Панонски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Русини (Војводина))
Панонски Русини
Русини
Укупна популација
16.182 (2011)
Популација
Застава Србије Србија (углавном Војводина) 14.246 (2011)
Застава Хрватске Хрватска 1.936 (2011)
Језици
српски, хрватски и русински
Религија
гркокатоличанство, православље
Етничке групе
Русини
Етнички састав Војводине 2002. године. На карти је приказано подручје на којем етнички Русини чине већинско становништво
Русинска насеља у Војводини

Панонски Русини или Русини су народ источнословенског порекла[1], који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини, у којој је њихов језик један од 6 службених језика) и мањим делом у источној Хрватској. Језик ових Русина се говори углавном на овим просторима, а историјски је настао у карпатском ареалу, где се секу изоглосе источнословенских и западнословенских језика.[2] Према једном мишљењу,[према ком мишљењу?] овај језик се сврстава у западнословенске језике[3] и сличан је словачком језику, док је, према другом мишљењу[чије мишљење?] он дијалекат књижевног руско-украјинског језика.[2][чије мишљење?]

Географија[уреди]

У Србији, Русини чине највећи део становништва у насељима Руски Крстур, Куцура и Бикић До. У Хрватској чине већину у насељима Петровци и Миклушевци. Културни центар Русина у Војводини је Руски Крстур.

Поред тога, Русина у значајнијем броју има и у Новом Саду, Ђурђеву, Врбасу, Шиду, Беркасову и Бачинцима.

Популација[уреди]

Кретање броја Русина у Војводини према различитим пописима:

  • 1948: 22.077
  • 1953: 23.038
  • 1961: 24.548
  • 1971: 20.109
  • 1981: 19.305
  • 1991: 17.652
  • 2002: 15.626
  • 2011: 13.928

Историја[уреди]

Русинско етничко подручје на Карпатима
Гркокатолици у Војводини 1931.

Преци Русина били су православне вере. Крајем 16. века, католички језуити су водили пропаганду и агитацију међу православним верницима Подкарпатске Русије да се прикључе унији. 1590. године. три православна епископа су донела одлуку о прикључењу Католичкој цркви. Језуити су након почетних успеха, покренули кампању завађања и терора над православним верницима и свештеницима Подкарпатске Русије. У тим условима, православни митрополит Подкарпатске Русије, Рагоза, се службено изјаснио за прикључење Православне цркве Католичкој. С обзиром на отпор православног становништва, процес ширења уније у Подкарпатској Русији трајао је дуго, од 1590. до 1665. године, а наставио се чак и до 18. века.

Русини су се на подручје данашње Војводине населили у 18. веку (1750-1784), а потичу из краја који су сами називали "Хорњица" (у значењу "горњи предео"), односно са простора испод Карпата и Карпата. Русински етнички простори на Карпатима данас су административно подељени између Украјине, Словачке, Пољске и Румуније. Русини су насељени у неколико насеља у Бачкој (Дорослову, Кулпину, Крстуру, Куцури, Кули и Новом Саду) и Срему (Петровцима, Миклушевцима, Бачинцима и Шиду).

Поред Русина унијата, на подручје данашње Војводине су се досељавали и православни Русини. У Великом Крстуру је 1757. године било 27,3% домова православне вероисповести.

Име и идентитет[уреди]

Поред овог имена, Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. Постоје такође и Русини у Украјини, чији језик спада у групу источнословенских језика и сличан је украјинском. Војвођански Русини су у Србији признати као посебна нација, али их неки сматрају делом украјинских Русина, које опет неки сматрају делом украјинског народа. Међутим, за разлику од Украјинаца и украјинских Русина, који говоре источнословенске језике, Русини у Војводини говоре језик, који се може класификовати као западнословенски.[3]

Језик[уреди]

Општине Војводине у којима је русински језик у службеној употреби

Русински језик је један од 6 службених језика АП Војводине. На локалном нивоу, русински је у службеној употреби у општинама Кула, Врбас, Шид, Бачка Топола и Жабаљ, као и у Граду Новом Саду.

Религија[уреди]

Русини су претежно гркокатоличке вероисповести. Мањим делом су православни.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. [1]
  2. 2,0 2,1 Studia Ruthenica. 2005. 
  3. 3,0 3,1 Pregled. 1990. 

Литература[уреди]

  • Studia Ruthenica. 2005. 
  • Рамач, Янко. Кратка история Руснацох. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Петра и Павла, 1993
  • Жирош, Мирон. Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце (1745–1991) том 1 - 5. Нови Сад: Грекокатолїцкапарохия Св. Петра и Павла 1997 - 2003
  • Лабош, Федор "История Русинох Бачки, Сриму и Славониї 1745-1918”, Нови Сад, 1978
  • Ранко Бугарски, Језици, Нови Сад, 1996.
  • Стеван Константиновић, Приче о Русинима, Шид, 1995.
  • Владимир Кирда Болхорвес, На дебелом леду, Београд, 1996.
  • Владимир Биљна, Русини у Војводини, Нови Сад, 1987.
  • Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у 18. и 19. веку, Нови Сад - Панчево, 2003.

Спољашње везе[уреди]