jedanaesterac protiv Rada.[99] Takođe, asistirao je Tomaneu za prvi od tri pogotka svog kluba protiv TSC Bačke Topole.[100] Na susretu osmina finala Kupa Srbije, protiv šabačke Mačve, Marin je po prvi put na teren ušao sa klupe, zamenivši Veljka Nikolića nakon jednog časa igre. [101] Nakon šest primljenih pogodaka od minhenskog Bajerna i bez postignutog gola na tom susretu, što je predstavljalo najteži poraz u istoriji kontinentalnih utakmica Crvene zvezde,[102] Marin je, zajedno sa saigračima, Milošem Degenekom, Milanom Borjanom i Markom Gobeljićem, uputio izvinjenje navijačima i pozvao ih na naredni takmičarski susret.[103]

Protiv ekipe Voždovca, na utakmici odigranoj poslednjeg dana novembra, Marin je postigao prvi od dva pogotka svog tima, a u završnici susreta ga je zamenio Veljko Simić. Prema oceni izveštača Večernjih novosti, Marin je bio najbolji pojedinac na terenu.[104] U sledećem kolu, Marin je asistirao Benu za jedini pogodak i minimalnu pobedu na gostovanju Mladosti u Lučanima.[105] Odmah zatim, Marin je na bio dvostruki asistent u pobedi od 3 : 1 nad ekipom subotičkog Spartaka, kod golova Žandera i Tomanea. Zbog takvog učinka, Novosti su ga ponovo izabrale za najboljeg na susretu.[106] Na poslednjoj utakmici grupne faze Lige šampiona, Marin je iznudio jedanaesterac za svoj tim, koji Tomane nije iskoristio. Crvena zvezda je poražena minimalnim rezultatom od domaćeg Olimpijakosa i eliminisana iz daljeg takmičenja kao poslednjeplasirana od četiri tima.[107] Na zatvaranju jesenjeg dela sezone, Marin je tokom odloženog susreta sa Čukaričkim pretrpeo povredu krajem prvog poluvremena,[108] te ga je u nastavku utakmice na terenu zamenio Aleksa Vukanović.[109] Tokom jesenjeg dela sezone 2019/20, Marin je za Crvenu zvezdu odigrao ukupno 27 utakmica, postigao 4 pogotka i upisao 11 asistencija u svim takmičenjima.[110] Povodom Dana Republike Srpske, 9. januara 2020, Marin je, zajedno sa Savom Miloševićem, odlikovan Medaljom zasluga za narod.[111]

Saudijska Arabija, Mađarska i kraj karijere[uredi | uredi izvor]

Dana 5. januara 2020. godine, Marko Marin je prešao u ekipu Al Ahlija iz Džede.[112] Vrednost transfera procenjena je na 2,5 miliona američkih dolara. Prema pisanju medija, Al Ahli se obavezao da Crvenoj zvezdi odmah isplati 700 hiljada u toj valuti, dok je od preostalog iznosa 30 procenata pripalo Olimpijakosu.[113] Uz ugovor do leta 2022. godine, Marin je dogovorio primanja od 2 miliona dolara po sezoni.[114] Debitovao je u 14. kolu Prve lige Saudijske Arabije, zabeleživši asistenciju u pobedi od 3 : 1 nad ekipom Abhe.[115] Nekoliko dana kasnije, protiv Al Vehde u Kupu, Marin je postigao pobedonosni pogodak za svoj tim ubrzo po ulasku u igru sredinom drugog poluvremena.[116] U osmini finala AFK Lige šampiona, protiv ekipe Al Šorta, Marin je postigao jedini pogodak za minimalnu pobedu Al Ahlija i prolaz u sledeću fazu takmičenja.[117] U narednoj sezoni, Marin je tokom novembra 2020. upisao po gol i asistenciju ta svoj klub. Nakon remija s Al Šababom, u kom je postigao izjednačujući pogodak za 2 : 2,[118] na tekstu na portalu sport360 uvršten je u tim nedelje.[119] Na sledećoj utakmici je bio asistent kod vodećeg pogotka protiv Al Fejsalija.[120]

Marin je u februaru 2021. prešao u Al Raed iz Al Ahlija, na šestomesečnu pozajmicu do kraja sezone 2020/21.[121][122] Do kraja sezone upisao je tri asistencije u dresu to kluba.[12] Po isteku pozajmice ponovo je postao fudbaler Al Ahlija. Klub je tužio organima FIFA zbog neisplaćenih zarada i nagomilanog duga prema njemu.[123]

U septembru 2021. godine predstavljen je kao novi fudbaler Ferencvaroša.[124] Računajući period tokom pozajmice u Fjorentini za koju nije nastupio u Seriji A i Kupu Italije, to je bio njegov angažman u desetoj različitoj državi.[125] Tokom sezone 2021/22. postigao je dva pogotka uz asistenciju na 17 odigranih utamica u Prvoj ligi Mađarske, a uz to je nastupio na dva susreta u Kupu Mađarske.[126][127][128] U martu 2022. je najavio povlačenje i prekid aktivnog igranja fudbala po završetku sezone.[129] Karijeru je okončao osvajanjem duple krune.[130]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Prošavši sve mlađe selekcije Nemačke, Marin je kao osamnaestogodišnjak debitovao za mladu reprezentaciju te države.[131] Početkom 2007, Marin je uvršen u sastav evropske reprezentacije sačinjene od najperspektivnijih mladih igrača, članovima klubova koji nastupaju pod okriljem Uefe, za susret sa vršnjacima sa afričkog kontinenta u okviru Meridijan kupa. To takmičenje osnovano je 1997, a održavano je na svake dve godine, dok je deceniju kasnije ukinuto.[132]

Marin, četvrti sleva na klupi reprezentacije Nemačke, na susretu sa Argentinom na Svetskom prvenstvu 2010.

Sve do kraja 2008. imao je dvojno državljanstvo, pa je mogao da izabere između Bosne i Hercegovine i Nemačke.[133] Pošto je, prethodno, iste godine dobio poziv Joahima Leva u seniorski sastav Nemačke, Marin se nešto kasnije odrekao državljanstva Bosne i Hercegovine.[a] Marin se po prvi put našao na proširenom spisku reprezentacije Nemačke, za Evropsko prvenstvo 2008. godine, na kom je bilo ukupno 26 imena. Debitovao je 27. maja te godine, ušavši u igru na poluvremenu prijateljskog susreta sa Belorusijom, umesto Bastijana Švajnštajgera.[135] Nakon skraćivanja spiska izostavljen sa spiska putnika na završni turnir, koji je održan u Austriji i Švajcarskoj.[136] Marin je u avgustu iste godine bio strelac u pobedi od 2 : 0 na prijateljskom susretu sa ekipom Belgije.[137] Sa mladom reprezentacijom Nemačke,[138] Marin je osvojio Evropsko prvenstvo 2009. godine u Švedskoj.[139] Joahim Lev je Marina uvrstio među putnike na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. Na prvoj utakmici Grupe D, protiv Australije, Marin je u igru ušao pri konačnom rezultatu 4 : 0 za svoj tim, umesto Lukasa Podolskog u 81. minutu.[140] Na narednom susretu, na kom je Nemačka poražena minimalnim rezultatom od reprezentacije Srbije, Marin je dobio priliku u poslednjih 20 minuta igre.[141][142][143] Do kraja takmičenja više nije nastupao, a sa ekipom je osvojio treće mesto i bronzanu medalju.[144]

Marko Marin je, takođe, izrazio želju da nastupi i za reprezentaciju Republike Srpske,[4] ukoliko ta selekcija dobije dozvolu Fife za odigravanje prijateljskih utakmica sa drugim reprezentacijama, po uzoru na ekipe Katalonije i Baskije.[145]

Način igre[uredi | uredi izvor]

Profesionalni razvoj[uredi | uredi izvor]

Marin je bio jedan od nosilaca igre ekipe Verdera iz Bremena, nakon čega je 2012. godine prešao u Čelsi

Tokom svog fudbalskog razvoja, Marin se često nametao kao vodeći igrač u ekipama za koje je nastupao,[146][147][8] pa je tako, nakon prve seniorske sezone provedene sa rezervistima Borusije iz Menhengladbaha, dobio priliku u prvom timu tog kluba kao osamnaestogodišnjak.[7] U postavi se ustalio tokom sezone 2007/08. u Drugoj Bundesligi Nemačke, te je sa 13 asistencija i 4 gola doprineo osvajanju tog takmičenja. Identičan učinak ponovio je i naredne sezone u Prvoj Bundesligi, dok je svoj prvi het-trik postigao u Kupu Nemačke, kada je njegov tim ostvario pobedu rezultatom 8 : 1 nad Fihteom iz Bilefelda, 9. avgusta 2008. On je tada prvi pogodak postigao iz direktnog slobodnog udarca, drugi glavom, iz igre, dok je učinak kompletirao realizacijom jedanaesterca, koji je sam prethodno iznudio.[148][149] Marin je, nakon svog prvog nastupa za reprezentaciju Nemačke, postao najmlađi debitant u dresu državne selekcije, koji je izabran iz redova Borusije iz Menhengladbaha, oborivši tako dotadašnji rekord Lotara Mateusa. Marin se afirmisao kao ofanzivno orijentisani vezni igrač, najčešće igrajući po levoj strani, uz pridodavanje napadu. U intervjuu za Glas Srpske, koji je dao 2009. godine, Marin je rekao da su saveti oca Ranka, koji je igrao na poziciji beka, značajni zbog toga što mu takvi igrači predstavljaju direktne protivnike na terenu.[4]

Prelaskom u Verdera iz Bremena, Marin je postao jedan od nosilaca igre tog tima, uz Arona Hunta i Mesuta Ozila, pa je tokom svoje prve sezone u klubu odigrao ukupno 50 takmičarskih utakmica i ostvario učinak od 7 pogodaka i 18 asistencija. Međutim, nakon Ozilovog odlaska u Real iz Madrida, leta 2010, primećen je pad uticaja u igri Marka Marina.[15] Pre nego što je, leta 2012. prešao u Čelsi, Marin je za Verder odigrao ukupno 87 bundesligaških utakmica.[20] U tekstu Kita Holdena za Indipendent, Marinov kvalitet i stvarna potreba za njegovim angažmanom dovedeni su u pitanje, uz napomenu da je igrač na 31 utakmici za proteklu takmičarsku godinu Verdera, direktno učestvovao u postizanju tek 6 od ukupnih 47 pogodaka te ekipe.[23]

Marin je tokom svoje karijere često birao dres sa brojem 10

Usled povreda i nestandardnih igara u dresu Plavaca iz Londona, Marin je prvi start u Premijer ligi upisao tek šest meseci po dolasku u klub. Čelsi je tom prilikom poražen u lokalnom derbiju, od Kvins Park rejndžersa, minimalnim rezultatom, dok je Marin odigrao sat vremena, uz javnu opomenu zbog grubog prekršaja na početku susreta. Frenk Foster, dopisnik Dejli mejla, ocenio je da je partija tada dvadesettrogodišnjeg Marina bila ispod očekivanja, uz konstataciju da je zbog oštrog starta mogao da bude isključen. Pored čestih povreda, zaključeno je da je Marin u drugom planu kod trenera Rafe Beniteza, koji je prednost najčešće davao Edanu Azaru, Oskaru i Viktoru Mozesu.[29]

Marin je posle sezone u kojoj je skupio 16 nastupa u svim takmičenjima, najčešće kao rezervista, uz jedan postignuti pogodak, prihvatio da ode na pozajmicu. Kako ni u jednom od klubova u kojima je bio na ustupanju nije uspevao da se nametne zbog čestih povreda, Marin je ostao pod ugovorom sa Čelsijem sve do leta 2016.[50] U tekstu objavljenom na portalu Mocartsport, početkom 2015, ocenjeno je da je fudbaleru kog su na početku karijere upoređivali sa Lionelom Mesijem, zbog čestih promena sredine, forma značajno oslabljena.[31] Marin je, nekoliko godina kasnije, istakao da je na povratak njegovog samopouzdanja i ponovnih zapaženih partija bitan uticaj imala saradnja sa Besnikom Hasijem, koji ga je trenirao u Anderlehtu i Olimpijakosu.[150]

Tokom svoje karijere, Marin je najčešće birao dres sa brojem 10, smatrajući da su taj broj nosili mnogi uticajni fudbaleri, a kao svog uzora označio je Dejana Savićevića, osvajača Kupa evropskih šampiona 1991. godine, sa ekipom Crvene zvezde.[6] Zbog visine od 170 centimetara i umeća sa loptom u nogama, Marina su tokom karijere zvali Čarobni patuljak i Magični Marin (engl. Magic Marin).[9]

Kasniji nastupi[uredi | uredi izvor]

Leta 2018, nakon plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, Marin je poslednjeg dana avgusta 2018. godine potpisao dvogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[151] Sportskoj javnosti u Srbiji prestavljen je kao zamena za Nemanju Radonjića, levokrilnog napadača,[152] koji je prethodno ostvario transfer u Olimpik iz Marselja.[153] Trener Vladan Milojević mu je, kasnije, tokom sezone 2018/19. najčešće dodeljivao ulogu organizatora igre, pa je Marin uglavnom delovao ili kao prednji vezni igrač, ili kao levi vezni fudbaler, sa tendencijom ulaska u središnji deo terena.[154]

Posle pet kola grupne faze Lige šampiona za takmičarsku 2018/19, Marin je imao najbolji učinak od svih nemačkih fudbalera, sa jednim pogotkom i tri asistencije, od čega su dve bile kod pogodaka Milana Pavkova za pobedu od 2 : 0 nad Liverpulom, 6. novembra 2018.[155] Marin je tako bio direktno uključen u četiri od ukupno pet golova svog kluba u tom takmičenju, te jedino nije učestvovao kod pogotka Marka Gobeljića, protiv Pariz Sen Žermena u poslednjem kolu.[12] Dolaskom Mirka Ivanića u klub, početkom 2019, Milojević je često istovremeno koristio obojicu igrača na terenu uz Bena desno,[156] te je u tim situacijama ekipa nastupala bez izrazitih krilnih fudbalera, uz stvaranje viška u organizaciji akcija.[157] Marinov uticaj na igru Crvene zvezde doprineo je njegovom proglašenju za najboljeg fudbalera Superlige Srbije za sezonu 2018/19, dok je godinu dana posle dolaska u klub izabran za kapitena. Tako se, nakon nekoliko godina po njegovom odlasku iz Bundeslige, u nemačkim medijima ponovo pisalo o Marinovim igrama i fudbalskom umeću.[158] Nakon drugog uzastopnog plasmana Crvene zvezde u grupnu fazu Lige šampiona, Večernje novosti su objavile saznanje o mogućem proglašenju Marka Marina za sedmu Zvezdinu zvezdu.[159]

Marko Marin je veoma bitan igrač za Crvenu zvezdu i neko ko je brzo osvojio srca svih navijača. Sa punim pravom i razlogom produžio je ugovor na zadovoljstvo i kluba i navijača. Marin je u ovih šest meseci pokazao da se radi o izvanrednom igraču. Mogu slobodno da kažem da dosta dugo u Crvenu zvezdu nije došao igrač njegovih kvaliteta. Srećan sam što ćemo ga još dugo gledati na Marakani.

—Mitar Mrkela, sportski direktor Crvene zvezde, prilikom potpisivanja novog ugovora sa Marinom, mart 2019.[77]

Startnih 11 protiv Liverpula,
6. novembra 2018.

Kako mu je dodeljena uloga izvođača prekida, Marin je u Crvenoj zvezdi neretko bio asistent nakon udaraca iz ugla.[71][94][97] Takođe, Marin je postigao pogodak iz slobodnog udarca, u sudijskoj nadoknadi vremena, za minimalnu pobedu na utakmici protiv Napretka u Kruševcu, u 11. kolu Superlige Srbije za takmičarsku 2019/20,[160] dok je na sledećoj prvenstvenoj utakmici, protiv Rada, uspešno izveo jedanaesterac.[99] Prema statistici Uefe, Marin je nakon pobede Crvene zvezde, nad njegovim bivšim klubom, Olimpijakosom, bio fudbaler sa najviše uspešnih centaršuteva od svih igrača u grupnoj fazi Lige šampiona.[161] Tokom utakmice trećeg kola Lige šampiona, protiv Totenhema u Londonu, Marin se neretko vraćao između dvojice centralnih veznih igrača, Hosea Alberta Kanjasa i Miloša Vulića, kako bi pokretao napade svog tima.[162] Posle Marinove direktne greške i izgubljene lopte na sredini terena, domaći tim je organizovao polu-kontru pred kraj prvog poluvremena, iz koje je postigao svoj treći od ukupno pet pogodaka.[163] Nakon poraza i u drugom susretu protiv istog protivnika, kao i protiv minhenskog Bajerna na Stadionu Rajko Mitić, novinar portala Mocartsport, Aleksandar Gligorić, u svom tekstu je zaključio da se dolaskom Marina u klub igra Crvene zvezde promenila. Primetio je da je tim Vladana Milojevića svoje dobre igre i ostvarene rezultate utemeljio na kolektivnom doprinosu čitavog sastava, dok je sa Marinom u timu najveći deo odgovornosti usmeren na njegove individualne kvalitete, te da isti nema pravu podršku saigrača u organizaciji igre.[164]

Nakon te utakmice, Milojević je u postavu vratio Mirka Ivanića, kog je upario sa Marinom na pozicijama prednjih veznih igrača, uz jednog igrača sa povučenijom ulogom, iza njih. Tako je na utakmicama protiv Voždovca, lučanske Mladosti i Spartaka iz Subotice ostvario učinak od jednog gola i tri asistencije.[104][105][106] Milojević je, tokom saradnje sa igračem u Crvenoj zvezdi, Marinu dodeljivao različite uloge na terenu, u zavisnosti od formacije. On je tako igrao krilnog napadača u formaciji 4-3-3, te nešto povučenije, kao bočni vezni, polutka ili kreator igre u varijantama oblika 4-2-3-1, 4-3-2-1, 4-1-4-1, te 4-4-2 i 4-1-3-2, ukoliko su na terenu bila dva klasična napadača.[165] Takođe, Milojević je na nekim utakmicama primenjivao taktiku sa tri štopera, uz dva ofanzivna spoljna igrača. Tada je Marin najčešće igrao na mestu polušpica.[166] Prema analizi igre Luke Jevtovića za Radio-televiziju Srbije, Marin je na poslednjoj utakmici grupne faze, protiv svog bivšeg kluba, Olimpijakosa, igrao odvojeno od bloka svog tima. Crvena zvezda je tako nominalno igrala u obliku 4-4-1-1, gde je Marin imao zadatak da striktno markira jednog veznog igrača protivničkog sastava.[167]

Ne mogu da verujem da kapiten ekipe, igrač Marinovih kvaliteta, nije bio spreman da izvede taj šok udarac za protivnika, jer da smo dali penal uveren sam da bismo mi bili ti koji bismo se na kraju radovali.

—Stanislav Karasi, decembar 2019.[168]

Na istoj utakmici je Marin, nakon polu-kontre koju je pokrenuo Marko Gobeljić, iznudio prekršaj i jedanaesterac za svoj tim, koji Tomane nije realizovao.[169] Trener Vladan Milojević je nakon utakmice izjavio da Marin nije bio spreman da preuzme odgovornost i da je penal iz tog razloga izveo drugi igrač.[170] Marin je prethodno, tokom sezone, realizovao jedan kazneni udarac, dok ih Tomane u dresu Crvene zvezde od dolaska u klub nije izvodio.[171][172] Bivši napadač Crvene zvezde i član skupštine kluba, Stanislav Karasi, ocenio je da je Marin morao da izvede jedanaesterac i da mu nije jasno kako igrač takvih kvaliteta nije bio spreman u tom trenutku.[168]

U analizi Sportskog žurnala, krajem 2019. godine, Marin je označen kao jedna od retkih izvornih desetki u Superligi Srbije, te da su klubovi taj broj neretko dodeljivali i rezervistima, mlađim igračima, ili fudbalerima koji nastupaju na drugim pozicijama.[173]

Nakon igračke karijere[uredi | uredi izvor]

Pošto je nekoliko meseci pre završetka karijere Marin objavio takvu odluku, najavljen je njegov ponovni angažman u Crvenoj zvezdi.[174] Marinov angažman na mestu šefa skauting službe beogradskog kluba ozvaničen je u junu 2022. godine.[175] Nedugo zatim, za njegove saradnike postavljeni su Nikola Leposavić, Boris Savić i Marko Ljuboja.[176] Marin je u novogodišnjem intervjuu rekao da je tokom igračke karijere upisao studije sportskog menadžmenta.[177] U aprilu 2023. Marin je imenovan na mesto tehničkog direktora Crvene zvezde.[178][179]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 6. januara 2024.[12]
Utakmice i golovi prikazani prema klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Nacionalni kup Liga kup Kontinentalno Ostalo Ukupno
Divizija   Gol   Gol   Gol   Gol   Gol   Gol
Borusija Menhengladbah II 2006/07.[125] Regionalna liga Nemačke — Sever 16 3 — — — — 16 3
Borusija Menhengladbah 2006/07.[180] Bundesliga Nemačke 4 0 0 0 — — — 4 0
2007/08.[180] Druga Bundesliga Nemačke 31 4 2 3 — — — 33 7
2008/09.[180] Bundesliga Nemačke 33 4 2 1 — — — 35 5
Ukupno 68 8 4 4 — — — 72 12
Verder Bremen 2009/10.[181] Bundesliga Nemačke 32 4 6 1 — 12[b] 2 — 50 7
2010/11.[181] 34 3 2 1 — 8[v] 1 — 44 5
2011/12.[181] 21 1 1 0 — — — 22 1
Ukupno 87 8 9 2 — 20 3 — 116 13
Čelsi 2012/13.[183] Premijer liga 6 1 3 0 3 0 3[g] 0 1[d] 0 16 1
2013/14.[183] 0 0 — — — — 0 0
2014/15.[183] 0 0 — — — — 0 0
2015/16.[183] 0 0 — — — — 0 0
Ukupno 6 1 3 0 3 0 3 0 1 0 16 1
Sevilja (pozajmica) 2013/14.[185] Prva liga Španije 18 0 0 0 — 12[b] 2 — 30 2
Fjorentina (pozajmica) 2014/15.[186] Serija A 0 0 0 0 — 4[đ] 2 — 4 2
Anderleht (pozajmica) 2014/15.[187] Prva liga Belgije 6 0 2 0 — 0 0 — 8 0
Trabzonspor (pozajmica) 2015/16.[188] Superliga Turske 24 2 5 0 — — — 29 2
Olimpijakos 2016/17.[189] Superliga Grčke 14 4 5 0 — 4[g] 0 — 23 4
2017/18.[189] 23 7 6 0 — 7[v] 1 — 36 8
2018/19.[125] — — — — — 0 0
Ukupno 37 11 11 0 — 11 1 — 59 12
Crvena zvezda 2018/19.[190] Superliga Srbije 22 6 4 0 — 5[e] 1 — 31 7
2019/20.[191] 12 3 1 0 — 14[v] 1 — 27 4
Ukupno 34 9 5 0 — 19 2 — 58 11
Al Ahli Džeda 2019/20.[192] Prva liga Saudijske Arabije 9 0 2 1 — 6[ž] 1 — 17 2
2020/21.[192] 9 1 1 0 — — — 10 1
Ukupno 18 1 3 1 — 6 1 — 27 3
Al Raed (pozajmica) 2020/21.[194] Prva liga Saudijske Arabije 10 0 — — — — 10 0
Ferencvaroš 2021/22.[195] Prva liga Mađarske 17 2 2 0 — — — 19 2
Karijera 341 45 44 7 3 0 75 11 1 0 464 63

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 24. novembra 2019.[196]
Nemačka
Godine Nastupa Golova
2008. 4 1
2009. 3 0
2010. 9 0
Ukupno 16 0

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 20. avgust 2008.[137] Nirnberg, Nemačka  Belgija 2 : 0 2 : 0 Prijateljska utakmica

Trofeji i nagrade[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno[uredi | uredi izvor]

  • Medalja Fric Valter za igrače do 18 godina starosti : 2007.[147]
  • Tim sezone Superlige Srbije : 2018/19.[86]
Marin je kao igrač Sevilje osvojio Ligu Evrope za takmičarsku 2013/14, drugi put uzastopno u svojoj karijeri

Klupski[uredi | uredi izvor]

Borusija Menhengladbah
Čelsi
Sevilja
Olimpijakos
Crvena zvezda
Ferencvaroš

Reprezentativno[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Propisi u Nemačkoj nalažu da dete stranih državljana, koje se nakon punoletstva odluči za nemački pasoš, mora da se odrekne drugog državljanstva do 23. godine starosti. Oba državljanstva mogu se zadržati u izuzentnim slučajevima.[134]
  2. ^ a b Sve utakmice odigrane su u okviru kvalifikacija i završnog takmičenja Lige Evrope.[182]
  3. ^ a b v Sve utakmice odigrane su u okviru kvalifikacija i grupne faze Lige šampiona.[182]
  4. ^ a b Sve utakmice odigrane u okviru Lige Evrope.[182]
  5. ^ Odnosi se na finalnu utakmicu Svetskog klupskog prvenstva, protiv brazilskog predstavnika Korintijansa.[184]
  6. ^ Sve utakmice odigrane u okviru grupne faze Lige Evrope.[182]
  7. ^ Sve utakmice odigrane su u okviru grupne faze Lige šampiona.[182]
  8. ^ Uključuje utakmicu plej-ofa protiv Istikola, grupnu i nokaut fazu AFK Lige šampiona.[193]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „FIFA Club World Cup Japan 2012 presented by TOYOTA – List of Players” [Svetsko prvenstvo za klubove pod pokroviteljstvom Tojote, spiskovi igrača] (PDF) (na jeziku: engleski). FIFA. 12. 11. 2012. str. 3. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 12. 2012. g. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  2. ^ „Marko Marin”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  3. ^ „Player Profile: Marko Marin” [Marko Marin] (na jeziku: engleski). Premijer liga. Arhivirano iz originala 25. 6. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2012. 
  4. ^ a b v g d Vajkić, Zoran (4. 1. 2009). „Marko Marin, fudbaler Borusije iz Menhengladbaha i reprezentativac Njemačke”. Glas Srpske. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  5. ^ „Marko Marin - Fudbalska ikona sa Kozare”. Sportski žurnal. 7. 1. 2020. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  6. ^ a b Smajić, Mehmed (1. 6. 2010). Martinović, Marina, ur. „Marko Marin – mala čigra na terenu”. Dojče vele. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  7. ^ a b v Burt, Mathew (23. 8. 2007). „Introducing…Marko Marin” [Predstavljamo… Marko Marin] (na jeziku: engleski). goal.com. Pristupljeno 22. 8. 2008. 
  8. ^ a b Marić, Mario (26. 6. 2019). „Nisam hteo da izdam Džaju zbog bicikla! Tata Marka Marina otkrio kako je porodica postala zvezdaška”. Telegraf. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  9. ^ a b Vujičić, Ž. (3. 1. 2019). „MARIN ZA BOŽIĆ U SRPSKOJ Vodim svoju Nemicu kod babe da se ispričaju!”. Alo!. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  10. ^ „Borussia Mönchengladbach — Eintracht Frankfurt”. football-lineups.com (na jeziku: engleski). 31. 3. 2007. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  11. ^ „Team-Statistik” [Timska statistika] (PDF). seitenwahl.de (na jeziku: nemački). 2007. str. 4. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  12. ^ a b v g d đ e „M. Marin” (na jeziku: engleski). BeSoccer. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  13. ^ „VfL Osnabrück - Borussia Mönchengladbach 0:1 (0:0)”. osnanet.de (na jeziku: nemački). 4. 8. 2007. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  14. ^ „VfB Fichte B 1 – 8 M'gladbach” (na jeziku: engleski). ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 15. 5. 2014. g. Pristupljeno 9. 8. 2008. 
  15. ^ a b „Marko Marin: Everything Liverpool Need To Know About Werder Bremen’s Flying Winger” [Marko Marin: Šta sve Liverpul treba da zna o vihornom krilu Verdera iz Bremena] (na jeziku: engleski). sabotagetimes.com. 29. 1. 2012. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  16. ^ „Werder Bremen 5–3 SC Freiburg” (na jeziku: engleski). ESPN Soccernet. 20. 8. 2011. Arhivirano iz originala 29. 7. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  17. ^ Thorogood, James (20. 8. 2011). „Bremen win eight-goal thriller, Dortmund back to winning ways” [Bremen pobedio u trileru sa osam golova, Dortmund se vraća na pobednički kolosek] (na jeziku: engleski). Bundesliga Nemačke u fudbalu, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 24. 07. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  18. ^ „Hamburg SV 1–3 Werder Bremen” (na jeziku: engleski). ESPN Soccernet. 18. 2. 2012. Arhivirano iz originala 29. 7. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  19. ^ „Stuttgart thrash sorry Bremen” [Štutgart zbrisao skromni Bremen] (na jeziku: engleski). ESPN Soccernet. 13. 4. 2012. Arhivirano iz originala 19. 07. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  20. ^ a b Scott, Matt (29. 4. 2012). „Marin reveals he snubbed Tottenham in order to secure 'dream' Chelsea move” [Marin otkriva da je odbio ponudu Totenhema da bi ostvario svoj san o dresu Čelsija] (na jeziku: engleski). goal.com. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  21. ^ „Marko Marin to join Chelsea from Werder Bremen” [Marko Marin prelazi u Čelsi iz bremenskog Verdera]. Bi-Bi-Si sport (na jeziku: engleski). 28. 4. 2012. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  22. ^ „Marko Marin u Čelsiju”. Tanjug. Večernje novosti. 28. 4. 2012. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  23. ^ a b Holden, Kit (1. 5. 2012). „Marko Marin is a ridiculous signing by Chelsea” [Marko Marin je smešan posao Čelsija] (na jeziku: engleski). Indipendent. Arhivirano iz originala 3. 5. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  24. ^ „Azar doživeo prvo neprijatno iznenađenje u Čelsiju”. jedan-nula.com. 2012. Arhivirano iz originala 14. 10. 2020. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  25. ^ Parker, Graham (19. 7. 2012). „Seattle Sounders 2-4 Chelsea - as it happened” [Sijetl saunders 2 : 4 Čelsi, sled događaja] (na jeziku: engleski). Gardijan. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  26. ^ „Injured Marin misses out as Chelsea face Manchester City in Community Shield” [Povređeni Marin propušta Mančester Siti Komjuniti šildu] (na jeziku: engleski). Dejli mejl. 10. 8. 2012. Arhivirano iz originala 20. 04. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  27. ^ Li, Martin (25. 9. 2012). „Chelsea 6-0 Wolverhampton Wanderers” (na jeziku: engleski). thechelseachronicle.com. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  28. ^ Phillips, Owen (28. 11. 2012). „Chelsea 0–0 Fulham”. Bi-Bi-Si sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  29. ^ a b Foster, Frank (2. 1. 2013). „Is this what Chelsea fans have been waiting for? Marin launches into horror challenge... just four minutes into his first league start, and SIX MONTHS after joining for £7m” [Da li su navijači Čelsija ovo iščekivali? Horor prekraj Marina... posle samo četiri minuta svog prvog starta u Premijer ligi i šest meseci nakon transfera vrednog sedam miliona funti] (na jeziku: engleski). Dejli mejl. Arhivirano iz originala 20. 04. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  30. ^ „Chelsea 4–1 Wigan” (na jeziku: engleski). Sky Sports. 10. 2. 2013. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  31. ^ a b v „Lutanje zaboravljenog talenta: Nekada nemački Mesi, sada fudbalski nomad (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 1. 2015. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  32. ^ a b „Liga Evrope uživo: Ivanović doneo trofej Čelsiju”. Radio-televizija Srbije. 15. 5. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  33. ^ „Marin loan agreed” [Dogovoreno ustupanje Marina] (na jeziku: engleski). FK Čelsi, zvanična prezentacija. 28. 6. 2013. Arhivirano iz originala 30. 6. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  34. ^ Jackson, Jamie (9. 8. 2013). „Manchester United lose to Sevilla in Rio Ferdinand testimonial” [Mančester junajted izgubio od Benfike na jubileju Ria Ferdinanda] (na jeziku: engleski). Gardijan. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  35. ^ „Sevilla 4–1 Śląsk” (na jeziku: engleski). UEFA. 22. 8. 2013. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  36. ^ a b „Spot-on Sevilla leave Benfica dreams in tatters” [Sevilja je srušila snove Benfike] (na jeziku: engleski). UEFA. 14. 5. 2014. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  37. ^ „Fiorentina move for Marin” [Marin prelazi u Fjorentinu] (na jeziku: engleski). FK Čelsi, zvanična prezentacija. 24. 11. 2019. Arhivirano iz originala 19. 8. 2014. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  38. ^ Gaetani, Marco (24. 11. 2019). „Paok-Fiorentina 0-1, Vargas ipoteca la qualificazione viola” [Paok - Fjorentina 0 : 1, Vagras za prednost ljubičastih] (na jeziku: italijanski). repubblica.it. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  39. ^ „Guingamp 1–2 Fiorentina”, ESPN (na jeziku: engleski), 27. 11. 2014, Pristupljeno 24. 11. 2019 
  40. ^ Stevens, Stuart (24. 11. 2019). „Fiorentina 1-2 Dinamo Minsk: Viola stunned by clinical visitors” [Fiorentina 1 : 2 Dinamo Minsk - Gosti iznenadili Violu] (na jeziku: engleski). forzaitalianfootball.com. Pristupljeno 11. 12. 2014. 
  41. ^ Wright, David (20. 1. 2015). „CONFIRMED: Chelsea flop Marko Marin joins Anderlecht on THIRD loan spell” [POTVRĐENO: Čelsijeva neuspešna kupovina, Marko Marin, otišao u Anderleht, na svoju treću pozajmicu] (na jeziku: engleski). Dejli ekspres. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  42. ^ „(34) - Jupiter pro - Standard - RSC Anderlecht : 2-0” (na jeziku: francuski). rsca-ma-passion.skyrock.com. 23. 11. 2014. Arhivirano iz originala 17. 11. 2020. g. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  43. ^ Scholten, Berend (22. 3. 2015). „Club Brugge win Belgian Cup final thriller” [Klub Briž osvojio trofej u finalu belgijskog kupa] (na jeziku: engleski). UEFA. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  44. ^ Dudko, James (25. 3. 2015). „Chelsea Transfer News: Marko Marin Rejected by Anderlecht, Paulo Dybala Rumours” [Vesti o transferima Čelsija: Anderleht odbacio Marka Marina, glasine o Paulu Dibali] (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  45. ^ „Marin moves on loan” [Marin odlazi na pozajmicu] (na jeziku: engleski). FK Čelsi, zvanična prezentacija. 25. 8. 2015. Arhivirano iz originala 30. 10. 2015. g. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  46. ^ „Chelsea here Chelsea there” [Čelsi ovde, Čelsi tamo]. FK Čelsi, zvanična prezentacija (na jeziku: engleski). 31. 8. 2015. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  47. ^ „Turkey - Super Lig, Kayserispor : Trabzonspor, 0:1”. soccervista.com (na jeziku: engleski). 14. 9. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  48. ^ „Osmanlıspor 3-1 Trabzonspor Maçı özeti” [Osmanlispor 3 : 1 Trabzonspor, najbolji momenti]. turkiyegazetesi.com.tr (na jeziku: turski). 27. 9. 2015. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  49. ^ Avci, Ömür (15. 2. 2016). „Trabzonspor 2-1 Kayserispor”. hurriyet.com.tr (na jeziku: turski). Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  50. ^ a b „Chelsea comeback for Marko Marin unlikely once Trabzonspor loan ends” [Povratak Marka Marina u Čelsi malo je verovatan nako isteka pozajmice Trabzonsporu]. ESPN (na jeziku: engleski). 15. 2. 2016. Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  51. ^ „Παίκτης του Ολυμπιακού ο Μάρκο Μάριν” [Marko Marin, fudbaler Olimpijakosa] (na jeziku: gr). FK Olimpijakos, zvanična prezentacija. 23. 8. 2016. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  52. ^ Vukmirović, V. (23. 8. 2016). „Marko Marin potpisao za Olympiakos”. sportsport.ba. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  53. ^ „Olympiakos 6–1 Veria”. Sky Sports. 11. 9. 2016. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  54. ^ „Με δύο γκολάρες 2-0 ο Θρύλος στη Ν. Σμύρνη” [U Smirni 0 : 2]. FK Olimpijakos, zvanična prezentacija (na jeziku: grčki). 15. 10. 2016. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  55. ^ Η απάντηση του Μάριν! [Marinov odgovor!]. sport-fm.gr (na jeziku: gr). 5. 1. 2017. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  56. ^ „KRAJ: Partizan - Olimpijakos 1:3”. Večernje novosti. 25. 7. 2017. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  57. ^ Todić, Maja (22. 8. 2017). „Marin presudio - Rijeka u grupnoj fazi Lige Evrope”. N1. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  58. ^ Georgakopoulos, George (24. 9. 2017). „AEK comeback stuns Olympiakos” (na jeziku: engleski). ekathimerini.com. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  59. ^ Ολυμπιακός – ΠΑΣ Γιάννινα 1–0 (na jeziku: gr). gazzetta.gr. 17. 12. 2017. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  60. ^ „Fenomenalan gol Marina za Olimpijakos: Zbog ovoga je Terzić i otišao u Pirej da pregovara o njegovom dolasku u Zvezdu (VIDEO)”. Telegraf. 17. 12. 2017. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  61. ^ Καίσαρης, Θέμης (7. 1. 2018). Επτά στα επτά ο Ολυμπιακός, πέρασε με 3–0 απ'τη Λάρισα [Olimpijakosovih 7 od 7, pobeda od 3 : 0 nad Larisom] (na jeziku: gr). sport24.gr. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  62. ^ T, P. (31. 8. 2018). „Bomba za kraj – Marko Marin u Crvenoj zvezdi!”. B92. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  63. ^ „Marin i Đurđević napuštaju Olimpijakos – 'večiti' na potezu?”. B92. 23. 7. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  64. ^ „Tri bombe za kraj”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 1. 9. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  65. ^ Cox, James (8. 11. 2018). „Whatever happened to.... Marko Marin” [Šta se desilo sa... Markom Marinom]. buzz.ie. Arhivirano iz originala 27. 11. 2019. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  66. ^ „KRAJ: Crvena zvezda - Radnik Surdulica 6:0! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 15. 9. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  67. ^ B, Ž. (18. 9. 2018). „Bravo hrabra Zvezdo, crveno-belima protiv Napolija bod i 900.000 evra”. B92. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  68. ^ „Završeno najčešćim rezultatom - 1:1: Žustri Partizan poveo, Boaći opet spasao Zvezdu poraza”. Vesti onlajn. 23. 9. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  69. ^ Lazić, Petar (3. 10. 2018). „PRVI GOL U LIGI ŠAMPIONA: Prelep pogodak Marka Marina nakon prodora, Ebisilio majstorski asistirao po ulasku (VIDEO)”. hotsport.rs. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  70. ^ „Zvezda preživela Zemun, Marin u 91. minutu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 10. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  71. ^ a b K, Z. (6. 11. 2018). „Pao Liverpul – Zvezda zgazila vicešampiona Evrope!”. B92. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  72. ^ „Zvezda poklonila dva gola Napoliju i ostala bez šanse za osminu finala, LE i dalje u igri! (VIDEO)”. Telegraf. 28. 11. 2018. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  73. ^ „Zvezda u četvrtfinalu Kupa, TSC pokazao “zube” [VIDEO]”. sportskacentrala.com. 21. 11. 2018. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  74. ^ „Crvena zvezda nokautirala Vojvodinu, Marin i Boaći obeležili meč”. B92. 16. 2. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  75. ^ Joković, Goran (8. 3. 2019). „Mladost-Crvena zvezda 1:3 (0:2)”. FK Mladost Lučani, zvanična prezentacija. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  76. ^ „SLAVLJE NA MARAKANI: Crvena Zvezda savladala Zemun rezultatom 4:0 (FOTO)”. Tanjug. Pink TV. 9. 3. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  77. ^ a b I, K. (13. 3. 2019). „Marko Marin produžio ugovor sa Zvezdom do 2021. godine”. Politika. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  78. ^ „ZVEZDA NA PLUS 4: Crveno-beli razbili Proleter! Marin kao Mesi za slavlje Delija (VIDEO)”. Kurir. 7. 4. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  79. ^ „Čukarički preokretom do pobede, prvi poraz Zvezde”. Radio-televizija Srbije. 20. 4. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  80. ^ „Bačka - Crvena zvezda 1:3”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 3. 4. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  81. ^ „Kup: Crvena zvezda - Mladost 4:1”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 16. 4. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  82. ^ Perić, Anđela (13. 4. 2019). „Radnički poražen u derbiju prvenstva od Zvezde”. studnel.com. Arhivirano iz originala 27. 11. 2019. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  83. ^ „Crvena zvezda – Partizan 2:1 (0:0)”. FK Partizan, zvanična prezentacija. 25. 4. 2019. Arhivirano iz originala 24. 4. 2019. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  84. ^ „SUPERLIGA SRBIJE: Bomba Pavkova, MAGIJA Marina i RUTINE Vukanovića, Bena i Joveljića (VIDEO)”. srbijadanas.com. 1. 5. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  85. ^ a b „Šampioni!”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 5. 5. 2019. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  86. ^ a b v „Marin najbolji igrač Super lige, Milojević trener”. Sportski žurnal. 16. 5. 2019. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  87. ^ „Novi kapiten Zvezde - Marko Marin”. mondo.rs. 19. 6. 2019. Arhivirano iz originala 22. 07. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  88. ^ Ivanović, Veljko (9. 7. 2019). „ZVEZDINA NULA ZA GLAVOBOLJU Tragičar Ben promašio ŠANSU MEČA, penal i dalje "u magli"”. Blic. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  89. ^ N, S. (16. 7. 2019). „Boaći i Marin odveli Zvezdu u drugo kolo!”. B92. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  90. ^ „Javor Matis poražen od šampiona na superligaškoj premijeri”. FK Javor Ivanjica, zvanična prezentacija. 23. 7. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  91. ^ Terzić, Jovan (29. 7. 2019). „Zvezda na "veštaku", Marin U OPREMI”. mondo.rs. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  92. ^ „Zvezda uz poraz pregrmela HJK i albansku provokaciju, Marin jednim pasom uveo tim u 3. kolo! (VIDEO)”. Telegraf. 31. 7. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  93. ^ „BOAĆI OBEĆAO, BOAĆI ISPUNIO: Nova magija Marka Marina! Vezista Zvezde kao daljinskim navodio loptu do napadača!”. espreso.rs. 13. 8. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  94. ^ a b „Zvezda dala DVA gola, ali nije završila posao!”. mondo.rs. 21. 8. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  95. ^ „KRAJ DRAME: Zvezda u Ligi šampiona! (VIDEO+FOTO)”. srbijadanas.com. 27. 8. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  96. ^ Andonov, Vladimir (25. 9. 2019). „POBEDA ZVEZDE U ZMAJEVOM GNEZDU Posle poraza u derbiju crveno-beli zalečili rane protiv Voždovca”. Blic. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  97. ^ a b „Zvezda u finišu nokautirala Olimpijakos!”. Radio-televizija Srbije. 1. 10. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  98. ^ Smuđa, Stefan (6. 10. 2019). „SLS: Marin u sedmom minutu nadoknade doneo trijumf Zvezdi u Kruševcu! (VIDEO)”. hotsport.rs. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  99. ^ a b T, P. (18. 10. 2019). „Pobeda Zvezde u festivalu loših odluka glavnog sudije”. B92. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  100. ^ Uzelac, Vanja (31. 10. 2019). „Crvena zvezda : TSC 3:1, uz dva autogola!”. mojabackatopola.rs. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  101. ^ „Boaći promašio penal protiv Mačve, ali je, ipak, Zvezdi doneo prolaz u četvrtfinale Kupa Srbije”. Sportski žurnal. 20. 11. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  102. ^ Jovanović, Nenad (26. 11. 2019). „Agonija... Najteži poraz u Zvezdinoj istoriji”. mozzartsport.com. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  103. ^ „Crveno-beli uradili najavni spot za Voždovac, Marin poručio: Zvezdaši, izvinite!”. Telegraf. 28. 11. 2019. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  104. ^ a b Ćorović, Z. (30. 11. 2019). „Zvezdin melem na evropske rane: Marin i Ben savladali Voždovac”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  105. ^ a b „"Minimalac" Zvezde u Lučanima: Ben doneo tri boda crveno-belima”. Večernje novosti. 4. 12. 2019. Pristupljeno 4. 12. 2019. 
  106. ^ a b Samoilović, Đ. (7. 12. 2019). „Tomaneova lepotica za srećan put u Pirej: Zvezda posle preokreta srušila hrabri Spartak (VIDEO)”. Večernje novosti. Pristupljeno 8. 12. 2019. 
  107. ^ Samoilović, Đ. (11. 12. 2019). „Zvezda surovo kažnjena za promašaje: Olimpijakos sa penala sprečio evropsko proleće srpskog tima (FOTO/VIDEO)”. Večernje novosti. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  108. ^ T, P. (15. 12. 2019). „Vukanović i Pavkov slomili otpor Čuke – Zvezda pobedom zaokružila sjajnu jesen!”. B92. Pristupljeno 15. 12. 2019. 
  109. ^ „Zvezda bolja od Čukaričkog, Stojanović sa svoje polovine matirao Borjana”. Sportski žurnal. 15. 12. 2019. Pristupljeno 15. 12. 2019. 
  110. ^ „Jesenji učinak veznog reda - Motor svih uspeha”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. 23. 12. 2019. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
  111. ^ a b „Medalja zasluga za narod RS Miloševiću i Marinu”. Tanjug. Krstarica. 9. 1. 2020. Pristupljeno 10. 1. 2020. 
  112. ^ „Ex-Nationalspieler Marin wechselt nach Saudi-Arabien” [Bivši reprezentativac Marin prelazi u Saudijsku Arabiju] (na jeziku: nemački). Špigel. 5. 1. 2020. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  113. ^ „Zvezda prodala najboljeg: Marko Marin u Al Ahliju!”. Sportski žurnal. 5. 1. 2020. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  114. ^ Nedeljković, Darjan (5. 1. 2020). „MOZZART Sport: Detalji transfera Marka Marina – posao od 7.500.000 dolara, ne idu sve pare Zvezdi”. mozzartsport.com. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  115. ^ N, S. (14. 1. 2020). „Prvi meč pa asistencija – sjajan debi Marka Marina VIDEO”. B92. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  116. ^ Vuković, Časlav (18. 1. 2020). „MARIN JUNAK Bivši igrač Zvezde golom doneo pobedu Al Ahliju”. meridiansport.rs. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  117. ^ „Junak Marin doneo Al Ahliju četvrtfinale Lige šampiona: Milojevićeva četa slavila posle drame!”. Espreso. 14. 9. 2020. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  118. ^ D, M. (23. 11. 2020). „Proradio Marko Marin: Bivši Zvezdin igrač briljirao kao u starim danima! (VIDEO)”. Alo!. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  119. ^ Monaghan, Matt (26. 11. 2020). „Saudi Team of the Week: Bafetimbi Gomis is king of Riyadh derby, Marko Marin influence grows” [Saudijski tim nedelje: Bafetimbi Gomis je kralj derbija u Rijadu, uticaj Marka Marina raste] (na jeziku: engleski). sport360.com. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  120. ^ „Al Ahli Jeddah – Al Faisaly KSA”. Tribuna.com (na jeziku: engleski). 29. 11. 2020. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  121. ^ „Marko Marin ide kod Nikolića i Miletića, čeka ga borba za opstanak”. mozzartsport.com. 7. 2. 2021. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  122. ^ Brophy, Joe (10. 2. 2021). „Chelsea flop Marko Marin signs for 11th club as he joins Saudi Arabian side Al-Raed on loan from rivals Al-Ahli” [Čelsijev promašaj Marko Marin potpisao je za 11. klub pošto se pridružio saudijskoj ekipi Al Raeda na pozajmici iz ekipe rivala Al Ahlija] (na jeziku: engleski). The Sun. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  123. ^ „Problemi u Saudijskoj Arabiji, Marko Marin traži da mu se isplati 4.500.000 evra”. mozzartsport.com. 9. 7. 2021. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  124. ^ „Marko Marin ima novi klub: Bivši igrač Zvezde se vratio u Evropu (FOTO)”. Večernje novosti. 18. 9. 2021. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  125. ^ a b v Arnhold, Matthias (3. 11. 2022). „Marko Marin - Matches and Goals in Bundesliga” [Marko Marin - Utakmice i golovi u Bundesligi] (na jeziku: engleski). RSSSF [en]. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  126. ^ „Marin Marko”. magyarfutball.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  127. ^ „Marin Marko”. Fudbalski savez Mađarske (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  128. ^ „Marko Marin”. tablesleague.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  129. ^ „Marin završava karijeru, okreće se menadžerstvu”. Sportski žurnal. 25. 3. 2022. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  130. ^ a b v „Marin se duplom krunom oprostio od igračke karijere, trofej uzeo i Željko Gavrić”. Telegraf. 11. 5. 2022. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  131. ^ „Nikad me nisu zvali da igram za reprezentaciju BiH”. sarajevo-x.com. 7. 7. 2010. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  132. ^ „Europe's Meridian squad selected” [Izabran sastav Evrope za Meridijan kup]. UEFA. 21. 2. 2007. Arhivirano iz originala 19. 2. 2008. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  133. ^ „Marin: Nikada me nisu zvali da igram za BiH”. ljiljan.ba. 4. 6. 2010. Arhivirano iz originala 09. 06. 2010. g. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  134. ^ Govoruša, N. (31. 3. 2019). „Šta sve čeka građane Srbije koji se odluče da uzmu NEMAČKI PASOŠ”. Blic. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  135. ^ „2008: Germany – Belarus 2-2 (2-0)” (na jeziku: engleski). impromptuinc@wordpress.com. 27. 5. 2008. Pristupljeno 12. 8. 2012. 
  136. ^ „Marin left out of Germany squad” [Marin otpao sa spiska reprezentacije]. Bi-Bi-Si sport (na jeziku: engleski). 28. 5. 2008. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  137. ^ a b „Germany blanks Belgium in friendly” [Nemačka zbrisala Belgiju na prijateljskom susretu] (na jeziku: engleski). sportsnet.ca. 20. 8. 2008. Pristupljeno 14. 9. 2009. 
  138. ^ „U 21 Men Team” [Muška reprezentacija Nemačke u uzrastu do 21 godine starosti]. dfb.de. 5. 2. 2008. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  139. ^ a b „Germany claim first Under-21 crown” [Mlada reprezentacija Nemačke osvojila prvu titulu] (na jeziku: engleski). UEFA. 30. 6. 2009. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  140. ^ Murray, Scott (13. 6. 2010). „World Cup 2010: Germany v Australia - as it happened” [Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010: Nemačka — Australija, sled događaja] (na jeziku: engleski). Gardijan. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  141. ^ „Velika pobeda Srbije nad Nemačkom!”. B92. 18. 6. 2010. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  142. ^ „Mundijal: Srbija - Nemačka 1:0”. Politika. 18. 6. 2010. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  143. ^ „(2010) Nemačka – Srbija 0:1”. reprezentacija.rs. 18. 6. 2010. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  144. ^ „Marko Marin - Priča o evropskoj fudbalskoj odiseji” (na jeziku: engleski). sportsnet.ca. 5. 9. 2018. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  145. ^ Miletić, Aleksandar (31. 10. 2013). „Marin potvrdio Dodiku da će igrati za Republiku Srpsku”. Politika. Pristupljeno 25. 1. 2014. 
  146. ^ a b „Fritz-Walter-Medaille wurde vor Länderspiel gegen Schweden verliehen” [Medalja Fric Valter dodeljena je pre međunarodne utakmice protiv Švedske] (na jeziku: nemački). Fudbalski savez Nemačke. 18. 8. 2006. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  147. ^ a b „Ausgezeichnet! Diese Jungstars holten Gold” [Odlično! Ove mlade zvezde donele su zlato] (na jeziku: nemački). kicker.de. Pristupljeno 18. 7. 2014. 
  148. ^ „VfB Fichte Bielefeld, DFB-Pokal 2008/09”. Fudbalski savez Njemačke (na jeziku: nemački). 9. 8. 2008. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  149. ^ „Konkurrenzdruck ist hoch” [Pritisak konkurencije je visok]. FK Borusija Menhengladbah, zvanična prezentacija (na jeziku: nemački). 11. 8. 2008. Arhivirano iz originala 13. 8. 2008. g. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  150. ^ „DETALJI IZ KARIJERE MARKA MARINA KOJE JE MALO KO ZNAO! Kako mu je Albanac sa Kosova spasao karijeru i GDE se ne vraća!”. Kurir. 26. 11. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  151. ^ „Marko Marin tri godine Zvezdin!”. Sportski žurnal. 1. 9. 2018. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  152. ^ Nikolić, Strahinja (31. 8. 2019). „ŠLAG NA TORTI ZVEZDINOG LETA IZ SNOVA: Stigla zamena za Radonjića, Zvezda dovela Marina? (VIDEO)”. hotsport.rs. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  153. ^ Obrenović, Aleksandar (31. 8. 2019). „Zvezda našla zamenu za Radonjića?”. sportske.net. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  154. ^ Marković, Mirko (24. 6. 2019). „MARKO MARIN SE OTVORIO NOVINARIMA: Probaću da nagovorim Baneta Ivanovića…”. hotsport.rs. Pristupljeno 23. 11. 2019. 
  155. ^ „Zvezdo budi ponosna: Marin je najbolji Nemac u LŠ”. mondo.rs. 29. 11. 2018. Arhivirano iz originala 23. 7. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2019. 
  156. ^ Nedeljković, Darjan (23. 7. 2019). „ZVEZDA – TIM ZA HELSINKI: Kakva je uloga Marka Marina?”. mozzartsport.com. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  157. ^ Matić, Nemanja (15. 8. 2019). „Milojević - čovek koji je promenio sve”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  158. ^ Rujević, Nemanja (24. 8. 2019). „Marko Marin – nakon duge potrage je tamo gde treba”. Dojče vele. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  159. ^ Iljukić, N. (2. 9. 2019). „Marko Marin - sedma Zvezdina zvezda?”. Večernje novosti. Pristupljeno 22. 11. 2019. 
  160. ^ „Marko Marin u poslednjoj SEKUNDI vratio Zvezdu na vrh!”. mondo.rs. 6. 10. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  161. ^ Ilić, Aleksandar (4. 10. 2019). „UEFA JE REKLA SVOJE: Marko Marin je najbolji u Ligi šampiona, evo po čemu”. hotsport.rs. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  162. ^ Nedeljković, Darjan (5. 11. 2019). „Kako sakriti nedostatke Hozea Kanjasa?”. mozzartsport.com. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  163. ^ Mitrović, Darko (22. 10. 2019). „Petarda u Londonu, Zvezda slaba za vicešampiona Evrope”. sportske.net. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  164. ^ Gligorić, Aleksandar (27. 11. 2019). „Gde je nestao Zvezdin tim? I opet, nema boljeg od Vladana Milojevića”. mozzartsport.com. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  165. ^ „Milojević menja taktiku za Olimpijakos: Tomane špic, Jovančić ili Vulić?”. Sportski žurnal. 9. 12. 2019. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  166. ^ Jevtović, Luka (22. 9. 2019). „Slaba Zvezda, drvo koje pada u šumi i zašto ništa od toga nije važno...”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  167. ^ Jevtović, Luka (11. 12. 2019). „Greške Zvezde su infantilne – reakcija na njih ne sme takva da bude...”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  168. ^ a b „Marin je morao da šutira penal”. mozzartsport.com. 13. 12. 2019. Pristupljeno 13. 12. 2019. 
  169. ^ Živančević, Boško (11. 12. 2019). „Tomane i Žander izbacili Zvezdu iz Evrope!”. maxbetsport.rs. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  170. ^ „Milojević: Bili smo blizu cilja, Marin je procenio da nije sposoban u tom momentu da izvede jedanaesterac”. Novinska agencija Beta. Večernje novosti. 11. 12. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  171. ^ „Zašto Tomane?! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  172. ^ „Marin o penalu: Da sam znao da će biti takve reakcije, ja bih šutirao”. mozzartsport.com. 14. 12. 2021. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  173. ^ „Izbledela „desetka"”. Sportski žurnal. 27. 12. 2019. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
  174. ^ Sredojević, Đorđe (31. 1. 2022). „Bomba u Beogradu, Marko Marin ponovo na Marakani: Bivši nemački reprezentativac se vratio u Ljutice Bogdana!”. hotsport.rs. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  175. ^ „Marko Marin novi šef skauting službe”. SD Crvena zvezda. 10. 6. 2022. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  176. ^ Marković, Mirko (12. 6. 2022). „SVE JAČI SPORTSKI SEKTOR Marin doveo pojačanja u skauting službu”. maxbetsport.rs. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  177. ^ A, S. (1. 1. 2023). „Iz Katara na Marakanu! Marko Marin ekskluzivno otkriva: Video sam zanimljive igrače na Mundijalu, možda neko od njih dođe u Zvezdu!”. Republika.rs. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  178. ^ „Gotovo: Zvezda ima novog direktora, sastavljaće tim za Ligu šampiona!”. Espreso. 17. 4. 2023. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  179. ^ „Marko Marin, tehnički direktor”. FK Crvena zvezda, zvanična prezentacija. Pristupljeno 8. 1. 2024. 
  180. ^ a b v „Marko Marin”. maxifoot.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 14. 8. 2019. g. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  181. ^ a b v „Marin, Marko”. Srbijafudbal.com. Arhivirano iz originala 30. 12. 2019. g. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  182. ^ a b v g d „Marko Marin”. whoscored.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  183. ^ a b v g „Marko Marin”. Premijer liga, zvanična prezentacija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  184. ^ „Sport Club Corinthians Paulista - Chelsea” (na jeziku: engleski). FIFA. 16. 12. 2012. Arhivirano iz originala 16. 11. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  185. ^ „Marko Marin”. LaPreferente.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  186. ^ „La Squadra - Stagione: 2014-15” [Sastav u sezoni 2014/15.]. Serija A, zvanična prezentacija (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 18. 3. 2015. g. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  187. ^ „M. Marin”. resultados-futbol.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  188. ^ „Marko Marin”. Fudbalski savez Turske (na jeziku: turski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  189. ^ a b „Μάρκο Μαρίν”. Superliga Grčke u fudbalu, zvanična prezentacija (na jeziku: grčki). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  190. ^ „Marin, Marko — sezona 2018/19.”. Superliga Srbije u fudbalu, zvanična prezentacija. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  191. ^ „Marin, Marko — sezona 2019/20.”. Superliga Srbije u fudbalu, zvanična prezentacija. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  192. ^ a b „Marko Marin”. macsonuclarim.com (na jeziku: turski). Arhivirano iz originala 22. 4. 2021. g. Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  193. ^ „Play-off: Al Ahli Saudi FC (KSA) 1-0 FC Istiklol (TJK)” (na jeziku: engleski). AFK. 28. 1. 2020. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  194. ^ „Marko Marin - Player Info”. Global Sports Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  195. ^ „Marin Marko”. HLSZ (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 6. 1. 2024. 
  196. ^ „Marko Marin”. eu-football.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  197. ^ Stokkermans, Karel; Dalence, Daniel (7. 11. 2008). „Germany 2007/08” (na jeziku: engleski). rsssf.com. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  198. ^ Stokkermans, Karel (25. 7. 2019). „Greece 2016/17” (na jeziku: engleski). rsssf.com. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  199. ^ „Germany pip Uruguay to third place” [Nemačka poentirala protiv Urugvaja za treće mesto] (na jeziku: engleski). FIFA. 10. 7. 2010. Arhivirano iz originala 11. 3. 2014. g. Pristupljeno 1. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Марин&oldid=27085650”