Шумски миш
| Šumski miš | |
|---|---|
| |
| Apodemus sylvaticus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. sylvaticus
|
| Binomno ime | |
| Apodemus sylvaticus (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Areal rasprostranjenja šumskog miša | |
Šumski miš[2][3] ili dugorepi poljski miš[3] (lat. Apodemus sylvaticus) je vrsta glodara iz porodice miševa (Muridae), poreklom iz Evrope i severozapadne Afrike. Blisko je srodan sa žutogrlom mišu (Apodemus flavicollis), ali se od njega razlikuje po tome što nema traku žutog krzna oko vrata; ima nešto manje uši i obično je nešto manji u celini: dužine oko 90 mm. Naseljava veći deo Evrope i vrlo je rasprostranjena vrsta, uobičajen je u ljudskim naseobinama i ponekad se smatra štetočinom. Jedna podvrsta šumskog miša nazvana je u čast jugoslovenskog biologa Siniše Stankovića, Apodemus sylvaticus stankovici.
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Šumski miš je prisutan u sledećim državama: Rusija, Italija, Grčka, Ukrajina, Belorusija, Turska, Finska, Island, Švedska, Norveška, Poljska, Nemačka, Španija, Srbija, Mađarska, Rumunija, Alžir, Maroko, Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Portugal, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Francuska, Albanija, Andora, Holandija, Crna Gora, Makedonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Slovačka, Slovenija, Češka, Hrvatska, Moldavija, Monako, Austrija, Belgija i Tunis.[1]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Šumski miševi naseljavaju šume, travnjake i obrađena polja. Tokom zime najradije borave u dobro pošumljenim oblastima.[4] Skoro isključivo su noćne i terestične životinje, šumski miševi kopaju dugačke tunele, grade gnezda od biljnog materijala i žive u skloništima tokom oštrih sezona. Šumski miš je jedna od najproučenijih vrsta roda Apodemus. U Evropi se oblast koju naseljava proteže severno do Skandinavije i istočno do Ukrajine. Šumski miš se takođe nalazi u severozapadnoj Africi i na mnogim mediteranskim ostrvima.[5]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Šumski miš se prevashodno hrani semenjem,[6] posebno drveća kao što su hrast, bukva, jasen, lipa, glog i javor. Ako je obilna količina semena na zemlji, prenose je nazad u gnezda radi skladištenja.[7] Takođe, šumski miševi mogu jesti male beskičmenjake, poput puževa i insekata, posebno u kasno proleće i početkom leta, kada je seme najmanje dostupno. Kasnije tokom sezone mogu jesti bobice, voće, gljivice i korenje. U toku zime plen su im i šišmiši koji hiberniraju.[8]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Šumski miševi su uglavnom aktivni tokom noći. Verovatno je to način da izbegnu predatore, koristeći nekoliko strategija protiv grabljivica. Međutim, ženke tokom parenje su aktivnije na dnevnom svetlu kako bi sakupile dovoljno hrane.[9] Dok tragaju za hranom, šumski miševi skupljaju i distribuiraju vidno upadljive predmete, poput listova i grančica, koje potom koriste kao orijentire.[10][11] Ako je šumski miš uhvaćen za rep, on može brzo odbaciti njegov vrh, koji se verovatno nikada neće obnoviti.[12] Uprkos svom nazivu, ova životinja preferira staništa na rubu šume. Tokom hladnijih meseci šumski miševi ne prelaze u stanje hibernacije. Međutim, tokom teških zimskih sezona mogu preći u torpor, smanjenjem fiziološke aktivnosti.[13][11] Ako je šumski miš uhvaćen za rep, može brzo odbaciti njegov vrh, koji kasnije možda nikad ne izraste ponovo.[12]
Predatori šumskih miševa uključuju lisice, zmije, lasice, jastrebove, sove, domaće pse i domaće mačke. Da bi izbegli predatore, šumski miševi svoju hranu traže na skrivenim i ograničenim prostorima.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Sezona parenja šumskog miša traje od februara do oktobra, u kojoj se događa višekratno parenje između mužjaka i ženki, što rezultira ubrzanom kompeticijom. Takve karakteristike ponašanja dovode do stvaranja okota sa potomstvom koje nastaje od više različitih mužjaka. Kod šumskog miša uočena je poliginija, koja je rezultat konkurencije u toku reproduktivnog perioda. Mužjaci poseduju vrećicu poznatu kao cauda epididimis, koja čuva spermu i nalazi se ispod skrotalne izbočine. Regulacija temperature osigurava maksimalni izliv sperme. Jedno zanimljivo zapažanje u okviru vrste, posebno kod mužjaka, jeste morfologija spermatozoida. Srpaste glave razvijaju se posle mejoze i pre spermijacije (oslobađanje tokom ejakulacije). Kuka, koja se nalazi na vrhu glave, prianja na površinu glave pre nego što dođe do njenog razvoja. Bojenjem propidijum-jodidom utvrdilo se da je samo bazalna površina kuke nuklearnog porekla. Ove apikalne kukice ugrađuju se u ženski reproduktivni trakt. Tamo se kombinuju sa apikalnim kukama i flagelama drugih spermatozoida. Agregati spermatozoida formiraju "pokretne skupine", za koje je eksperimentalno utvrđeno da poseduju bolju pokretljivost u ženskom reproduktivnom traktu.[14]
Period gestacije šumskog miševa je 25–26 dana, a svaka ženka u proseku okoti pet mladunaca. Potomci postaju nezavisni nakon otprilike tri nedelje, a seksualno aktivni postaju posle dva meseca.
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta je u smislu ugroženosti navedena kao poslednja briga, jer ima široko rasprostranjenje i česta je.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Apodemus sylvaticus. IUCN crvena lista ugroženih vrsta, detaljniji podaci o vrsti. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.
- ^ а б „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 18. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018.
- ^ J. L. Tellería; T. Santos; M. Alcántara (1991). „Abundance and Food-Searching Intensity of Wood Mice (Apodemus sylvaticus) in Fragmented Forests” (PDF). Journal of Mammalogy. 72 (1): 183—187. JSTOR 1381994. doi:10.2307/1381994. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Encyclopædia Britannica. 2008. Wood mouse
- ^ Fedriani, J. M. (2005). „Do frugivorous mice choose where or what to feed?”. Journal of Mammalogy. 86 (3): 576—586. doi:10.1644/1545-1542(2005)86[576:dfmcwo]2.0.co;2
.
- ^ Gates, Phil (6. 9. 2018). „Country diary: a close encounter with a wood mouse”. The Guardian. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Anne-Jifke Haarsma and Rutger Kaal (2016). „Predation of wood mice (Apodemus sylvaticus) on hibernating bats”. Population Ecology. 58 (4): 567—576. doi:10.1007/s10144-016-0557-y .
- ^ S. Halle and N.C. Stenseth (2012). Activity patterns in small mammals: An ecological approach. Springer. ISBN 9783642182648. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Stopka, P.; et al. (april 2003). „Way-marking behaviour: an aid to spatial navigation in the wood mouse (Apodemus sylvaticus)”. BMC Ecology. 3: 3. PMC 154096 . PMID 12697070. doi:10.1186/1472-6785-3-3 .
- ^ a b „Mice make their own signposts”. Nature. 2. 5. 2003. Pristupljeno 2. 11. 2018.
- ^ a b Goaman, K., Amery, H. (1983). Mysteries & Marvels of the Animal World, pg. 15.
- ^ Stopka, P.; et al. (april 2003). „Way-marking behaviour: an aid to spatial navigation in the wood mouse (Apodemus sylvaticus)”. BMC Ecology. 3: 3. PMC 154096 . PMID 12697070. doi:10.1186/1472-6785-3-3 .
- ^ Moore, Harry; et al. (2002). „Exceptional sperm cooperation in the wood mouse” (PDF). Nature. 418 (6894): 174—177. PMID 12110888. doi:10.1038/nature00832.
