Нејмар

Уреди везе
Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Нејмар
Нејмар са репрезентацијом Бразила 2018. године
Лични подаци
Пуно име Нејмар да Силва Сантос Млађи[1]
Надимак Жунињо, Неј
Датум рођења (1992-02-05)5. фебруар 1992. (32 год.)[2]
Мјесто рођења Можи дас Крузес, Сао Пауло, Бразил[6]
Држављанство Бразил
Висина 1,75 m[3][4][5]
Партнер Бруна Маркезин
Позиција крилни нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ел Хилал
Број 10
Јуниорска каријера
1999—2003. Португеза Сантиста
2003—2009. Сантос
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2013. Сантос 177 (107)
2013—2017. Барселона 123 (68)
2017—2023. Париз Сен Жермен 112 (82)
2023— Ел Хилал 3 (0)
Репрезентативна каријера
2009
2011
2012—2016
2010—		 Бразил до 17
Бразил до 20
Бразил до 23
Бразил		 3
7
14
124		 (1)
(9)
(8)
(77)
Награде
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Рио де Жанеиро 2016. Бразил
Сребрна медаља — друго место Лондон 2012. Бразил
Куп конфедерација
Златна медаља — прво место Бразил 2013. Бразил
Копа Америка
Сребрна медаља — друго место 2021. Бразил Бразил

Нејмар да Силва Сантос Млађи (порт. Neymar da Silva Santos Júnior; Можи дас Крузес, 5. фебруар 1992), познатији као Нејмар Жуниор или просто Нејмар, бразилски је фудбалер који тренутно наступа у Саудијској професионалној лиги за Ел Хилал и репрезентацију Бразила, на позицији нападача, као централни или крилни нападач, а од стране многих означен је као један од најбољих фудбалера на свијету у својој генерацији.[7][8]

Каријеру је почео у млађим категоријама Сантоса, гдје је дебитовао за први тим са 17 година и помогао је клубу до освоји двије титуле првака Паулисте, један трофеј Купа Бразила и Копа Либертадорес 2011, што је била прва титула за Сантос од 1963, а због својих игара, двапут је добио награду за Јужноамеричког фудбалера године: 2011. и 2012. Године 2013. прешао је у Барселону, гдје је био дио нападачког трија названог MSN, са Лионелом Месијем и Луисом Суарезом. Освојио је троструку круну са клубом у сезони 2014/15: Ла лигу, Куп краља и Лигу шампиона и завршио је на трећем мјесту у избору за Златну лопту 2015, након чега је у сезони 2015/16. освојио Ла лигу и Куп краља.

У августу 2017, прешао је у Париз Сен Жермен за 222 милиона евра, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена.[Н 1] У Француској, освојио је по три пута Лигу 1 и Куп Француске, а два пута Лига куп Француске, док је у првој сезони у клубу, освојио троструку круну у домаћим такмичењима, када је такође добио награду за фудбалера године у Француској.[11] У сезони 2019/20, предводио је клуб до четвороструке круне у домаћим такмичењима, освојивши Лигу 1, Куп, Лига куп и Суперкуп Француске, уз прво финале Лиге шампиона у историји клуба. У сезони 2020/21. по први пут није освојио титулу са клубом, након три заредом, док је Париз Сен Жермен испао у полуфиналу Лиге шампиона од Манчестер Ситија. Године 2023. придружио се Ел Хилалу.

За репрезентацију Бразила дебитовао је 2010, са 18 година, а од тада, стигао је на друго мјесто на листи најбољих стријелаца репрезентације, иза Пелеа. Са младом репрезентацијом, освојио је Копа Америку 2011, гдје је био најбољи стријелац, након чега је предводио сениорску репрезентацију на Купу конфедерација 2013, гдје је освојио награду за најбољег играча турнира. На Свјетском првенству 2014. и Копа Америци 2015. мање је играо због повреде, након чега је предводио репрезентацију до прве златне медаље на Олимпијским играма — 2016. Двије године касније, постао је капитен репрезентације, коју је предводио на Свјетском првенству 2018, гдје је Бразил испао у четвртфиналу.

Рангира се као један од најистакнутијих спортиста; SportsPro га је именовао за маркетиншки најбољег спортисту на свијету 2012. и 2013, а ESPN га је сврстао на четврто мјесто најпознатијих спортиста на свијету 2016. Часопис Time, уврстио га је на списак 100 најутицајнијих људи на свијету 2017.[12] Године 2018, France Football сврстао га је на треће мјесто најплаћенијих фудбалера. Forbes га је сврстао на треће мјесто најплаћенијих спортиста 2019.[13] и на четврто мјесто 2020.[14]

Дјетињство[уреди | уреди извор]

Нејмар је рођен у граду Можи дас Крузес, у држави Сао Пауло, од родитеља Нејмара Сантоса сениора и Надине да Силве. Добио је име по оцу, који је био фудбалер и постао је његов савјетник како је његов таленат почео да расте.[15] О улози свог оца, изјавио је: „мој отац је био уз мене откад сам био мали. Брине се о стварима, мојим финансијама и о мојој породици.“[16] Како је одрастао, играо је футсал и улични фудбал.[17] Касније је изјавио да је футсал имао огромни утицај на њега док је одрастао, помажући му да развије технику, брзину са лоптом и способност да спроводи потезе на уском простору.[18]

Године 2003, преселио се са породицом у Сао Висенте, гдје је почео да игра за Португезу.[19] Касније исте године, преселили су се у Сантос, гдје се придружио млађим категоријама Сантоса.[20] Са успјехом који је остваривао играјући за Сантос и приходом који је добијао, његова породица је купила прву некретнину, кућу близу стадиона Сантоса — Виле Белмиро. Са 15 година, зарађивао је 10,000 реала мјесечно, док је са 16 година зарађивао 125.000 реала мјесечно. Са 17 година, потписао је први професионални уговор, придруживши се првом тиму Сантоса и почео је да потписује прве спонзорске уговоре.[21]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Сантос[уреди | уреди извор]

Млађе категорије[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да игра у раном добу, а примијетили су га челници Сантоса, који су му понудили уговор 2003. и почео је да игра за млади тим, у коме су поникли Клодоадо, Кутињо, Елано, Алекс и Дијего. Такође, придружио се Пелеу, Робињу и Пепеу, који су каријеру почели у Сантосу.[22] У академији клуба, упознао је Ганса, са којим се спријатељио. Године 2004, отпутовао је у Шпанију, гдје је био на проби у академији Реал Мадрида, за који су, у том тренутку, играли Роналдо, Зинедин Зидан, Дејвид Бекам, Роберто Карлос и Робињо. Ипак, његов отац је одлучио да је боље да се развија играјући за Сантос.[23][24]

2009: Дебитантска сезона[уреди | уреди извор]

За први тим дебитовао је 7. марта 2009, са 17 година. Ушао је у игру у 60 минуту, у побједи од 2:1 против Оестеа.[17] Недељу дана касније, постигао је први гол за клуб, против Можи Мирима. Мјесец дана касније, постигао је одлучујући гол у побједи од 2:1 против Палмеираса, у првој утакмици полуфинала шампионата Паулиста.[25] У финалу, Сантос је изгубио 4:2 од Коринтијанса,[26] а у својој првој сезони у клубу, Нејмар је постигао 14 голова на 48 утакмица.[17]

2010: Успјеси у домаћим такмичењима[уреди | уреди извор]

„Осамнаестогодишњак је невјероватан таленат. Углађен је и спретан, способан је да побиједи дефанзивца са било које стране, способан је да добро комбинује и пун је трикова које може продуктивно искористити у казненом простору и око њега.“

— Тим Викери, Јужноамерички фудбалски новинар, о Нејмару 2010.[27]

На дан 15. априла 2010, постигао је пет голова у побједи од 8:1 против Гуаранија, у квалификацијама за Куп Бразила.[28] У шампионату Паулиста, постигао је 14 голова на 19 утакмица,[22] а Сантос је освојио титулу; у финалу, побиједио је кући Санто Андре 3:2, након чега је изгубио на гостовању 3:2, али је освојио титулу јер је завршио на првом мјесту у регуларном дијелу.[29] Нејмар је добио награду за најбољег играча такмичења,[30] а због његових партија, поређен је са другим бразилским фудбалерима, укључујући Робиња и Пелеа.[31]

Године 2010, Сантос је одбио понуду од 12 милиона фунти, од стране Вест Хема,[32] након чега је одбио и понуду Челсија од око 20 милиона фунти.[33] Упркос томе што клуб није хтио да га прода и што је Нејмар изјавио да је фокусиран само на Сантос,[34] његов агент — Вагнер Рибеиро, изјавио је: „он жели да постане најбољи фудбалер на свијету. Шансе да постигне то играјући у Бразилу су нула.“[33] Годину касније, изјавио је у интервјуу за Daily Telegraph, да је био срећан са понудом Челсија, јер му је сан да игра у Европи, али је додао да је, у том тренутку, била права одлука да остане у Бразилу.[35]

На дан 30. новембра 2010. Сантос је продао 5% од будућег новца који ће добити од продаје Нејмара, инвестиционој групи Terceira Estrela Investimentos S.A. (TEISA), за 3.549.900 реала, односно милион и по евра.[36] Претходне године, његова породица је продала 40% учешћа у спортским правима Нејмара компанији DIS Esporte group, која је дугогодишњи стратешки партнер Сантоса.[37]

Иако је имао успјешне прве двије сезоне у клубу, у којима је постигао 42 гола на 60 утакмица, уочени су многи проблеми у његовој игри, посебно склоност да пада при контакту са противничким играчима, умјесто да покуша да настави акцију. Током меча са Гоијаненсеом, 15. септембра 2010, Нејмар је у једном таквом контакту изборио пенал, а тренер Сантоса — Доривал Жуниор, није му дозволио да изведе пенал, већ је дао другом играчу. Жуниор је своју одлуку правдао чињеницом да је Нејмар промашио пенал у финалу Купа Бразила, на којем је Сантос ипак побиједио. Након одлуке, Нејмар је окренуо леђа тренеру и ушао у сукоб са капитеном клуба — Едуом Драсеном и морао је да га смирује линијски судија. Жуниор је хтио да га суспендује на двије недјеље, али се борд директора сложио са Нејмаром и отпустио тренера, а Нејмар се касније извинио због инцидента.[17] У децембру 2010, са 18 година, завршио је на трећем мјесту у избору за Јужноамеричког фудбалера године, завршивши иза Андреса д Алесандра и Хуана Карлоса Верона.[38]

2011: Награда Пушкаш[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Барселоне, у финалу Свјетског клупског првенства 2011.

У Копа Либертадоресу 2011, постигао је шест голова, по чему је био трећи најбољи стријелац, а Сантос је стигао до финала такмичења.[39] У полуфиналу, постигао је гол у побједи над Серо Портењом.[40] У финалу, Сантос је играо против Пењарола; прва утакмица завршена је 0:0 у Монтевидеу,[41] након чега су побиједили кући 1:0, а Нејмар је постигао једини гол и добио је награду за играча утакмице.[42][43] Сантос је тако освојио Копа Либертадорес по први пут након 1963, када је Пеле играо за клуб.[44][45]

У септембру 2011. предсједник Сантоса — Луис Рибеиро, запријетио је да ће пријавити Реал Мадрид код ФИФА, због тога што су наводно покушали да потпишу уговор са Нејмаром.[46] На дан 9. новембра, продужио је уговор са Сантосом, до краја Свјетског првенства 2014, а објављено је да му је плата повећана за 50%.[47] На дан 14. децембра 2011, постигао је гол у побједи од 3:1 против Кашиве рејсол, у полуфиналу Свјетског клупског првенства у Јапану,[48] а у финалу, Сантос је изгубио од Барселоне 4:0.[49] Добио је награду Пушкаш, за најбољи гол године, за гол који је постигао у Бразилској Серији А, против Фламенга, након соло продора. На дан 31. децембра 2011. добио је награду за Јужноамеричког фудбалера године, са рекордном разликом.[50]

2012: Најбољи фудбалер Јужне Америке[уреди | уреди извор]

На дан 5. фебруара 2012, након што је напунио 20 година, постигао је стоти гол у каријери, против Палмеираса, у шампионату Паулиста.[51][52] На дан 25. фебруара, постигао је два гола и уписао двије асистенције, у побједи од 6:1 против Понто Прете,[53] док је 7. марта, постигао хет трик у побједи од 3:1 против Интернасионала, у групној фази Копа Либертадореса.[54] На дан 29. марта, постигао је два гола у побједи од 5:0 против Гваратингете,[55] док је, у побједи од 3:1 против Сао Паула, постигао хет трик.[56] У финалу шампионата Паулиста, постигао је два гола у првој утакмици у побједи од 3:0 на гостовању против Гуаранија,[57] док је и у реваншу постигао два гола, у побједи од 4:2.[58] Такмичење је завршио са 20 постигнутих голова, а изабран је за најбољег играча и за најбољег нападача, док је Сантос освојио титулу.[59] У Копа Либертадоресу, био је најбољи стријелац, са Матијасом Алустицом, са по осам голова,[60] а Сантос је испао у полуфиналу од Коринтијанса.[61]

На дан 25. августа, постигао је оба гола у побједи од 2:1 на гостовању Палмеирасу,[62] док је 3. новембра, у 34 колу Серије А, постигао хет трик и уписао асистенцију Фелипеу Андерсону, у побједи од 4:0 на гостовању против Крузеира.[63] У последњем колу, прво је асистирао Виктору Андрадеу за изједначење, након чега је постигао два гола, у побједи од 3:1 против Палмеираса.[64] Изгласан је за најбољег фудбалера Рекопа Судамерикане, гдје је постигао гол у финалу за побједу од 2:0 против Универсидад де Чилеа и донио Сантосу прву титулу у такмичењу.[65] У Серији А, постигао је 14 голова, а изабран је за најбољег нападача и најбољег играча лиге.[66] Такође, добио је награде Армандо Ногера и Артур Фриденрајх, а био је један од тројице финалиста за Пушкаш награду, гдје је у избору завршио на трећем мјесту, иза Мирослава Стоха и Радамела Фалкаа.[67] Изабран је за Јужноамеричког фудбалера године други пут заредом, а награду је добио испред Паола Герера.[68]

2013: Последња сезона[уреди | уреди извор]

Сезону 2013. почео је са два гола у побједи од 3:1 против Сао Бернарда, у првом колу шампионата Паулиста.[69] Четири дана касније, 23. јануара, дао је гол у побједи од 3:0 против Ботафога.[70] На дан 3. фебруара, постигао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 3:0 против Сао Паула.[71] На дан 18. марта, изјавио је да му је сан да игра у Европи, за велике клубове, као што су Барселона, Реал Мадрид и Челси, али је додао да ће напустити Сантос кад буде хтио.[72]

На дан 13. априла, постигао је четири гола, један му је поништен и погодио је пречку, у побједи од 4:0 против Униао Барбаренсеа.[73] На дан 25. априла, његов отац и агент објавио је да Нејмар намјерава да оде у Европу прије Свјетског првенства 2014.[74] Прије последњег меча у дресу Сантоса, против Фламенга, плакао је приликом извођења бразилске химне,[75] а утакмица је завршена 0:0.[76] У избору за Јужноамеричког фудбалера године, завршио је на другом мјесту, иза Роналдиња.[77]

Барселона[уреди | уреди извор]

Нејмар на представљању у Барселони, у јуну 2013.

На дан 24. маја 2013, Сантос је објавио да су примили двије понуде за Нејмара. Следећег дана, Нејмар је објавио да ће потписати за Барселону 27. маја и да ће се придружити клубу након Купа конфедерација. Ни Нејмар ни клубови нису објавили детаље трансфера, а потписао је уговор на пет година.[78] На дан 3. јуна 2013, представљен је у Барселони након што је прошао љекарске прегледе и потписао је уговор до јуна 2018.[79]

Представљен је на Камп ноуу пред више од 56 хиљада навијача, што је био рекорд за неког бразилског фудбалера.[80] Вицепредсједник Барселоне — Јозеп Марија Бартомеу, првобитно је објавио да је трансфер био вриједан 57,1 милион евра, а откупна клаузула 190 милиона евра.[81][82] Клупски доктор је објавио да ће Нејмар можда морати да добије на тежини како би могао да се физички такмичи у шпанском фудбалу.[83]

Истрага трансфера[уреди | уреди извор]

У јануару 2014. тужилаштво у Мадриду, почело је истрагу трансфера који је Барселона платила Сантосу.[84] Документи достављени властима на њихов захтјев, садржали су контрадикторне информације.[84] На дан 23. јануара 2014, Сандро Росели је дао оставку на мјесто предсједника Барселоне.[85] Дан касније, клуб је објавио детаље трансфера, који је коштао 86,2 милиона евра,[86][87][88] а Нејмарови родитељи су објавили да су примили 40 милиона евра.[89][90] Као посљедица, Барселона је оптужена за утају пореза.[91]

2013/14: Прва сезона и прилагођавање[уреди | уреди извор]

На дан 30. јула 2013, дебитовао је за Барселону, у пријатељској утакмици против Лехије; у игру је ушао у другом полувремену.[92] Први гол за клуб постигао је у побједи од 7:1 против најбољих 11 Тајланда, 7. августа.[93]

Деби за Барселону у такмичарским мечевима имао је у првом колу Ла лиге, у побједи од 7:0 против Левантеа; ушао је у игру у 63 минуту, умјесто Алексиса Санчеза.[94] На дан 21. августа, постигао је први гол на такмичарским мечевима за клуб, у првој утакмици Суперкупа Шпаније, против Атлетико Мадрида. Атлетико је водио 1:0, а Нејмар је дао гол за 1:1 седам минута након што је ушао у игру, умјесто Педра;[95] реванш утакмица је завршена 0:0 и Барселона је освојила Суперкуп, чиме је Нејмар освојио први трофеј са клубом.[96] На дан 18. септембра, дебитовао је у Лиги шампиона, гдје је уписао асистенцију Жерарду Пикеу, у побједи од 4:0 против Ајакса, у првој утакмици групне фазе.[97]

Шест дана касније, постигао је свој први гол у Ла лиги, у побједи од 4:1 против Реал Сосиједада.[98] На дан 26. октобра, постигао је гол и уписао асистенцију за Санчеза, у побједи од 2:1 против Реал Мадрида.[99] На дан 11. децембра, остварио је први хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 6:1 против Селтика у последњој утакмици групне фазе.[100] У 30 колу Ла лиге, постигао је два гола у побједи од 3:0 против Селте, оба након асистенције Санчеза.[101] На дан 1. априла 2014. постигао је изједначујући гол у ремију 1:1 против Атлетико Мадрида у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона;[102] у реваншу у Мадриду, Атлетико је побиједио 1:0 и Барселона је испала из такмичења.[103]

2014/15: Трострука круна[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Виљареала 2015.

На дан 13. септембра 2014, у побједи од 2:0 против Атлетик Билбаа, ушао је у игру у 63 минуту, након чега је постигао два гола, оба на асистенцију Месија.[104] На дан 27. септембра, постигао је хет трик у побједи од 6:0 против Гранаде,[105] након чега је постигао гол и на наредна три меча, укључујући и гол у поразу 3:1 од Реал Мадрида, у Ел Класику.[106]

На дан 24. јануара 2015, постигао је два гола и уписао двије асистенције у побједи од 6:0 против Елчеа.[107] На дан 28. јануара, постигао је 20 гол у сезони, у побједи од 3:2 против Атлетико Мадрида, у четвртфиналу Купа краља.[108] На дан 4. марта, постигао је два гола у побједи од 3:1 против Виљареала, у полуфинала Купа краља, за пласман у финале.[109] На дан 21. априла, постигао је оба гола у побједи од 2:0 против Париз Сен Жермена, у четвртфиналу Лиге шампиона, чиме је стигао до 30 голова у сезони.[110]

У мају, постигао је гол у побједи од 3:0 против Бајерн Минхена, у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона;[111] недељу дана касније, постигао је оба гола у поразу 3:2 од Бајерна у реванш утакмици полуфинала, чиме се Барселона пласирала у финале.[112] Постигао је водећи гол у побједи од 2:0 против Реал Сосиједада, у 36 колу Ла лиге, чиме је Барселона стекла четири бода предности испред Реал Мадрида, двије утакмице прије краја првенства.[113]

Навијачи Барселоне пред финале Лиге шампиона 2015. против Јувентуса.

На дан 7. маја, постигао је гол у побједи од 1:0 против Атлетико Мадрида, чиме је Барселона осигурала титулу, након чега је постигао гол у побједи од 3:1 против Атлетик Билбаа, у финалу Купа краља, чиме је Барселона освојила дуплу круну у домаћим такмичењима.[114] Пошто је Барселона обезбиједила побједу, у финишу меча је изводио трикове са лоптом, а фудбалер Атлетик Билбаа — Андони Ираола, изјавио је да то није било спортски, док је тренер Барселоне — Луис Енрике, изјавио да треба да схвате да је такво понашање прихватљиво у Бразилу, док се Нејмар није извинио.[115]

На дан 6. јуна 2015, постигао је трећи гол у побједи од 3:1 против Јувентуса, у финалу Лиге шампиона, чиме је Барселона освојила пети пут титулу првака Европе.[116] Такође, Барселона је освојила троструку круну, поставши тако први клуб у историји који је освојио троструку круну два пута.[117] Нејмар је постао осми фудбалер у историји који је освојио и Копа Либертадорес и Лигу шампиона, као и први фудбалер који је постигао гол у финалима оба такмичења.[118] Сезону је завршио са 39 голова у свим такмичењима, од чега десет у лиги шампиона, гдје је био најбољи стријелац, заједно са Месијем и Кристијаном Роналдом.[119] Постао је тако први играч, поред њих двојице, након Каке из сезоне 2006/07, који је био најбољи стријелац такмичења.[120] Нападачки трио Барселоне, назван „MSN“, који су чинили Лионел Меси, Луис Суарез и Нејмар, постигао је 122 гола у сезони, чиме су срушили рекорд Барселоне по броју голова једног нападачког трија у сезони, из сезоне 2008/09. од 100 голова које су постигли Меси, Самјуел Ето и Тијери Анри.[121] Такође, поставили су рекорд шпанског фудбала по броју голова нападачког трија у сезони, срушивши рекорд од 118 голова из сезоне 2011/12, који су поставили Кристијано Роналдо, Карим Бензема и Гонзало Игуаин.[122]

2015/16: Дупла круна[уреди | уреди извор]

Због тога што је имао заушке, морао је да пропусти УЕФА суперкуп и Суперкуп Шпаније.[123] Први гол у сезони постигао је у побједи од 2:1 на гостовању против Атлетико Мадрида, из слободног ударца, у трећем колу Ла лиге.[124] На дан 17. октобра, постигао је четири гола у побједи од 5:2 против Рајо Ваљекана, у 8 колу, чиме је стигао до осам датих голова на осам утакмица.[125] На дан 21. новембра, постигао је гол и асистирао је Андресу Инијести, у побједи од 4:0 на гостовању против Реал Мадрида.[126] Постигао је два гола у побједи од 4:0 против Реал Сосиједада, чиме је дошао до 14 датих голова на 12 утакмица.[127] На дан 4. новембра, постигао је два гола, уз асистенцију Суарезу, у побједи од 3:0 против Бате Борисова, у четвртом колу групне фазе Лиге шампиона.[128] На дан 30. новембра, нашао се на ужем списку кандидата за Златну лопту, заједно са Месијем и Кристијаном Роналдом, а у избору, завршио је на трећем мјесту.[129][130] На дан 22. маја, постигао је гол за побједу од 2:0 против Севиље на продужетке, чиме је Барселона освојила дуплу круну другу годину заредом.[131][132] Нападачки трио Барселоне, Меси, Суарез и Нејмар, постигао је 131 гол, чиме су срушили рекорд који су поставили претходне сезоне.[133]

2016/17: Последња сезона[уреди | уреди извор]

„Докле постоји и 1% шанси,
имаћемо 99% вјере.“

— Нејмар након пораза 4:0 од Париз Сен Жермена,
у првој утакмици осмине финала
Лиге шампиона 2016/17.[134]

Први гол у сезони 2016/17. постигао је у побједи од 7:0, против Селтика, у првом колу групне фазе Лиге шампиона.[135] Четири дана касније, постигао је први гол у сезони у Ла лиги, у побједи од 5:1 против Леганеса.[136] На дан 24. септембра, постигао је два гола у побједи од 5:0 на гостовању Спортинг Хихону,[137] након чега је постигао гол у поразу од Селте 4:3; Селта је водила на полувремену 3:0, Барселона је смањила, а Нејмар је дао гол из пенала за 3:2.[138] Други гол у Лиги шампиона, постигао је у побједи од 4:0 против Манчестер Ситија, у трећем колу групне фазе.[139]

У првој утакмици осмине финала Лиге шампиона, Барселона је изгубила 4:0 на гостовању против Париз Сен Жермена.[140] У реваншу, Барселона је водила 2:0 на полувремену. У другом полувремену, Нејмар је изборио пенал из којег је Меси дао гол за 3:0; Кавани је смањио на 3:1, након чега је Нејмар дао два гола, за 5:1, у 88 минуту из слободног ударца и у 91 из пенала. У 95 минуту, асистирао је Сержију Роберту за 6:1, захваљујући чему је Барселона прошла у четвртфинале,[141][142] направивши највећи преокрет у историји Лиге шампиона.[143].[144]

У 37 колу Ла лиге, постигао је хет трик и уписао асистенцију за Суареза, у побједи од 4:1 против Лас Палмаса,[145] а Барселона је завршила на другом мјесту у лиги, три бода иза Реал Мадрида, са 116 датих голова.[146] На дан 2. априла, постигао је стоти гол за Барселону, на 177 утакмици, у побједи од 4:1 против Гранаде.[147][148] На дан 27. маја, постигао је гол у побједи од 3:1 против Алавеса, у финалу Купа краља, што му је био 105 гол за клуб.[149]

Париз Сен Жермен[уреди | уреди извор]

Нејмар на представљању у Париз Сен Жермену
photograph of two men standing next to each other on a football pitch
Нејмар са Насером ел Хелаифијем, главним извршним директором Париз Сен Жермена

На дан 3. августа 2017. Барселона је објавила да су Нејмарови заступници платили откупну клаузулу од 222 милиона евра,[150] чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена. Клуб је обавијестио УЕФА, како би могли да окончају било какву дисциплинску одговорност везану за случај.[9] BBC у Шпанији је објавио да откупну клаузулу мора да активира играч лично. Случај је био необичан, јер је новац уплаћен директно клубу, пошто је Ла лига одбила да прими новац.[151][10] Обично, откупна клаузула се уплаћује Ла лиги, која затим просљеђује новац клубу. Ипак, Ла лига је одбила да прими новац, наводећи кршење правила финансијског фер плеја од стране Париз Сен Жермена, који је подржан новцем од заливске државе Катар.[152]

Прешао је у Париз Сен Жермен за рекордни трансфер и потписао је уговор на пет година, до 2022.[153] Хавијер Пасторе му је понудио дрес са бројем 10, који је он до тада носио, као „поклон добродошлице“.[154][155]

Тужба за кршење уговора[уреди | уреди извор]

На дан 27. августа 2017, Барселона је покренула тужбу против Нејмара, у којој је тражила да врати бонусе које је добио за продужетак уговора, као и за 8,5 милиона евра одштете и 10% за заостале обавезе. Тврдили су да им дугује новац који је добио кроз бонусе након што је продужио уговор 2016, такође, затражили су од Париз Сен Жермена да плати уколико играч не може.[156] Његови адвокати објавили су да ће се борити за случај.[157]

2017/18: Дебитантска сезона и трострука круна у домаћим такмичењима[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Лила у фебруару 2018.

За нови клуб дебитовао је 13. августа 2017, када је постигао гол и уписао асистенцију за побједу од 3:0 против Генгама.[158] На утакмици трећег кола, у побједи од 6:2 против Тулузе, постигао је два гола.[159] По доласку у клуб, формирао је нападачки троп са Каванијем и Мбапеом, а постигао је по гол у прва два кола групне фазе Лиге шампиона, у побједи од 5:0 против Селтика и 3:0 против Бајерн Минхена.[160][161]

На дан 17. јануара 2018, постигао је четири гола, уз двије асистенције, у побједи од 8:0 против Дижона.[162] У поразу 3:0 од Марсеја, на утакмици 27 кола, повриједио је пету метатарзалну кост на десном стопалу, због чега је отишао у Бело Оризонте, гдје је имао операцију стопала.[163] Због операције, морао је да заврши сезону, у којој је постигао 28 голова на 30 утакмица у свим такмичењима.[164]

2018/19: Повреде и титула у лиги[уреди | уреди извор]

На дан 12. августа 2018, постигао је први гол у сезони, у побједи од 3:0 против Кана, на Парку принчева.[165] На дан 18. августа, у побједи од 3:1 против Генгама, дао је гол из пенала,[166] док су на наредној утакмици, у побједи од 3:1 против Анжеа, голове постигли сва тројица из нападачког трија — Едисон Кавани, Килијан Мбапе и Нејмар.[167]

На дан 3. октобра, постигао је хет трик у побједи од 6:1 против Црвене звезде, у другом колу групне фазе Лиге шампиона.[168] Крајем јануара 2019, доживио је повреду због које је морао да попусти утакмице осмине финала против Манчестер јунајтеда.[169] Јунајтед је прошао даље захваљујући пеналу који је досуђен у надокнади времена, након чега је Нејмар на друштвеној мрежи Instagram, увриједио ВАР судије јер су досудили пенал и кажњен је са три утакмице суспензије.[170]

На дан 27. априла, у финалу Купа Француске, уписао је асистенцију и постигао је гол за вођство од 2:0 против Рена, који је касније изједначио на 2:2 и побиједио је 6:5 на пенале. Након утакмице, снимљен је како удара навијача у лице.[171] Навијач је снимао и вријеђао Нејмара, а Париз Сен Жермен је објавио да га потпуно подржава.[170] Признао је да је погријешио, додавши да би било ко други остао равнодушан, а тренер тима — Томас Тухел, изјавио је да није лако послије пораза, али да морају да покажу поштовање и да не смију да улазе у сукоб са навијачима.[171]

2019/20: Четворострука круна у домаћим такмичењима и финале Лиге шампиона[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Лила 2020.

У јулу 2019, клуб га је казнио дисциплински, јер није дошао на вријеме за почетак тренинга за нову сезону.[172] Прије краја трансфер периода, потврдио је да ће остати у Париз Сен Жермену, чиме је прекинуо гласине о повратку у Барселону.[173]

На дан 14. септембра 2019, постигао је једини гол у побједи од 1:0 против Стразбура, маказицама у надокнади времена у другом полувремену.[174] Недељу дана касније, постигао је гол у 88 минуту, у побједи од 1:0 против Лиона, у шестом колу.[175]

У октобру, на утакмици између Бразила и Нигерије, доживио је повреду тетиве, због чега је морао да паузира четири недеље.[176] На терен се вратио у ремију 2:2 против Реал Мадрида, у утакмици петог кола Лиге шампиона. На дан 18. фебруара 2020, на првој утакмици осмине финала Лиге шампиона, против Борусије Дортмунд, постигао је гол у поразу 2:1 на Сигнал Идуна парку. У реваншу, постигао је гол у побједи од 2:0, уз асистенцију Хуану Бернату и Париз Сен Жермен је прошао даље укупним резултатом 3:2.[177]

Лига 1 је прекинута након 28 кола, због пандемије ковида 19, а титула је додијељена ПСЖ-у, што је била Нејмарова трећа титула првака Француске.[178] На дан 24. јула, у првој утакмици након наставка сезоне, постигао је гол за побједу од 1:0 против Сент Етјена, у финалу Купа, чиме је освојио свој други Куп Француске са клубом.[179] На дан 31. јула, Париз Сен Жермен је освојио Лига куп, побједом 6:5 на пенале против Лиона, након што је у регуларном дијелу било 0:0, а Париз је тако освојио троструку круну у домаћим такмичењима.[180] У четвртфиналу Лиге шампиона, у побједи од 2:1 на гостовању против Аталанте, асистирао је Маркињосу за изједначујући гол у 90 минуту, након чега је Ерик Максим Чупо Мотинг дао гол за побједу.[181] У полуфиналу, против Лајпцига, асистирао је Ди Марији за гол, у побједи од 3:0 и Париз Сен Жермен се пласирао у финале по први пут у историји. [182] У финалу, Париз Сен Жермен је изгубио 1:0 од Бајерн Минхена, голом Кингслеа Комана, 23. августа.[183]

2020/21: Контроверзе и повреде[уреди | уреди извор]

Прву утакмицу у сезони 2020/21. пропустио је јер је био позитиван на корона вирус недељу дана раније,[184] а ПСЖ је изгубио 1:0 од Ланса.[185] Тренинзима се вратио 13. септембра, прије утакмице против Олимпик Марсеја.[186] Париз Сен Жермен је изгубио од Марсеја 1:0. На мечу је показано 14 жутих и пет црвених картона, од чега је црвени картон добио и Нејмар,[187] који се сукобио са Алваром Гонзалесом у 97 минуту, након што је дошло до више сукоба између играча. Нејмар је ударио Гонзалеса у главу, због чега је добио црвени картон, а касније је објављено да га је Гонзалес увриједио на расној основи.[188]

Након утакмице, Гонзалес је на друштвеним мрежама порекао да је рекао било какав расистички коментар током меча.[189] На дан 16. септембра, кажњен је са двије утакмице суспензије, а ЛФП је покренуо истрагу против Гонзалеса.[190] Неколико дана прије изрицања казне Гонзалесу, шпанска радио станица — Cadena SER, тврдила је да има снимак како Нејмар вријеђа на расној основи играча Марсеја — Хирокија Сакаија.[191] На дан 30. септембра, ЛФП је одлучио да неће казнити ни Нејмара ни Гонзалеса, јер докази о њиховим грешкама нису били довољни.[192] Дан прије доношења одлуке, Сакаи је објавио на друштвеним мрежама да му Нејмар није упутио расистички коментар.[193]

Прва два гола у сезони постигао је у побједи од 6:1 против Анжеа, 2. октобра.[194] На утакмици, постигао је свој 72 гол за Париз Сен Жермен у свим такмичењима, чиме се изједначио са Раијем на десетом мјесту најбољих стријелаца клуба свих времена.[195] На дан 28. октобра, доживио је повреду примицача на утакмици против Истанбул Башакшехира и изашао је из игре у 25 минуту.[196] На терен се вратио 20. новембра, у поразу од Монака 3:2; Париз је водио на полувремену 2:0, а Нејмар је ушао у игру у 60 минуту умјесто Анхела ди Марије, при резултату 2:1, док је Сеск Фабрегас донио побједу Монаку, са асистенцијом и голом.[197] Први гол након опоравка постигао је у побједи од 1:0 против Лајпцига, у четвртом колу групне фазе Лиге шампиона.[198]

На дан 28. новембра, постигао је 50 гол у Лиги 1, у ремију 2:2 против Бордоа. Свој 50 гол постигао је на 58 утакмица у лиги, поставши тако фудбалер Париз Сен Жермена који је најбрже стигао до 50 голова у лиги.[199] Четири дана касније, 2. децембра постигао је два гола у побједи од 3:1 на гостовању против Манчестер јунајтеда у петом колу групне фазе Лиге шампиона.[200] У последњој утакмици групне фазе, постигао је трећи хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 5:2 против Истанбул Башакшехира, чиме је Париз Сен Жермен прошао групну фазу са првог мјеста.[201] Постао је први фудбалер у историји Купа и Лиге шампиона који је дао по 20 голова за два различита клуба у такмичењу, постигавши 20 гол на 25 утакмица за Париз Сен Жермен, након што је постигао 21 гол на 40 утакмица за Барселону.[202]

На дан 13. децембра, у поразу 1:0 од Лиона кући, повриједио је чланак у дуелу са Тијагом Мендешом, због чега је морао да буде изнесен са терена.[203] Због уганућа зглоба, морао је да паузира три недеље.[204] На терен се вратио мјесец дана након повреде, на утакмици Суперкупа Француске — Трофеј шампиона, гдје је постигао гол из пенала у побједи од 2:1 против Марсеја.[205] У 22 колу Лиге 1, постигао је два гола из пенала, против Лоријена, за вођство од 2:1, након чега је Лоријен преокренуо и побиједио 3:2, голом Терема Мофија у 90 минуту.[206] У побједи од 2:1 против Кана, у Купу, повриједио је лијеви примицач, због чега је морао да паузира четири недеље.[207] На терен се вратио 21. марта, у побједи од 4:2 на гостовању против Лиона, у 30 колу Лиге 1; ушао је у игру у 70 минуту, умјесто Мбапеа.[208] У 31 колу, у поразу кући од Лила 1:0, добио је црвени картон, након што је прво добио жути картон због ударања по лицу Бенжамена Андреа, а затим у финишу меча, одгурнуо је Тијага Ђалоа и добио је други жути картон.[209] На дан 1. маја, постигао је гол и уписао асистенцију Маркињосу, у побједи од 2:1 против Ланса, у 35 колу.[210] Париз Сен Жермен је испао од Манчестер Ситија у полуфиналу Лиге шампиона, са два пораза, 2:1 у Паризу и 2:0 у Манчестеру; Нејмар је играо на обје утакмице и добио је жути картон на првој.[211] На дан 8. маја, продужио је уговор са тимом, до 2025.[212] Дан касније, постигао је водећи гол, из пенала, против Рена, у ремију 1:1, чиме је Париз Сен Жермен имао три бода заостатка иза Лила, два кола прије краја првенства.[213] Због броја жутих картона, није играо финале Купа, против Монака,[214] а Париз је освојио Куп побједом 2:0.[215] У 37 колу, постигао је гол из пенала, у побједи 4:0 против Ремса.[216] Лил је ремизирао са Сент Етјеном и коло је прије краја, Париз Сен Жермен је заостајао бод иза Лила.[217] У последњем колу, добио је жути картон у побједи од 2:0 на гостовању Бресту, док је Лил побиједио Анжер и освојио титулу.[218] Нејмар тако по први пут није освојио титулу са ПСЖ-ом, након три узастопне од доласка у клуб.[219]

2021/22: Титула у првенству и повреде[уреди | уреди извор]

2022/23: Повратак у форму, још једна лигашка титула и поновне повреде[уреди | уреди извор]

Ел Хилал[уреди | уреди извор]

У августу 2023. године Нејмар је потписао уговор са Ел Хилалом, клубом из Саудијскe професионалнe лигe. Вриједност трансфера је износила око 90 милиона евра.[220]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Нејмар на конференцији за новинаре у августу 2010. када је дебитовао за репрезентацију Бразила, са 18 година.

Због добрих игара у дресу Сантоса током 2010, када су освојили Куп Бразила, у којем је Нејмар био најбољи стријелац, као и шампионат Паулиста, гдје је постигао 14 голова, бивши бразилски фудбалери — Пеле и Ромарио, тражили су од Дунге да га поведе на Свјетско првенство 2010.[34] Иако је мишљење да Нејмар заслужује мјесто у тиму било распрострањено међу Бразилцима, који су скупили 14.000 потписа петиције да се укључи у тим,[34][221] и вршен је велики притисак на Дунгу да га изабере,[222] изостављен је са коначног списка од 23 играча,[223][224] као и са списка потенцијалних резерви, у случају отказивања играча.[225] Дунга га је описао као „изузетно талентованог“, али је изјавио да није тестиран довољно у репрезентацији како би заслужио мјесто на првенству и да није импресионирао довољно када је био у тиму.[226]

Нејмар прославља гол за Бразил против Шкотске.

На дан 26. јула 2010, позван је први пут у сениорску репрезентацију Бразила, од стране новог селектора — Маноа Манезеса, за пријатељску утакмицу против Сједињених Америчких Држава у августу. На дан 10. августа 2010. дебитовао је за репрезентацију против САД, са 18 година; почео је меч у стартној постави и носио је дрес са бројем 11. Након 28 минута на дебију, постигао је први гол, на асистенцију Андреа Сантоса, у побједи од 2:0.[227] На дан 1. марта 2011. изјавио је: „бити у тиму Бразила је привилегија. Ту има неких величанствених играча и веома сам срећан што сам међу њима.“[16] На дан 27. марта 2011. постигао је оба гола у побједи од 2:0 против Шкотске, на Емирејтсу.[228] Током утакмице, на терен је убачена банана након што је дао гол из пенала, због чега се жалио на константни подсмјех и атмосферу расизма од стране навијача Шкотске.[229][230] Шкотски званичници су изјавили да је Нејмар извиждан јер је глумио повреду, а њемачки студент, који је био на стадиону међу навијаче Бразила, изјавио је да је бацио банану без расистичке намјере. Након објаве, фудбалски савез Шкотске затражио је извињење од фудбалског савеза Бразила, због оптуживања њихових навијача за расизам.[231][232] Нејмар је одбио да се извини, изјавивши да није оптужио ниједну особу нити групу навијача.[233][234]

Септембра 2021. у току квалификација за Светско првенство на утакмици против Перуа постиже погодак и постаје фудбалер који је постигао највише голова за репрезентацију Бразила у мечевима квалификација за Светско првенство са укупно постигнутих 12 голова. [235]

Првенство Јужне Америке за младе и Копа Америка[уреди | уреди извор]

Завршио је првенство Јужне Америке за младе играче као најбољи стријелац, са девет голова, од чега два у финалу против Уругваја, у побједи од 6:0.[236] Укључен је у састав тима за Копа Америку 2011. у Аргентини. Постигао је два гола у побједи од 4:2 против Еквадора у трећем колу групне фазе, а изабран је за играча утакмице у првом колу против Венецуеле, која је завршена 1:1. У четвртфиналу, Бразил је испао од Парагваја, изгубивши 2:0 на пенале, након што је у регуларном дијелу било 0:0, а Нејмар је изашао из игре у 80 минуту.[237]

Олимпијске игре 2012. и први хет трик[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Бјелорусије на Олимпијским играма 2012.

На дан 11. маја 2012, уврштен је у састав тима за Олимпијске игре 2012, у Лондону.[238] На првој припремној утакмици пред почетак турнира, 20. јула, у побједи од 2:0 против Велике Британије, асистирао је Сандру код првог гола, након чега је постигао гол из пенала.[239]

На дан 26. јула, постигао је први гол на Играма, у побједи од 3:2 против Египта, у првом колу групне фазе.[240] На утакмици другог кола, против Бјелорусије, на Олд Трафорду, постигао је гол са 30 метара, након чега је асистирао Алешандреу Пату и Оскару, за побједу од 3:1, чиме је Бразил осигурао пласман у четвртфинале. Након утакмице, изјавио је: „погодио сам и направио сам двије асистенције, тако да је за мене савршено.“[241][242]

На дан 5. августа, у четвртфиналу против Хондураса, дао је гол из пенала и асистирао је Леандру Дамијау, за побједу од 3:2 након преокрета.[243] На дан 11. августа, Бразил је изгубио у финалу од Мексика, на Вемблију 2:1.[244]

На дан 10. септембра, постигао је први хет трик за репрезентацију, у побједи од 8:0 против Кине, у Рецифеу.[245] Девет дана касније, постигао је гол у побједи од 2:1 против Аргентине, у првој утакмици Суперкласика де лас Америкас.[246]

Куп конфедерација 2013.[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Шпаније, у финалу Купа конфедерација 2013.

Изабран је у тим селектора Луиса Фелипеа Сколарија за Куп конфедерација 2013, а за турнир, узео је дрес са бројем 10, након што је претходно носио број 11.[247]

Први гол на турниру постигао је у побједи од 3:0 против Јапана, 15. јуна, у првом колу групне фазе.[248] У другом колу, дао је гол у деветом минуту, након чега је асистирао Жоу у 90 минуту, за побједу од 2:0 против Мексика.[249] На последњој утакмици у групи, постигао је свој трећи гол на турниру, у побједи од 4:2 против Италије и добио је награду за играча утакмице на трећој утакмици заредом.[250][251]

У полуфиналу, 30. јуна, учествовао је у акцији из које је Фред постигао водећи гол против Уругваја; изједначио је Кавани, након чега је Нејмар асистирао Паулињу у 86 минуту, за побједу од 2:1.[252] У финалу, против Шпаније, учествовао је у акцији из које је Фред постигао гол у другом минуту, након чега је сам дао гол у 44 минуту, а Фред је у 47 постигао трећи гол, за побједу од 3:0.[253] Због издања, добио је златну лопту, за најбољег играча турнира.[254]

Свјетско првенство 2014.[уреди | уреди извор]

На дан 5. марта 2014, постигао је хет трик у побједи од 5:0 против Јужноамеричке Републике, у Јоханезбургу. Након што је судија свирао крај утакмице, дјечак је утрчао на терен; обезбјеђење је почело да га изводи са терена, али је Нејмар реаговао, како га не би избацили и упознао га је са осталим играчима Бразила, а затим су га бацали увис у току прославе.[255][256]

Нејмар на утакмици првог кола групне фазе Свјетског првенства, против Хрватске.
Нејмар на утакмици против Мексика, у другом колу групне фазе.

На дан 2. јуна, уврштен је у састав тима за Свјетско првенство 2014.[257] Пред почетак првенства, очекивало се да Нејмар, као највећа звијезда тима, предводи Бразил до шесте титуле првака свијета и прве титуле у домовини.[258] Недељу дана прије прве утакмице, дао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 4:0 против Панаме, у пријатељској утакмици.[259]

Своју 50 утакмицу за репрезентацију одиграо је у првом колу групне фазе, против Хрватске, у Сао Паулу. У 26 минуту, при резултату 1:0, ударио је Луку Модрића, због чега је добио жути картон.[260] Многи су изјавили да је казна била блага и да је требало да добије црвени картон.[261][262][263] Изједначио је прије краја првог полувремена, ударцем ван шеснаестерца, након чега је постигао гол за вођство од 2:1 из пенала у 71 минуту, док је Оскар постигао гол за побједу од 3:1.[264] На утакмици трећег кола групне фазе, постигао је два гола у побједи од 4:1 против Камеруна и Бразил се пласирао у нокаут фазу.[265] Утакмица осмине финала, против Чилеа, завршена је 1:1, Бразил је побиједио 3:2 на пенале, а Нејмар је постигао одлучујући гол.[266]

У четвртфиналу, у побједи од 2:1 против Колумбије, асистирао је Тијагу Силви за водећи гол у 7 минуту из корнера;[267] то му је била друга асистенција из корнера, након што је асистирао за гол Давиду Луизу против Чилеа.[266] У 88 минуту, Хуан Камило Зунига га је фаулирао, због чега је морао да напусти игру на носилима. Скенер је показао да је доживио прелом кичме и да ће морати да пропусти остатак првенства.[268] У полуфиналу, без Нејмара, Бразил је изгубио 7:1 од Њемачке, што је био највећи пораз репрезентације у историји.[269]

На дан 11. јула, нашао се на скраћеном списку од десет играча, кандидата за најбољег играча првенства.[270] Добио је бронзану копачку, као трећи најбољи стријелац и уврштен је у идеални тим првенства.[271]

Копа Америка 2015.[уреди | уреди извор]

Пошто Тијаго Силва није играо због повреде, селектор Бразила — Дунга, именовао је Нејмара за новог капитена репрезентације, објавивши да ће остати капитен за стално.[272] На дан 14. октобра 2014, постигао је четири гола на једној утакмици по први пут у репрезентацији, у побједи од 4:0 против Јапана, у пријатељској утакмици у Сингапуру.[273] Са 22 године, постигао је 40 голова на 58 утакмица и постао је пети најбољи стријелац у историји репрезентације Бразила, прескочивши Роналдиња и Ривалда.[273][274] На дан 26. марта 2015, постигао је други гол у побједи од 3:1 против Француске, у Паризу.[275]

На дан 14. јуна, у првој утакмици групне фазе Копа Америке, постигао је изједначујући гол, након чега је асистирао Дагласу Кости за побједу од 2:1 против Перуа.[276] На утакмици другог кола, Бразил је изгубио 1:0 од Колумбије, а Нејмар је добио жути картон због играња руком. Након што је судија свирао крај утакмице, намјерно је шутнуо лопту у Пабла Армера, због чега га је Карлос Бака гурнуо и обојица су добили црвени картон.[277] КОНМЕБОЛ га је казнио са четири утакмице суспензије и 10.000 долара.[278]

Летње олимпијске игре 2016.[уреди | уреди извор]

Нејмар у финалу Олимпијских игара, против Њемачке.

Фудбалски савез Бразила хтио је да Нејмар игра и на Копа Америци и на Олимпијским играма, током љета 2016, али је, након захтјева тренера Барселоне — Луиса Енрикеа, одлучено да прескочи Копа Америку.[279] Крајем јуна 2016, уврштен је у тим Бразила за Олимпијске игре 2016, као један од три фудбалера старија од 23 године и постављен је за капитена репрезентације.[280][281]

У четвртфиналу, постигао је први гол из слободног ударца и асистирао Луану код другог гола, у побједи од 2:0 против Колумбије.[282] У полуфиналу, постигао је два гола, први и последњи на утакмици, у побједи од 6:0 против Хондураса.[283]

У финалу, против Њемачке, на Маракани, 20. августа, постигао је гол за вођство Бразила из слободног ударца; Макс Мејер је изједначио у другом полувремену и утакмица је завршена 1:1. На пенале, Бразил је побиједио 5:4, а Нејмар је погодио одлучујући пенал и донио репрезентацији Бразила прву златну медаљу на Олимпијским играма.[284][285] И прије и послије турнира, критикован је због понашања на терену и ван њега, а велики број бивших бразилских фудбалера, изјавио је да Нејмар није дорастао да буде капитен репрезентације.[286] Након освајања Игара, одустао је од тога да буде капитен.[287]

Свјетско првенство 2018.[уреди | уреди извор]

Нејмар слави погодак против Костарике на Мундијалу 2018. у Русији.

У мају 2018. уврштен је у састав тима за Свјетско првенство 2018, у Русији.[288] На дан 3. јуна, вратио се у репрезентацију након три мјесеца паузе због повреде стопала и постигао је гол у побједи од 2:0 против Хрватске, на Енфилду.[289] Наредне недеље, у побједи од 3:0 против Аустрије, постигао је 55 гол за репрезентацију, чиме се изједначио на трећем мјесту листе стријелаца репрезентације, са Ромариом.[290] На утакмици другог кола групне фазе Свјетског првенства, играној 22. јуна, постигао је гол у судијској надокнади, за побједу од 2:0 против Костарике.[291] Са голом, престигао је Ромарија на листи, оставши само иза Пелеа и Роналда.[292]

На дан 2. јула, постигао је свој други гол на првенству и асистирао је Роберту Фирмину, у побједи од 2:0 против Мексика у осмини финала.[293] Након утакмице, BBC Sport је написао да, без обзира на добру игру, Нејмар остаје непопуларан међу неутралним навијачима, због његове дрскости и глуме. Бразилски часопис — O Globo, написао је да је Нејмар шармирао Бразил, али да је изнервирао остатак свијета.[294] На дан 6. јула, Бразил је изгубио у четвртфиналу од Белгије и испао је са првенства; у надокнади времена, Тибо Куртоа је врховима прстију одбранио ударац Нејмара за изједначење.[295]

Квалификације за Свјетско 2022.[уреди | уреди извор]

У мају 2019, уврштен је у тим за Копа Америку 2019, у Бразилу.[296] На дан 5. јуна, доживио је повреду чланка у побједи од 2:0 против Катара и отписан је за учешће на турниру, јер је морао да паузира најмање четири недеље.[297][298][299]

На дан 10. октобра 2019, одиграо је стоту утакмицу за репрезентацију, у ремију 1:1 против Сенегала, у пријатељској утакмици.[300] На дан 13. октобра 2020, постигао је хет трик у побједи од 4:2 против Перуа, у квалификацијама за Свјетско првенство 2022, чиме је престигао Роналда на другом мјесту листе стријелаца Бразила.[301]

Свјетско првенство 2022.[уреди | уреди извор]

Профил[уреди | уреди извор]

Стил игре и пријем[уреди | уреди извор]

Нејмар (десно) и Лионел Меси, након Свјетског клупског првенства 2011, на којем је Барселона побиједила Сантос.[302]

Нејмар углавном игра на позицији централног нападача, другог или крилног нападача, као и офанзивног везног, а описан је као „прави феномен“.[303][304] Обично игра на позицији лијевог крилног нападача и за клуб и за репрезентацију, у формацији 4–3–3, одакле се повлачи ближе центру, захваљујући добром темпу и плејмејкерским способностима; овакво позиционирање, омогућава му да шутира са јачом ногом или да асистира саиграчима.[304] Његове вјештине, дриблинзи и трикови, довели су до поређења са Роналдињом. Главне особине су му креативност, визија, дриблинзи, завршетак, финте и техника, а описан је као „електричан“ и „експлозиван“.[305][306][307] Често изводи трик rainbow flick,[308] а као добар голгетер,[309] иако је дешњак, способан је да даје голове и лијевом и десном ногом, главом, као и из слободних удараца и пенала.[304][310] Изјавио је: „увијек сам се трудио да усавршим све — дриблинг, ударац, игру главом и контролу. Увијек можете да се побољшате.“[16] Током дјетињства, био је инспирисан са Месијем, Кристијаном Роналдом, Андресом Инијестом, Чавијем и Вејном Рунијем.[311]

Нејмар, у дресу Бразила 2011, често је поређен са Пелеом и Роналдињом.

Сматран је једним од највећих талената у младости,[312] а Роналдињо је рекао да сматра да ће постати најбољи фудбалер на свијету, изјавивши 2013: „Нејмар је млад и не могу да објасним како ће специјалан постати. У наредне двије или три сезоне, постаће најбољи фудбалер.“[313] Роналдо је такође рекао да вјерује да Нејмар може да постане најбољи на свијету, изјавивши: „логично, Меси је бољи сада, али Нејмар је велики таленат који ће показати свијету да ће бити број 1.[314] Бивши спортски директор Реал Мадрида — Хорхе Валдано, изјавио је: „волим Нејмара много. Већина његових индивидуалних акција се завршава голом и обично је то потез који се дешава само са њим на терену.“[315] Након што је прешао у Барселону, почео је да се развија у једног од најбољих фудбалера.[316][317]

„И тако, циркус Нејмар је стигао у Дортмунд. Бразилска расположења, глума, дрскост и успјеси у постизању голова била су видљива у свим фасцинантним и очаравајућим детаљима.“

—Forbes, након утакмице између Борусије Дортмунд и Париз Сен Жермена, у фебруару 2020.[318]

Ипак, познат је по томе што лако пада и симулира прекршаје,[319][320][321][322] за шта је Пеле изјавио: „он је играч са тијелом које не може да издржи много удараца. Доста пута ће пасти јер не може да уради ништа друго, али превазилази то. Чак и када је фаулиран, не може да направи спектакл од тога.“[323] Током Свјетског првенства 2018, његови потези изазвали су „Нејмар челенџ“ на друштвеним мрежама, за драматично падање.[324][325] Као главна звијезда репрезентације и већине клубова у којима је играо, обично је играч којег противнички играчи највише циљају; године 2018. био је највише фаулиран играч у пет најјачих европских лига.[326] Често је оптуживан да преувеличава повреде; Ерик Кантона је изјавио: „Нејмар је сјајан глумац. Једва да га додирнете и врти се сатима и сатима.“[327][328] У одговору на критике, након Свјетског првенства 2018, признао је да није могао да се носи са фрустрацијом која је допринјела да буде театралан на терену и обећао је да ће се промијенити на боље.[329] Такође, током каријере, борио се са разним повредама.[330]

Поређења[уреди | уреди извор]

Медији га обично пореде са Пелеом,[310] јер посједује сличну грађу, а исто као и Пеле, поникао је у академији Сантоса. Изјавио је да му је Пеле узор, додавши: „не волим да правим поређења са Пелеом.“[331] Такође, често је поређен са Роналдињом.[332]

Временом, репутација му је расла, због чега су га и медији и бивши играчи поредили са Месијем, о чему је Нејмар изјавио: „Меси је изнад свих, нема сврхе поредити ме са њим. Он је најбољи фудбалер на свијету, а ја сам увијек инспирисан када гледам добар фудбал.“[333] Роналдо је изјавио: „Нејмар је велики таленат. Најбоље што имамо ми у Бразилу. Веома је сличан Месију.“ Зико је изјавио: „видим Нејмара као Кристијана Роналда и Месија, типа који се појављује и омогућује да се ствари десе.“[334] Након што је постигао хет трик у побједи од 3:1 против Интернасионала у Копа Либертадоресу и Месијевих пет голова у Лиги шампиона, изјавио је: „ја сам Месијев фан. Речено ми је шта је урадио данас. Подржавам га да постигне што више лијепих голова, тако да могу да га копирам и имитирам.“[335][336] Године 2017. Дејвид Бекам је изјавио: „Лионел Меси и Кристијано Роналдо су добили новог ривала — и Нејмар је спреман да повуче свој потез.“[12]

Ван фудбала[уреди | уреди извор]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Нејмар изражава хришћанску вјеру након освајања златне медаље на Олимпијским играма 2016.

На дан 13. августа 2011, добио је сина, са дјевојком Каролином Дантас, коме су дали име Дави Лука.[337] Има близак однос са сестром Рафаелом Бекран, чије лице је истетовирао на руци, док је она истетовирала његове очи на руци.[338]

Нејмар је хришћанин,[339][340] а припадник је пантекостализма.[341] О својој вјери, изјавио је: „живот једино има смисла када је наш највећи идеал да служимо Христосу!“[342] Такође, повремено носи траку за косу са натписом „100% Христос“.[343] Према наводима, 10% од својих прихода даје цркви у коју иде, а као вјерског узора навео је Каку.[344] Сваке године, организује хуманитарну утакмицу са бразилским фудбалером Ненеом, у граду Жундијаи, родном граду Ненеа, са циљем да прикупе храну и средства за угрожене породице.[345] Поред португалског, говори и шпански језик.[346][347]

У јулу 2019, полиција је саопштила да је истрага која је спровођена против њега због силовања, одбачена због недовољно доказа.[348]

На дан 2. септембра 2020, објављено је да је, заједно са саиграчима из Париз Сен Жермена — Анхелом ди Маријом и Леандром Паредесом, био позитиван на корона вирус. Часопис L'Équipe, објавио је да су њих тројица били на одмору на Ибизи, а због позитивног резултата били су у карантину недељу дана.[349][350]

Богатство и спонзорства[уреди | уреди извор]

Потписао је велики број спонзорских уговора откако је његова репутација почела да расте када је имао 17 година. У марту 2011. потписао је уговор на 11 година са америчком компанијом за производњу спортске опреме — Nike,[351] који је завршен у августу 2020. и промијенио је компанију након 15 година, јер је претходно носио њихову опрему у млађим категоријама.[352] Након тога, потписао је уговор са њемачком компанијом Puma.[353] У марту 2011, Panasonic је платио 2,4 милиона долара за двогодишњи уговор. Прије него што је потписао за Барселону, France Football га је сврстао на 13 мјесто фудбалера са највећом зарадом 2012, са укупном зарадом од 18,8 милиона долара.[354][355] Такође, потписао је спонзорске уговоре са компанијама Volkswagen, Tenys Pé Baruel, Lupo, Ambev, Claro, Unilever и Santander.[356][357][358][359] Године 2018, France Football га је сврстао на треће мјесто на листи најплаћенијих фудбалера на свијету, са укупном зарадом од 81,5 милиона евра, односно 95 милиона долара, рачунајући плату у клубу, бонусе и спонзорске уговоре.[360] Године 2019, Forbes га је сврстао на треће мјесто најплаћенијих спортиста на свијету, иза Месија и Кристијана Роналда, са укупном зарадом од 105 милиона долара.[13]

На дан 8. маја 2013, часопис SportsPro, сврстао га је на прво мјесто најпродаванијих спортиста на свијету, испред Месија.[361] Истог мјесеца, компанија Nike, произвела је модел копачки Nike Hypervenom, за Нејмара, који их је преставио на промоцији у Рио де Жанеиру.[362] У новембру 2012, маркетиншка агенција — Loducca, креирала је његов лични логотип бренда,[363] на којем су слова Н, Ј и Р, што представља његово име — Нејмар Млађи (порт. Neymar Junior), а Н је стилизовано тако да одговара његовом броју 11, који је тада носио на дресу.[363] Учествовао је у реклами за Beats Electronics 2014, заједно са другим фудбалерима, као што су Тијери Анри и Луис Суарез, а тема је била ‚игра прије игре‘, у којем се приказује ритуал играча о слушању музике прије почетка утакмице.[364]

Медији[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици између Њујорк ред булса и Лос Анђелес галаксија 2011.

Нејмар је био на насловници сјеверноамеричке верзије видео игара Pro Evolution Soccer 2012. и Pro Evolution Soccer 2013, које дистрибуира Konami,[365] придруживши се тако Кристијану Роналду на насловници.[366][367] Године 2018, потписао је за EA Sports и појавио се на насловници видео игре FIFA 18, једној од серија видео игара FIFA.[368] Појавио се на насловници ултимативног издања видео игре FIFA 19, заједно са Кристијаном Роналдом, а његова препознатљива прослава гола је такође укључена у игру.[369][370] У оригиналном издању игре, на насловници је био Кристијано Роналдо у дресу Реал Мадрида, али након што је прешао у Јувентус, FIFA је објавила ултимативно издање, на којем су на насловници Кристијано Роналдо у дресу Јувентуса и Нејмар у дресу Париз Сен Жермена.[371]

У фебруару 2013, нашао се на насловној страни часописа Time, поставши тако први бразилски спортиста који се појавио на насловници. Издање је укључивало и чланак, који је Боби Гош назвао „нови Пеле“, док је у поднаслову писало „како каријера бразилске фудбалске звијезде, Нејмара, објашњава економију његове државе“.[372]

На насловној страни бразилског фудбалског часописа — Placar, приказан је Нејмар са крстом, а у наслову чланка писало је „Нејмарово крштење“, док је у поднаслову писало „бразилски ас се претвара у жртвеног јарца у спорту у којем сви остали играју прљаво“, што је изазвало доста контроверзи.[373]

У априлу 2013, бразилски карикатуриста — Маурисио де Соуза, објавио је стрип Monica's Gang, у којем се налази млађа верзија Нејмара, под именом Нејмар Јр. који је главни лик.[374]

У мају 2013, часопис SportsPro, прогласио га је за најпродаванијег спортисту на свијету другу годину заредом, испред Месија, Рорија Мекилроја, Јусејна Болта и Кристијана Роналда.[375] Листа се формира на основу новчане вриједности, година, харизме и њиховог тржишног потенцијала у наредне три године.[375] У марту 2015, био је на четвртом мјесту по ренкингу спортиста на друштвеним мрежама, иза Кристијана Роналда, Лионела Месија и Дејвида Бекама, са 52 милиона пратилаца на мрежи Facebook.[376][377] До априла 2021, има преко 140 милиона пратилаца на друштвеној мрежи Instagram, по чему је међу 15 најпраћенијих налога на мрежи и на трећем мјесту од спортиста, иза Кристијана Роналда и Месија.[378] На ESPN листи активних спортиста 2016, рангиран је на четвртом мјесту најпопуларнијих спортиста на свијету, иза Кристијана Роналда, Леброна Џејмса и Месија, а испред Роџера Федерера.[379] У априлу 2017, укључен је на листу часописа Time од 100 најутицајнијих људи на свијету.[12] Године 2019, ESPN га је поново рангирао на четврто мјесто најпопуларнијих спортиста на свијету, поново иза Кристијана Роналда, Леброна Џејмса и Месија, а испред Конора Макгрегора.[380]

Како би обиљежили почетак Свјетског првенства 2014. у Бразилу, у јуну 2014, Нејмар се појавио на насловној страни бразилске верзије часописа Vogue, са манекенком Жизел Биндшен, супругом Тома Брејдија.[381] У новембру 2014. учествовао је у кампањи ФИФА 11 против еболе, у којој су учествовали још Кристијано Роналдо, Гарет Бејл, Чави и Дидије Дрогба.[382] Под слоганом „Заједно, можемо да побиједимо еболу“, у сарадњи са Афричком фудбалском организацијом — КАФ и здравственим стручњацима, играчи су држали 11 порука како би подигли свјесност о болести и начине за борбу против ње.[382][383]

Музика[уреди | уреди извор]

Постао је познат по промовисању бразилске модерне поп музике, посебно жанра Música sertaneja. Видео у којем плеше у свлачионици Сантоса, испред саиграча, који су га снимали док је слушао пјесму Мишела Тела — Ai se eu te pego!, постао је виралан. Плес је почео да изводи и након постизања голова, а појавио се уживо на једном концерту заједно са Телом. Такође, присуствовао је концерту Густава Лиме, гдје је, заједно са њим, пјевао пјесме Balada и Fazer Beber. Године 2012, учествовао је у видео споту за пјесму дуа Жоао Лукас и Марсело — Eu Quero Tchu, Eu Quero Tcha. Године 2013, учествовао је у видео споту репера MC Guim — País do Futebol.[384]

Телевизија и филмови[уреди | уреди извор]

Године 2017, глумио је самога себе у филму XXX: Повратак Зандера Кејџа, трећем наставку филмске трилогије XXX, у којем у главним улогама, између осталих, глуме Вин Дизел, Дипика Падуконе, Дони Јен и Нина Добрев.[385] Године 2019. појавио се у три епизоде серије кућа од папира, гдје је глумио улогу Моње Жаоа.[386]

Година Назив Улога Напомена Тип
2012. (fdp) Енканадор — ТВ серија
2017. Os Parças сам себе — Филм
2017. XXX: Повратак Зандера Кејџа сам себе — Филм
2019. Кућа од папира Моње Жоао — ТВ серија

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Ажурирано након утакмице игране 23. маја 2021.[387][388]
Клуб Сезона Лига Куп[а] Државна лига[б] Континентално Остало Укупно
Лига Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол.
Сантос 2009. Серија А 33 10 3 1 12 3 — — 48 14
2010. 31 17 8 11 19 14 2[в] 0 — 60 42
2011. 21 13 — 11 4 13[г] 6 2[д] 1 47 24
2012. 17 14 — 16 20 12[г] 8 2[ђ] 1 47 43
2013. 1 0 4 1 18 12 — — 23 13
Укупно 102 54 15 13 75 53 27 14 4 2 225 136
Барселона 2013/14. Ла лига 26 9 3 1 — 10[е] 4 2[ж] 1 41 15
2014/15. 33 22 6 7 — 12[е] 10 — 51 39
2015/16. 34 24 5 4 — 9[е] 3 1[д] 0 49 31
2016/17. 30 13 6 3 — 9[е] 4 0 0 45 20
Укупно 123 68 20 15 — 40 21 3 1 186 105
Париз Сен Жермен 2017/18. Лига 1 20 19 1 2 — 7[е] 6 2[з] 1 30 28
2018/19. 17 15 3 2 — 6[е] 5 2[и] 1 28 23
2019/20. 15 13 2 2 — 7[е] 3 3[з] 1 27 19
2020/21. 18 9 3 1 — 9[е] 6 1[ј] 1 31 17
Укупно 70 56 9 7 — 29 20 8 4 116 87
Укупно у каријери 295 178 44 35 75 53 95 56 15 7 528 329
  1. ^ Укључује Куп Бразила, Куп краља и Куп француске
  2. ^ Укључује Шампионат Паулиста
  3. ^ Наступ(и) у Копа Судамерикани
  4. ^ а б Наступ(и) у Копа Либертадоресу
  5. ^ а б Наступ(и) на Свјетском клупском првенству
  6. ^ Наступ(и) у Рекопа Судамерикани
  7. ^ а б в г д ђ е ж Наступ(и) у Лиги шампиона
  8. ^ Наступ(и) у Суперкупу Шпаније
  9. ^ а б Наступ(и) у лига купу Француске
  10. ^ Један наступ и један гол у Лига купу, један наступ у Суперкупу Француске
  11. ^ Наступ у Суперкупу Француске

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Нејмар на утакмици против Хрватске, на Свјетском првенству 2014.
Ажурирано након утакмице игране септембра 2021. [389]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Бразил 2010 2 1
2011 13 7
2012 12 9
2013 19 10
2014 14 15
2015 9 4
2016 6 4
2017 8 3
2018 13 7
2019 5 1
2020 2 3
2021 10 5
Укупно 113 69

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Кључ
‡ Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења.
Број Наступ Датум Стадион Противник Гол за Коначан резултат Такмичење Реф.
1 1 10. август 2010. Стадион Метлајф, Ист Радерфорд, САД  Сједињене Државе 1:0 2:0 Пријатељска [390]
2 3 27. март 2011. Емирејтс, Лондон, Енглеска  Шкотска 1:0 2:0 [391]
3 2:0‡
4 8 13. јул 2011. Стадион Марио Алберто Кемпес, Кордоба, Аргентина  Еквадор 2:1 4:2 Копа Америка 2011. [392]
5 4:2
6 10 10. август 2011. Мерцедес-Бенц арена, Штутгарт, Њемачка  Њемачка 2:3 2:3 Пријатељска [393]
7 13 28. септембар 2011. Олимпико до Пара, Белем, Бразил  Аргентина 2:0 2:0 Амерички Суперкласико 2011. [394]
8 14 8. октобар 2011. Национални стадион, Сан Хозе, Костарика  Костарика 1:0 1:0 Пријатељска [395]
9 17 30. мај 2012. Федексфилд, Ландовер, САД  Сједињене Државе 1:0‡ 4:1 [396]
10 22 10. септембар 2012. Стадион Аруда, Рецифе, Бразил  Кина 2:0 8:0 [397]
11 5:0
12 6:0
13 23 19 September 2012 Стадион Сера Дурада, Гојанија, Бразил  Аргентина 2:1‡ 2:1 Амерички Суперкласико 2012. [398]
14 24 11 October 2012 Стадион Сведбанк, Малме, Шведска  Ирак 5:0 6:0 Пријатељска [399]
15 25 16 October 2012 Градски стадион, Вроцлав, Пољска  Јапан 2:0 4:0 [400]
16 3:0
17 26 15. новембар 2012. Стадион Метлајф, Ист Радерфорд, САД  Колумбија 1:1 1:1 [401]
18 31 6. април 2013. Стадион Рамон Тахуичи Агвилера Санта Круз де ла Сијера, Боливија  Боливија 2:0 4:0 [402]
19 3:0
20 32 24. април 2013. Минеирао, Бело Оризонте, Бразил  Чиле 2:1 2:2 [403]
21 35 15. јун 2013. Стадион Мане Гаринча, Бразилија, Бразил  Јапан 1:0 3:0 Куп конфедерација 2013. [404]
22 36 19. јун 2013. Стадион Кастелао, Форталеза, Бразил  Мексико 1:0 2:0 [405]
23 37 22. јун 2013. Арена фонте нова, Салвадор, Бразил  Италија 2:1 4:2 [406]
24 39 30. јун 2013. Маракана, Рио де Жанеиро, Бразил  Шпанија 2:0 3:0 [407]
25 41 7. септембар 2013. Стадион Мане Гаринча, Бразилија, Бразил  Аустралија 3:0 6:0 Пријатељска [408]
26 42 10. септембар 2013. Стадион Жилет, Фоксборо, САД  Португалија 2:1 3:1 [409]
27 43 12. октобар 2013. Стадион за Свјетско првенство, Сеул, Јужна Кореја  Јужна Кореја 1:0 2:0 [410]
28 47 5. март 2014. Сокер сити, Јоханезбург, Јужноафричка Република  Јужноафричка Република 2:0 5:0 [411]
29 3:0
30 5:0
31 48 3. јун 2014. Стадион Сера Дурада, Гојанија, Бразил  Панама 1:0 4:0 [412]
32 50 12. јун 2014. Арена Коринтијанс, Сао Пауло, Бразил  Хрватска 1:1 3:1 Свјетско првенство 2014. [413]
33 2:1‡
34 52 23. јун 2014. Стадион Мане Гаринча, Бразилија, Бразил  Камерун 1:0 4:1 [414]
35 2:1
36 55 5. септембар 2014. Стадион Хард рок, Мајами Гарденс, САД  Колумбија 1:0 1:0 Пријатељска [415]
37 58 14. октобар 2014. Национални стадион у Сингапуру, Каланг, Сингапур  Јапан 1:0 4:0 [416]
38 2:0
39 3:0
40 4:0
41 59 12. новембар 2014. Стадион Сукру Сараоглу, Истанбул, Турска  Турска 1:0 4:0 [417]
42 4:0
43 61 26. март 2015 Стад де Франс, Сен Дени, Француска  Француска 2:1 3:1 [418]
44 64 14. јун 2015. Стадион Мунисипал Херман Бекер, Темуко, Чиле  Перу 1:1 2:1 Копа Америка 2015. [419]
45 67 8. септембар 2015. Стадион Жилет, Фоксборо, САД  Сједињене Државе 2:0 4:1 Пријатељска [420]
46 4:0
47 71 1. септембар 2016. Олимпико Атахуалпа, Кито, Еквадор  Еквадор 1:0‡ 3:0 Квалификације за Свјетско првенство 2018. [421]
48 72 6. септембар 2016. Арена Амазонија, Манаус, Бразил  Колумбија 2:1 2:1 [422]
49 73 6. октобар 2016. Арена дас Дунас, Натал, Бразил  Боливија 1:0 5:0 [423]
50 74 10. новембар 2016. Минеирао, Бело Оризонте, Бразил  Аргентина 2:0 3:0 [424]
51 76 23. март 2017. Стадион Сентенарио, Монтевидео, Уругвај  Уругвај
3:1
 4:1 [425]
52 77 27. март 2017. Арена Коринтијанс, Сао Пауло, Бразил  Парагвај
2:0
 3:0 [426]
53 82 10. новембар 2017. Стадион Пјер Моруа, Вилнев д’Аск, Француска  Јапан
1:0
 3:1 Пријатељска [427]
54 84 3. јун 2018. Енфилд, Ливерпул, Енглеска  Хрватска
1:0
 2:0 [428]
55 85 10. јун 2018. Стадион Ернст Хапел, Беч, Аустрија  Аустрија
2:0
 3:0 [429]
56 87 22. јун 2018. Стадион Санкт Петербург, Санкт Петербург, Русија  Костарика
2:0
 2:0 Свјетско првенство 2018. [430]
57 89 2. јул 2018. Самара арена, Самара, Русија  Мексико
1:0
 2:0 [431]
58 91 7. септембар 2018. Стадион Метлајф, Ист Радерфорд, САД  Сједињене Државе 2:0‡ 2:0 Пријатељска [432]
59 92 11. септембар 2018. Федексфилд, Ландовер, САД  Салвадор 1:0‡ 5:0 [433]
60 95 16. новембар 2018. Емирејтс, Лондон, Енглеска  Уругвај 1:0 1:0 [434]
61 98 6. септембар 2019. Хард рок срадион, Мајами Гарденс, САД  Колумбија 2:2 2:2 [435]
62 103 13. октобар 2020. Национални стадион, Лима, Перу  Перу 1:1‡ 4:2 Квалификације за Свјетско првенство 2022. [436]
63 3:2‡
64 4:2

Успјеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Сантос[2]

Барселона[2]

Париз Сен Жермен

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Млада репрезентација Бразила[2]

Бразил

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Нејмар са Златном лоптом за најбољег играча Купа конфедерација 2013.

Награде

  • Тим године бразилске Серије А (3): 2010, 2011, 2012[445][446][447]
  • Чутеира де Оро (3): 2010, 2011, 2012
  • Бола де Прата (2): 2010, 2011
  • Бола де Оро (1): 2011
  • Најбољи фудбалер бразилске Серије А (1): 2011[446]
  • Млади фудбалер године по избору часописа World Soccer (1): 2011
  • Најкориснији играч Копа Либертадореса (1): 2011
  • Бронзана лопта на Свјетском клупском првенству (1): 2011
  • Јужноамерички фудбалер године: 2011, 2012
  • Награда Пушкаш (1): 2011
  • Кандидат за награду Бола де Оро (1): 2012
  • Златна лопта на Купу конфедерација (1): 2013
  • Бронзана копачка на Купу конфедерација (1): 2013
  • Идеални тим на Купу конфедерација (1): 2013
  • Бронзана копачка на Свјетском првенству: 2014
  • Идеални тим на Свјетском првенству: 2014
  • Самба голд (3): 2014, 2015, 2017[448]
  • Тим сезоне Лиге шампиона (2): 2014/15,[449] 2019/20[450]
  • Најбољи фудбалер из остатка свијета у Ла лиги (1): 2014/15[451]
  • Играч мјесеца Ла лиге (1): новембар 2015[452]
  • Играч године Лиге 1 (1): 2017/18[453]
  • Тим године Лиге 1 (2): 2017/18,[454] 2018/19[455]
  • Играч мјесеца Лиге 1 (2): децембар 2017,[456] јануар 2020[457]
  • УЕФА тим године (2): 2015,[458] 2020[459]
  • FIFPro најбољих 11 (2): 2015,[460] 2017[461]
  • FIFPro најбољих 11 други тим (4): 2013,[462] 2014,[463] 2016,[464] 2018[465]
  • FIFPro најбољих 11 номинација (2): 2019 (шести нападач),[466] 2020 (шести нападач)[467]
  • IFFHS најбољи плејмејкер бронзана награда: 2017[468]
  • IFFHS тим године (1): 2017[469]
  • IFFHS најбољи фудбалер деценије 2011–2020: 4 мјесто[470]
  • ESM тим године (1): 2017/18[471]
  • IFFHS КОНМЕБОЛ тим деценије 2011–2020[472]

Перформансе

  • Најбољи стријелац Купа Бразила (1): 2010
  • Најбољи стријелац првенства Јужне Америке за младе (1): 2011
  • Најбољи стријелац шампионата Паулиста (1): 2012
  • Најбољи стријелац Копа Либертадореса 1): 2012 (изједначен са Матијасом Алустицом)
  • Други најбољи асистент Копа Либертадореса (1): 2012[473]
  • Најбољи стријелац Купа краља (1): 2014/15[474]
  • Најбољи стријелац Лиге шампиона (1): 2014/15 (изједначен са Кристијаном Роналдом и Лионелом Месијем)
  • Најбољи асистент на Свјетском клупском првенству (1): 2015[475]
  • Најбољи асистент Лиге шампиона (2): 2015/16, 2016/17[476]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Иако Барселона није класификовала његов прелазак као трансфер, јер је искоришћена откупна клаузула од 222 милиона евра, рачуна се као трансфер јер је раскинуо тадашњи уговор који је имао са Барселоном, што се ради и код трансфера. Објештећење које је уплаћено Барселони учинило га је најскупљим фудбалером свих времена у том тренутку.[9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2018 FIFA World Cup Russia: List of players: Brazil” (PDF). FIFA. 10. 6. 2018. стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018. 
  2. ^ а б в г „Neymar”. FC Barcelona. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  3. ^ „2014 FIFA World Cup Squadlists” (PDF). FIFA. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2015. 
  4. ^ „Neymar”. ESPN FC. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2015. 
  5. ^ "Neymar Jr. Profile" Архивирано 24 април 2014 на сајту Wayback Machine. FC Barcelona.com. Retrieved 9 May 2014
  6. ^ „Player Profile – Neymar Jr.”. www.sportycious.com. Архивирано из оригинала 21. 1. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  7. ^ „Neymar is the most decisive player in the world”. MARCA in English (на језику: енглески). 18. 8. 2020. Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  8. ^ „Neymar now back on track to replace Lionel Messi as the world's best player”. Squawka (на језику: енглески). 13. 8. 2020. Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  9. ^ а б „FC Barcelona communiqué on Neymar Jr” (Саопштење). FC Barcelona. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  10. ^ а б „Neymar: Paris St-Germain sign Barcelona forward for world record 222m euros”. BBC. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 4. 8. 2017. 
  11. ^ „Neymar named Ligue 1 Player of Year as PSG dominate”. Goal. Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г. Приступљено 13. 7. 2018. 
  12. ^ а б в „Neymar Belongs on Time's '100 Most Influential People'; David Beckham Explains Why”. NESN. 20. 4. 2017. Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. 
  13. ^ а б „Lionel Messi edges out Cristiano Ronaldo to head Forbes top 100 highest paid athletes”. BBC. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2019. 
  14. ^ „The World's Highest-Paid Athletes 2020 - Forbes”. Forbes. 21. 5. 2020. Приступљено 30. 11. 2020. 
  15. ^ „Soccer prodigy Neymar is at home in Brazil”. The Age. Melbourne. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. Приступљено 10. 7. 2012. 
  16. ^ а б в „Work and play – Brazil's samba star Neymar has it all”. CNN. 1. 3. 2012. Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. 
  17. ^ а б в г „Neymar da Silva Santos Júnior – The World's Hottest Property?”. Back Page Football. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. 
  18. ^ „Top 10 Pros Playing Today Who Started Off with Street Football and Futsal”. FutsalFeed. 12. 5. 2020. Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  19. ^ „Performance by the under-12 Briosa almost did Neymar hit with São Paulo”. 7. 1. 2013. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. 
  20. ^ „The Trajectory of a Soccer Star – Neymar”. 7. 1. 2013. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2013. 
  21. ^ „Neymar: without Pep Guardiola on the Barce bench”. Merca Foot. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. 
  22. ^ а б „Atacantes – Neymar” (на језику: португалски). Santos Futebol Clube. Архивирано из оригинала 4. 12. 2012. г. 
  23. ^ "Soccer Prodigy, at Home in Brazil" Архивирано 5 август 2017 на сајту Wayback Machine. The New York Times. Retrieved 22 May 2014
  24. ^ Neymar Sr.'s own words explaining the decision, as translated in the referred source: “We’re from a humble family, and in a humble family there is always the question of cultural values,” he said. “We thought he had to grow up in Brazil. That was the first serious choice we had to make.”
  25. ^ „Neymar dá vantagem ao Santos no duelo com Palmeiras” (на језику: португалски). Terra. 11. 4. 2009. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. 
  26. ^ „Invicto, Corinthians segura Santos e é campeão paulista” (на језику: португалски). Terra. 3. 5. 2009. Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. 
  27. ^ "Neymar hailed for Premier League snub" Архивирано 11 јун 2015 на сајту Wayback Machine. BBC Sport. Retrieved 14 January 2015
  28. ^ „Santos SP vs Guarani SP”. wsn.com. 15. 4. 2010. Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. 
  29. ^ „Santos take the Paulista – but only just.”. Pitaco do Gringo. 3. 5. 2010. Архивирано из оригинала 3. 1. 2011. г. 
  30. ^ „Meninos da Vila comandam a festa de encerramento do Paulistão 2010”. GloboEsporte (на језику: португалски). 4. 5. 2010. Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. 
  31. ^ „Sky Sports Scout – Neymar”. Sky Sports. 8. 4. 2010. Архивирано из оригинала 12. 4. 2010. г. 
  32. ^ „West Ham chasing Brazilian Neymar”. Telegraph. 1. 7. 2010. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  33. ^ а б Chelsea continue Neymar chase Архивирано 17 август 2010 на сајту Wayback Machine Sky Sports, 15 August 2010
  34. ^ а б в „Brazilians want young striker Neymar in World Cup”. Taiwan News. 15. 4. 2010. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. 
  35. ^ Brazilian Starlet Neymar Makes It Clear He Wants Chelsea Move Архивирано 30 август 2011 на сајту Wayback Machine caughtoffside
  36. ^ „NOTA OFICIAL: Santos FC esclarece relação com a Terceira Estrela Investimentos S.A.”. Santos FC (на језику: португалски). 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 3. 7. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  37. ^ „Parceiro do Peixe negocia compra de Neymar e garoto deve renovar vínculo”. GloboEsporte (на језику: португалски). 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 5. 6. 2011. 
  38. ^ "D'Alessandro named Latin America player of the year" Архивирано 23 мај 2014 на сајту Wayback Machine. Reuters. Retrieved 22 May 2014
  39. ^ „Estadísticas Copa Santander Libertadores – Información de equipos al instante – Fox Deportes”. Fox Sports. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  40. ^ „Ficha del partido”. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. 
  41. ^ „Ficha del partido”. Архивирано из оригинала 10. 9. 2011. г. 
  42. ^ „Ficha del partido”. Архивирано из оригинала 9. 9. 2011. г. 
  43. ^ „Santos take home Copa Libertadores crown”. Goal.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  44. ^ Sturtridge, Tim (23. 6. 2011). „Neymar delivers Copa Libertadores triumph to Santos – World Cup 2014 – Football”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 19. 3. 2014. 
  45. ^ „Neymar helps Brazil's Santos wins Copa Libertadores”. ESPN. 23. 6. 2011. Архивирано из оригинала 25. 2. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  46. ^ „Santos president warns Real Madrid over Neymar deal”. Mirror Football. 15. 9. 2011. Архивирано из оригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  47. ^ „Neymar signs new contract with Santos – ESPN Soccernet”. ESPN FC. 9. 11. 2011. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  48. ^ „Report: Kashiwa Reysol v Santos FC – FIFA Club World Cup – ESPN Soccernet”. ESPN FC. 14. 12. 2011. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  49. ^ „Club World Cup 2011 » Final » Santos FC - FC Barcelona 0:4”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  50. ^ "Neymar is Barca's latest Brazilian star" Архивирано 23 мај 2014 на сајту Wayback Machine. ESPN. Retrieved 22 May 2014
  51. ^ „Neymar scores 100 career goals, gets abused with cake ingredients”. Yahoo! Sports. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено 3. 3. 2012. 
  52. ^ „Neymar scores 100th career goal in Brazil”. Sports Illustrated. 5. 2. 2012. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 3. 3. 2012. 
  53. ^ „Santos FC 6 – 1 AA Ponte Preta”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 25. 2. 2012. 
  54. ^ „Neymar treble lifts Santos to victory”. FIFA. Архивирано из оригинала 14. 5. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  55. ^ „Santos FC 5 – 0 Guaratinguetá”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2012. 
  56. ^ „São Paulo 1 – 3 Santos FC”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  57. ^ „Guarani 0 – 3 Santos FC”. ESPN. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 5. 5. 2012. 
  58. ^ „Santos FC 4 – 2 Guarani”. ESPN. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2012. 
  59. ^ „VÍDEO: Santos vence, chega ao 20º título e é tricampeão paulista após 43 anos”. ESPN Brasil. Архивирано из оригинала 2012-07-19. г. Приступљено 2013-02-02. 
  60. ^ „Copa Libertadores 2012 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  61. ^ „Copa Libertadores 2012 » Semi-finals”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  62. ^ „Palmeiras 1 – 2 Santos FC”. ESPN. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
  63. ^ „Cruzeiro 0 – 4 Santos FC”. ESPN. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  64. ^ „Santos FC 3 – 1 Palmeiras”. ESPN. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 1. 12. 2012. 
  65. ^ „Recopa Sudamericana 2012 » Final » Santos FC - Universidad de Chile 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  66. ^ Bola de Prata – Histórico Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2018), ESPN.com.br, June 29, 2017
  67. ^ „FIFA Puskás Award 2012 – Results” (PDF). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 1. 2013. г. Приступљено 4. 2. 2013. 
  68. ^ „Selección Ideal de América”. El País. 31. 12. 2012. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 7. 4. 2013. 
  69. ^ „Sao Bernardo 1–3 Santos FC”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2013. 
  70. ^ „Santos FC 3–0 Botafogo (RP)”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2013. 
  71. ^ „Santos FC 3–1 São Paulo”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 3. 2. 2013. 
  72. ^ „Neymar open to Chelsea move”. ESPN. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 18. 3. 2013. 
  73. ^ „Barca zero-in on Neymar who nets four”. Zeenews. 14. 4. 2013. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  74. ^ „Neymar 'off to Europe after World Cup'”. ESPN FC. 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2013. 
  75. ^ Lang, Jack (31. 5. 2014). „Brazil says goodbye to Neymar, the 21-year-old who outgrew his home”. Guardian Sport Network. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  76. ^ „Brazil » Série A 2013 » 1. Round » Santos FC - Flamengo RJ 0:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  77. ^ Pierrend, José Luis. „South American Coach and Player of the Year”. rsssf.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 6. 5. 2021. 
  78. ^ „Brazilian forward Neymar says he is joining Barcelona, will sign the contract on Monday”. FOX News. 25. 5. 2013. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  79. ^ „Brazilian Neymar unveiled by Barcelona as striker completes transfer in five-year deal”. Mirror. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 8. 8. 2013. г. 
  80. ^ FootballEspana – Tue, 4 June 2013 09:10 BST (4. 6. 2013). „Liga – Neymar presentation draws 56,500 fans – Yahoo Eurosport UK”. Yahoo!. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 19. 3. 2014. 
  81. ^ „Detailed figures of Neymar transfer”. FC Barcelona. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 25. 5. 2015. 
  82. ^ „Neymar excited by Messi alliance”. UEFA. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. 
  83. ^ „Barcelona doctor reveals concerns over Neymar's weight”. The Independent. Reuters. 19. 6. 2013. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  84. ^ а б „Staatsanwaltschaft untersucht Transfer von Neymar”. Die Welt (на језику: немачки). 10. 1. 2014. Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  85. ^ „Sandro Rosell resigns as president of Barcelona with immediate effect”. The Guardian. 23. 1. 2014. Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  86. ^ „Barcelona: Neymar deal has damaged brand of La Liga club”. BBC Sport. 10. 3. 2014. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2016. 
  87. ^ „Barcelona reveal details of deal to sign Brazil star Neymar”. Sky Sports. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  88. ^ „Barcelona offers Neymar deal details”. ESPN. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  89. ^ „Barcelona paid Neymar's parents £34m for Brazil striker”. BBC. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 27. 1. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  90. ^ Jenson, Pete (26. 1. 2014). „Barcelona's Neymar saga: You want to sign our son? That will be 40 million euros, please”. The Independent. Архивирано из оригинала 29. 8. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  91. ^ „Barcelona charged with tax fraud over Neymar signing”. Sky Sports. 20. 2. 2014. Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  92. ^ „Liga – Friendlies: Sub Neymar denied victory on Barcelona debut – Yahoo Eurosport UK”. Yahoo!. 30. 7. 2013. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 19. 3. 2014. 
  93. ^ „Neymar bags first goal for FC Barcelona in 7–1 Thai rout”. NDTV Sports. Agence France-Presse. 7. 8. 2013. Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  94. ^ Greenberg, Chris (18. 8. 2013). „Barcelona Routs Levante 7–0: Messi Scores Two Goals, Neymar Debuts”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. 
  95. ^ „Spain » Supercopa 2013 » Final » Atlético Madrid - FC Barcelona 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  96. ^ „Neymar cancels out David Villa as Barcelona held by Atlético Madrid”. The Guardian. 21. 8. 2013. Архивирано из оригинала 15. 12. 2016. г. 
  97. ^ „Champions League 2013/2014 » Group H » FC Barcelona - AFC Ajax 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  98. ^ „Lionel Messi, Neymar lead Barcelona past Real Sociedad”. CNN. 24. 9. 2013. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  99. ^ „Barcelona 2–1 Real Madrid”. BBC. Архивирано из оригинала 26. 10. 2013. г. 
  100. ^ „Barcelona 6–1 Celtic”. BBC. 21. 12. 2013. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. 
  101. ^ „Spain » Primera División 2013/2014 » 30. Round » FC Barcelona - Celta Vigo 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  102. ^ „Champions League 2013/2014 » Quarter-finals » FC Barcelona - Atlético Madrid 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  103. ^ „Champions League 2013/2014 » Quarter-finals”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  104. ^ „Spain » Primera División 2014/2015 » 3. Round » FC Barcelona - Athletic Bilbao 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  105. ^ „Barcelona 6–0 Granada”. BBC. 27. 9. 2014. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  106. ^ „Real Madrid outclass Barcelona after Ronaldo's penalty turns tide”. The Guardian. 26. 10. 2014. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  107. ^ „Barcelona hit Elche for six with Lionel Messi and Neymar doubles”. The Guardian. 25. 1. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  108. ^ „Atletico Madrid 2 Barcelona 3, match report: Neymar double sees of nine-man Atletico in Copa del Rey”. The Daily Telegraph. 28. 1. 2015. Архивирано из оригинала 15. 2. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2015. 
  109. ^ „Villarreal 1–3 Barcelona”. BBC. 4. 3. 2015. Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. 
  110. ^ „Barcelona 2-0 Paris St-Germain (agg 5-1)”. BBC. 21. 4. 2015. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  111. ^ „Messi double puts Barça in control against Bayern”. UEFA. 6. 5. 2015. Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. 
  112. ^ „Bayern Mun 3–2 Barcelona”. BBC. 12. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 5. 2015. г. 
  113. ^ „Neymar and Pedro secure vital Barcelona win – ESPN FC”. ESPN FC. Архивирано из оригинала 12. 5. 2015. г. 
  114. ^ „Ath Bilbao 1–3 Barcelona”. BBC. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. 
  115. ^ „Iraola: Neymar 'rainbow' unsporting”. Four Four Two. 31. 5. 2015. Архивирано из оригинала 21. 6. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015. 
  116. ^ „Barcelona see off Juventus to claim fifth title”. UEFA. 6. 6. 2015. Архивирано из оригинала 8. 6. 2015. г. 
  117. ^ „Barça make history with second treble!”. FC Barcelona. 6. 6. 2015. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  118. ^ „Neymar joins exclusive Libertadores-Champions League club”. Goal. 7. 6. 2015. Архивирано из оригинала 9. 6. 2015. г. 
  119. ^ „Hot-shot Neymar realises Champions League dream”. Agence France-Presse. 6. 6. 2015. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. 
  120. ^ „Neymar, Messi and Ronaldo top scoring charts”. UEFA. 6. 6. 2015. Архивирано из оригинала 5. 12. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2016. 
  121. ^ „Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”. barcafan-club.com. 6. 6. 2015. Приступљено 1. 4. 2021. 
  122. ^ „Barcelona's Luis Suárez, Leo Messi and Neymar too good for Juventus”. The Guardian. 6. 6. 2015. 
  123. ^ „Neymar: Barcelona striker out for two weeks with mumps”. BBC Sport. 9. 8. 2015. Архивирано из оригинала 10. 8. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  124. ^ „Spain » Primera División 2015/2016 » 3. Round » Atlético Madrid - FC Barcelona 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  125. ^ „Barcelona 5–2 Rayo Vallecano”. BBC. 17. 10. 2015. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. 
  126. ^ „Suarez scores twice as Barca thrash Real”. BBC. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 21. 11. 2015. 
  127. ^ „Barcelona 4–0 Real Sociedad”. BBC. 1. 12. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2015. г. 
  128. ^ „Champions League 2015/2016 » Group E » FC Barcelona - BATE Borisov 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  129. ^ "Lionel Messi wins Ballon d'Or over Cristiano Ronaldo & Neymar" Архивирано 12 јануар 2016 на сајту Wayback Machine. BBC Sport. Retrieved 12 January 2016
  130. ^ „Nominees for the FIFA Ballon d'Or 2015 awards revealed”. FIFA. 30. 11. 2015. Архивирано из оригинала 2. 12. 2015. г. 
  131. ^ „Messi sirve el doblete” [Messi hands out double]. Marca (на језику: шпански). 22. 5. 2016. Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  132. ^ Adriana Garcia (23. 5. 2016). „Barca's double double hailed in Spanish media”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 6. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  133. ^ „Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”. Barca Fan Club. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  134. ^ „Neymar says Barcelona have 1% chance of reaching Champions League quarters after 4-0 hammering by PSG”. Mirror. 15. 2. 2017. Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  135. ^ „Champions League 2016/2017 » Group C » FC Barcelona - Celtic FC 7:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  136. ^ „Spain » Primera División 2016/2017 » 4. Round » CD Leganés - FC Barcelona 1:5”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  137. ^ „Spain » Primera División 2016/2017 » 6. Round » Sporting Gijón - FC Barcelona 0:5”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  138. ^ „Spain » Primera División 2016/2017 » 7. Round » Celta Vigo - FC Barcelona 4:3”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  139. ^ „Champions League 2016/2017 » Group C » FC Barcelona - Manchester City 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  140. ^ „Champions League 2016/2017 » Round of 16 » Paris Saint-Germain - FC Barcelona 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  141. ^ Ryan, Danny (30. 3. 2017). „Neymar's seven defining minutes of unparalleled genius against Paris Saint-Germain”. These Football Times. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  142. ^ Dev, Sarthak (13. 3. 2018). „Barcelona 6–1 PSG: When Neymar introduced anarchy in 7 minutes”. Football Paradise. Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  143. ^ „Barcelona 6 PSG 1: Miracle at the Nou Camp as Barca complete greatest ever European comeback in football history!”. Daily Telegraph. 8. 3. 2017. Приступљено 20. 12. 2017. 
  144. ^ „Barcelona vs. Paris Saint-Germain – Football Match Report – March 8, 2017”. ESPN. 8. 3. 2017. Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  145. ^ „Spain » Primera División 2016/2017 » 37. Round » UD Las Palmas - FC Barcelona 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  146. ^ „Spain » Primera División 2016/2017 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  147. ^ „Luis Enrique hails Neymar after Brazilian scores 100th Barcelona goal”. Sky Sports. 3. 4. 2017. Архивирано из оригинала 4. 4. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017. 
  148. ^ Marsden, Stuart (2. 4. 2017). „Neymar scores 100th Barcelona goal; Luis Enrique hopes for 'another 900'”. ESPN. Архивирано из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017. 
  149. ^ „Barcelona 3 Alaves 1”. BBC Sport. 27. 5. 2017. Архивирано из оригинала 30. 5. 2017. г. Приступљено 31. 5. 2017. 
  150. ^ champ (20. 3. 2019). „10 Most Valuable Football Transfer Contracts So Far”. Sportycious (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  151. ^ „Neymar: Paris St-Germain's new signing said he left Barcelona for a new challenge”. BBC Sport. 4. 8. 2017. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 4. 8. 2017. 
  152. ^ „Neymar: Barcelona say Paris St-Germain target has paid his buyout clause”. BBC Sport. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2018. 
  153. ^ „Neymar Jr signs with Paris Saint-Germain!”. Paris Saint-Germain. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  154. ^ Guérin, Vincent (3. 8. 2017). „Pastore: 'A welcome gift'”. PSG.fr. Paris Saint-Germain Football Club. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. „Paris Saint-Germain midfielder Javier Pastore has offered his No.10 jersey to the neo-Parisian Neymar Jr.” 
  155. ^ „Neymar Jr will wear the No.10”. PSG.fr. Paris Saint-Germain Football Club. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. „Paris Saint-Germain's new forward Neymar Jr will wear the No.10 jersey.” 
  156. ^ „FC Barcelona statement | FC Barcelona”. FC Barcelona (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2017. 
  157. ^ „PSG's Neymar to contest Barcelona lawsuit over world-record move” (на језику: енглески). BBC Sport. 23. 8. 2017. Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2017. 
  158. ^ „Neymar feels 'more alive than ever' after scoring on PSG debut”. BBC Sport. 14. 8. 2017. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2017. 
  159. ^ „Neymar at the double as PSG hit back to thump Toulouse”. Eurosport. 20. 8. 2017. Приступљено 21. 8. 2017. 
  160. ^ „MBAPPE CREATES CHAMPIONS LEAGUE HISTORY WITH GOAL FOR PSG AGAINST CELTIC”. Goal. 12. 9. 2017. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 29. 9. 2017. 
  161. ^ „PSG 3 Bayern Munich 0: Kylian Mbappe, Edinson Cavani and Neymar star in Champions League heavyweight battle”. London Evening Standard. 30. 9. 2017. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. 
  162. ^ „France » Ligue 1 2017/2018 » 21. Round » Paris Saint-Germain - Dijon FCO 8:0”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  163. ^ „Neymar leaves hospital after 'successful' surgery on injured foot”. SkySports. 4. 3. 2018. Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2018. 
  164. ^ „Neymar: Paris St-Germain's injured forward out for 'six to eight weeks'”. BBC Sport. 28. 2. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  165. ^ „Neymar: Paris St-Germain striker scores as his side open Ligue 1 season with 3–0 win over Caen”. BBC. 13. 8. 2018. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  166. ^ „Mbappe scores twice in Lique 1 return to seal PSG fight-back”. BBC. 18. 8. 2018. Архивирано из оригинала 2. 12. 2019. г. Приступљено 19. 8. 2018. 
  167. ^ „Cavani, Mbappe & Neymar all score as PSG maintain 100% start”. BBC. 25. 8. 2018. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 26. 8. 2018. 
  168. ^ „Neymar scores a hattrick as PSG beat Red Star Belgrade 6–1”. BBC. 3. 10. 2018. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2018. 
  169. ^ Mather, Victor (28. 1. 2019). „P.S.G.'s Neymar Joins Growing Champions League Injury List”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2019. 
  170. ^ а б Pugmire, Jerome. „Neymar appears to aim punch at fan goading him after defeat”. Associated Press. Архивирано из оригинала 19. 12. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2019. 
  171. ^ а б Bairner, Robin (1. 5. 2019). „Will Neymar be banned for fan punch? PSG star's possible sanctions”. goal.com. Архивирано из оригинала 4. 5. 2019. г. Приступљено 4. 5. 2019. 
  172. ^ „Neymar: Brazil forward fails to attend PSG pre-season training”. BBC Sport. 8. 7. 2019. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 8. 7. 2019. 
  173. ^ „Neymar: Paris Saint-Germain forward agrees to stay after Barcelona talks break down”. Sky Sports. 1. 9. 2019. Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2019. 
  174. ^ „Last-gasp win!”. Paris Saint-Germain F.C. 14. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 7. 2020. г. Приступљено 15. 9. 2019. 
  175. ^ „Lyon 0–1 Paris St-Germain”. BBC Sport. 23. 9. 2019. Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  176. ^ „Neymar out 4 Weeks with Hamstring Injury; Expected to Miss PSG's Next 6 Matches”. Bleacher Report. 14. 10. 2019. Архивирано из оригинала 25. 7. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  177. ^ „PSG 2–0 Borussia Dortmund”. UEFA. 11. 3. 2020. Приступљено 27. 9. 2020. 
  178. ^ „Ligue 1: Paris St-Germain awarded French title as season finished early”. BBC Sport. 30. 4. 2020. Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. 
  179. ^ а б „PSG edge ASSE for Coupe de France win!”. www.ligue1.com. 24. 7. 2020. Архивирано из оригинала 3. 11. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  180. ^ а б „Paris St-Germain beat Lyon in French League Cup final for another treble”. BBC Sport. 31. 7. 2020. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 31. 7. 2020. 
  181. ^ „Atalanta dealt cruelest of exits by PSG late show”. AS.com. 13. 8. 2020. Архивирано из оригинала 8. 12. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  182. ^ „RB Leipzig 0-3 Paris St-Germain: PSG reach first Champions League final”. BBC Sport. 18. 8. 2020. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  183. ^ „Bayern Munich beat Paris Saint-Germain to win Champions League”. ESPN. 23. 8. 2020. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  184. ^ „Lens 'not favourites' against depleted PSG”. Ligue 1. 8. 9. 2020. Архивирано из оригинала 10. 9. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  185. ^ „Lens 1-0 Paris Saint-Germain: Champions League finalists beaten by Ligue 1 newcomers”. Sky Sports,Sky Sports. 10. 9. 2020. Архивирано из оригинала 12. 9. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  186. ^ „PSG: Neymar back as Tuchel complains about Le Classique”. AS.com (на језику: енглески). 12. 9. 2020. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  187. ^ „Neymar Among 5 Sent Off in PSG-Marseille, Alleges Racial Abuse”. Sports Illustrated. 14. 9. 2020. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  188. ^ „Neymar regrets not hitting Alvaro in the face after red card”. The World Game. 14. 9. 2020. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  189. ^ „Álvaro denies Neymar's racism accusations”. AS.com (на језику: енглески). 14. 9. 2020. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  190. ^ „Neymar given ban as Ligue 1 release full set of sanctions from shocking brawl”. talkSPORT. 16. 9. 2020. Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 18. 9. 2020. 
  191. ^ „'Chinese s**t': The video which could land Neymar in hot water for alleged racist insult”. FOX Sports. 30. 9. 2020. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2020. 
  192. ^ „Neymar and Alvaro Gonzalez avoid disciplinary action following bust-up”. Sky Sports. 30. 9. 2020. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2020. 
  193. ^ Thomas, Josh (1. 10. 2020). „Neymar defended by Marseille's Sakai over racism claim”. Goal. Архивирано из оригинала 9. 12. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  194. ^ da Silva, Michael (2. 10. 2020). „NEYMAR GRABS TWO AS PSG ROUT ANGERS”. Eurosport. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  195. ^ „Neymar rentre dans le top 10 des meilleurs buteurs de l'histoire du PSG” [Neymar enters the top 10 of the best scorers in the history of PSG]. Paris Fans (на језику: француски). 3. 10. 2020. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  196. ^ „PSG's Neymar in 'discomfort' after adductor injury and will undergo further tests”. CBS Sports. 28. 10. 2020. Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2020. 
  197. ^ „Monaco Beat PSG”. Bleacher Report. 20. 11. 2020. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  198. ^ „PSG 1-0 RB LEIPZIG: NEYMAR FIRES PSG TO CRUCIAL WIN AGAINST RB LEIPZIG”. Eurosport. 24. 11. 2020. Архивирано из оригинала 3. 12. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  199. ^ „Neymar reaches 50 Ligue 1 goals in record time in 21st century”. beIN Sports. 28. 11. 2020. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  200. ^ „Man Utd beaten at home by PSG”. BBC Sport. 2. 12. 2020. Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  201. ^ „Hat-trick: Neymar Jr's gala performance on the Champions League”. www.neymarjr.com. 9. 12. 2020. Приступљено 10. 12. 2020. 
  202. ^ Zavala, Steve (10. 12. 2020). „Neymar is the First Player Ever to Score 20 Champions League Goals for Two Different Teams”. PSG Talk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 10. 12. 2020. 
  203. ^ „Neymar raises injury alarm bells after being stretchered off against Lyon | Goal.com”. www.goal.com. 14. 12. 2020. Архивирано из оригинала 20. 12. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2020. 
  204. ^ Barker, Gabby (15. 12. 2020). „Neymar's fracture is ruled out, which points to three weeks KO”. Sports Finding (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 15. 12. 2020. 
  205. ^ Hoskin, Rob (13. 1. 2021). „Neymar mocks Alvaro Gonzalez in celebration after terrible tackle during PSG vs Marseille”. givemesport.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  206. ^ „France » Ligue 1 2020/2021 » 22. Round » FC Lorient - Paris Saint-Germain 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 7. 5. 2021. 
  207. ^ „Neymar to miss Champions League Round of 16 first leg match vs. Barcelona”. Draft Kings. 15. 2. 2021. 
  208. ^ „Football: Neymar makes PSG return from injury against Lyon”. CNA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено 2021-03-30. 
  209. ^ „Šok u Parizu, Lil tukao PSŽ! Nejmar izgubio kontrolu i zaradio crveni, Dejvid junak (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 4. 2021. Приступљено 7. 5. 2021. 
  210. ^ „Nejmar i Markinjos vratili PSŽ na vrh”. b92.net. 1. 5. 2021. Приступљено 7. 5. 2021. 
  211. ^ „Istorija! Siti Prvi Put U Finalu Lige Šampiona: Rasulo Psž-a U Mančesteru, Gvardiola Za Trofej Posle 10 Godina!”. mondo.rs. 4. 5. 2021. Приступљено 16. 5. 2021. 
  212. ^ „Нејмар продужио уговор са Пари Сен Жерменом до јуна 2025. године”. zurnal.rs. 8. 5. 2021. Приступљено 15. 5. 2021. 
  213. ^ „PSŽ se okliznuo i u Renu, Lil na korak od prve šampionske titule posle 10 godina”. telegraf.rs. 9. 5. 2021. Приступљено 16. 5. 2021. 
  214. ^ „Parižani u problemu, Nejmar ne igra finale Kupa Francuske”. mozzartsport.com. 14. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  215. ^ „PSŽ osvojio utešni trofej u Kupu: Ikardi i Embape srušili Monako, Kneževi pucali sami sebi u noge”. telegraf.rs. 19. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  216. ^ „PSŽ "napunio" gol Rajkovića, pa dobio fantastične vesti iz Lila: Imamo ludilo pred poslednje kolo!”. telegraf.rs. 16. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  217. ^ Obrenović, Aleksandar (16. 5. 2021). „Komplikuje se, Sent Etjen igrao za velikog neprijatelja, i u Francuskoj odlučuje poslednje kolo!”. sportske.net. Приступљено 4. 6. 2021. 
  218. ^ „Lil šampion Francuske posle 10 godina, "deda" Jilmaz okončao vladavinu PSŽ-a”. telegraf.rs. 23. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  219. ^ „Kraj surove vladavine: Lil šampion Francuske, Monako u Ligi šampiona, Nant ostao ispod crte (VIDEO)”. mozzartsport.com. 23. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  220. ^ /football/story//id/38185951/psg-agree-90m-neymar -deal-saudi-side-al-hilal-sources „Neymar agrees deal to join Saudi Arabian club Al Hilal” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  221. ^ „World Cup watch ... 37 days to go”. The Guardian. UK. 4. 5. 2010. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  222. ^ „Brazil coach Dunga faces World Cup selection challenge”. BBC Sport. 7. 5. 2010. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. 
  223. ^ „Ronaldinho left out of Brazil World Cup squad”. BBC Sport. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. 
  224. ^ „Brazil's Dunga unfazed by critics”. CNN. 18. 5. 2010. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. 
  225. ^ „Tottenham Hotspur's Sandro Ranieri on Brazil's World Cup2010 reserve list”. Picato do Gringo. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала 16. 5. 2010. г. 
  226. ^ „Ronaldinho misses Brazil cut”. ESPN Soccernet. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала 14. 5. 2010. г. 
  227. ^ „Neymar scores on Brazil debut”. ESPN Soccernet. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2010. 
  228. ^ „Scotland 0–2 Brazil”. BBC Sport. 27. 3. 2011. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  229. ^ Murray, Ewan (27. 3. 2011). „Brazil's Neymar answers back after banana is thrown in Scotland match”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  230. ^ „Brazil-Scotland friendly marred by Neymar banana incident”. BBC Sport. 27. 3. 2011. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  231. ^ Murray, Ewan (29. 3. 2011). „German teenager admits throwing banana during Brazil v Scotland match”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  232. ^ „Scottish FA seeks apology from Brazil over racism claim”. BBC Sport. 31. 3. 2011. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2011. 
  233. ^ Murray, Ewan (31. 3. 2011). „Scottish FA demands apology from Brazil over claims of racism”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  234. ^ „Brazil's Neymar refuses to apologise to Scotland for racism claims”. The Guardian. London. 1. 4. 2011. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  235. ^ „Neymar Jr. chega a 12 gols e se torna maior artilheiro do Brasil em Eliminatórias”. Приступљено 12. 09. 2021. 
  236. ^ „Brazil hit heights once more”. FIFA.com. 21. 8. 2016. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  237. ^ „Brazil v Paraguay – As it happened”. The Guardian. 21. 8. 2016. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. 
  238. ^ „Neymar Profile for 2012 Olympics”. London: Sky Sports. 29. 6. 2012. Архивирано из оригинала 23. 6. 2012. г. 
  239. ^ „Team GB were outclassed by Neymar”. London: BBC Sport. 20. 7. 2012. Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г. 
  240. ^ „Brazil 3–2 Egypt”. London: BBC Sport. 26. 7. 2012. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. 
  241. ^ „Neymar lifts Brazil”. ESPN. 29. 7. 2012. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. 
  242. ^ „Brazil 3–1 Belarus”. London: BBC Sport. 29. 7. 2012. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. 
  243. ^ „Brazil 3–2 Honduras”. London: BBC Sport. 4. 8. 2012. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. 
  244. ^ „Mexico 2–1 Brazil: Olympic final match report”. The Telegraph (12 August 2012). 9. 4. 2015. Архивирано из оригинала 6. 10. 2015. г. 
  245. ^ Edwards, Daniel (10. 9. 2012). „Brazil 8–0 China: Neymar nets hat trick in crushing victory”. Goal.com. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 12. 6. 2014. 
  246. ^ „Brazil edge rivals Argentina”. FIFA. 22. 11. 2012. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2014. 
  247. ^ „Neymar renews Brazil's number 10 love affair”. Inquirer. 16. 6. 2013. Архивирано из оригинала 20. 6. 2013. г. Приступљено 18. 6. 2013. 
  248. ^ „Three and easy for Brazil”. FIFA. 15. 6. 2013. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  249. ^ „Neymar, Brazil beat Mexico in Confederations Cup”. Sports Illustrated. Associated Press. 19. 6. 2013. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  250. ^ „Fred brace sees Brazil top group”. FIFA. 22. 6. 2013. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  251. ^ „Man of the match”. FIFA. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  252. ^ „Confederations Cup 2013 Brazil » Semi-finals » Brazil - Uruguay 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 4. 4. 2021. 
  253. ^ а б Ben Smith (1. 7. 2013). „Brazil 3–0 Spain”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 8. 8. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2017. 
  254. ^ „Neymar wins best player, and yes, Torres picks up another award”. NBC. 30. 6. 2013. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. 
  255. ^ "Watch the heartwarming moment Neymar and Brazil embraced a jubilant young South African fan" Архивирано 3 јун 2014 на сајту Wayback Machine. The Mirror. Retrieved 3 June 2014
  256. ^ "An adorable kid ran on to the field during the Brazil-South Africa game" Архивирано 6 јун 2014 на сајту Wayback Machine. USA Today. Retrieved 3 June 2014
  257. ^ „Brazil World Cup 2014 squad”. The Telegraph. 2. 6. 2014. Архивирано из оригинала 2. 6. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2014. 
  258. ^ „Pele worried about great expectations for Neymar”. Daily Nation. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2014. 
  259. ^ "Neymar leads Brazil to 4–0 win over Panama" Архивирано 5 јун 2014 на сајту Wayback Machine. ABC News. Retrieved 3 June 2014
  260. ^ Hamouda, Omar (12. 6. 2014). „Brazil 3–1 Croatia: Neymar and Oscar complete Brazil turnaround in Group A opener”. Squawka News. Архивирано из оригинала 17. 6. 2014. г. Приступљено 25. 6. 2014. 
  261. ^ „Japanese fans express regret over Nishimura's call”. The Tampa Tribune. Associated Press. 13. 6. 2014. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2014. 
  262. ^ „Japan FA defends ref Nishimura”. Independent Online. South African Press Association. 16. 6. 2014. Архивирано из оригинала 22. 6. 2014. г. Приступљено 17. 6. 2014. 
  263. ^ Perera, Ayeshea (13. 6. 2014). „Brazil Live: In Japan football fans 'ashamed' of referee Nishimura”. Firstpost. Архивирано из оригинала 15. 6. 2014. г. Приступљено 17. 6. 2014. 
  264. ^ „Brazil 3–1 Croatia”. BBC Sport. 12. 6. 2014. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 12. 6. 2014. 
  265. ^ „Cameroon 1–4 Brazil”. BBC. 23. 6. 2014. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2014. 
  266. ^ а б "Brazil 1–1 Chile" Архивирано 9 јул 2014 на сајту Wayback Machine. BBC Sport. Retrieved 30 June 2014
  267. ^ „World Cup – Neymar out of finals as Brazil overcome stubborn Colombia”. Eurosport. 4. 7. 2014. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2014. 
  268. ^ „Neymar: Injured Brazil forward ruled out of World Cup”. BBC Sport. 4. 7. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 5. 7. 2014. 
  269. ^ Wallace, Sam (8. 7. 2014). „Brazil vs Germany match report World Cup 2014: Utter humiliation for hosts as Thomas Muller and Toni Kroos help Germany hit seven past Selecao”. The Independent. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2020. 
  270. ^ „World Cup 2014: Fifa announces Golden Ball shortlist”. BBC. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2014. 
  271. ^ "adidas Golden Boot" Архивирано 31 децембар 2014 на сајту Wayback Machine. FIFA. Retrieved 16 July 2014
  272. ^ "Neymar replaces Thiago Silva as Brazil captain" Архивирано 11 новембар 2014 на сајту Wayback Machine. ESPN. Retrieved 11 November 2014
  273. ^ а б „Brazil 4–0 Japan” (14 October 2014). 13. 4. 2016. Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. 
  274. ^ "Goalscoring for Brazil National Team" Архивирано 6 децембар 2011 на сајту Wayback Machine. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Retrieved 17 May 2014
  275. ^ „France 1–3 Brazil” (26 March 2015). 13. 4. 2015. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. 
  276. ^ „Brazil 2–1 Peru”. BBC. 15. 6. 2015. Архивирано из оригинала 15. 6. 2015. г. 
  277. ^ „Copa America: FT: Brazil 0–1 Colombia”. BBC. 17. 6. 2015. Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. 
  278. ^ „Neymar suspended for remainder of Copa America tournament”. ESPN. 19. 6. 2015. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  279. ^ Corrigan, Dermot (11. 5. 2016). „Neymar absence for Brazil at Copa due to Luis Enrique's 'strong arguments'”. ESPN. Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
  280. ^ „Neymar, Douglas Costa named in Brazil Olympics squad”. ESPN FC. 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  281. ^ „Neymar to captain Brazil in Japan friendly, Rodrigo Micale confirms”. ESPN FC. 29. 7. 2016. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2016. 
  282. ^ „Brazil 2–0 Colombia”. BBC. 16. 8. 2016. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. 
  283. ^ „Rio Olympics 2016: Neymar scores after 14 seconds as Brazil reach final”. BBC. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  284. ^ Andrew Downie (20. 8. 2016). „Soccer: Neymar hands Brazil football gold medal”. Reuters. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. 
  285. ^ „Rio Olympics 2016: Brazil beat Germany on penalties to win men's football gold”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. 
  286. ^ Corrigan, Dermot (10. 8. 2016). „Neymar not up to Brazil captaincy at Olympics”. ESPN. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  287. ^ „Neymar stands down as Brazil captain after penalty clinches Olympic gold”. ESPN. 21. 8. 2016. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  288. ^ „World Cup: Neymar named in Brazil's 23-man squad”. BBC Sport. 14. 5. 2018. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  289. ^ „Neymar makes spectacular return as Brazil beats Croatia”. Sportsnet. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2018. 
  290. ^ „Neymar joins Romario in third on Brazil's all-time scoring chart”. Four Four Two. 10. 6. 2018. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2018. 
  291. ^ „Brazil 2-0 Costa Rica: Philippe Coutinho, Neymar seal dramatic late win for Tite's side”. Sky Sports. 22. 6. 2018. Архивирано из оригинала 6. 12. 2019. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  292. ^ „Willian, Neymar, and all the rest frustrate in Brazil's 2-0 win over Costa Rica”. We Ain't Got No History. 23. 6. 2018. Архивирано из оригинала 23. 6. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  293. ^ „Brazil beat Mexico to reach last 8”. BBC. 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  294. ^ „World Cup 2018: Divisive Neymar 'charms Brazil, but annoys whole world'”. BBC Sport. 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2018. 
  295. ^ Johnston, Neil (6. 7. 2018). „World Cup 2018: Belgium produce masterclass to knock out Brazil with 2–1 win”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2018. 
  296. ^ „Brazil name Copa America squad”. Football Italia. 17. 5. 2019. Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
  297. ^ Gallagher, Jack. „Paris Saint-Germain Confirm Neymar Will Be Out for 4 Weeks But Injury Will Not Require Surgery”. 90Min. Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  298. ^ „Neymar ruled out for four weeks with ankle injury - PSG”. SBS News. Special Broadcasting Service. 9. 8. 2019. Архивирано из оригинала 5. 4. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  299. ^ „Neymar to miss Copa America after suffering ankle injury”. Goal. 6. 6. 2019. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 6. 6. 2019. 
  300. ^ „Neymar became the seventh man to win 100 caps for Brazil in a friendly draw with Senegal in Singapore”. BBC Sport. 10. 10. 2019. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  301. ^ „Neymar surpasses Ronaldo as Brazil's second-highest goalscorer”. Goal. 13. 10. 2020. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  302. ^ „I want to help Messi remain the best, Neymar says”. Reuters. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 24. 6. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  303. ^ „Messi better than Neymar, says Dani Alves”. Goal.com. 12. 7. 2012. Архивирано из оригинала 16. 7. 2012. г. Приступљено 12. 7. 2012. 
  304. ^ а б в Francesco Letizia (17. 3. 2009). „Neymar, la clonazione è permessa”. Tutto Mercato (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015. 
  305. ^ „Brazil star Neymar goes green this summer”. Financial. 13. 7. 2012. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 13. 7. 2012. 
  306. ^ Graham Hunter (24. 1. 2017). „Luis Suarez at 30: Barcelona has made him better, and he's made Barca better”. ESPN FC. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  307. ^ Webb, Tom (30. 12. 2015). „Neymar Shows Off Outrageous Control as Barcelona Beat Real Betis”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  308. ^ „Neymar pulls off ridiculous spinning rainbow flick to score in charity match”. Independent. 23. 12. 2014. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  309. ^ Cox, Michael (17. 3. 2016). „Michael Cox: How Neymar's development is continuing to mirror Messi's”. FourFourTwo.com. Архивирано из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  310. ^ а б Massimo Tanzillo (15. 1. 2011). „NEYMAR: 1992 – BRASILE” (на језику: италијански). Generazione Talenti. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 15. 6. 2015. 
  311. ^ "Neymar cools Messi comparison" Архивирано 10 децембар 2013 на сајту Wayback Machine. Sky Sports. Retrieved 9 May 2014
  312. ^ Daniels, Tim (25. 5. 2013). „Neymar to Barcelona: Barca Officially Signs Brazilian Star”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  313. ^ „Ronaldinho: Neymar will emulate Messi”. Goal.com. 5. 2. 2013. Архивирано из оригинала 10. 2. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2013. 
  314. ^ „Ronaldo: Neymar can be better than Messi”. GiveMeSport. Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г. Приступљено 30. 6. 2013. 
  315. ^ „Signing Neymar would be a huge coup for Real Madrid – Valdano”. Goal.com. 26. 5. 2013. Архивирано из оригинала 10. 6. 2013. г. 
  316. ^ Pettigrove, Jason (11. 3. 2015). „Why Neymar Is the 3rd-Best Player in the World on Current Form”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 15. 3. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  317. ^ Haisley, Billy (10. 12. 2020). „Neymar Is Finally The Best Player In The World”. Defector. Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  318. ^ Kunti, Samindra (18. 2. 2020). „Champions League: Petulant Neymar And PSG Toppled By Dortmund Prodigy Haaland”. Forbes. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  319. ^ „Neymar and the Art of the Dive”. New York Times. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 5. 1. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  320. ^ „Neymar can be the best in the world but he has to grow up first”. The Guardian. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  321. ^ „Neymar Dive in Mexico Game Enrages Twitter”. Bleacher Report. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  322. ^ „Neymar Theatrical Diving Is Already Corrupting The Youth”. Deadspin. 5. 7. 2018. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  323. ^ „Pele says he told young star Neymar to stop diving”. The Times of India. 23. 6. 2011. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. 
  324. ^ Hoffman, Ashley. „The 'Neymar Challenge' Is Spreading Laughter Across the World”. Time. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2019. 
  325. ^ Allison, Alexis. „Fans diving into Neymar Challenge in dramatic fashion”. CBC Sports. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2019. 
  326. ^ „PSG's Neymar the most fouled player in Europe's top leagues”. ESPN. 3. 7. 2018. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  327. ^ „Manchester United legend Eric Cantona issues Neymar warning”. Manchester Evening News. Eurosport. 30. 6. 2018. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  328. ^ Stokes, Aaron. „Neymar: Brazil star BRUTALLY mocked again by former Man Utd star Eric Cantona”. The Daily Express. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 2. 7. 2018. 
  329. ^ Gillette Brasil (29. 7. 2018), Um Novo Homem Todo Dia | Gillette & Neymar Jr., Приступљено 31. 7. 2018 
  330. ^ Castro, Jorge (29. 8. 2019). „Neymar ahead of Bale for time out through injury”. AS.com. Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  331. ^ „Pelé – Neymar's role model”. FourFourTwo. 13. 11. 2012. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2012. 
  332. ^ „Fabregas: Neymar is at Ronaldinho's level, Messi liked having him in his team”. MARCA. 1. 5. 2020. Приступљено 27. 6. 2020. 
  333. ^ „Neymar cools Messi comparisons”. Sky Sports. 10. 3. 2012. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. 
  334. ^ Green, Sam (19. 5. 2011). „Next Big Thing”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 24. 1. 2012. г. 
  335. ^ „Hat-trick hero Neymar inspired by Messi”. FIFA. 8. 3. 2012. Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. 
  336. ^ Polden, Jake (10. 10. 2019). „Neymar compares himself to Lionel Messi because he's "important"”. Mirror. Архивирано из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019. 
  337. ^ „Taxman nets Barcelona striker Neymar's private jet and yacht in £33m raid”. Evening Standard. 16. 2. 2016. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 4. 8. 2016. 
  338. ^ "Neymar reveals new tattoo of his sister's face on his arm" Архивирано 28 август 2015 на сајту Wayback Machine. The Independent. Retrieved 1 August 2015
  339. ^ „neymarjr”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. 
  340. ^ „neymarjr”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. 
  341. ^ „Neymar's Religion Helps Ease Burden Amid Concern of Divisiveness”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2015. г. 
  342. ^ „neymarjr”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. 
  343. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  344. ^ „Barcelona : Neymar regularly offers 10% of his earnings to the Church!”. Modern Ghana. 30. 5. 2013. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2014. 
  345. ^ "L'ancien joueur du PSG a convié le néo-capitaine de la Seleçao Neymar pour les bienfaits de son match de bienfaisance Fome So de Bola." Архивирано 14 фебруар 2015 на сајту Wayback Machine. PSG.com. Retrieved 3 September 2015
  346. ^ „Neymar: "Messi y Suárez son dos genios"”. YouTube. La Liga. Приступљено 14. 6. 2019. 
  347. ^ „Neymar Jr - Exclusive Interview”. YouTube. FC Barcelona. Приступљено 14. 6. 2019. 
  348. ^ „Neymar rape case dropped over lack of evidence”. BBC News. 30. 7. 2019. Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  349. ^ „PSG's Neymar tests positive for coronavirus - sources”. ESPN. 2. 9. 2020. Архивирано из оригинала 3. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  350. ^ „Report: Neymar among positive COVID-19 tests at PSG”. NBC Sports. 2. 9. 2020. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 3. 9. 2020. 
  351. ^ „Neymar nets long-term deal with Nike”. Sports Pro Media. 24. 3. 2011. Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2011. 
  352. ^ „Neymar, Nike part ways after 15 years”. Yahoo! Sports. 30. 8. 2020. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 30. 8. 2020. 
  353. ^ „Neymar Jr. Signs Long-Term Deal With Puma”. Sneaker News. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  354. ^ „Messi tops football rich list ahead of Beckham and Cristiano Ronaldo”. goal.com. 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 19. 3. 2012. 
  355. ^ „13.Neymar – Top 20 highest-paid football players 2012”. china.org.cn. 16. 4. 2012. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 16. 4. 2012. 
  356. ^ „The world's 17th most marketable athlete – Neymar”. Sports Pro Media. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  357. ^ „Living Large: Football star Neymar and his new yacht”. Brazilian Bubble. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 10. 4. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2012. 
  358. ^ „Vettel asks fans to vote for Neymar”. Setanta Blog. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. 
  359. ^ „Com Claro, Neymar fecha nono contrato publicitário”. Lance Net. 2. 12. 2011. Архивирано из оригинала 5. 12. 2011. г. Приступљено 2. 12. 2011. 
  360. ^ „Lionel Messi devance largement Cristiano Ronaldo au classement des joueurs les mieux payés au monde”. France Football. 23. 4. 2018. Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  361. ^ „50 Most Marketable 2013 – Neymar”. SportsPro. 8. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. 
  362. ^ „New Nike Hypervenom boots launched by Neymar in Rio”. T3 (на језику: енглески). 28. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено 7. 8. 2018. 
  363. ^ а б „NJR – New Brand Logo for Neymar”. FootballBoots.co.uk. 28. 11. 2012. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2012. 
  364. ^ "Neymar, Thierry Henry and Luis Suarez star in thrilling new World Cup advert" Архивирано 9 јун 2014 на сајту Wayback Machine. London Evening Standard. Retrieved 5 September 2014
  365. ^ „PES 2012 cover adds Neymar in North America”. new game network. 9. 9. 2011. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 9. 9. 2011. 
  366. ^ Harvey, Mike (8. 9. 2011). „Neymar Joins Ronaldo on PES 2012 US Cover”. only pro evolutions. Архивирано из оригинала 7. 12. 2013. г. Приступљено 8. 9. 2011. 
  367. ^ „Pro Evolution Soccer release new demo”. GMF. Архивирано из оригинала 31. 8. 2012. г. 
  368. ^ „How to Sign Neymar on FIFA 18 and the Earliest PSG Are Willing to Negotiate”. Sports Illustrated. 11. 6. 2018. Архивирано из оригинала 6. 12. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2021. 
  369. ^ „FIFA 19 to include Champions League, new commentators – full details, direct from the development team”. Four Four Two. 9. 6. 2018. Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  370. ^ „UPDATED FIFA 19 new celebrations and tutorial, ft Cristiano Ronaldo, Paul Pogba and Neymar”. Talksport. 3. 9. 2018. Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  371. ^ „FIFA 19 to include Champions League, new commentators – full details, direct from the development team”. Four Four Two. Приступљено 13. 8. 2018. 
  372. ^ „Neymar featured on cover of Time Magazine”. Terra Sports. 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  373. ^ Dan Kilpatrick (1. 10. 2012). „Brazil Prodigy Neymar Depicted As Christ on the Cross For Football Magazine”. CaughtOffside.com. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 8. 7. 2013. 
  374. ^ „Neymar now a comic book character”. 3 News NZ. 19. 4. 2013. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013. 
  375. ^ а б „Neymar tops list of most marketable athletes in the world”. SportsPro Media. 8. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. 
  376. ^ „Cristiano Ronaldo overtakes Shakira as Facebook's most 'liked' person”. Yahoo.com. 10. 2. 2017. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. 
  377. ^ "Neymar Jr. – Atleta" Архивирано 22 јануар 2016 на сајту Wayback Machine. Facebook. Retrieved 8 October 2014
  378. ^ „Top 100 Instagram Users by Followers- Socialblade Instagram Stats – Instagram Statistics”. Socialblade. Приступљено 3. 10. 2017. 
  379. ^ „ESPN World Fame 100”. ESPN. 3. 6. 2016. Архивирано из оригинала 13. 7. 2016. г. 
  380. ^ „World Fame 100 – 2019”. ESPN. Архивирано из оригинала 4. 1. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2019. 
  381. ^ „Neymar And Gisele Bündchen Are The 'Dream Team' For Vogue Brazil”. Huffington Post. 7. 12. 2017. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 22. 9. 2020. 
  382. ^ а б "Top players, FIFA, CAF and health experts unite against Ebola" Архивирано 30 март 2015 на сајту Wayback Machine. FIFA. Retrieved 4 March 2015
  383. ^ "Neymar, Piqué and Xavi in FIFA campaign against Ebola" Архивирано 16 март 2015 на сајту Wayback Machine. FC Barcelona. Retrieved 4 March 2015
  384. ^ "'Parça’ de Neymar, MC Guimê explica sucesso de ‘País do Futebol’" Архивирано 24 септембар 2015 на сајту Wayback Machine. Fox Sports. Retrieved 22 May 2014
  385. ^ „Full Cast & Crew: xXx: Return of Xander Cage (2017)”. imdb.com. Приступљено 4. 4. 2021. 
  386. ^ „Full Cast & Crew: Money Heist (2017– )”. imdb.com. Приступљено 4. 4. 2021. 
  387. ^ Нејмар на сајту Soccerway (језик: енглески). Приступљено 12 February 2015.
  388. ^ „Neymar Stats, News, Bio”. ESPN. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2013. 
  389. ^ „Neymar”. National Football Teams. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2015. 
  390. ^ „Brazil 2 USA 0 | Match Report”. The Daily Telegraph. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 6. 2. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  391. ^ Campbell, Andy (27. 3. 2011). „Scotland 0–2 Brazil”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  392. ^ „Brazil 4–2 Ecuador: Neymar and Pato strike to set up Paraguay rematch in Copa America quarter-finals”. Goal. 13. 7. 2011. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  393. ^ McCauley, Kim (2011-08-10). „Germany Vs. Brazil, 2011 Friendly: Full Time, Germans Win 3–2”. SB Nation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 1. 2013. г. Приступљено 2021-02-04. 
  394. ^ Reuters Staff (2011-09-29). „Young guns fire Brazil to 2–0 win over Argentina”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  395. ^ „Costa Rica 0–1 Brazil: Neymar goal gives toothless Selecao slender friendly win”. Goal. 8. 10. 2011. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-04. 
  396. ^ „Brazil brush aside USA”. Sky Sports. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  397. ^ „Neymar scores hat trick as Brazil routs China 8–0”. USA Today. 11. 9. 2012. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  398. ^ „Brazil beat Argentina 2–1 with last-gasp penalty”. Reuters. 20. 9. 2012. Архивирано из оригинала 22. 2. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  399. ^ „Brazil 6–0 Iraq | International Match”. Sky Sports (на језику: енглески). 11. 10. 2012. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  400. ^ „Japan humbled by Brazil in heaviest defeat under Zaccheroni”. The Japan Times. 18. 10. 2012. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  401. ^ „Brazil settles for 1–1 draw with Colombia”. Fox Sports (на језику: енглески). 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  402. ^ „Neymar brace boosts Brazil over Bolivia, 4–0”. Sports Illustrated. 6. 4. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  403. ^ „Ten-man Brazil and Chile draw 2–2 in friendly at Mineirao Stadium”. Sky Sports. 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018. 
  404. ^ Smith, Ben (15. 6. 2013). „Brazil 3–0 Japan”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  405. ^ Keeney, Tim (20. 6. 2013). „Mexico vs. Brazil 2013: Neymar Puts on Stunning Show in 2–0 Win”. Bleacher Report (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  406. ^ „Brazil resist Italy comeback in thriller”. UEFA (на језику: енглески). 2013-06-22. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  407. ^ Peters, Jerrad (30. 6. 2013). „Neymar and Fred Score as Brazil Defeats Spain 3–0 in Confederations Cup Final”. Bleacher Report (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 2021-02-06. 
  408. ^ „Neymar on song as Brazil crush poor Australia”. Eurosport. 7. 9. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  409. ^ „Neymar sparkles as Brazil down Portugal”. Eurosport. 11. 9. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  410. ^ Bryant, Tom (12. 10. 2013). „South Korea 0–2 Brazil – as it happened!”. The Guardian. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  411. ^ Agencies (2014-03-06). „Neymar scores hat-trick as Brazil thrash South Africa in Johannesburg”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 2021-02-06. 
  412. ^ „Neymar scores one goal and sets up two in Brazil defeat of Panama”. The Guardian. Associated Press. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  413. ^ Glendenning, Barry (2014-06-12). „Brazil 3–1 Croatia: World Cup 2014 – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  414. ^ Murray, Scott (2014-06-23). „Cameroon v Brazil: World Cup 2014 – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 2021-02-06. 
  415. ^ Parker, Graham (5. 9. 2014). „Brazil 1–0 Colombia – as it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  416. ^ Johnston, Patrick (2014-10-14). „Ailing Neymar scores all four as Brazil rout Japan”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  417. ^ „Turkey 0–4 Brazil”. BBC Sport. 12. 11. 2014. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  418. ^ „France 1–3 Brazil | International Friendly Match Report”. The Guardian (на језику: енглески). 2015-03-26. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 2021-02-06. 
  419. ^ „Brazil 2–1 Peru”. BBC Sport. 15. 6. 2015. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  420. ^ Parker, Graham (9. 9. 2015). „USA 1–4 Brazil — as it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  421. ^ „Ecuador 0–3 Brazil: Gabriel Jesus scores twice on full international debut”. Sky Sports. 2. 9. 2016. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  422. ^ „Brazil 2–1 Colombia: Neymar scores winner for Selecao”. Sky Sports. 7. 9. 2016. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  423. ^ „Neymar's face left covered in blood during Brazil's World Cup qualifier against Bolivia”. The Daily Telegraph. 7. 10. 2016. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  424. ^ „Brazil 3–0 Argentina: Neymar & Coutinho score as hosts win World Cup qualifier”. BBC Sport. 11. 11. 2016. Архивирано из оригинала 2. 7. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  425. ^ „Brazil thrash Uruguay to close on World Cup place as Argentina edge past Chile”. The Guardian. Associated Press. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  426. ^ „Brazil qualify for 2018 World Cup after Coutinho and Neymar down Paraguay”. The Guardian. 29. 3. 2017. Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  427. ^ Hytner, David (10. 11. 2017). „Neymar leaves Brazil press conference in tears after friendly win over Japan”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  428. ^ „Neymar's wonder goal on return from injury helps Brazil sink Croatia”. The Guardian. 3. 6. 2018. Архивирано из оригинала 3. 6. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  429. ^ „Brazil beat Austria in final warm-up game”. BBC Sport (на језику: енглески). 10. 6. 2018. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  430. ^ „Brazil 2–0 Costa Rica: Philippe Coutinho, Neymar seal dramatic late win for Tite's side”. Sky Sports (на језику: енглески). 22. 6. 2018. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  431. ^ „Brazil beat Mexico to reach last eight”. BBC Sport (на језику: енглески). 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  432. ^ „Neymar and Firmiho fire Brazil past punchless USA in friendly”. The Guardian. 7. 9. 2018. Архивирано из оригинала 8. 9. 2018. г. Приступљено 7. 9. 2018. 
  433. ^ „Brazil 5–0 El Salvador: Richarlison hits double on first international start”. Sky Sports (на језику: енглески). 12. 9. 2018. Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 2021-02-06. 
  434. ^ „Brazil 1–0 Uruguay: Neymar penalty earns victory at the Emirates”. Sky Sports (на језику: енглески). 16. 11. 2018. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-06. 
  435. ^ „Sellout crowd of 65,232 sees Neymar score as Brazil ties Colombia 2–2 in Miami”. Miami Herald. 6. 9. 2019. Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. Приступљено 6. 9. 2019. 
  436. ^ „Peru 2–4 Brazil”. FIFA. 13. 10. 2020. Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
  437. ^ „PSG wrap up Ligue 1 title with Monaco win | Goal.com”. Goal. 15. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2018. 
  438. ^ „PSG Champions as Lille held at Toulouse”. www.ligue1.com. 21. 4. 2019. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2019. 
  439. ^ „Prvi trofej u vreme pandemije - PSŽ je šampion Francuske”. rts.rs. 30. 4. 2020. Приступљено 4. 6. 2021. 
  440. ^ „Paris Saint-Germain set record with fourth straight Coupe De France crown”. Goal. 8. 5. 2018. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 8. 5. 2018. 
  441. ^ „Sveci osvojili utešnu nagradu, Kup u rukama 14. put (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 5. 2021. Приступљено 4. 6. 2021. 
  442. ^ „Mbappé stars as PSG beat Monaco to lift cup”. Ligue 1. 31. 3. 2018. Приступљено 15. 1. 2021. 
  443. ^ „PSG thrash Monaco to win French Super Cup as Neymar plays 15 minutes”. ESPN. 4. 8. 2018. Архивирано из оригинала 27. 3. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2018. 
  444. ^ „Neymar and Icardi fire Pochettino to first title”. www.ligue1.com. 13. 1. 2021. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 13. 1. 2021. 
  445. ^ „Prêmio Craque do Brasileirão” (на језику: португалски). Globo Esporte. 6. 12. 2010. Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2009. 
  446. ^ а б „Os eleitos do Prêmio Craque do Brasileirão!” (на језику: португалски). Lance!. 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено 24. 12. 2011. 
  447. ^ „Conheça os grandes vencedores do futebol brasileiro” [Meet the big winners of Brazilian football] (на језику: португалски). CBF. 23. 11. 2012. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 23. 11. 2012. 
  448. ^ „Neymar wins his first Samba Gold”. Samba Foot. 31. 12. 2014. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 10. 6. 2015. 
  449. ^ „UEFA Champions League squad of the season”. UEFA. 9. 6. 2015. Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  450. ^ „UEFA Champions League Squad of the Season”. UEFA.com. 28. 8. 2020. Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 28. 8. 2020. 
  451. ^ „Messi beats Ronaldo to top prize at La Liga awards”. Four Four Two. 30. 11. 2015. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 8. 3. 2016. 
  452. ^ Neymar named Liga BBVA Player of the Month for November Архивирано 12 септембар 2017 на сајту Wayback Machine; LFP.es 8 December 2015
  453. ^ „Trophées UNFP : Neymar, Mbappé... Découvrez le palmarès 2018”. RTL. Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено 14. 5. 2018. 
  454. ^ „Trophées UNFP : Neymar élu joueur de Ligue 1, Le PSG rafle tout ou presque”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2018. 
  455. ^ „Mbappé Wins Awards Double”. www.ligue1.com. 19. 5. 2019. Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2019. 
  456. ^ „Neymar et Cristisn Lopez, joueurs du mois de Décembre !” (на језику: француски). UNFP. 23. 1. 2018. Архивирано из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2018. 
  457. ^ „Neymar Jr, jouer du mois de Janvier !” (на језику: француски). UNFP. 20. 2. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2020. 
  458. ^ „Team of the Year 2015”. UEFA. 8. 1. 2016. Архивирано из оригинала 16. 6. 2020. г. Приступљено 8. 1. 2016. 
  459. ^ „UEFA.com fans' Team of the Year 2020 revealed”. UEFA. 20. 1. 2021. Приступљено 20. 1. 2021. 
  460. ^ „2015 FIFA FIFPro World XI revealed”. FIFA.com. 11. 1. 2016. Приступљено 15. 1. 2021. [мртва веза]
  461. ^ „HISTORY - THE FIFA FIFPRO WORLD 11 OF 2017”. FIFPRO. 24. 10. 2017. Архивирано из оригинала 7. 12. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  462. ^ „FifPro announces reserve Teams of the Year – but Luis Suarez and Arjen Robben won't be laughing while Iker Casillas is somehow named the second best goalkeeper of 2013”. The Independent. 15. 1. 2014. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  463. ^ „FIFA FIFPro World XI: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 15. 1. 2015. Архивирано из оригинала 14. 4. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  464. ^ „2016 World 11: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала 9. 4. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  465. ^ „World 11: The Reserve Team for 2017–18”. FIFPro.org. 24. 9. 2018. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  466. ^ „Rankings: How All 55 Male Players Finished”. FIFPro World Players' Union. 23. 9. 2019. Архивирано из оригинала 09. 04. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2021. 
  467. ^ „THE FIFA FIFPRO MEN'S WORLD 11 OF 2019-2020”. FIFPRO. 17. 12. 2020. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  468. ^ „THE WORLD'S BEST PLAYMAKER 2017 : ONE MORE FOR LIONEL MESSI”. IFFHS. 7. 12. 2017. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  469. ^ „THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017”. IFFHS. 12. 12. 2017. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  470. ^ „IFFHS (International Federation of Football for History & Statistics”. www.iffhs.de. Приступљено 13. 2. 2021. 
  471. ^ „ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite”. Abendzeitung (на језику: корејски). Приступљено 22. 6. 2018. 
  472. ^ „IFFHS MAN TEAM - CONMEBOL - OF THE DECADE 2011-2020”. IFFHS. 26. 1. 2021. 
  473. ^ „Copa Libertadores 2012 » Assists”. World Football. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  474. ^ „Copa del Rey Top Scorer: 2014–15”. World Football. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2016. 
  475. ^ „Club World Cup 2015 » Assists”. World Football. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. 
  476. ^ „Champions League 2016/2017 " Assists”. WorldFootball. Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нејмар&oldid=27692672”