Đerđ de Heveš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đerđ de Heveš
Đerđ de Heveš
Lični podaci
Datum rođenja(1885-08-01)1. avgust 1885.
Mesto rođenjaBudimpešta,, Austrougarska
Datum smrti5. jul 1966.(1966-07-05) (80 god.)
Mesto smrtiFrajburg, Zapadna Nemačka
PrebivališteNemačka
Naučni rad
PoljeHemija
Poznat poRadioizotopima
Nagrade Nobelova nagrada za hemiju (1943)

Đerđ de Heveš (Budimpešta, 1. avgust 1885 — Frajburg, 5. jul 1966) bio je mađarski radiohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1943. godine.[1] Nagradu je stekao za svoj rad u oblasti primene izotopa kao pokazivača u proučavanju hemijskih procesa u metabolizmu životinja.[2] Poznat je i po tome što je 1923. godine zajedno sa Dirkom Kosterom otkrio hafnijum.[3][4]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Đerđ de Heveš rođen je u Budimpešti 1. avgusta 1885. od oca Luja de Heveša, sudskog savetnik i majke Eugenije, djevojačko prezime baronica Šosberger. Nakon maturiranja u gimnaziji Pijarističkog reda 1903. studirao je na Univerzitetu u Budimpešti, Tehničkom univerzitetu u Berlinu i Univerzitetu u Frajburgu (gde je doktorirao).

Od 1908. godine radio je, dve godine, u Brajsahu kao asistent na Institutu za fizičku hemiju. Potom je na Tehničkom univerzitetu u Švajcarskoj radio je sa profesorom Fricom Haberom. On mu je omogućio da prisustvuje većem delu istraživanja Habera i Rosinjola na sintezi amonijaka.

Grob Đerđa Heveša u Budimpešti. Kerepeško groblje: 27. MTA.
Stolperstein za Đerđa i njegovu suprugu Piju

Đerđ de Heveš potom 1910. boravi u Engleskoj gde studira u klasi profesora Ernesta Raderforda u Mančesteru. Međutim 1913. godine prekinuo je studije, i zajedno sa Frederikom Panetovim započeo je prva istraživanja radioaktivnih obekleživača na Bečkom instituta za istraživanja radijuma.

Za vreme Velikog rata 1915. mobilisan je u austougarsku vojsku. Nakon završetka rata 6 meseci prisustvovao je nastavi na Univerzitetu u Budimpešti. U proleće 1919. napustio je Budimpeštu i otputovao u Kopenhagen kako bi razgovarao o svojim budućim aktivnostima u Institutu Nils Bor (koji je te godine bio u osnivanju). Godine 1920. nastanio se u Kopenhagenu.

Šest godina kasnije Đerđ de Heveš se ponovo vratio u Frajburg, gde je radio kao profesor za fizičku hemiju, da bi 1930. bio imenovan za predavača na Univerzitetu Kornel, Itaka. Četiri godine kasnije ponovo je počeo da radi u Danskoj, na Institutu Nils Bor (koji je ukinut u 1952).

Drugi svetski rat Đerđa de Heveša zatekao je u Danskoj gde je radio u Institutu Nilsa Bora. Kada su Nemci okupirali Dansku, dao je da se Nobelove nagrade Maksa fon Lauea i Džejmsa Franka pretope, kako bi sprečio da padnu nacistima u ruke. Pod pritiskom nacista, zbog svog jevrejskog porekla, pobegao je 1943. u Švedsku gde je radio kao saradnik u Instituta za istraživanja u organskoj hemiji. Iste godine dobio je Nobelovu nagradu za hemiju.[5]

Godine 1949. izabran je za profesora na Univerzitetu u Gentu, ali je sve vreme, do odlaska u penziju, ostao aktivan naučni saradnik na Univerzitetu u Stokholmu.

Profesor Đerđ de Heveš bio je u braku sa Pijom Ris, od 1924, i sa njom je imao jednog sina i tri ćerke.

Preminuo je u 80 godini života 5. jula 1966. godine u Frajburgu, gde je i sahranjen.

Delo[uredi | uredi izvor]

Hafnij za čije je otkriće zaslužan Heveš zajedno sa Kosterom
Heveš na jednoj od konferencija 1924.

Rana istraživanja Đerđa de Heveša, u Raderfordovoj laboratorija u Mančesteru, bila su u oblasti hemijskog ponašanja rastopljenih soli i njihovoj praktičnoj primeni u radiološkoj hemiji. Rad u ovoj laboratoriji, de Heveš je kasnije nastavio u Beču i Budimpešti, uglavnom u oblasti upotrebe radijuma i njegovih izotopa.

U Kopenhagenu, de Heveš se prvo bavio separacijom izotopa i 1923. godine, zajedno sa Kosterom, otkrio je element hafnijum.

Pionirskog rada Đerđa de Heveša bio je pre svega u oblasti upotrebi izotopa kao trasera (markera) u neorganskim i biološkim naukama a kasnije, u Frajburgu, i u prvoj kliničkoj upotrebi izotopa.

Prvi biološki eksperimenti sa prirodnim radionuklidom ThB (212Pb) Đerđ de Heveš obavio je 1920. godine tokom boravka u institutu Nilsa Bora u Kopenhagenu. U njemu je on dodavao radioaktivno olovo u rastvor u kojem je gajen bob. Elektroskopom je pratio raspodelu radioaktivnosti u pojedinim delovima biljke čime je otkriven novi način praćenja metabolizma.

Kasnije je osim teškog i toksičnog olova, Đerđ de Heveš koristio i druge prirodne radionuklidi (210Bi, 226Ra). Kada je E. Fermi, nakon otkrića neutrona 1932. godine, napravio prvi neutronski izvor, Đerđ de Heveš je za svoja ispitivanja koristio 32P koji nastaje (D, n) reakcijom na lakim elementima kao što je berilijum. Tako je u Kopenhagen, de Heveš prikazao i formiranje novih veštački radioaktivnih izotopa i uveo metodu analize aktivnosti koje nastaju nakon neutronskog bombardovanja elementa koji se istražuju.[6]

Metodu koja je trebalo da zameni analizu H-zracima, sa analizom fluorescentnim H-zracima, de Heveš je uveo tokom svog boravka u Frajburgu 1934. godine. Tada je u brojnim istraživanjima u oblasti biljne i životinjske fiziologije, koristio označene atome. Ova istraživanja svesrdno su podržana velikodušnim donacija od strane Karlsberg fondacije, Rokfeler fondacije i drugih.

Rad Đerđa de Heveša u Švedskoj zasnivao se i na istraživanjima uticaja H-zraka na formiranje nukleinske kiseline u tumoru i u normalnim organima, i transportu gvožđa u zdravom i od kancera obolelom organizmu. Ova istraživanja bila su podržana od strane Švedskog saveta za državna istraživanja i Valenberg Fondacije.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Profesor de Heveš autor je nekoliko značajnih knjiga iz oblasti radijacione hemije, i brojnih objavljenih studija iz iste oblasti za koja su mu dodeljena projna priznanja i nagrada.[7]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1929. — Nagrada Cannizaro Prize (Academy of Sciences, Rome)
  • 1949. — Copley Medallist (Royal Society, London)
  • 1950. — Faradejeva medalja
  • 1951. — Bejlijeva medalja
  • 1955. — Medalja Silvanus Thompson
  • 1959. — Ford Foundation's Atoms for Peace Award Medal
  • 1961. — Nils Borova medalja i Rozenberger medalja Univerziteta u Čikagu.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Počasni profesor i doktor filozofije, na fakultetima u Uppsali, Frajburg i Kopenhagenu
  • Počasni doktor nauka u Gentu, Liježu, Londonu i Kejptaunu
  • Počasni doktor medicine u Sao Paulu, Rio de Žaneiru, Torinu, i Frajburgu.
  • Član Kraljevskog društva (London), Švedske akademije nauka, Geterburške akademija, i jedanaest drugih naučnih akademije.
  • Počasni saradnik Udruženja hemičara (London), Kraljevskih institucija (London), Britanskog instituta za radiologiju, Finskog hemijskog društva, Nemačkog Bunzena društvo, Nemačkog fiziološkog društva, Hemijskog društva Japana, i Američkog društva za nuklearnu medicinu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ George de Hevesy - Facts Na:www.nobelprize.org
  2. ^ The Nobel Prize in Chemistry 1943 Na: www.nobelprize.org
  3. ^ Siegfried Niese: Georg von Hevesy : 1885—1966. ; Wissenschaftler ohne Grenzen, Münster/Westfalen : Principal-Verlag. 2009. ISBN 978-3-89969-081-1.
  4. ^ A. Vértes: George Hevesy (György Hevesy), In: Journal of Radioanalytical and Nuclear Chemistry, Band 271, Nr. 1 (2007), S.19-26
  5. ^ Weintraub, B. (2005) George de Hevesy:Hafnium and Radioactive Traces; Chemistry in Israel, Bull. Isr. Chem. Soc., Issue 18, April 2005. p 41-43. www.weizmann.ac.il
  6. ^ ý.Teofilovski, “Proizvodnja radioaktivnih izotopa”, IBK-832 (Hemija), pp. 16-20 (1969).
  7. ^ The Nobel Prize in Chemistry 1943. George de Hevesy From Nobel Lectures, Chemistry 1942-1962, Elsevier Publishing Company, Amsterdam, 1964

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Đerđ de Heveš na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђерђ_де_Хевеш&oldid=27417528”