Пређи на садржај

Душан Влаховић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Влаховић
Влаховић у дресу Фјорентине 2021.
Лични подаци
Пуно име Душан Влаховић
Надимак Дуци, Влахогол[1]
Датум рођења (2000-01-28)28. јануар 2000.(24 год.)
Место рођења Београд, Србија, СРЈ
Висина 1,90 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Јувентус
Број 9
Јуниорска каријера
Алтина Земун
ОФК Београд
2014—2015. Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2015—2017. Партизан 21 (1)
2017—2022. Фјорентина 98 (44)
2022— Јувентус 116 (50)
Репрезентативна каријера**
2015. Србија до 15 5 (3)
2015. Србија до 16 3 (1)
2016—2019. Србија до 19 16 (7)
2019. Србија до 21 3 (0)
2018. Србија до 23 1 (2)
2020— Србија 33 (14)
* Датум актуелизовања: 30. септембар 2024.
** Датум актуелизовања: 30. септембар 2024.

Душан Влаховић (Београд, 28. јануар 2000) српски је професионални фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за Јувентус и репрезентацију Србије.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Влаховић је фудбалом почео да се бави у школи фудбала Алтина из Земуна.[2][3] Касније је провео три месеца у ОФК Београду, а једну утакмицу је одиграо и за пионире Црвене звезде.[4][5] Током 2014. године долази у Партизан.[6]

Свој први професионални уговор са Партизаном је потписао у фебруару 2015, као 15-годишњак.[7] Почетком 2016, Влаховић се прикључио првом тиму Партизана код тренера Ивана Томића и том приликом је задужио дрес са бројем 9.[8] Деби у првом тиму Партизана је имао 21. фебруара 2016. на првенственој утакмици против ОФК Београда. Ушао је на терен у 70. минуту уместо Исмаела Фофане, па је тако са 16 година и 24 дана постао најмлађи дебитант у историји клуба.[9][10][11] У наредном колу, Влаховић је добио прилику да заигра и на 150. вечитом дербију. Ушао је у игру у 53. минуту уместо Валерија Божинова па је тако постао најмлађи дебитант у вечитим дербијима, престигавши рекорд који је претходно држао Лука Јовић.[12]

Први гол у дресу Партизана је постигао 2. априла 2016, на првенственој утакмици у Београду против Радника из Сурдулице. Влаховић је тако постао најмлађи стрелац у историји клуба, а до дебитантског гола је дошао са 16 година, два месеца и пет дана.[13][14] Такође је постигао гол у полуфиналу Купа Србије, против Спартака у Суботици када је Партизан славио са 0:3.[15] У финалу Купа против Јавора, у ком је Партизан победио са 2:0, Влаховић је поново био стрелац. Постигао је други гол за црно-беле у 97. минуту, и освојио је први трофеј у каријери.[16]

Деби у европским утакмицама, Влаховић је имао 21. јула 2016. на реванш утакмици 2. кола квалификација за Лигу Европе против Заглебја у Пољској.[17] Партизан је елиминисан након пенала, па је Влаховић у наставку сезоне наступао само у домаћим такмичењима. У другом колу шампионата 2016/17, на утакмици против Напретка у Крушевцу, Влаховић је по први пут заиграо за Партизан као стартер.[18] То му је био и једини пут да је био стартер, јер је у осталим мечевима у сезони 2016/17. улазио у игру са клупе. Укупно је у овој сезони наступио на девет утакмица (без постигнутог гола), и освојио је дуплу круну.[19]

Фјорентина

[уреди | уреди извор]

У јуну 2017. Фјорентина је званично објавила да је откупила Влаховића. Клуб из Фиренце је навео да се Влаховић неће одмах придружити новом клубу, већ ће се сачекати да 28. јануара 2018. напуни 18 година.[20] Званичну промоцију у Фјорентини, Влаховић је имао 22. фебруара 2018. године. Задужио је дрес са бројем 18, а право наступа за клуб са Артемио Франкија је имао од 1. јула 2018.[21] Деби у дресу Фјорентине је имао 25. септембра 2018, у 6. колу Серије А, када је ушао у игру у 84. минуту утакмице у којој је његов клуб поражен (2:1) на гостовању Интеру на Ђузепе Меаци.[22][23] Влаховић је током сезоне 2018/19. наступио на 10 утакмица Серије А, а упоредо са играњем за први тим је наступао и за млади тим Фјорентине где је пружао запажене партије.[24]

Прве голове у дресу Фјорентине је постигао 18. августа 2019. на утакмици Купа Италије против Монце. Влаховић је ушао у игру у 74. минуту при вођству гостију и головима у 80. и 86. минуту донео Фјорентини преокрет и пласман у наредну рунду. До краја меча је забележио и асистенцију Федерику Кјези који је погодио за 3:1 и тако поставио коначан резултат.[25] Прве голове у Серији А је постигао 10. новембра 2019. када је Фјорентина поражена са 5:2 на гостовању Каљарију а Влаховић је био стрелац оба гола за свој тим.[26] Свој трећи гол у Серији А је постигао 15. децембра, на утакмици 16. кола, у којој је Фјорентина дочекала Интер. Ушао је у игру у 59. минуту при вођству гостију од 0:1, а у 92. минуту је постигао изједначујући гол и тако поставио коначних 1:1.[27][28]

Јувентус

[уреди | уреди извор]

На дан прославе свог 22. рођендана, 28. јануара 2022. године, Влаховић је потписао четворогодишњи уговор с Јувентусом, а вредност трансфера је износила 70 милиона евра.[29] Дебитовао је за Јувентус већ 6. фебруара, започевши утакмицу као стартер. Тада је постигао и свој првенац у дресу Старе даме (победа од 2 : 0 против Вероне).[30]

Влаховић је 22. фебруара по први пут у својој каријери заиграо у Лиги шампиона. Започео је утакмицу осмине финала, против шпанског Виљареала, а утакмице је завршена с резултатом 1 : 1. Једини гол за Јувентус на тој утакмици постигао је управо Влаховић и то само 33 секунде након почетка исте. Тако је постао играч који је, као стартер, на свом дебију, постигао најбржи гол у Лиги шампиона.[31] Четири дана касније, затресао је мрежу против Емполија и тако помогао екипи Јувентуса да победи на тој утакмици (2 : 3).[32]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 15. маја 2024.[33]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Партизан 2015/16.[34] Суперлига Србије 14 1 4 2 18 3
2016/17.[35] 7 0 1 0 1 0 9 0
2017/18.[36] 0 0 0 0 0 0 0 0
Укупно 21 1 5 2 1 0 27 3
Фјорентина 2018/19.[37] Серија А 10 0 0 0 10 0
2019/20.[37] 30 6 4 2 34 8
2020/21.[37] 37 21 3 0 40 21
2021/22.[37] 21 17 3 3 24 20
Укупно 98 44 10 5 108 49
Јувентус 2021/22.[37] Серија А 15 7 4 1 2 1 21 9
2022/23.[37] 27 10 2 0 13 4 42 14
2023/24.[37] 31 16 5 2 36 18
Укупно 73 33 11 3 15 5 99 41
Каријера 192 78 26 10 16 5 234 93

Утакмице у дресу репрезентације

[уреди | уреди извор]

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
Партизан
Јувентус

Појединачно

[уреди | уреди извор]
  • Најталентованији играч на Меморијалном турниру „Стеван Вилотић Ћеле” 2016. године[55]
  • Играч месеца ФК Фјорентина за децембар 2020.[95]
  • Најбољи млади играч у Серији А за сезону 2020/21.[96]
  • Најбољи играч у Серији А у децембру 2021.[97]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Влаховић је истакао да су његови фудбалски идоли били Златан Ибрахимовић, Стеван Јоветић и Франк Рибери.[98] Такође је истакао да редовно прати MotoGP, светски гран-при шампионат у спортском мотоциклизму.[98] Поред фудбала, као дете, играо је и кошарку.[98]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Реванш сусрет одигран је два дана касније, а утакмица је завршена без погодака.[44] У извештајима није наведен потпуни састав репрезентације Србије.[45][46][47][48][49]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vlahogol opet seje strah: U društvu Ronalda, Krespa, Pipite”. Sportklub (на језику: српски). 30. 11. 2021. 
  2. ^ „Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 23. 5. 2015. Приступљено 5. 12. 2019. 
  3. ^ Тодоровић, Драган (1. 1. 2022). „Желим да будем најбољи на свету”. Политика. Приступљено 2. 1. 2022. 
  4. ^ „OFK Beograd i Dinamo u finalu Turnira prijateljstva”. mozzartsport.com. 20. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  5. ^ „Партизанов бисер Влаховић: Тата је одлучио да одиграм једну утакмицу за Звезду”. Sportski žurnal. 21. 5. 2016. Приступљено 5. 12. 2019. 
  6. ^ „Dušan Vlahović za BUTASPORT.RS: Ponosno nosim Partizanov grb na srcu”. butasport.rs. 3. 2. 2016. Архивирано из оригинала 08. 02. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  7. ^ „Jedinstven slučaj u istoriji Partizana: Dušan Vlahović najmlađi profesionalac u Humskoj 1”. mozzartsport.com. 14. 2. 2015. Архивирано из оригинала 10. 07. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  8. ^ „Nova "devetka" Partizana - najmlađa do sada!”. mondo.rs. 12. 2. 2016. Архивирано из оригинала 08. 07. 2019. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  9. ^ „Vlahović ušao u istoriju Partizana!”. sportske.net. 21. 2. 2016. Приступљено 21. 2. 2016. 
  10. ^ „Vlahović za istoriju”. mozzartsport.com. 21. 2. 2016. Архивирано из оригинала 10. 07. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  11. ^ Jeremić, Ivana (18. 11. 2016). „Fudbal, biznis i politika: Nova menadžerska agencija preuzela najtalentovanije fudbalere Partizana”. ЦИНС. Приступљено 3. 2. 2020. 
  12. ^ „Nikad niko mlađi u večitom derbiju...”. mozzartsport.com. 27. 2. 2016. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2016. 
  13. ^ „Dečak je postao muškarac! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 4. 2016. Архивирано из оригинала 08. 06. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2016. 
  14. ^ „Partizan – Radnik 3:2 (0:2)”. partizan.rs. 2. 4. 2016. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  15. ^ „Spartak – Partizan 0:3 (0:1)”. partizan.rs. 20. 4. 2016. Архивирано из оригинала 13. 04. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  16. ^ „KRAJ: Partizan - Javor 2:0, Vlahović zagrlio trofej (VIDEO)”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Архивирано из оригинала 19. 05. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  17. ^ „Zaglebie Lubin – Partizan 0:0”. partizan.rs. 21. 7. 2016. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2016. 
  18. ^ „Влаховић стартер за Партизан први пут у каријери у 20. мечу”. Sportski žurnal. 4. 8. 2016. Приступљено 2. 9. 2016. 
  19. ^ „Dusan Vlahovic”. transfermarkt.com. Приступљено 5. 12. 2019. 
  20. ^ „Posle Milenkovića i Dušan Vlahović u Firenci!”. mozzartsport.com. 23. 6. 2017. Приступљено 5. 12. 2019. 
  21. ^ „Vlahović dobio broj 18 u Firenci: Navijači očekuju kombinaciju Batistute i Tonija!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2018. Приступљено 5. 12. 2019. 
  22. ^ „VAR na strani Intera, Vlahović debitovao na "Meaci". mondo.rs. 25. 9. 2018. Приступљено 5. 12. 2019. 
  23. ^ „Vlahović debitovao na "Meaci", Inter po navici - pobeda u završnici!”. telegraf.rs. 26. 9. 2018. Приступљено 5. 12. 2019. 
  24. ^ „Kad igra sa vršnjacima radi šta hoće – Vlahovićevih 19 na 19 (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 6. 2019. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 5. 12. 2019. 
  25. ^ „Kakav meč Dušana Vlahovića! Berluskoni i Galijani će ga sanjati večeras... (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 8. 2019. Приступљено 5. 12. 2019. 
  26. ^ „ITALIJA UPOZNALA VLAHOVIĆA: Srbin postigao prva 2 gola u Seriji A u teškom porazu Fiorentine!”. espreso.rs. 10. 11. 2019. Приступљено 5. 12. 2019. 
  27. ^ „Golčina Vlahovića u 92. minutu ostavila Inter u neverici i vratila Juve na čelo! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 15. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  28. ^ „Vlahović oteo Interu pobedu u nadoknadi: Bivši igrač Partizana "bombom" pocepao mrežu”. telegraf.rs. 15. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  29. ^ „VLAHOVIC JOINS JUVENTUS!”. Juventus.com. 28. 1. 2022. Приступљено 28. 1. 2022. 
  30. ^ „Juve-Verona 2-0: Vlahovic e Zakaria show, Allegri sorride”. tuttosport.com (на језику: италијански). Приступљено 12. 3. 2022. 
  31. ^ „Vlahovic nella storia della Juve: gol e record all'esordio in Champions!”. tuttosport.com (на језику: италијански). Приступљено 12. 3. 2022. 
  32. ^ „KEAN E DOPPIO VLAHOVIC, 3-2 ALL'EMPOLI”. Juventus (на језику: италијански). 26. 12. 2022. Приступљено 12. 3. 2022. 
  33. ^ „Vlahovic” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 20. 11. 2022. 
  34. ^ „Gde je nestala Partizanova „desetka“?”. mozzartsport.com. 15. 2. 2016. Приступљено 1. 2. 2021. 
  35. ^ „Vlahović, Dušan — sezona 2016/17.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 1. 2. 2021. [мртва веза]
  36. ^ „Vlahović, Dušan — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 03. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  37. ^ а б в г д ђ е „Dusan Vlahovic”. Серија А, званична презентација (на језику: италијански). Приступљено 1. 2. 2021. 
  38. ^ „У-15: Србија - Холандија 1:1”. Фудбалски савез Србије. 11. 2. 2015. Архивирано из оригинала 24. 02. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  39. ^ „У-15: Србија - Турска 0:3. (0:1)”. Фудбалски савез Србије. 12. 2. 2015. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  40. ^ Š, Saša (14. 2. 2015). „Pobeda pionira Srbije”. Фудбалски савез Србије. fudbalsrbija.net. Архивирано из оригинала 07. 04. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  41. ^ Cocic, Bratislav COLE (14. 4. 2015). „Srbija-Ceska 1-1 (U-15)”. Јутјуб. Приступљено 1. 2. 2021. 
  42. ^ „У-15: Србија - Чешка 3:3”. Фудбалски савез Србије. 16. 4. 2015. Архивирано из оригинала 24. 02. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  43. ^ а б в г д Душан Влаховић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  44. ^ „У-16: Кадети У Пољској”. Фудбалски савез Србије. 22. 10. 2015. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  45. ^ „У-16: Пољска - Србија 0:0”. Фудбалски савез Србије. 29. 10. 2015. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  46. ^ „U16: Polska zremisowała z Serbią, występ Jana Zysika” [У16: Пољска је ремизирала са Србијом, наступ Јана Зисика]. ФК Јагелонија Бјалисток, званична презентација (на језику: пољски). 29. 10. 2015. Приступљено 1. 2. 2021. [мртва веза]
  47. ^ „U-16: Remis Polski w rewanżu z Serbią” [У-16: Реми Пољске у реваншу са Србијом]. Фудбалски савез Пољске (на језику: пољски). 29. 10. 2015. Приступљено 1. 2. 2021. 
  48. ^ MichalMKS (29. 10. 2015). „U-16: Polska 0-0 Serbia”. 90minut.pl (на језику: пољски). Приступљено 1. 2. 2021. 
  49. ^ „Polska-Serbia”. laczynaspilka.pl (на језику: пољски). 29. 10. 2015. Приступљено 1. 2. 2021. 
  50. ^ „У-16: Пољска - Србија 1:2”. Фудбалски савез Србије. 27. 10. 2015. Архивирано из оригинала 31. 05. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  51. ^ Zdraveski, Filip (16. 11. 2015). „U16: Macedonia beats Serbia in friendly tournament” [У16: Македонија боља од Србије на турниру пријатељства]. macedonianfootball.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2021. 
  52. ^ „Gaetano, esordio ok in Nazionale under 16” [Успешан деби Гаетана на националном турниру до 16 година]. goldelnapoli.it (на језику: италијански). 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала 02. 03. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  53. ^ Стеван Ћеле Вилотић“: Србија – СAД 2:1 (1:1)”. Фудбалски савез Србије. 1. 9. 2016. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  54. ^ Стеван Ћеле Вилотић“: Србија – Француска 2:1 (2:0), финале са Израелом”. Фудбалски савез Србије. 3. 9. 2016. Архивирано из оригинала 23. 8. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  55. ^ а б „Србија победник турнира „Стеван Ћеле Вилотић. Фудбалски савез Србије. 5. 9. 2016. Архивирано из оригинала 10. 9. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  56. ^ Keskinov, Lazar (8. 10. 2016). „Omladinci Srbije odigrali nerešeno u prvom meču u Gruziji”. sportskacentrala.com. Приступљено 1. 2. 2021. [мртва веза]
  57. ^ „Omladinci Srbije teško do pobede na startu kvalifikacija za EP”. Вечерње новости. 9. 11. 2016. Приступљено 1. 2. 2021. 
  58. ^ Nikolić, Strahinja (11. 11. 2016). „Dan je dobro počeo: Omladinci za gol bolji od Malte (FOTO) (VIDEO)”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 27. 07. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  59. ^ „Omladinci poraženi od Švedske u trećoj utakmici kvalifikacija”. Удружење спортских новинара Србије. 14. 11. 2016. Приступљено 1. 2. 2021. 
  60. ^ „Orlići dobri u Italiji: Oštećeni za penal, remizirali protiv domaćina (FOTO)”. srbijadanas.com. 14. 12. 2016. Приступљено 1. 2. 2021. 
  61. ^ „Memorijalni turnir Stevan Ćele Vilotić: Omladinci Srbije poraženi od Mađara”. srbijadanas.com. 6. 9. 2018. Приступљено 1. 2. 2021. 
  62. ^ „DOSADNO U PAZOVI: Omladinici Srbije remizirali sa Rusijom!”. espreso.rs. 11. 10. 2018. Приступљено 1. 2. 2021. 
  63. ^ „Омладинци поражени од Русије у другој провери пред старт квалификација за EП”. Фудбалски савез Србије. 13. 10. 2018. Приступљено 1. 2. 2021. 
  64. ^ „Омладинци са играчем мање до 2:2 (0:2) и ремија са Казахстаном у премијерном мечу првог круга квалификација за EП”. Фудбалски савез Србије. 14. 11. 2018. Приступљено 1. 2. 2021. 
  65. ^ „SRBIJA "OVERILA" PLASMAN NA EVROPSKO PRVENSTVO Mladi fudbaleri deklasirali Poljsku, najraspoloženiji Vlahović”. Фудбалски савез Србије. Блиц. 20. 11. 2018. Приступљено 1. 2. 2021. 
  66. ^ „Vlahović sprečio poraz omladinaca od Ukrajine”. Фудбалски савез Србије. Б92. 20. 3. 2019. Приступљено 1. 2. 2021. 
  67. ^ „Орлићи без ЕП: Омладинци без среће против Белгије”. Спортски журнал. 23. 3. 2019. Приступљено 1. 2. 2021. 
  68. ^ Ilić, Aleksandar (26. 3. 2019). „PORAZ ZA KRAJ: Omladinci Italije savladali ‘Orliće’ u poslednjem meču kvalifikacija”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  69. ^ T, P. (6. 9. 2019). „Poraz Milovanovića na debiju – Rusija nadigrala Srbiju”. Б92. Приступљено 1. 2. 2021. 
  70. ^ „Квалификације U21 | Важна победа и велика три бода „Орлића“ освојена у Бугарској”. Фудбалски савез Србије. 11. 10. 2020. Приступљено 1. 2. 2021. 
  71. ^ „Orlići neubedljivi u Poljskoj: Stolica doživeo prvi poraz na klupi Srbije”. Телеграф. 15. 10. 2019. Приступљено 1. 2. 2021. 
  72. ^ Stanković, Dejan (15. 10. 2018). „Dva komada Vlahovića i lekcije iz Subotice - malo za Francusku sa prvotimcima PSŽ-a, Arsenala, Borusije, Fjorentine...”. mozzartsport.com. Приступљено 1. 2. 2021. 
  73. ^ Marinković, Bojan (11. 10. 2020). „Poraz blede Srbije: Minimalac Mađara u Beogradu”. Н1. Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2021. 
  74. ^ Bogovac, Miloš (14. 10. 2020). „Srbija nije umela da pobedi Tursku, Orlovi vodili 2:0, pa poklonili bod domaćinu”. Телеграф. Приступљено 2. 2. 2021. 
  75. ^ „Samo bod za Srbiju: Bolje Izdanje nego protiv Škotske, ali opet bez pobede! Ispadanje je realnost”. srbijadanas.com. 15. 11. 2020. Приступљено 2. 2. 2021. 
  76. ^ Vinulović, Bojan (18. 11. 2020). „Srbija deklasirala Ruse s 5:0 i ostala u B Ligi nacija”. Нова С. Приступљено 2. 2. 2021. 
  77. ^ Илић, А. (24. 3. 2021). „Србија почела победом: Митровић показао класу, има разлога за задовољство али и забринутост (фото) (видео)”. Вечерње новости. Приступљено 25. 3. 2021. 
  78. ^ „Орлови у наставку до бода, спасао нас и судија, поништио чист гол Роналду у 93. минуту”. Спортски журнал. 27. 3. 2021. Приступљено 28. 3. 2021. 
  79. ^ Dimitrijević, Miodrag (30. 3. 2021). „Mitrović evrogolom rešio dramu u Azerbejdžanu”. Нова С. Приступљено 30. 3. 2021. 
  80. ^ Stojiljković, Milan (1. 9. 2021). „Srbija slavila 4:0, odlični Đuričić i Vlahović, debi Svilara”. Спорт клуб. Приступљено 2. 9. 2021. 
  81. ^ Kostić, Katarina (4. 9. 2021). „Srbija lider grupe, slavila 4:1 uz dva pogotka Mitrovića”. Спорт клуб. Приступљено 5. 9. 2021. 
  82. ^ „Орлови у Даблину | Србија доминирала и надиграла Републику Ирску, домаћин уз много среће освојио бод”. Фудбалски савез Србије. 7. 9. 2021. Приступљено 8. 9. 2021. 
  83. ^ „Орлови славили у Луксембургу, Влаховићев гол за три бода”. Спортски журнал. 9. 10. 2021. Приступљено 10. 10. 2021. 
  84. ^ „Од сна до ноћне море и назад – Србија има још један корак до циља!”. Спутњик. 12. 10. 2021. Приступљено 13. 10. 2021. 
  85. ^ Stojiljković, Milan (11. 11. 2021). „Lukić, Jović, Vlahović i SMS napunili mrežu Katara”. Спорт клуб. Приступљено 11. 11. 2021. 
  86. ^ Đ, M. (14. 11. 2021). „Mitrović utišao Lisabon u 90. minutu i odveo Srbiju na Mundijal!”. Б92. Приступљено 16. 11. 2021. 
  87. ^ Jakovljević, Andrej (24. 9. 2022). „Srbija pregazila Švedsku, tri gola Mitrovića za oproštaj od Beograda”. Нова С. Приступљено 19. 11. 2022. 
  88. ^ T, M. (27. 9. 2022). „Mitrović i Vlahović uveli Srbiju u elitu!”. Б92. Приступљено 19. 11. 2022. 
  89. ^ „Катар 2022 | Моћна Србија лако са Бахреином, сад правац Доха”. Фудбалски савез Србије. 18. 11. 2022. Приступљено 19. 11. 2022. 
  90. ^ „Магија Ришарлисона растужила Србију: Сјајни Бразилци бољи од борбених Орлова (фото)”. Спортски журнал. 24. 11. 2022. Приступљено 26. 11. 2022. 
  91. ^ „Орлови лете кући: Швајцарци распршили српске снове”. Спортски журнал. 2. 12. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 
  92. ^ „Орлови победом против Литваније кренули ка Немачкој 2024.”. Фудбалски савез Србије. 24. 3. 2023. Приступљено 25. 3. 2023. 
  93. ^ T, M. (27. 3. 2023). „Vlahović rešio derbi u Podgorici! VIDEO”. Б92. Приступљено 28. 3. 2023. 
  94. ^ „Dušan Vlahović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 2. 2. 2021. 
  95. ^ „Душан Влаховић играч месеца Фиорентина”. Фудбалски савез Србије. 12. 1. 2021. Приступљено 13. 1. 2021. 
  96. ^ „The MVPs of the 2020/2021 Season: Dusan Vlahovic Best Under 23”. Serie A. 31. 5. 2021. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  97. ^ „Dušan Vlahović EA Sports Player of the Month for December”. Serie A. 8. 1. 2022. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  98. ^ а б в „Vlahovic tra Fanta, mercato, Ibra, Prandelli e fidanzate: quello che non sai su di lui”. La Gazzetta dello Sport. 21. 12. 2021. Приступљено 12. 3. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]