Gimnastika

Gimnastika

Gimnastika je sport, čije ime potiče od grčke reči koja označava vežbanje (grč. γυμναστική). Ona uključuje izvođenje vežbi koje zahtevaju fizičku snagu, spretnost i koordinaciju. Moderna gimnastika uključuje vežbe na razboju, gredi, parteru, karikama, konju sa hvataljkama i bez njih (preskok). Gimnastika se razvila iz vežbi koje su praktikovale u starom veku, kao što uzjahivanje ili silaženje sa konja ili iz cirkuskih nastupa.

Istorijat

Antičko doba

Gimnastika se javlja već u starom Egiptu, ali je tada više ličila na akrobaciju. U 2. milenijumu p. n. e. na Kritu u vreme minojske kulture mladi muškarci i žene su razvili umetnost skakanja na bikove. Ova opasna aktivnost se sastojala u hvatanju bika koji juriša za rogove koji bi u naletu odbacio skakača, te bi ovaj u vazduhu izvodio razne akrobacije. U staroj Grčkoj gimnastika se upražnjavala za održavanje dobre telesne kondicije i uvežbavanje sportista, ali i kao deo vojne obuke. U staroj Grčkoj telesna sposobnost je bila visoko cenjena. Mesta na kojima se vežbalo nazivala su se Gymnazium-i. Rimljani su prihvatili ove aktivnosti od Grka i koristili su ih za pripremu svojih legija za rat. Padom rimske imperije nestao je interes za gimnastiku i postala je više oblik zabave.

Počeci moderne gimnastike

Nastup ženskog britanskog gimnastičarskog tima na Olimpijskim igrama 1908.

Prus Johan Bernard Bazedov je 1774. godine uveo telesne vežbe kao oblik nastave u školi u kojoj je radio u Saksoniji. Od tog momenta počinje modernizacija gimnastike. Germanske zemlje su prve koje su uvidele značaj gimnastike i počele da razvijaju tu aktivnost. Kasnijih godina tog veka Fridrih Ludvig Jan iz Nemačke je razvio neke gimnastičke sprave i posebne tehnike (vratilo, razboj, greda, skokovi) pa ga smatraju ocem moderne gimnastike. Graciozniju formu ovog sporta koja naglašava ritmičke pokrete je razvio Šveđanin Guc Mut. Drugi Šveđanin, gimnastičar Per Henrik Ling, uvodi i vežbe sa obručima, čunjevima i malim loptama, gde su važni ritam i koordinacija. U Evropi počevši od 1881. kada je otvoren prvi klub u Berlinu, počinju da se otvaraju mnogi klubovi. U SAD je ovaj sport uveo u periodu pred građanski rat Dadli Alen Sardžent, inače učitelj gimnastike na nekoliko američkih univerziteta. Dobio je priznanje jer je izumeo više od 30 gimnastičkih sprava. Može se reći da su razvoju gimnastike u SAD doprineli upravo emigranti iz Evrope. Za razliku od gimnastike u antičko doba, koja je podrazumevala i trčanje, plivanje, rvanje i dizanje tegova, moderna gimnastika gubi te aktivnosti.

Počeci takmičenja

Prema nekim podacima, prvo takmičenje na spravama je održano 1877. godine u Čehoslovačkoj. Sa stvaranjem Međunarodnog gimnastičkog saveza (FIG) 1881. godine, napravljen je presudan korak u osmišljavanju vežbi na spravama. U ovaj savez je učlanjeno preko 150 zemalja sveta, a centar je u Švajcarskoj. Muška gimnastika je bila jedan od devet sportova koji su bili uvršteni u program Prvih olimpijskih igara 1896. u Atini. Prvo Svetsko prvenstvo u gimnastici 1903. održano je u Antverpenu, a Evropsko prvenstvo u gimnastici 1955. u Frankfurtu na Majni. Žene su se uključivale mnogo kasnije. Na Olimpijske igre 1928.

u Amsterdamu, na Svetsko prvenstvo u gimnastici 1934. u Budimpešti, a Evropsko prvenstvo u gimnastici 1957 u Atini. Ovaj sport se konačno uobličio tokom pedesetih godina prošlog veka kao kombinacija dve vrste gimnastike popularne tokom 19. veka u Nemačkoj i Švedskoj. Nemačka gimnastika je naglasak stavljala na sprave koje iziskuju snagu, dok je švedska više insistirala na vežbama bez sprava. Od današnjih gimnastičara se zahteva pre svega usredsređenost, osećaj za ritam, ravnoteža i odvažnost.

Trening

Većina današnjih vrhunskih gimnastičara počela je da trenira još u detinjstvu, što je u vezi sa razvojem ljudskog tela, posebno kičmenog stuba. Dečaci izvode vežbe na šest sprava, a devojčice na četiri. Međutim, pre nego što pređu na sprave, moraju da steknu telesnu snagu, izdržljivost i gipkost. Za sve to su im potrebne godine napornog vežbanja uz pomoć iskusnih trenera.

Takmičenja

Velika takmičenja

Najpoznatija gimnastička takmičenja su svetsko prvenstvo, koje se održava svake godine i Olimpijske igre koje se priređuju svake četvrte godine. Svaka zemlja članica FIG-a ima pravo da na svetsko prvenstvo pošalje ekipu od po šest muškaraca i žena. U slučaju da zemlja nema dovoljan broj kvalitetnih sportista, može poslati na svetsko prvenstvo najviše tri gimnastičara i tri gimnastičarke. Na Olimpijskim igrama se takmiče samo sportisti koji su po posebnim pravilima ostvarili plasman. Kvalifikaciona takmičenja za Olimpijske igre su Svetska prvenstva. Kvalifikacija se ostvaruje na osnovu: timskog rezultata, plasmana u finalu po spravama, višebojskog rezultata, zastupljenosti kontinenata i jedno mesto odlukom tripartitne komisije (detaljnije o kvalifikacijama može se pročitati na sajtu Međunarodne gimnastičke federacije (FIG). Svako takmičenje održava se izvođenjem samo slobodnih vežbi, koje gimnastičar izvodi, a sudije ocenjuju u skladu sa posebnim pravilima za Mušku i Žensku sportsku gimnastiku. Nakon toga, 24 najuspešnijih gimnastičara prelazi u finale gde svako mora da vežba na svim spravama, a tek na kraju su završna takmičenja na pojedinačnim spravama. Svaku vežbu na svakoj spravi ocenjuju sudije.

Ocenjivanje FIG-a

Pravilnik

FIG ima svoj pravilnik o ocenjivanju, čija je osnovna namena da se osigura objektivnost vrednovanja vežbi. Ciljevi su takođe i da se osigura prepoznavanje najboljeg sportiste na takmičenju, ali i usmere treneri i gimnastičari u kreiranju vežbi. Sudije formiraju komisije koje se sastoje od predsednika, članova А komisije koju čine dva člana, članova В komisije koju čini šest članova, dodatnih sudija i pomoćnika (dve linijske sudije na parteru, meritelj vremena, administrator, računski operater itd. što zavisi od zahteva takmičenja, a da bude u skladu sa pravilnikom FIG-a). Za sve ove sudije i komisije postoji procedura kako se biraju, ali kada se oforme, odnosno imenuju, moraju biti u tom sastavu do kraja takmičenja. Veličina i sastav komisije mogu biti drugačiji za neka međunarodna takmičenja, prvenstva kontinenta, kao i nacionalna i lokalna takmičenja. U takvim slučajevima, primenjuje se pravilo o dozvoljenoj razlici između srednjih vrednosti. Na takmičenjima sa četiri ili manje В sudija, razlika između dve srednje ocene ne sme biti veća od:

>0.00 – 0.40 (0.10)

>0.40 – 0.60 (0.20)

>0.60 – 1.00 (0.30)

>1.00 – 1.50 (0.40)

>1.50 – 2.00 (0.50)

>2.00 (0.60)

Zadaci sudija za sprave

Zadaci predsednika:

• koordinira i nadgleda rad svih članova komisije za sprave
• posreduje između komisije za sprave i predsednika komisije za takmičenje
• brine se o efikasnosti takmičenja na njegovoj spravi (uključujući i vreme zagrevanja)
• takmičenju daje znak za početak (mora početi najkasnije 30 sekundi nakon znaka)
• potvrđuje završetak izvođenja vežbe
• aktivno i objektivno daje i početnu ocenu i ocenjuje samu vežbu na spravi za koju je odgovoran i to čini na isti način kao i članovi А i В komisije
• nadzire sve ocene, kao i konačnu ocenu
• brine se da takmičar dobije objektivnu ocenu (što podrazumeva da u skladu sa pravilnikom i uz odobrenje predsednika komisije za takmičenje može da preinači ocenu sudije, pa čak i kazni tog sudiju/sudije)
• posreduje između dva člana А komisije, te određuje početnu ocenu ako oni ne mogu da se slože
• određuje dodatna oduzimanja i kazne (za izlazak iz prostora partera, na primer ili disciplinski prekršaj) u skladu sa pravilnikom
• primenjuje pravilnik u svrhu nadzora poštovanja konkretnih pravila i konzistentnosti sudija

Od dva člana А komisije jedan je А₁, odnosno tehnički asistent imenovan od strane FIG-a. Njegovi zadaci su da:

• pomaže predsedniku komisije za sprave i koordinator je А komisije
• izveštava predsednika o nedostatku posebnih zahteva i o ostalim oduzimanjima od početne ocene
• daje početnu ocenu ili izveštava predsednika da se članovi А komisije ne mogu dogovoriti oko iste
• na kraju takmičenja podnosi izveštaj predsedniku u vezi sa eventualnim problemima
• u roku od dva meseca nakon takmičenja na jednom od službenih FIGa jezika podnosi izveštaj predsedniku komisije za sprave o sadržaju svih vežbi u kojima je sudio

Članovi A komisije rade nezavisno, ali se mogu dogovarati. Zadaci oba člana А komisije:

• ocenjuju sadržaje vežbi i vrednuju sve elemente u skladu sa odredbama (utvrđuju posebne zahteve i procenjuju da li vežba ispunjava uslove za priznavanje, da li postoji minimum težine vežbi, određuju vrednost bonus elemenata i veza i određuju početnu ocenu)
• da bi pravilno završili svoje zadatke, moraju tačno da zapisuju sadržaje vežbi

Članovi В komisije svoj sud donose nezavisno od drugih sudija. Svoje ocene iznose do 10 sekundi nakon završetka vežbe istovremeno tako da ne vide ocenu drugih sudija. Članovi В komisije ocenjuju sve izvedene delove vežbe i određuju broj odbitaka za tehničke i estetske greške.

Linijske sudije moraju da signaliziraju predsedniku komisije za sprave ako uoče neki prekršaj i o tome podnose i pisani izveštaj.

Ocenjivanje takmičarskih vežbi

Za svaku spravu određene su dve nezavisne komisije sudija (D & E). D komisija procenjuje težinu, posebne zahteve i daje bonus bodove. Ona određuje početnu ocenu vežbe. Započinje od 0.00 bodova. E komisija procenjuje samo izvođenje (dakle tehniku, položaj tela i sklad). Ocenjivanje sudije započinju od 10.00 bodova i odbijaju bodove prema načinjenim greškama, pri čemu odbici mogu biti u desetinkama. Najmanji i najveći bodovi sudija se odbijaju, a od ostalih ocena (preostalih četiri) se računa aritmetička sredina. Konačna ocena je zbir ocena komisija D & E.

Sudija vrednuje, pored tehnike i raznolikost kretanja u kreiranju vežbe. Svaka sprava ima pet grupa elemenata označenih sa I, II, III, IV i V. U svoju vežbu, takmičar mora da unese najmanje po jedan element iz svake grupe koji komisija D nagrađuje sa 0,5 bodova. Ukoliko element nedostaje, kažnjava se odbijanjem bodova od strane iste komisije. Ova komisija bonus bodovima nagrađuje takmičara za izvođenje težih vežbi (bez većih grešaka) i veza između njih.

Elemenat u vežbi ne sme da se ponavlja osim ako je vežba prekinuta van kontrole takmičara. Ako takmičar padne sa sprave, može da izabere da li će vežbu ponoviti ili ne. Elemenat se ne može ponavljati u cilju priznavanja težine vežbe ili zarad sticanja bonus bodova. Ovo pravilo se primenjuje i na elemente u vezama (osim kada su u pitanju konj sa hvataljkama i karike).

Komisija E procenjuje tehničke i estetske greške, koje mogu biti male, srednje i velike, kao i pad sa sprave. Vrednost odbijenih bodova mora biti jednak bez obzira na težinu vežbe:

mala greška – 0.10

srednja greška – 0.30

velika greška – 0.50

pad sa sprave – 1.00

Oprema

Muškarci nose dugački donji deo pantalone, atletsku majicu, čarape i patike (mogu i bez njih) kada vežbaju na konju sa hvataljkama, krugovima, razboju i vratilu. Kada vežbaju na parteru ili izvode preskoke, onda su u šortsu i mogu biti bosi. Žene nose triko (obično sa dugim rukavima) i patike, ali mogu biti i bose.

Vežbe i sprave

Dvovisinski razboj

Na ovoj spravi vežbaju isključivo žene tako što se na različite načine prebacuju sa jedne na drugu visinu. Visina niže prečke iznosi 150 cm, dok je druga visoka 230 cm. Obe prečke su duge 350 cm, a razmak između njih je 43 cm. Vežba ne sme ni u jednom trenutku da se prekine, iako gimnastičarke nekoliko puta promene pravac kretanja.

Razboj

Na muškom razboju gde su obe pritke iste visine koja iznosi 180 cm od strunjače. Oni tada izvode stoj na rukama, okrete i niz drugih zahvata. Pritke su duge 350 cm.

Greda

Glavni članak: Greda (gimnastika)

Greda je jedina sprava osmišljena samo za žene. Da bi se na njoj vežbalo ispravno, potreban je izuzetan osećaj za ravnotežu jer je široka svega 10 cm. Greda je postavljena na visini od 120 cm, a duga je 5 m.

Parter

I muškarci i žene vežbaju u parteru, koji sačinjava kvadrat čije su stranice dužine 12 m. Jedina je razlika što žene slobodni sastav izvode uz muziku. Dužina vežbe mora da traje između 70 i 90 sekundi.

Vratilo

Izvođenje vežbe na vratilu

Ovo je najspektakularnija od svih šest muških vežbi. Na prečki dužine 240 cm na visini od 255 cm gimnastičari bez prekida izvode vežbe kao što su velekovrtljaji, premeti i promene položaja ruku.

Konj sa hvataljkama

Ovo je jedna od najtežih sprava za muške gimnastičare koji se rukama drže za hvataljke ili neki drugi deo konja, dok nogama izvode kružne pokrete. Za ovakvu vežbu neophodne su snažne ruke i ramena. Vežba je verovatno nastala kao provera sposobnosti budućih konjanika. Konj je postavljen na visini od 110 cm, a dug je 163 cm.

Krugovi

Krugovi, koje još nazivaju i karikama su postavljeni na visini od 250 cm, a vise sa prečke koja je na visini od 550 cm. Razmak između krugova je 50 cm. Na njima vežbaju muškarci pokazujući snagu i izdržljivost. Dodatna poteškoća je ta što krugovi u toku vežbe ne smeju da se njišu, te je bitan i osećaj za ritam.

Preskok

Preskok se radi preko postavljene sprave-konja. Konj je postavljen na visini od 120 cm, a dugačak je 163 cm, što je važno za muške takmičare koji konja preskaču uzduž, dok ga žene preskaču popreko (iz zaleta sa odskočne daske). Ocenjuje se težina skoka, tačnost i sigurnost pri doskoku.

Srodne discipline

Trambulina

Mnogi gimnastičari vežbaju za takmičenje na trambulini. To je elastični materijal razapet unutar metalnog rama. Postoji i svetsko prvenstvo u skokovima na trambulini koje se održava od 1964. godine, a od 2008. ova disciplina se nalazi i u programu Olimpijskih igara u Pekingu.

Ritmička gimnastika

Ritmička gimnastika

Ritmička gimnastika je jedna od dve nove discipline koje su se razvile iz gimnastike i postale veoma popularne. To je isključivo ženski sport u kome gimnastičarke uz pomoć trake, lopte, obruča, čunjeva ili vijače na primer, uz muziku izvode vežbe u kojima se ocenjuje gracioznost i tačnost. Ova disciplina je uvrštena u program olimpijskih igara 1984. godine.

Sportska akrobatika

Sportska akrobatika je druga novija disciplina koja se izvodi bez dodatne opreme, a takmiče se muškarci i žene zajedno i to u parovima, u troje ili u četvoro.

Korektivna gimnastika

Korektivna gimnastika je poseban vid vežbi koji se praktikuje u terapeutske svrhe ili preventivno protiv nastajanja deformiteta skeletnog i mišićnog sistema, kao što su skolioza, lordoza, kifoza i ravno stopalo.

Galerija

• 
  Gimnastički splet u Kraljevini Jugoslaviji (Skoplje 1930-ih)

Literatura

• Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd.

Spoljašnje veze

• Gimnastički savez Srbije
• Sokolsko Društvo Vojvodina
• Međunarodna Gimnastička Federacija FIG
• Fédération International de Gymnastique
• European gymnastics union
• Gimnastika
• Gimnasticki klubovi u Beogradu
• Gimnastika Beograd
• Sportska gimnastika
• Ritmička gimnastika