Витамин Е

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Витамин Е
Тоцопхерол, алпха-.свг
Тхе α-тоцопхерол форм оф витамин Е
Клинички подаци
Drugs.comMedFacts, природни производи
Идентификатори
ATC кодA11H (WHO)
ChEMBL
CHEMBL
Хемијски подаци
ФормулаC29H50O2
Моларна маса416,68
Физички подаци
Тачка кључања[pretvaranje: nevalidan broj]

Витамин Е је група од осам једињења растворних у масноћи, која обухвата токофероле и токотриеноле.[1] Међу различитим формама витамина Е, γ-токоферол је најчешћи у северно америчкој исхрани, док α-токоферол има тај статус у Европи.[2] γ-Токоферол се може наћи у кукурузном уљу, сојином уљу, маргарини и преливима за салату.[3][4] α-Токоферол је биолошки најактивнија форма витамина Е. Ова варијанта витамин Е је обилата у уљу пшеничних клица, сунцокрета, и шафранике.[4][5] Он је у масти растворан антиоксиданс који зауставља продукцију реактивних врста кисеоника формираних током оксидације масти.[6][7][8]

Здравствени ефекти[уреди]

Док се иницијално мислило да суплементација витамином Е може да има позитивни утицај на здравље, истраживања нису потврдила ту претпоставку.[9] Витамин Е не умањује морталитет код одраслих особа, чак ни у великим дозама,[10] и може незнатно да га повећа.[11] Он не побољшава контролу над крвним шећером код људи са шећерном болешћу[10], нити смањује ризик од можданог удара.[12] Дневна суплементација витамина Е не умањује ризик од канцера простате, а може да доведе до његовог повећања.[13] Испитивања његове улоге у макуларној дегенерацији су у току.[14]

Дефицијенција[уреди]

Дефицијенција витамина Е може да узрокује:

Референце[уреди]

  1. ^ Бригелиус-Флохе Б, Трабер (1999). „Витамин Е: фунцтион анд метаболисм”. ФАСЕБ. 13: 1145—1155. 
  2. ^ МГ, Трабер (1998). „Тхе биологицал ацтивитy оф витамин Е”. Тхе Линус Паулинг Институте. 
  3. ^ Биери, Евартс (1974). „γ-Тоцопхерол: метаболисм, биологицал ацтивитy анд сигнифицанце ин хуман витамин Е нутритион”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 27 (9): 980—986. ПМИД 447212. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Бригелиус-Флохé Р, Трабер МГ (1. 7. 1999). „Витамин Е: фунцтион анд метаболисм”. ФАСЕБ Ј. 13 (10): 1145—55. ПМИД 10385606. 
  5. ^ Ребоул Е, Рицхелле M, Перрот Е, Десмоулинс-Малезет C, Пириси V, Борел П (2006). „Биоаццессибилитy оф царотеноидс анд витамин Е фром тхеир маин диетарy соурцес”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 54 (23): 8749—8755. ПМИД 17090117. дои:10.1021/јф061818с. 
  6. ^ Натионал Институте оф Хеалтх (2009). „Витамин Е фацт схеет”. 
  7. ^ Херрера; Барбас, C (2001). „Витамин Е: ацтион, метаболисм анд перспецтивес”. Јоурнал оф Пхyсиологy анд Биоцхемистрy. 57 (2): 43—56. ПМИД 11579997. дои:10.1007/БФ03179812. 
  8. ^ Пацкер L, Wебер СУ, Римбацх Г (2001). „Молецулар аспецтс оф α-тоцотриенол антиоxидант ацтион анд целл сигналлинг”. Јоурнал оф Нутритион. 131 (2): 369С—73С. ПМИД 11160563. 
  9. ^ Хабер, Давид (2006). Хеалтх промотион анд агинг : працтицал апплицатионс фор хеалтх профессионалс (4тх изд.). Неw Yорк, НY: Спрингер Пуб. стр. 280—. ИСБН 9780826184634. 
  10. 10,0 10,1 Абнер, ЕЛ; Сцхмитт, ФА; et al. (2011). „Витамин Е анд алл-цаусе морталитy: а мета-аналyсис”. Цуррент агинг сциенце. 4 (2): 158—70. ПМИД 21235492. 
  11. ^ Бјелаковиц, Г; et al. (2008). Бјелаковиц, Горан, ур. „Антиоxидант супплементс фор превентион оф морталитy ин хеалтхy партиципантс анд патиентс wитх вариоус дисеасес”. Цоцхране датабасе оф сyстематиц ревиеwс (Онлине) (2): ЦД007176. ПМИД 18425980. дои:10.1002/14651858.ЦД007176. 
  12. ^ Бин, Q; et al. (2011). „Тхе роле оф витамин Е (тоцопхерол) супплементатион ин тхе превентион оф строке. А мета-аналyсис оф 13 рандомизед цонтроллед триалс”. Тхромбосис анд хаемостасис. 105 (4): 579—85. ПМИД 21264448. дои:10.1160/ТХ10-11-0729. 
  13. ^ Хаедерле, Мицхаел. „Витамин Е Супплементс Раисе Риск оф Простате Цанцер”. Хеалтх Дисцоверy. ААРП. 
  14. ^ Олсон, ЈХ; et al. (2011). „Nutritional supplementation and age-related macular degeneration.”. Seminars in ophthalmology. 26 (3): 131—6. PMID 21609225. 
  15. ^ Traber J Atkinson (2007). „Vitamin E, Antioxidant and Nothing More”. Free radical biology & medicine. 43 (1): 4—15. PMC 2040110Слободан приступ. PMID 17561088. doi:10.1016/j.freeradbiomed.2007.03.024. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 Office of Dietary Supplements. „Vitamin E Professional Fact Sheet”. National Institutes of Health. Приступљено 14. 8. 2010. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Vitamin C, Vitamin E, Selenium, and Carotenoids. Washington, DC: National Academy Press, 2000.
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 Kowdley KV, Mason JB, Meydani SN, Cornwall S, Grand RJ (1992). „Vitamin E deficiency and impaired cellular immunity related to intestinal fat malabsorption”. Gastroenterology. 102 (6): 2139—42. PMID 1587435. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).