Бутирилхолинестераза

С Википедије, слободне енциклопедије
бутyрyлцхолинестерасе
Идентификатори
Алијаси
Спољашњи ИДГенеЦардс: [1]
Ортолози
ВрстеЧовекМиш
Ентрез
Енсембл
УниПрот
РефСеq (мРНА)

н/а

н/а

РефСеq (протеин)

н/а

н/а

Лоцатион (УЦСЦ)н/ан/а
ПубМед сеарцхн/ан/а
Wикидата
Виеw/Едит Хуман

Бутирилхолинестераза (ХГНЦ сyмбол БЦХЕ), такође позната као БЦхЕ, БуЦхЕ, псеудохолинестераза, или (холин)естераза плазме,[1] је неспецифични холинестеразни ензим који хидролизује многе различите естре базиране на холину. Код људи, она се изражава у јетри, присутна је углавном у крвотоку, а кодирана је БЦХЕ геном.[2]

Овај ензим је веома сличан са неуронском ацетилхолинестеразом, која је исто тако позната као РБЦ или еритроцитна холинестераза.[1] Термим "серумска холинестераза" се генерално користи у контексту клиничког теста који одражава нивое ова два ензима у крви.[1] Тест активности бутирилхолинестеразе у плазми се може користити као тест функције јетре пошто хиперхолинестерасемија и хипохолинестерасемија индицирају патолишке процесе.

Бутирилхолин је синтетичко једињење које се природно не јавља у тељу. Он се користи за прављење разлике између ацетилхолинестеразе и бутирилхолинестеразе.

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Псеудохолинестеразна дефицијенција доводи до успореног метаболизма неколико једињења с клиничким значајем, међу којима су: сукцинилхолин, мивакуријум, прокаин, хероин, и кокаин. Клинички најважнији међу њеним супстратима је деполаризирајући неуромишићно блокирајући агенс, сукцинилхолин, који псеудохолинестеразни ензим хидролизује до сукцинилмонохолина и затим до сукцинске киселине.

Профилактичко противсредство против нервног гаса[уреди | уреди извор]

Бутирилхолинестераза је профилактички противотров против органофосфатне нервне агенсе. Она везује нервне агенсе у крвотоку пре него што они делују на нервни систем. Пошто је она биолошко средство за уклањање (и универзална мета), она је тренутно једини терапеутски агенс који ефективно пружа пружа комплетну стехиометријску заштиту од целокупног спектраа органофосфатних нервних агенаса.[3]

Физиолошка улога[уреди | уреди извор]

Недавно је показано да бутирилхолинестераза може да буде физиолошки регулатор грелина.[4]

Мапа интерактивних путева[уреди | уреди извор]

Кликните на гене, протеине и метаболите у наставку за везе с одговарајућим чланцима. [§ 1]

[[Филе:
ИринотецанПатхwаy_WП46359иди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланак
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
[[
]]
ИринотецанПатхwаy_WП46359иди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланакиди у чланак
|{{{бСизе}}}пx|алт=Иринотекански пут едит]]
Иринотекански пут едит
  1. ^ Тхе интерацтиве патхwаy мап цан бе едитед ат WикиПатхwаyс: „ИринотецанПатхwаy_WП46359”. 

Инхибитори[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Јасмин L (28. 05. 2013). „Цхолинестерасе - блоод”. Университy оф Марyланд Медицал Центер. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 28. 10. 2016. 
  2. ^ Аллдердице ПW, Гарднер ХА, Галутира D, Лоцкридге О, ЛаДу БН, МцАлпине ПЈ (1991). „Тхе цлонед бутyрyлцхолинестерасе (БЦХЕ) гене мапс то а сингле цхромосоме сите, 3q26”. Геномицс. 11 (2): 452—4. ПМИД 1769657. дои:10.1016/0888-7543(91)90154-7. 
  3. ^ „Медицал Идентифицатион анд Треатмент Сyстемс(МИТС)”. Јоинт Програм Еxецутиве Оффице фор Цхемицал анд Биологицал Дефенсе. Унитед Статес Армy. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2016. 
  4. ^ Цхен ВП, Гао Y, Генг L, Паркс РЈ, Панг YП, Бримијоин С (2015). „Пласма бутyрyлцхолинестерасе регулатес гхрелин то цонтрол аггрессион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 112 (7): 2251—6. ПМИД 25646463. дои:10.1073/пнас.1421536112. 
  5. ^ Брус Б, Кошак У, Турк С, Пишлар А, Цоqуелле Н, Кос Ј, Стојан Ј, Цоллетиер ЈП, Гобец С (2014). „Дисцоверy, биологицал евалуатион, анд црyстал струцтуре оф а новел наномолар селецтиве бутyрyлцхолинестерасе инхибитор”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 57 (19): 8167—79. ПМИД 25226236. дои:10.1021/јм501195е. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]