Vatra

Uredi veze
Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Vatra (višeznačna odrednica).
Vatre na otvorenom kojom gori drvo[1][2][3]
Paljenje i gašenje gomile drvenog trinja
Mapa vatre prikazuje lokacije aktivno goruće vatre širom sveta na mesečnoj osnovi, formirana prema podacima umereno rezolucijskog spektroradiometra (MODIS)[4][5] na Tera satelitu organizacije NASA.[6][7][8] Boje se bazirane na broju vatri (a ne njihovoj veličini) uočenih unutar oblasti od 1.000 km². Beli pikseli ukazuju na visok broj vatri, na čak i po 100 požara na području od 1.000 km² dnevno. Žuti pikseli označavaju oblasti sa do 10 požara, narandžasti 5 požara i crvene površine do jednog požara dnevno.
Vatra

Vatra (ili oganj) je brza oksidacija materije u egzotermnom hemijskom procesu sagorevanja, pri čemu se oslobađa toplota i svetlost i razni reakcioni produkti.[9][10][11] Sporiji oksidativni pricesi kao što su rđanje ili varenje nisu obuhvaćeni definicijom vatre. U zavisnosti od materijala taj proces može da bude i buran pri čemu se oslobađaja velika količina toplote praćena visokim temperaturama i eksplozijama, a materijal menja svoje hemijske osobine. Da bi vatra mogla da se održi, potrebni su gorivo, kiseonik i temperatura. Ukidanjem bilo kojeg od ta tri faktora, sagorevanje prestaje, što vatrogasci imaju u vidu pri gašenju požara.

Vatra je topla zbog konverzije slabe dvostruke veze molekula kiseonika, O2, u jače veze produkata sagorevanja ugljen-dioksida i vode, pri čemu se oslobađa energija (418 kJ po 32 gramu O2); energije veza goriva igraju samo malju ulogu ovde.[12] U određenoj tački reakcije sagorevanja, koja se naziva tačkom paljenja, nastaje plamen. Plamen je vidljiva porcija vatre. Plamenovi se sastoje prvenstveno od ugljen-dioksida, vodene pare, kiseonika i azota. Ako su dovoljno topli, gasovi mogu da postanu jonizovani čime formiraju plazmu.[13] U zavisnosti od zapaljene supstance, i spoljašnjih nečistoća, boja plamena i njen intenzitet će biti različiti.[14][15][16]

Vatra u svom najčešćem obliku može da dovede do požara,[17][18][19] koji potencijalno može da uzrokuje fizička oštećenja putem sagorevanja. Vatra je važan proces koji utiče na ekološke sisteme širom sveta.[20][21][22][23][24] Pozitivni efekti vatre uključuju podsticanje rasta i održavanje različitih ekoloških sistema.[25][26][27]

Negativni učinci vatre obuhvataju hazard po život i svojinu, zagađenje atmosfere, i kontaminaciju vode.[28] Ako vatra ukloni zaštitnu vegetaciju, teške padavine mogu da dovedu do povećanja zemljišne erozije vodom.[29] Isto tako, kad vegetacija sagori, azot koji ona sadrži se oslobađa u atmosferu, za razliku od elemenata kao što su kalijum i fosfor, koji se zadržavaju u pepelu i bivaju brzo reciklirani u zemljište. Ovaj gubitak azota uzrokovan vatrom proizvodi dugotrajnu redukciju plodnosti zemljišta, u kome se veoma sporo vrši povraćaj azota procesom „fiksiranja” iz atmosfere dejstvom munja i pomoću biljki mahunarki, kao što je detelina.

Ljudi su koristili vatru u ritualima, u poljoprivredi za čišćenje zemljišta, za kuvanje, generisanje toplote i svetla, za signalizaciju, u pogonske svrhe, taljenje rude, kovanje metala, spaljivanje otpada, kremiranje, i kao oružje ili način uništenja.

Vatra kao pojava[uredi | uredi izvor]

Stvaranje plamena[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sagorevanje
Tetraedar vatre.[30]

Stvaranje plamena pri sagorevanju nije obavezna karakteristika sagorevanja svakog materijala. Ukoliko čvrsta supstanca ne isparava na temperaturi koja se postiže sagorevanjem, neće se videti plamen. Takav je slučaj sa gvožđem kada gori u kiseoniku. Intenzitet svetlosti potiče zapravo od usijanja gvožđa. Čvrste supstance koje isparavaju na temperaturi koja se postiže sagorevanjem, poput fosfora i sumpora, gore sa primetnim plamenom[31].

Vatra počinje kada se zapaljivi materijal, u kombinaciji sa dovoljnom količinom oksidatora kao što je gas kiseonik ili drugo kiseonikom bogato jedinjenje (mada nekiseonični oksidatori postoje), izloži izvoru toplote ili temperaturi ambijenta iznad tačke paljenja za mešavinu goriva i oksidatora, i kada se može održati stopa brze oksidacija kojom se formira lančana reakcija. Ovo se obično naziva tetraedrom vatre.[32][33] Vatra ne može da postoji bez svih tih elemenata na jednom mestu i u odgovarajućoj proporciji. Na primer, zapaljiva tečnost će početi da gori jedino ako su gorivo i kiseonik u odgovarajućim proporcijama. Nekim smešama goriva i kiseonika je neophodan katalizator, supstanca koja ne biva konzumirana, kad je dodata u bilo koju hemijsku reakciju tokom sagorevanja, ali koja omogućava reaktantima da lakše sagorevaju.

Nakon paljenja, lančana reakcija se mora odvijati tako da vatra može da održava vlastitu toplotu putem daljeg oslobađanja toplotne energije u procesu sagorevanja. Neophodno je i da vatra može da se širi, do čega dolazi ako postoji kontinuiran pristup oksidatoru i gorivu.

Ako je oksidator kiseonik iz okružujućeg vazduha, prisustvo gravitacione sile, ili neke slične sile uzrokovane ubrzanjem, je neophodno da se proizvede konvekcija, kojom se uklanjaju proizvodi sagorevanja i donosi kiseonik u vatru. Bez gravitacije, vatra se brzo okružuje sopstvenim proizvodima sagorevanja i neoksidirajućim gasovima iz vazduha, čime se uskraćuje pristup kiseoniku, te dolazi do gašenja vatre. Zbog toga je rizik od vatre u svemirskoj letelici mali, kad ona kruži u inercijalnom letu.[34][35] Ovo nije slučaj ako se kiseonik isporučuje u vatru nekim procesom, a ne toplotnom konvekcijom.

Vatra se može ugasiti uklanjanjem jednog od elemenata tetraedra vatre. Primera radi može se razmotriti plamen prirodnog gasa, kao što je gorionik šporeta. Vatra se može ugasiti bilo kojim od sledećih pristupa:

  • isključivanje napajanja gasom, čime se uklanja izvor goriva;
  • kompletno pokrivanje plamena, čime se guši plamen jer sagorevanje koristi dostupni oksidator (kiseonik iz vazduha) i potiskuje ga iz oblasti oko plamena pomoću CO2;
  • primena vode, čime se uklanja toplota iz vatre brže nego što vatra može da je oslobodi (slično tome, snažno duvanje na plamen može u potpunosti da odvoji toplotu trenutno gorećeg gasa od njegogovo izvora goriva), ili
  • primena retardantnih hemikalija kao što je halon na plamen, koje retardiraju samu hemijsku reakciju sve dok sama brzina sagorevanja nije prespora za održavanje lančane reakcije.

U kontrastu s tim, vatra se intenzivira povećanjem sveukupne brzine sagorevanja. Metode da se to ostvari uključuju balansiranje ulaza goriva i oksidatora u stehiometrijskim proporcijama, povećanje ulazne količine goriva i oksidatora u vidu te balansirane smeše, povećanje temperature ambijenta tako da toplota same vatre može lakše da održava sagorevanje, ili unos katalizatora; nereaktantskog medijuma u kome gorivo i oksidator mogu lakše da reaguju.

Plamen[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Plamen
Vidi još: Test plamenom
Plamen sveće
Severozapadni krunski eksperiment, Kanada[36]
Slika vatre snimljena sa ekspoziturom od 1/4000 sekunde
Vatra je pod uticajem gravitacije. Levo: Plamen na Zemlji; Desno: Plamen na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Plamen je smeša reagujućih gasova i čvrstog materijala koja emituje vidljivo, infracrveno, i ponekad ultraljubičasto svetlo, čiji frekventni spektar zavisi od hemijske kompozicije gorućeg materijala i intermedijarnih reakcionih produkata. U mnogim slučajevima, kao što je sagorevanje organske materije, na primer drveta, ili nekompletno sagorevanje gasa, užarene čvrste čestice zvane čađ proizvode poznati crveno-narandžasti sjaj 'vatre'. Ta svetlost ima kontinuirani spektar. Kompletno sagorevanje gasa proizvodi tamno plavu boje zbog emisije zračenja na pojedinačnim talasnima dužinama usled različitih elektronskih tranzicija u pobuđenim molekulima formiranim u plamenu. Obično je obuhvaćen kiseonik, mada vodonično sagorevanje hlora isto tako proizvodi plamen, i pri tome se formira hlorovodonik (HCl). Nih druge kombinacija proizvodi plamen, neke od kojih su, fluor u vodonik, i hidrazin i azot tetroksid. Plamenovi vodonika i hidrazina/dimetilhidrazina su slično bledo plavi, dok sagorevanje elementa bora i njegovih jedinjenja, koja su testirana sredinom 20. veka kao visoko energetsko gorivo za mlazne i raketne motore, emituje intenzivno zeleni plamen, što je dovelo do neformalnog nadimka „zeleni zmaj”.

Sjaj plamena je složen. Zračenje crnog tela se emituje iz čađi, gasa i čestica goriva, iako su čestice čađi suviše male da bi se ponašale kao savršena crna tela. Isto tako prisutna je emisija fotona usled silaska atoma i molekula sa svojih pobuđenih orbitala u gasovima. Veći deo zračenja se emituje u vidljivim i infracrvenim opsezima. Boja zavisi od temperature zračenja crnog tela i hemijskog sastava emisionog spektra. Dominantna boja plamena se menja sa temperaturom. Fotografija šumskog požara u Kanadi je odličan primer ove varijacije. Blizu tla, gde se većina sagorevanja odvija, vatra je bela, što je najtoplija moguća boja za organski materijal uopšte, ili žuta. Iznad žute regije, boja se menja u narandžastu, koja je hladnija, a zatim u crvenu, koja je još hladnija. Iznad crvene regije, sagorevanje se više ne odvija, a čestice ugljenika su vidljive kao crni dim.

Uobičajena distribucija plamena pod normalnom gravitacijom zavisi od konvekcije, tako da čađ teži da se popne do vrha plamena, kao što je slučaj sa svećom pri normalnim gravitacionim uslovima, što ga čini žutim. Pri mikrogravitaciji ili nultoj gravitaciji,[37] poput okruženja u dubokoj vasioni, više ne dolazi do konvekcije, i plamen postaje sferičan, sa tendencijom da postane plaviji i efikasniji (iako se lako gasi, ukoliko se stalno ne pomera, pošto se CO2 formiran sagorevanjem ne raspršuje jednako brzo pri mikrogravitaciji, i ima tendenciju gušenja plamena). Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovu razliku, od kojih je najverovatnije da je temperatura dovoljno ravnomerno raspoređena da se ne stvara čađ i da dolazi do potpunog sagorevanja.[38] Eksperimenti koje je sprovela NASA su pokazali da difuzioni plamenovi u mikrogravitaciji omogućavaju da se više čađi kompletno oksiduje nakon što je formirana nego u difuznim plamenovima na Zemlji, usled serije mehanizama koji se drugačije ponašaju pri mikrogravitaciji u odnosu na normalne gravitacione uslove.[39] Ova otkrića imaju moguće primene u primenjenoj nauci i industriji, posebno u pogledu efikasnosti goriva.

U motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, razni koraci su preduzeti da se eliminiše plamen. Metod zavisi uglavnom od toga da li je gorivo ulje, drvo ili visokoenergetsko gorivo kao što je mlazno gorivo.

Boja plamena[uredi | uredi izvor]

Palidrvce u plamenu

Boja plamena se razlikuje u zavisnosti od vrste materijala/supstance koja gori. Ovo svojstvo se može iskoristiti u analitičkoj hemiji. Sumpor gori na vazduhu plavim plamenom, silicijum-hidrid bledozelenim, acetilen svetložućkastim, a soli stroncijuma karmincrvenom bojom plamena,[31]

„Konstrukcija“ plamena[uredi | uredi izvor]

Plamen sveće je plamen sa dvostrukim omotačem.

Osim što može imati različiti oblik, plamen može imati i različitu „konstrukciju“. Ona zavisi od prirode gasa koji sagoreva. Poznata su dva tipa plamena: sa jednim omotačem i sa dvostrukim omotačem.

Plamen sa jednim omotačem je najprostija vrsta plamena. Sastoji se iz dva konusa: unutrašnjeg nesagorelog gasa i spoljašnjeg u kome se dešava hemijska reakcija, a kao primer može poslužiti sagorevanje vodonika u kiseoniku.

Plamen sa dvostrukim omotačem je tipičan za sagorevanje ugljovodonika. Ovo je složeniji tip plamena, jer je složeniji niz reakcija koje se u njemu vrše. Bunzenova grejalica nema ovakav plamen.[31]

Luminoznost plamena[uredi | uredi izvor]

Dok vodonik gori jedva vidljivim plamenom na dnevnoj svetlosti, neke druge supstance daju plamen čija je svetlost jasna i veoma jaka. Takav je slučaj kod nezasićenih ugljovodonika kao što je etilen. Nekada se smatralo da je to zato što takav plamen sadrži usijane čestice čvrstih supstanci (Devijeva teorija o čvrstoj čestici) i postojanje takvih čestica prilikom sagorevanja sveće je uspešno dokazano 1875. godine pomoću Soretove optičke probe. Danas se zna da ipak svaki svetliji plamen ne sadrži usijane čestice. Dejvi je u toku svojih eksperimenata pokazao da se luminoznost plamena povećava sa pritiskom, a smanjuje sa razređivanjem. Frankland je postavio teoriju da luminoznost najpre potiče od usijanja teških ugljovodonika nego od prisustva čvrstih čestica. Međutim, kao protivargument ovoj teoriji je činjenica da kada se promeni pritisak atmosfere i sami teški ugljovodonici daju mutni plamen koji sadrži čvrste supstance. Osim pritiska, na luminoznost utiče i temperatura. Temperatura u čistom kiseoniku je veća, jer u vazduhu se nalazi i azot koji razblažuje. Tako je plamen fosfor-vodonika u čistom kiseoniku zasenjujuće sjajan. Takođe, fosfor gori u hloru mnogo svetlijim plamenom kada je hlor vreo nego kada je hladan.[31]

Temperatura plamena[uredi | uredi izvor]

Plamen bunzenove grejalice.

Temperatura plamena zavisi od vrste goriva, ali zavisi i od konstrukcije plamena, što znači da nije jednaka temperatura na svakom delu plamena Bunzenove grejalice, na primer. Paljenje papira se dešava na 184 °C, sagorevanje drveta na 250 °C, a plamen prirodnog gasa dostiže 660 °C.[40]

Temperatura plamena sa česticama ugljenika koje emituju svetlost se može odrediti prema boji te svetlosti:[41]

  • Crvena
    • Tek da može da se vidi: 525 °C (977 °F)
    • Slaba: 700 °C (1.292 °F)
    • Boja trešnje, slaba: 800 °C (1.470 °F)
    • Boja trešnje, puna svetlost: 900 °C (1.650 °F)
    • Boja trešnje, čista: 1.000 °C (1.830 °F)
  • Narandžasta
    • Zagasita: 1.100 °C (2.010 °F)
    • Čista: 1.200 °C (2.190 °F)
  • Bela
    • Beličasta: 1.300 °C (2.370 °F)
    • Jasna: 1.400 °C (2.550 °F)
    • Blještava: 1.500 °C (2.730 °F)

Tipične adijabatske temperature[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Temperatura adijabatskog plamena

Temperatura adijabatskog plamena datog para goriva i oksidansa je ona pri kojoj gasovi postižu stabilno sagorevanje.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U početku su ljudi vatru koristili samo onakvu kakvu su je nalazili u prirodi, bez znanja o tome kako da je stvore i održe.[43][44][45][46][47]

Jedna od prvih veština koja je uticala na nastanak čoveka je verovatno veština obrade kamena i praljudi su njome ovladali pre više od 2.000.000 godina.[48] Približno tada, pojavio se pripadnik roda Homo (Homo). Sporazumevao se kricima i pokretima ruku, a karakterisala ga je veština pravljenja oruđa. Nazvan vešti čovek ili Homo habilis, ovladao je obradom kamena. Sa obradom kamena povezana je i veština ovladavanja vatrom, budući da okresivanje kamena može da oslobodi varnice. Ipak, nije izvesno kako su praljudi Homo erectus pre 500.000 do 400.000 godina, ili možda i duplo više od toga, dolazili do vatre čiji tragovi su pronađeni u njihovim staništima.[49] U nekom bliže nepoznatom trenutku pračovek je otkrio način da varnicu iz kamena održi i preobrazi u vatru. Smatra se da je tada vatra domestifikovana, tj. pripitomljena.

Najstarija vatrišta u Evropi, arheološki su dokumentovana nagorelim oblucima. Upotreba vatre podrazumeva i uvođenje mnogih pravila u vezi s njenim održavanjem, na kojima se zasnivaju sva kasnija verovanja i rituali vezani za ognjište.

Vatra je promenila život prvih ljudi, izmenila je ishranu, umanjila opasnost od hladnoće, strah od mraka, smanjila rizik od napada divljih životinja, produžila vreme individualnog delovanja i društvenog okupljanja, doprinela razvoju govora, jezika i komunikacije, tradicija, mašte i stvaranju atmosfere pogodne za nastanak prvih legendi i mitova. Prva verovanja vezana za vatru i ognjište datuju se najkasnije pre oko 400.000 godina.[50]

U doba Antike vatra je bila simbol boginje Hestije, i rimskoj mitologiji Veste.

Hestija, boginja domaćeg ognjišta, bila je kćerka titana Hrona. Po rođenju otac ju je progutao, u strahu od gubitka vlasti. Kao božansko biće Hestija je živela u utrobi oca sve dok je nije oslobodio njen najmlađi brat Zevs. Kult ognjišta negovan je u svakoj kući, otac porodice obavljao je dužnost boginjinog sveštenika. Zajedničko ognjište cele Grčke simbolisala je Hestija u Delfima. Bila je zaštitnica naselja, države, boginja sloge i reda.[51]‍:p. 478

Rimska boginja vatre i ognjišta bila je Vesta, zaštitnica porodice, a u širem smislu, i celog grada Rima i rimske država. Kao zaštitnica Rima imala je na Forumu kružni hram koji je podsećao na ognjište i u kojem je čuvana večita vatra o kojoj su se starale Vestalke, koje su u hramu bile pod zavetom večne nevinosti. Muškarcima je bio zabranjen ulaz u hram.[52] Postojala je još jedna zagonetna staroitalska boginja o čijem su se kultu starale Vestalke - Kaka. Da bi se objasnio njen kult smišljena je priča da je otkrila Herkulu sklonište gde su sakrivena ukradena goveda. Kao naknadu u Rimu je u njenu čast održavana stalna vatra.[53]

Kod Slovena je bio jako razvijen kult vatre, koji se vremenom preobrazio u kult ognjišta. U vezi sa ovim kultom je i spaljivanje pokojnika čijim obredom se duša umrlog zajedno sa dimom vatre podizala ka nebu gde se nalazilo večno obitavalište umrlih.[54]

Fosilni zapis[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Fosilni zapis vatre

Fosilni zapis požara se prvi put pojavljuje sa uspostavljanjem kopnene flore u periodu srednjeg ordovicija, pre oko 470 miliona godina,[55] dozvoljavajući akumulaciju kiseonika u atmosferi kao nikada ranije, pošto su ga nove horde kopnenih biljaka izobilno stvarale kao otpadni proizvod. Kada je ova koncentracija porasla iznad 13%, to je dozvolilo mogućnost požara.[56] Požar je prvi put zabeležen u fosilnom zapisu kasnog silura, pre oko 420 miliona godina, fosilima biljaka u vidu ugljenog uglja.[57][58] Osim kontroverzne praznine u kasnom devonu, drveni ugalj je prisutan od tada.[58] Nivo atmosferskog kiseonika je usko povezan sa rasprostranjenošću drvenog uglja: jasno je da je kiseonik ključni faktor u obilju šumskih požara.[59] Vatra je takođe postala obilnije zastupljena kada su trave zračile i postale dominantna komponenta mnogih ekosistema, oko 6 do 7 miliona godina;[60] ovaj potpalni materijal je davao ognjišta koja su omogućavala brže širenje vatre.[59] Moguće je da su ovi široko rasprostranjeni požari pokrenuli proces pozitivne povratne informacije, pri čemu su proizveli topliju, suvlju klimu koja je pogodnija za požar.[59]

Ljudska kontrola vatre[uredi | uredi izvor]

Rana ljudska kontrola[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Otkriće vatre
Bušman podmeće požar u Namibiji

Sposobnost kontrole vatre predstavljala je dramatičnu promenu u navikama ranih ljudi.[61] Paljenje vatre za stvaranje toplote i svetlosti omogućilo je ljudima da kuvaju hranu, istovremeno povećavajući raznovrsnost i dostupnost hranljivih materija i smanjujući bolesti ubijanjem patogenih mikroorganizama u hrani.[62] Proizvedena toplota je takođe pomagala ljudima da se zagreju po hladnom vremenu, omogućavajući im da žive u hladnijim klimama. Vatra je isto tako držala noćne predatore na odstojanju. Dokazi o povremeno kuvanoj hrani nalaze se od pre jednog miliona godina.[63] Iako ovi dokazi pokazuju da je vatra možda korišćena na kontrolisan način pre oko milion godina,[64][65] drugi izvori navode pojavu njene redovne upotrebe pre oko 400.000 godina.[66] Dokazi postaju široko rasprostranjeni pre oko 50 do 100 hiljada godina, što ukazuje na redovnu upotrebu od tog vremena; zanimljivo je da je otpornost na zagađenje vazduha počela da se razvija u ljudskoj populaciji u sličnom vremenskom razdoblju.[66] Upotreba vatre je progresivno postajala sve sofisticiranija, jer se koristila za pravljenje drvenog uglja i za kontrolu divljih životinja od pre desetina hiljada godina.[66]

Vatra se takođe vekovima koristila kao metod mučenja i pogubljenja, o čemu svedoči smrt spaljivanjem, kao i sredstva za mučenje poput gvozdene čizme, koja se mogla napuniti vodom, uljem ili čak olovom, a zatim zagrejati na otvorenoj vatri na agoniju nosioca.

Ovde se hrana kuva u kotlu iznad vatre u Južnoj Africi

Do neolitske revolucije, tokom uvođenja poljoprivrede zasnovane na žitaricama, ljudi širom sveta su koristili vatru kao oruđe u upravljanju pejzažom. Ovi požari su obično bili kontrolisana spaljivanja ili „hladne vatre“, za razliku od nekontrolisanih „vrućih požara“, koji oštećuju tlo. Vrući požari uništavaju biljke i životinje i ugrožavaju zajednice.[67] Ovo je posebno problem u današnjim šumama u kojima se sprečava tradicionalno spaljivanje kako bi se podstakao rast drvnih kultura. Hladne vatre se uglavnom koriste u proleće i jesen. One čiste šikaru, sagorevajući biomasu koja bi mogla da izazove vruću vatru ako postane previše gusta. Oni pružaju veću raznolikost okruženja, što podstiče raznolikost divljači i biljaka. Za ljude, one čine guste, neprohodne šume prohodnim. Još jedan vid ljudske upotrebe vatre u pogledu upravljanja pejzažom je njena upotreba za čišćenje zemljišta za poljoprivredu. Poljoprivreda sa paljevinom je i dalje uobičajena u velikom delu tropske Afrike, Azije i Južne Amerike. Za male farmere, kontrolisani požari su zgodan način da se očiste zarasle površine i ispuste hranljive materije iz stajaće vegetacije nazad u zemljište.[68] Međutim, ova korisna strategija je takođe problematična. Rastuća populacija, fragmentacija šuma i globalno zagrevanje čine površinu zemlje sklonijom sve većim nekontrolisanim požarima. Oni štete ekosistemima i ljudskoj infrastrukturi, uzrokuju zdravstvene probleme i odašilju spirale ugljenika i čađi koje mogu podstaći još veće zagrevanje atmosfere – i na taj način dovesti do novih požara. Danas globalno, čak 5 miliona kvadratnih kilometara – što je površina više od polovine veličine Sjedinjenih Država – izgori u datoj godini.[68]

Kasnija ljudska kontrola[uredi | uredi izvor]

Licej 1861. godine
Veliki požar u Londonu (1666) and Hamburgu nakon četiri vatrena bombardovanja u julu 1943, u kojima je poginulo oko 50.000 ljudi.[69]

Postoje brojne moderne primene vatre. U najširem smislu, vatru koristi skoro svako ljudsko biće na zemlji u kontrolisanom okruženju svakog dana. Korisnici vozila sa unutrašnjim sagorevanjem koriste vatru svaki put kada voze. Termoelektrane obezbeđuju električnu energiju velikom procentu čovečanstva tako što sagorevaju goriva kao što su ugalj, nafta ili prirodni gas, a zatim koriste rezultujuću toplotu za pretvaranje vode u paru, koja potom pokreće turbine.

Upotreba vatre u ratu[uredi | uredi izvor]

Upotreba vatre u ratu ima dugu istoriju. Vatra je bila osnova svih ranih termičkih oružja. Vizantijska flota je koristila grčku vatru za napad na brodove i ljude.

Pronalazak baruta u Kini doveo je do vatrenog koplja, oružja za bacanje plamena koje datira od oko 1000-te godine nove ere, a koje je bilo preteča projektilskog oružja pokretanog sagorevanjem baruta.

Najranije moderne bacače plamena koristila je pešadija u Prvom svetskom ratu, koje su prvi put upotrebile nemačke trupe protiv ukopanih francuskih trupa kod Verdena u februaru 1915. godine.[70] Kasnije su uspešno montirani na oklopna vozila u Drugom svetskom ratu.

Ručno bačene zapaljive bombe improvizovane iz staklenih boca, kasnije poznate kao molotovljevi kokteli, korišćene su tokom Španskog građanskog rata 1930-ih. Takođe tokom tog rata, protiv Gernike su korištene zapaljive bombe od strane fašističkih italijanskih i nacističkih nemačkih vazdušnih snaga koje su stvorene posebno radi podrške Frankovih nacionalista.

Zapaljive bombe su bacile snage Osovine i saveznici tokom Drugog svetskog rata, posebno na Koventri, Tokio, Roterdam, London, Hamburg i Drezden; u poslednja dva slučaja vatrene oluje su namerno izazvane, u kojima je vatreni obruč koji okružuje svaki grad bio povučen ka unutra uzlaznom strujom izazvanom centralnom grupom požara.[71] Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Država je takođe intenzivno koristilo zapaljiva sredstva protiv japanskih ciljeva u poslednjim mesecima rata, razarajući čitave gradove izgrađene prvenstveno od kuća od drveta i papira. Zapaljivi tečni napalm je korišćen u julu 1944. godine, pred kraj Drugog svetskog rata, iako njegova upotreba nije izazvala pažnju javnosti sve do rata u Vijetnamu.[72]

Manipulacija vatrom[uredi | uredi izvor]

Kontrolisanje vatre kako bi se optimizovala njena veličina, oblik i intenzitet se generalno naziva upravljanje vatrom, a napredniji oblici, kao što ih tradicionalno (a ponekad i dalje) praktikuju vešti kuvari, kovači, majstori gvožđa i drugi, su visokokvalifikovane aktivnosti. Oni uključuju znanje o tome koje gorivo treba sagorevati; kako urediti gorivo; kako zapaliti vatru u ranim fazama i u fazama održavanja; kako modulisati toplotu, plamen i dim u skladu sa željenom primenom; kako najbolje založiti vatru da bi kasnije oživela; kako odabrati, dizajnirati ili modifikovati peći, kamine, pekarske peći, industrijske peći; i tako dalje. Detaljni prikazi upravljanja vatrom su dostupni u raznim knjigama o kovačkom zanatu, o veštom logorovanju ili vojnom izviđanju i o domaćoj umetnosti.

Produktivno korišćenje energije[uredi | uredi izvor]

Sagorevanje goriva pretvara hemijsku energiju u toplotnu energiju; drvo se koristilo kao gorivo još od praistorije.[73] Međunarodna agencija za energetiku navodi da skoro 80% svetske energije konstantno dolazi od fosilnih goriva kao što su nafta, prirodni gas i ugalj u proteklim decenijama.[74] Vatra u elektrani se koristi za zagrevanje vode, stvarajući paru koja pokreće turbine. Turbine zatim pokreću električne generatore da bi proizvele električnu energiju.[75] Vatra se takođe koristi za obezbeđivanje mehaničkog rada direktno termičkim širenjem, kako u motorima sa spoljašnjim tako i u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nesagorevi čvrsti ostaci zapaljivog materijala koji ostaju nakon požara nazivaju se klinker ako je njegova tačka topljenja ispod temperature plamena, tako da se stapa, a zatim stvrdnjava dok se hladi, a pepeo ako mu je tačka topljenja iznad temperature plamena.

Nauka o požaru[uredi | uredi izvor]

Nauka o požaru je grana fizičkih nauka[76][77][78][79] koja uključuje ponašanje, dinamiku i sagorevanje vatre.[80][81][82] Primene nauke o požaru uključuju zaštitu od požara,[83][84] istraživanje požara[85][86][87][87][88][89][90] i upravljanje požarima.[91][92][93][94]

Ekologija požara[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ekologija požara

Svaki prirodni ekosistem na kopnu ima svoj režim požara,[95][96][97][98] i organizmi u tim ekosistemima su prilagođeni ili zavisni od tog režima požara. Vatra stvara mozaik različitih staništa, svaki u različitoj fazi sukcesije.[99] Različite vrste biljaka, životinja i mikroba specijalizovane su za iskorišćavanje određenog stupnja, a stvaranjem ovih različitih vidova osobenosti, vatra omogućava postojanje većeg broja vrsta unutar pejzaža.[100][101][102][103]

Sistemi prevencije i zaštite[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Požar i Zaštita od požara
Požar u napuštenom manastiru u Kvebeku

Programi za prevenciju šumskih požara širom sveta mogu koristiti tehnike kao što su upotreba požara u divljini i propisano ili kontrolisano spaljivanje.[104][105] Upotreba požara u divljini odnosi se na svaki požar prirodnog uzroka koji se nadgleda, ali se dozvoljava da gori. Kontrolisano spaljivanje su požari koje zapale vladine agencije u manje opasnim vremenskim uslovima.[106]

Usluge gašenja požara pružaju se u većini razvijenih područja radi gašenja ili obuzdavanja nekontrolisanih požara. Obučeni vatrogasci koriste vatrogasne aparate,[107][108][109] izvore za vodosnabdevanje kao što su vodovodi i vatrogasni hidranti[110][111][112] ili mogu koristiti penu klase A i B u zavisnosti od toga šta podstiče vatru.[113][114][115]

Prevencija požara ima za cilj smanjenje izvora paljenja. Prevencija požara takođe uključuje obrazovanje kako bi se ljudi naučili kako da izbegnu izazivanje požara.[116] Zgrade, posebno škole i visoke zgrade, često sprovode protivpožarne vežbe da bi informisale i pripremile građane kako da reaguju na požar u zgradama. Namerno pokretanje destruktivnih požara predstavlja podmetanje požara i krivično je delo u većini nadležnosti.[117][118][119]

Modeli građevinskih propisa[120][121] zahtevaju pasivnu zaštitu od požara[122][123][124][125] i sisteme aktivne zaštite od požara[126][127][128] kako bi se minimizovala šteta nastala usled požara. Najčešći oblik aktivne zaštite od požara su protivpožarne prskalice. Da bi se maksimizirala pasivna zaštita zgrada od požara, građevinski materijali i nameštaj u većini razvijenih zemalja testiraju se na otpornost na vatru, sagorljivost i zapaljivost. Ispituju se i presvlake, tepisi i plastika koja se koristi u vozilima i plovilima.

Tamo gde prevencija i zaštita od požara nisu uspeli da spreče štetu, osiguranje od požara[129][130][131] može ublažiti finansijski uticaj.[132]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Plucinski, M; Gould, J; McCarthy, G; Hollis, J (jun 2007). The Effectiveness and Efficiency of Aerial Firefighting in Australia: Part 1 (PDF) (Izveštaj). Bushfire Cooperative Research Centre. ISBN 978-0-643-06534-5. Pristupljeno 4. 3. 2009. 
  2. ^ San-Miguel-Ayanz, Jesus; Ravail, Nicolas; Kelha, Vaino; Ollero, Anibal (2005). „Active Fire Detection for Fire Emergency Management: Potential and Limitations for the Operational Use of Remote Sensing” (PDF). Natural Hazards. 35 (3): 361—376. CiteSeerX 10.1.1.475.880 Slobodan pristup. S2CID 89606739. doi:10.1007/s11069-004-1797-2. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 3. 2009. g. Pristupljeno 5. 3. 2009. 
  3. ^ van Wagtendonk, Jan W (1996). „Use of a Deterministic Fire Growth Model to Test Fuel Treatments” (PDF). Sierra Nevada Ecosystem Project: Final Report to Congress, Vol. II, Assessments and Scientific Basis for Management Options: 1155—1166. Pristupljeno 5. 2. 2009. 
  4. ^ „MODIS Components”. Pristupljeno 11. 8. 2015. 
  5. ^ „MODIS Design”. Pristupljeno 11. 8. 2015. 
  6. ^ „NASA: TERRA (EOS AM-1)”. nasa.gov. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  7. ^ Maurer, John (novembar 2001). „Overview of NASA's Terra satellite”. hawaii.edu (University of Hawai'i). Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  8. ^ Stevens, Nicki F.; Garbeil, Harold; Mouginis-Mark, Peter J. (22. 1. 2004). „NASA EOS Terra ASTER: Volcanic topographic mapping and capability” (PDF). Hawai'i Institute of Geophysics and Planetology. Pristupljeno 7. 1. 2011. 
  9. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  10. ^ Grupa autora, Priručni leksikon, Znanje, Zagreb,1959.
  11. ^ „Glossary of Wildland Fire Terminology” (PDF). National Wildfire Coordinating Group. novembar 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 08. 2008. g. Pristupljeno 18. 12. 2008. 
  12. ^ Schmidt-Rohr, K (2015). „Why Combustions Are Always Exothermic, Yielding About 418 kJ per Mole of O2”. J. Chem. Educ. 92 (12): 2094—99. Bibcode:2015JChEd..92.2094S. doi:10.1021/acs.jchemed.5b00333. 
  13. ^ Helmenstine, Anne Marie. „What is the State of Matter of Fire or Flame? Is it a Liquid, Solid, or Gas?”. About.com. Arhivirano iz originala 24. 01. 2009. g. Pristupljeno 21. 1. 2009. 
  14. ^ Fire intensity, fire severity and burn severity: a brief review and suggested usage [PDF]. International Journal of Wildland Fire. 2009;18(1):116-26. doi:10.1071/WF07049.
  15. ^ „Interagency Strategy for the Implementation of Federal Wildland Fire Management Policy” (PDF). National Interagency Fire Council. 20. 6. 2003. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 5. 2009. g. Pristupljeno 21. 12. 2008. 
  16. ^ Lyons 1971
  17. ^ Alvarado, Ernesto; Sandberg, David V; Pickford, Stewart G (Special Issue 1998). „Modeling Large Forest Fires as Extreme Events” (PDF). Northwest Science. 72: 66—75. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 2. 2009. g. Pristupljeno 6. 2. 2009. 
  18. ^ „Are Big Fires Inevitable? A Report on the National Bushfire Forum” (PDF). Parliament House, Canberra: Bushfire CRC. 27. 2. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 2. 2009. g. Pristupljeno 9. 1. 2009. 
  19. ^ „Automatic remote surveillance system for the prevention of forest fires” (PDF). Council of Australian Governments (COAG) Inquiry on Bushfire Mitigation and Management. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 5. 2009. g. Pristupljeno 10. 7. 2009. 
  20. ^ Flannigan, M.D.; B.D. Amiro; K.A. Logan; B.J. Stocks; B.M. Wotton (2005). „Forest Fires and Climate Change in the 21st century” (PDF). Mitigation and Adaptation Strategies for Global Change. 11 (4): 847—859. S2CID 2757472. doi:10.1007/s11027-005-9020-7. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 3. 2009. g. Pristupljeno 26. 6. 2009. 
  21. ^ „National Wildfire Coordinating Group Fireline Handbook, Appendix B: Fire Behavior” (PDF). National Wildfire Coordinating Group. april 2006. Arhivirano (PDF) iz originala 17. 12. 2008. g. Pristupljeno 11. 12. 2008. 
  22. ^ Trigo, Ricardo M.; Provenzale, Antonello; Llasat, Maria Carmen; AghaKouchak, Amir; Hardenberg, Jost von; Turco, Marco (06. 03. 2017). „On the key role of droughts in the dynamics of summer fires in Mediterranean Europe”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 7 (1): 81. Bibcode:2017NatSR...7...81T. ISSN 2045-2322. PMC 5427854 Slobodan pristup. PMID 28250442. doi:10.1038/s41598-017-00116-9. 
  23. ^ Westerling, A. L.; Hidalgo, H. G.; Cayan, D. R.; Swetnam, T. W. (18. 08. 2006). „Warming and Earlier Spring Increase Western U.S. Forest Wildfire Activity”. Science (na jeziku: engleski). 313 (5789): 940—943. Bibcode:2006Sci...313..940W. ISSN 0036-8075. PMID 16825536. doi:10.1126/science.1128834 Slobodan pristup. 
  24. ^ Parmesan, Camille; Morecroft, Mike; Trisurat, Yongyut; et al. „Chapter 2: Terrestrial and Freshwater Ecosystems and their Services”. Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Intergovernmental Panel on Climate Change. 
  25. ^ Grove & Rackham 2001
  26. ^ Karki, Sameer (2002). „Community Involvement in and Management of Forest Fires in South East Asia” (PDF). Project FireFight South East Asia. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 7. 2007. g. Pristupljeno 13. 2. 2009. 
  27. ^ Martell, David L; Sun, Hua (2008). „The impact of fire suppression, vegetation, and weather on the area burned by lightning-caused forest fires in Ontario” (PDF). Canadian Journal of Forest Research. 38 (6): 1547—1563. doi:10.1139/X07-210. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 3. 2009. g. Pristupljeno 26. 6. 2009. 
  28. ^ Lentile, et al., 319
  29. ^ Morris, S. E.; Moses, T. A. (1987). „Forest Fire and the Natural Soil Erosion Regime in the Colorado Front Range”. Annals of the Association of American Geographers. 77 (2): 245—54. doi:10.1111/j.1467-8306.1987.tb00156.x. 
  30. ^ The Fire Triangle Arhivirano 2012-04-06 na sajtu Wayback Machine, Hants Fire brigade, accessed June 2009
  31. ^ a b v g Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  32. ^ „Wildland Fire Facts: There Must Be All Three”. National Park Service. Pristupljeno 30. 8. 2018. 
  33. ^ „What is a fire illuminate shape? triangle”. FireRescue1. Arhivirano iz originala 14. 02. 2017. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  34. ^ NASA Johnson (29. 8. 2008). „Ask Astronaut Greg Chamitoff: Light a Match!”. Pristupljeno 30. 12. 2016 — preko YouTube. 
  35. ^ Inglis-Arkell, Esther (8. 3. 2011). „How does fire behave in zero gravity?”. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  36. ^ „The Science of Wildland fire”. National Interagency Fire Center. Arhivirano iz originala 5. 11. 2008. g. Pristupljeno 21. 11. 2008. 
  37. ^ Spiral flames in microgravity Arhivirano 2010-03-19 na sajtu Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, 2000.
  38. ^ CFM-1 experiment results Arhivirano 2007-09-12 na sajtu Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, April 2005.
  39. ^ LSP-1 experiment results Arhivirano 2007-03-12 na sajtu Wayback Machine, National Aeronautics and Space Administration, April 2005.
  40. ^ Čeloner, Dž. 2001. Vizuelni rečnik fizike. „NNK International“: Beograd.
  41. ^ "A Book of Steam for Engineers", The Stirling Company, 1905
  42. ^ „Flame temperatures”. www.derose.net. Arhivirano iz originala 2014-04-17. g. Pristupljeno 2007-07-09. 
  43. ^ Heidari, Hadi; Arabi, Mazdak; Warziniack, Travis (avgust 2021). „Effects of Climate Change on Natural-Caused Fire Activity in Western U.S. National Forests”. Atmosphere (na jeziku: engleski). 12 (8): 981. Bibcode:2021Atmos..12..981H. doi:10.3390/atmos12080981 Slobodan pristup. 
  44. ^ DellaSalla, Dominick A.; Hanson, Chad T. (2015). The Ecological Importance of Mixed-Severity Fires. Elsevier. ISBN 978-0-12-802749-3. 
  45. ^ Hutto, Richard L. (01. 12. 2008). „The Ecological Importance of Severe Wildfires: Some Like It Hot”. Ecological Applications (na jeziku: engleski). 18 (8): 1827—1834. Bibcode:2008EcoAp..18.1827H. ISSN 1939-5582. PMID 19263880. doi:10.1890/08-0895.1 Slobodan pristup. 
  46. ^ Stephen J. Pyne. „How Plants Use Fire (And Are Used By It)”. NOVA online. Arhivirano iz originala 8. 8. 2009. g. Pristupljeno 30. 6. 2009. 
  47. ^ „Drought, Tree Mortality, and Wildfire in Forests Adapted to Frequent Fire” (PDF). UC Berkeley College of Natural Resources. Pristupljeno 15. 3. 2022. 
  48. ^ Logos 2017, str. 37, 60. “Danas se misli da nalazište Gona u dolini reke Hedar (Etiopija), sadrži primerke kamena koji je pre 2,5 do 2,6 miliona godina obrađivan sa namerom da se upotrebi kao oruđe.“.
  49. ^ Logos 2017, str. 37-38. Pre milion do pola miliona godina davni ljudi, koji su imali i oruđa, mogli su da „rasteraju tamu” vatrom, da se greju u njenoj blizini, ili da njome plaše životinje. Tako su se značajno „uzdigli” među ostalim životinjama.
  50. ^ Cermanović Kuzmanović A, Srejović D. Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Savremena administracija, Beograd, 1992
  51. ^ Srejović D. Cermanović-Kuzmanović A. Rečnik grčke i rimske mitologije, SKZ (1987).
  52. ^ Srejovic, str. 87.
  53. ^ Srejovic, str. 189.
  54. ^ S. Petrović, Sistem srpske mitologije, Niš 2000, 146.
  55. ^ Wellman, C. H.; Gray, J. (2000). „The microfossil record of early land plants”. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci. 355 (1398): 717—31; discussion 731—2. PMC 1692785 Slobodan pristup. PMID 10905606. doi:10.1098/rstb.2000.0612. 
  56. ^ Jones, Timothy P.; Chaloner, William G. (1991). „Fossil charcoal, its recognition and palaeoatmospheric significance”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 97 (1–2): 39—50. Bibcode:1991PPP....97...39J. doi:10.1016/0031-0182(91)90180-Y. 
  57. ^ Glasspool, I.J.; Edwards, D.; Axe, L. (2004). „Charcoal in the Silurian as evidence for the earliest wildfire”. Geology. 32 (5): 381—383. Bibcode:2004Geo....32..381G. doi:10.1130/G20363.1. 
  58. ^ a b Scott, AC; Glasspool, IJ (2006). „The diversification of Paleozoic fire systems and fluctuations in atmospheric oxygen concentration”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 103 (29): 10861—5. Bibcode:2006PNAS..10310861S. PMC 1544139 Slobodan pristup. PMID 16832054. doi:10.1073/pnas.0604090103 Slobodan pristup. 
  59. ^ a b v Bowman, D. M. J. S.; Balch, J. K.; Artaxo, P.; Bond, W. J.; Carlson, J. M.; Cochrane, M. A.; d'Antonio, C. M.; Defries, R. S.; Doyle, J. C.; Harrison, S. P.; Johnston, F. H.; Keeley, J. E.; Krawchuk, M. A.; Kull, C. A.; Marston, J. B.; Moritz, M. A.; Prentice, I. C.; Roos, C. I.; Scott, A. C.; Swetnam, T. W.; Van Der Werf, G. R.; Pyne, S. J. (2009). „Fire in the Earth system”. Science. 324 (5926): 481—4. Bibcode:2009Sci...324..481B. PMID 19390038. S2CID 22389421. doi:10.1126/science.1163886. 
  60. ^ Retallack, Gregory J. (1997). „Neogene expansion of the North American prairie”. PALAIOS. 12 (4): 380—90. Bibcode:1997Palai..12..380R. JSTOR 3515337. doi:10.2307/3515337. 
  61. ^ Gowlett, J. A. J. (2016). „The discovery of fire by humans: a long and convoluted process”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 371 (1696): 20150164. PMC 4874402 Slobodan pristup. PMID 27216521. doi:10.1098/rstb.2015.0164 Slobodan pristup. 
  62. ^ Gowlett, J. A. J.; Wrangham, R. W. (2013). „Earliest fire in Africa: towards the convergence of archaeological evidence and the cooking hypothesis”. Azania: Archaeological Research in Africa. 48 (1): 5—30. S2CID 163033909. doi:10.1080/0067270X.2012.756754. 
  63. ^ Kaplan, Matt (2012). „Million-year-old ash hints at origins of cooking”. Nature. S2CID 177595396. doi:10.1038/nature.2012.10372. Arhivirano iz originala 1. 10. 2019. g. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  64. ^ O'Carroll, Eoin (5. 4. 2012). „Were Early Humans Cooking Their Food a Million Years Ago?”. ABC News. Arhivirano iz originala 4. 2. 2020. g. Pristupljeno 10. 1. 2020. „Early humans harnessed fire as early as a million years ago, much earlier than previously thought, suggests evidence unearthed in a cave in South Africa.” 
  65. ^ Francesco Berna; et al. (15. 5. 2012). „Microstratigraphic evidence of in situ fire in the Acheulean strata of Wonderwerk Cave, Northern Cape province, South Africa”. PNAS. 109 (20): E1215—E1220. PMC 3356665 Slobodan pristup. PMID 22474385. doi:10.1073/pnas.1117620109 Slobodan pristup. 
  66. ^ a b v Bowman, D. M. J. S.; et al. (2009). „Fire in the Earth system”. Science. 324 (5926): 481—84. Bibcode:2009Sci...324..481B. PMID 19390038. S2CID 22389421. doi:10.1126/science.1163886. 
  67. ^ Pyne, Stephen J. (1998). „Forged in Fire: History, Land and Anthropogenic Fire”. Ur.: Balée, William. Advances in Historical Ecology. Historical Ecology Series. University of Columbia Press. str. 78—84. ISBN 0-231-10632-7. 
  68. ^ a b Krajick, Kevin (16. 11. 2011). „Farmers, Flames and Climate: Are We Entering an Age of 'Mega-Fires'? – State of the Planet”. Columbia Climate School. Arhivirano iz originala 26. 05. 2012. g. Pristupljeno 23. 05. 2012. 
  69. ^ "In Pictures: German destruction Arhivirano 2019-12-13 na sajtu Wayback Machine". BBC News.
  70. ^ „Flamethrower in action”. nzhistory.govt.nz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 11. 2023. 
  71. ^ David P. Barash; Charles P. Webel (10. 7. 2008). Peace and Conflict Studies. SAGE. str. 365. ISBN 978-1-4129-6120-2. Pristupljeno 2. 9. 2022. 
  72. ^ Guillaume, Marine (01. 12. 2016). „Napalm in US Bombing Doctrine and Practice, 1942-1975” (PDF). The Asia-Pacific Journal. 14 (23). 
  73. ^ Sterrett, Frances S., ur. (1995). Alternative fuels and the environment. Boca Raton: Lewis. ISBN 978-0-87371-978-0. 
  74. ^ (October 2022), "World Energy Outlook 2022", IEA.
  75. ^ „How electricity is generated”. U.S. Energy Information Administration. Pristupljeno 02. 11. 2023. 
  76. ^ Wilson, Edward O. (1998). Consilience: The Unity of KnowledgeNeophodna slobodna registracija (1st izd.). New York, NY: Vintage Books. str. 49–71. ISBN 0-679-45077-7. 
  77. ^ „science”. Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster, Inc. Pristupljeno 16. 10. 2011. „3 a: knowledge or a system of knowledge covering general truths or the operation of general laws especially as obtained and tested through scientific method b: such knowledge or such a system of knowledge concerned with the physical world and its phenomena” 
  78. ^ Russell, John B. „What is Chemistry?”. Chemweb.ucc.ie. Arhivirano iz originala 3. 1. 2021. g. 
  79. ^ „Chemistry”. Pristupljeno 19. 8. 2007.  Arhivirano 2016-03-05 na sajtu Wayback Machine. (n.d.). Merriam-Webster's Medical Dictionary..
  80. ^ „Exothermic atmospheres”. Industrial Heating: 22. jun 2013. Arhivirano iz originala 09. 11. 2023. g. Pristupljeno 5. 7. 2013. 
  81. ^ Bradley, D (2009-06-25). „Combustion and the design of future engine fuels”. Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part C: Journal of Mechanical Engineering Science (na jeziku: engleski). 223 (12): 2751—2765. S2CID 97218733. doi:10.1243/09544062jmes1519. 
  82. ^ „Calculating the heat of combustion for natural gas”. Industrial Heating: 28. septembar 2012. Arhivirano iz originala 10. 07. 2013. g. Pristupljeno 5. 7. 2013. 
  83. ^ „Four-alarm fire on Avenue B”. www.thevillager.com. Arhivirano iz originala 29. 12. 2015. g. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  84. ^ „Paying for Donated Blood, Ethanol in Lawn Mowers, Numbered Alarm Fires: 5/12/06 - Money News Story - WRC | Washington”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2007. g. Pristupljeno 23. 11. 2007. 
  85. ^ Fire Investigation Handbook. Washington D.C: U.S. Government Printing Office. 1980. 
  86. ^ Tubbs, Stephen (januar 2020). „Electrically Caused Fire and the Expert”. Journal of the International Association of Arson Investigators. 70 (3): 26—27. 
  87. ^ a b „Best Practice Manual for the Investigation of Fire Scenes” (PDF). European Network of Forensic Science Institutes. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 27. 01. 2024. 
  88. ^ Savage, John (1957). „Investigative Techniques Applied to Arson Investigation”. Journal of Criminal Law and Criminology. 
  89. ^ „A Guide for Investigating Fire and Arson”. National Institute of Justice. 31. 5. 2009. 
  90. ^ „Fire Scene Evidence Collection Guide Checklist”. International Association of Arson Investigators. 
  91. ^ Cambridge Advanced Learner's Dictionary (Third izd.). Cambridge University Press. 2008. ISBN 978-0-521-85804-5. Arhivirano iz originala 13. 8. 2009. g. 
  92. ^ „CIFFC Canadian Wildland Fire Management Glossary” (PDF). Canadian Interagency Forest Fire Centre. Pristupljeno 16. 8. 2019. 
  93. ^ „Forest fire videos – See how fire started on Earth”. BBC Earth. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 13. 02. 2016. 
  94. ^ „Drought, Tree Mortality, and Wildfire in Forests Adapted to Frequent Fire” (PDF). UC Berkeley College of Natural Resources. Pristupljeno 15. 3. 2022. 
  95. ^ Pyne, Stephen (jun 2002). „How Plants Use Fire (And Are Used By It)”. NOVA Online. 
  96. ^ Brown, James K.; Smith, Jane Kapler (2000). Wildland Fire in Ecosystems: Effects of Fire on Flora. Gen. Tech. Rep. RMRS-GTR-42-vol. 2. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station. 
  97. ^ Taylor, Alan H.; Skinner, Carl N. (2003). „Spatial Patterns and Controls on Historical Fire Regimes and Forest Structure in the Klamath Mountains”. Ecological Applications. 13 (3): 704—719. doi:10.1890/1051-0761(2003)013[0704:spacoh]2.0.co;2. 
  98. ^ Foster, Claire N.; Banks, Sam C.; Cary, Geoffrey J.; Johnson, Christopher N.; Lindenmayer, David B.; Valentine, Leonie E. (01. 04. 2020). „Animals as Agents in Fire Regimes”. Trends in Ecology & Evolution (na jeziku: engleski). 35 (4): 346—356. ISSN 0169-5347. PMID 32187509. S2CID 214584257. doi:10.1016/j.tree.2020.01.002. hdl:1885/204717 Slobodan pristup. 
  99. ^ Begon, M., J.L. Harper and C.R. Townsend. 1996. Ecology: individuals, populations, and communities, Third Edition. Blackwell Science Ltd., Cambridge, Massachusetts, US
  100. ^ „Main Types of Disasters and Associated Trends”. lao.ca.gov. Legislative Analyst's Office. 10. 1. 2019. 
  101. ^ Machemer, Theresa (9. 7. 2020). „The Far-Reaching Consequences of Siberia's Climate-Change-Driven Wildfires”. Smithsonian Magazine. 
  102. ^ Australia, Government Geoscience (25. 7. 2017). „Bushfire”. www.ga.gov.au. 
  103. ^ „B.C. wildfires: State of emergency declared in Kelowna, evacuations underway | Globalnews.ca”. Global News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 08. 2023. 
  104. ^ Federal Fire and Aviation Operations Action Plan, 4.
  105. ^ „UK: The Role of Fire in the Ecology of Heathland in Southern Britain”. International Forest Fire News. 18: 80—81. januar 1998. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 2011-09-03. 
  106. ^ „Prescribed Fires”. SmokeyBear.com. Arhivirano iz originala 20. 10. 2008. g. Pristupljeno 21. 11. 2008. 
  107. ^ „Definition of FIRE APPARATUS”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 05. 2023. 
  108. ^ „Fire Appliance”. Collins Dictionary. 2023. 
  109. ^ „A Century of Mechanized Fire Apparatus”. Fire Engineering. avgust 1966. Arhivirano iz originala 30. 01. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  110. ^ „Firecock | Definition of Firecock by Oxford Dictionary on Lexico.com”. Lexico Dictionaries | English (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-10-22. 
  111. ^ „Good Stewardship for Schools Premises p. 18” (PDF). Cambridgeshire County Council. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2012. g. 
  112. ^ Lamm, Willis (2001). „Hydrant color codes and markings”. Fire hydrant.org. Water supply office. Pristupljeno 31. 3. 2015. 
  113. ^ Editorial staff (februar 1905), „Motor fire engines popular in England”, Popular Mechanics, 7 (2): 202. 
  114. ^ „Books about Knox Automobile Company - Historical Photos & Images of Knox Automobile Company”. Arcadia Publishing. Arhivirano iz originala 01. 10. 2015. g. Pristupljeno 2011-10-24. 
  115. ^ „Waterous: Providing Innovative Fire Protection Products for 130 Years”. American News. 15. 11. 2016. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  116. ^ Fire & Life Safety Education, Manitoba Office of the Fire Commissioner Arhivirano decembar 6, 2008 na sajtu Wayback Machine
  117. ^ Ward, Michael (mart 2005). Fire Officer: Principles and Practice. Jones & Bartlett Learning. ISBN 9780763722470. Arhivirano iz originala 16. 2. 2022. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  118. ^ Decker, J.F.; Ottley, B.L. (2009). Arson Law and Prosecution (8th izd.). Carolina Academic Press. str. 22. ISBN 978-1-59460-590-1. 
  119. ^ Icove, David J. Ph.D. P.E.; Haynes, Gerald A. (2017). Kirk's fire investigation (8th izd.). Pearson. ISBN 9780134237923. 
  120. ^ CEN (2004). EN1998-5:2004 Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance, part 5: Foundations, retaining structures and geotechnical aspects. Brussels: European Committee for Standardization. 
  121. ^ Ching, Francis D. K.; Winkel, Steven R. (22. 3. 2016). Building Codes Illustrated: A Guide to Understanding the 2015 International Building Code (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-15095-4. 
  122. ^ „ASTM E119 – 15 Standard Test Methods for Fire Tests of Building Construction and Materials”. www.astm.org. Pristupljeno 2015-09-25. 
  123. ^ „Fachbereich 1 Baustoffe und Brandschutz”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2008. g. Pristupljeno 15. 01. 2008. 
  124. ^ „Building Code Acceptable Solutions and Verification Methods”. Ministry of Business, Innovation and Employment. Pristupljeno 2015-09-25. 
  125. ^ „Miami-Dade County - Building Code Compliance Office”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2008. g. Pristupljeno 15. 01. 2008. 
  126. ^ [1], "Fire blanket", issued 1953-04-24 
  127. ^ National Fire Protection Association. Technical Committee on Portable Fire Extinguishers. (2013). NFPA 10, Standard for portable fire extinguishers. National Fire Protection Association. ISBN 9781455905683. OCLC 841176546. 
  128. ^ McGrail, David M. (2007). Firefighting Operations in High-Rise and Standpipe-Equipped Buildings (na jeziku: engleski). PennWell Books. ISBN 9781593700546. 
  129. ^ „Hand in Hand Fire & Life Insurance Society”. Aviva. Arhivirano iz originala 2010-12-04. g. Pristupljeno 2009-06-26. 
  130. ^ „RSA Insurance Group History”. Arhivirano iz originala 2011-09-02. g. 
  131. ^ „The Replacement Cost Claim” (3005). Adjusters International. Adjusting Today. 2011. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 27. 01. 2024. 
  132. ^ Baars, Hans; Smulders, Andre; Hintzbergen, Kees; Hintzbergen, Jule (15. 04. 2015). Foundations of Information Security Based on ISO27001 and ISO27002 (na jeziku: engleski) (3rd revised izd.). Van Haren. ISBN 9789401805414. Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g. Pristupljeno 25. 10. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vatra na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ватра&oldid=27727841”