Вук Караџић (TV serija)
| Vuk Karadžić | |
|---|---|
.jpg) Vuk Karadžić | |
| Žanr | biografija drama istorija |
| Format | Televizijska serija |
| Producentska kuća | RTB 1 Austrijska radio televizija |
| Scenario | Milovan Vitezović |
| Režija | Đorđe Kadijević |
| Uloge | Predrag Miki Manojlović |
| Kompozitor | Vojislav Voki Kostić |
| Zemlja |  SFR Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Broj epizoda | 16 |
| Vreme trajanja | 82 minuta |
Produkcija | |
| Producent | Petar Galović |
| Koproducent | Zoran Otašević |
| Montažer | Bojana Subota Vuksan Lukovac |
| Scenograf | Miodrag Nikolić Miodrag Hadžić |
| Direktor fotografije | Aleksandar Petković Bratislav Grbić |
Emitovanje | |
| Premijerno prikazivanje | 8. novembar 1987. — 21. februar 1988. |
| Srodno prikazivanje | Karađorđeva smrt |
| IMDb profil | |
Vuk Karadžić je srpska i jugoslovenska televizijska serija, snimljena u produkciji Televizije Beograd 1987, povodom dvestote godišnjice njegovog rođenja. Serija prati život i rad prosvetitelja i reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića (1787—1864), kao i srpsku nacionalnu i kulturnu revoluciju tokom 19. veka, čiji je Vuk Karadžić bio savremenik, kao aktivan učesnik i svedok. Režirao ju je Đorđe Kadijević, po scenariju koji je napisao književnik Milovan Vitezović.[1]
Reditelj, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević je ekranizovanje srpske nacionalne istorije započeo još 1983. dvodelnom televizijskom dramom „Karađorđeva smrt”. Ova drama doživela je veliki uspeh kod publike. Glavne uloge Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića poverene su glumcima Marku Nikoliću i Aleksandru Berčeku (ova podela zadržana je i u seriji Vuk Karadžić). Potom je usledio rad na seriji o prosvetitelju i reformatoru srpskog jezika Vuku Karadžiću, čiji je životni put bio više nego trnovit. Pored njegovog života serija veoma slikovito prikazuje i ključne događaje iz vremena srpske nacionalne revolucije, sa početka 19. veka, kao i stvaranje srpske nacionalne države.
Scenarista Milovan Vitezović je više od pet godina pisao scenario za ovu seriju, dok je samo snimanje trajalo pune četiri godine, od 1983. do 1987. godine.[1] Serija je imala veliku podršku, pogotovo materijalnu, od strane Odbora za proslavu 200 godišnjice rođenja Vuka Karadžića, na čijem se čelu nalazio Dušan Čkrebić. Prva epizoda serije „Rodni Jadar” emitovana je 8. novembra 1987, na 200. godišnjicu rođenja Vuka Karadžića.
Na predlog književnika Umberta Eka serija je dobila nagradu Gran-pri Evrope na festivalu u Rimu.[2] Serija „Vuk Karadžić” se smatra jednom od najboljih TV serija snimljenih na ovim prostorima,[3] a uz TV seriju „Aleksa Šantić” je najbolja istorijska serija snimljena u vreme postojanja SFR Jugoslavije.
Sadržaj serije
[uredi | uredi izvor]Vuk Karadžić čiji je život obeležio celu prvu polovinu 19. veka, bio je savremenik i poznavalac skoro svih bitnih istorijskih ličnosti toga doba — Karađorđa, Miloša Obrenovića, Dositeja Obradovića, kneza Mihaila, Njegoša, kneza Aleksandra Karađorđevića, Hajduk Veljka, Mladena Milovanovića. Kao i ličnosti iz kulture — Jerneja Kopitara, Getea, Branka Radičevića, Dimitrija Davidovića i dr. Uporedo sa životom i radom Vuka Karadžića, serija prati i prikazuje ključne događaje iz srpske istorije, koji su se odigrali u ovom periodu — podizanje i propast Prvog srpskog ustanka (1804−1813), Drugi srpski ustanak (1815), Karađorđevu smrt (1817), dobijanje Hatišerifa (1830), donošenje Sretenjskog (1835) i Turskog ustava (1838), odlazak sa vlasti kneza Miloša (1839), prvu vladavinu kneza Mihaila (1840−1842), vladavinu kneza Aleksandra Karađorđevića (1842−1858), nacionalnu revoluciju (1848), drugu vladavinu kneza Miloša (1858—1860), početak druge vladavine kneza Mihaila (1860), događaj na Čukur-česmi (1862) i druge bitne događaje.
Od ustaničkih bitaka i događaja vezanih za ustanak ekranizovane su Seča knezova, sastanak ustanika i Turaka u Zemunu sa austrijskim generalom Ženejem, radi pomirenja, Mus-agin napad na Šabac bez borbe, kada je Mus-aga iskopao u Šapcu 300 oka zlatnika, bitka na Svileuvi u kojoj Đorđe Ćurčija ubija Seidin-pašu, bitka na Čegru kada je Stevan Sinđelić razneo barutanu, opsada Negotina gde Hajduk Veljko gine od turskog topa, opsada Loznice u kojoj vojvoda Petar Moler piše pismo svojom krvlju, boj na Ravnju gde Miloš Obrenović izgovara proti Mateji čuvene reči „Mi smo već u paklu, jedino se još raju možemo nadati”, Takovski ustanak kada Miloš izgovara reči „Eto mene, eto vas, rat Turcima”, bitka kod Požarevca gde se Miloš sukobio sa vođom delija uz reči „More delibašo, ti imaš kud il’ živ il’ mrtav, al’ ja nemam” i boj na Dublju gde je Milošu Ibrahim-paša Nikšićki rekao „Miloše, priđi caru uz skute i car će te nagraditi” kao i Miloševi pregovori sa Marašlijom gde je Marašlija rekao Milošu da ako sklope mir „Srbi mogu nositi ne samo pištolje, već i topove za pojasom” i ubistvo Karađorđa. U zadnjoj bici, boju na Dublju, izostavljene su scene borbi, a prikazano je zarobljavanje turskog paše.
U seriji je takođe prikazana prva srpska igrana pozorišna predstava „Smrt Stefana Dečanskog”, od Jovana Sterije Popovića, odigrana 1841. pred knezom Mihailom Obrenovićem i Vukom Karadžićem u kojoj se prikazuju zadnji momenti predstave kada car Dušan oplakuje mrtvog oca.
Spisak epizoda
[uredi | uredi izvor]| Epizoda | Prvo prikazivanje |
|---|---|
| 1. Rodni Jadar | 8. novembar 1987. |
| 2. Buna | 15. novembar 1987. |
| 3. Vojevanje | 22. novembar 1987. |
| 4. Praviteljstvujušći sovjet | 29. novembar 1987. |
| 5. Gospodar Vuk | 6. decembar 1987. |
| 6. U golemom Beču | 13. decembar 1987. |
| 7. Takovski ustanak | 20. decembar 1987. |
| 8. Nesloge | 27. decembar 1987. |
| 9. Med i žuč | 3. januar 1988. |
| 10. Najslavniji dani | 10. januar 1988. |
| 11. Osobita građa | 17. januar 1988. |
| 12. Dobri hodi Crnoj Gori | 24. januar 1988. |
| 13. Bratimstvo | 31. januar 1988. |
| 14. Vučići | 7. februar 1988. |
| 15. Dogovor | 14. februar 1988. |
| 16. Poslednje putovanje | 21. februar 1988. |
Glavne uloge
[uredi | uredi izvor].jpg)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Југословенске серије (4) - Вук Караџић (1987)”. beleskeofilmu.rs (na jeziku: srpski). Било једном на интернету. 11. 11. 2016. Приступљено 22. 3. 2025.
- ^ Димитријевић, М. (22. 7. 2017). „Мистериозни нестанак награде за серију „Вук Караџић””. Politika Online (na jeziku: srpski). Приступљено 22. 3. 2025.
- ^ „Đorđe Kadijević prvi dobitnik nagrade "Bela Lugoši" - Kultura - Dnevni list Danas”. Danas.rs (na jeziku: srpski). 5. 9. 2016. Приступљено 22. 3. 2025.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Vuk Karadžić na veb-sajtu IMDb (jezik: engleski)
- „Đorđe Kadijević o TV seriji o velikanu koji nije samo ličnost, on je epoha, istorija sveta”. novosti.rs. 11. 08. 2020.
- „UMBERTO EKO BIO FASCINIRAN: Ovako se pisalo o kultnoj seriji”. nportal.rs. 04. 05. 2022.
- „Rodio sam se da bih snimio „Vuka Karadžića"”. politika.rs. 10. 06. 2019.
- „Snima se „Vuk Karadžić”: Zašto SPC odbija saradnju sa ekipom najveće serije TV Beograd? (1986)”. yugopapir.com. n.d.
