Карнитин

Карнитин
Carnitine structure.png
IUPAC име
3-хyдроxy-4-(триметхyлазаниумyл)бутаноате
Клинички подаци
Начин применеорално и IV
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост< 10%
Везивање протеинане везује се
Метаболизамслигхтлy
ИзлучивањеУрин (> 95%)
Идентификатори
CAS број541-15-1 ДаY
ATC кодA16AA01 (WHO)
PubChemCID 288
DrugBankAPRD01070
ChemSpider282
Хемијски подаци
ФормулаC7H15NO3
Моларна маса161.199 г/мол
  • O=C([O-])CC(O)C[N+](C)(C)C

Карнитин, или витамин Б20, који је био пре него што је његова хемијска структура установљена. Иако данас постоје недоумице у погледу тога да ли се сматра витамином или не, дуго је сврставан у ту групу молекула. Због тога је његов првобитни назив био витамин Бт (20). Биолошки активан карнитин је L- облик карнитина. Карнитин учествује у преносу ланца ацил- и ацетил- масних киселина, кроз липидну фазу мембрана митохондрија, а можда и других органела. Стога, карнитин показује изразити утицај на процес оксидације масних киселина и добијање енергије из њих.[1]

Постоје подаци, да карнитин стимулише и секреторну функцију панкреаса и показује пазитиван утицај на сперматогенезу и покретљивост сперматозоида.

Карнитин омогућава нормализацију протеинског и липидног метаболизма, омогућава редукцију алкалне резерве крви, смањује грађење кетокиселина. Затим позитивно утиче на развитак плода, раст и развитак животиња. Код деце, раног и млађег узраста изазива побољшање апетита, прираст масе тела, стимулацију раста.[2]

Карнитин стимулише регенеративне процесе у оболелом миокарду.

У медицинској пракси карнитин се примењује за стимулацију мишићног рада и секрецију панкреаса и при дистрофичним процесима у миокарду.

Карнитин је јако распрострањена супстанца. Нарочито га има у производима од меса и то у највећој количини у мишићном ткиву. У организам се уноси храном.

Авитаминоза[уреди | уреди извор]

У случајевима где се јавља недостатак карнитина јавља се болест скелетних мишића и том приликом долази до мишићне слабости (дистрофије).

Увођењем карнитина у исхрану човека и животиња повећава се грађење енегије у дисајном ланцу митохондрија различитих органа.

Дефицит лизина у храни слаби обезбеђеност организма карнитином.

Хипервитаминоза[уреди | уреди извор]

Нема података о токсичности карнитина.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стеибер А, Кернер Ј, Хоппел C (2004). „Царнитине: а нутритионал, биосyнтхетиц, анд фунцтионал перспецтиве”. Мол. Аспецтс Мед. 25 (5-6): 455—73. ПМИД 15363636. дои:10.1016/ј.мам.2004.06.006. 
  2. ^ А. Ј. Лиедтке, С. Х. Неллис, L. Ф. Wхитеселл анд C. Q. Махар (1. 11. 1982). „Метаболиц анд мецханицал еффецтс усинг L- анд D-царнитине ин wоркинг сwине хеартс”. Хеарт анд Цирцулаторy Пхyсиологy. 243 (5): Х691—Х697. ПМИД 7137362. Архивирано из оригинала на датум 01. 04. 2009. Приступљено 18. 07. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]