Pređi na sadržaj

Лоренс од Арабије (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lorens od Arabije
Poster bioskopskog izdanja
Izvorni naslovLawrence of Arabia
RežijaDejvid Lin
ScenarioRobert Bolt
Majkl Vilson
ProducentSem Spigel
Glavne ulogePiter O`Tul
Omar Šarif
Alek Ginis
Entoni Kvin
Džek Hokins
Hoze Ferer
Entoni Kvejl
Klod Rejns
MuzikaMoris Žar
Direktor
fotografije		Fredi Jang
MontažaEn V. Koats
StudioHorizon Pictures[1]
DistributerColumbia Pictures[1]
Godina1962.
Trajanje227 minuta[1]
ZemljaUK[2][3][4]
Jezikengleski
Budžet15 miliona dolara[5]
Zarada70 miliona dolara[5]
IMDb veza

Lorens od Arabije (engl. Lawrence of Arabia) je britanski epski istorijski dramski film iz 1962. godine, koji je baziran na životu Tomasa Edvarda Lorensa. Film je režirao Dejvid Lin, dok je producent bio Sem Spigel, a film je distribuirao studio Columbia Pictures. U naslovnoj ulozi je Piter O‘Tul, dok Alek Ginis tumači ulogu princa Fejsala. U ostalim ulogama su Džek Hokins, Entoni Kvin, Omar Šarif, Entoni Kvejl, Klod Rejns i Artur Kenedi.[6] Scenario su napisali Robert Bolt i Majkl Vilson.

Film, rađen u britansko-američkoj ko-produkciji,[2][3][7] prikazuje Lorensove doživljaje u provincijama Osmanskog carstva, Hedžaz i Velikoj Siriji, tokom Prvog svetskog rata, naročito napade na Akabu i Damask, kao i njegovu umešanost u Arapsko nacionalno veće. Teme filma uključuju Lorensove emocionalne borbe sa ličnim nasiljem u ratu, njegovim sopstvenim identitetom i njegova podvojena odanost između rodne Britanije sa svojom vojskom i njegovim novostečenim prijateljima u arapskim pustinjskim plemenima.

Film je bio nominovan za deset Oskara, od kojih je osvojio sedam, među kojima su oni za najbolji film i najboljeg režisera. Takođe je osvojio Zlatni globus za najbolji igrani film (drama), uz nagrade BAFTA za najbolji film i izvanredan britanski film. U godinama kasnije, film je prepoznat kao jedan od najboljih i najuticajnijih ostvarenja u filmskoj istoriji. Dramatična muzika Morisa Žara i kinematografija Fredija Janga takođe su hvaljeni od strane kritičara.[8] Godine 1991, Kongresna biblioteka je izabrala film za Nacionalni registar filmova, kao „kulturno, istorijski i estetski značajan”.[9][10] Godine 1998, Američki filmski institut ga je postavio na peto mesto svoje liste „100 godina AFI-ja... 100 filmova”, liste najboljih američkih filmova, a pomeren je na sedmo mesto na ažuriranoj verziji liste iz 2007. godine. Godine 1999, Britanski filmski institut ga je imenovao kao treći najbolji britanski film ikada. Godine 2004, izglasan je kao najbolji britanski film ikada u anketi koju je sproveo Sunday Telegraph.

Radnja[uredi | uredi izvor]

I deo[uredi | uredi izvor]

Film počinje 1935. godine, kada je Tomas Edvard Lorens stradao u motociklističkoj nesreći. Prilikom njegovog parastosa u Katedrali Svetog Pavla, jedan reporter pokušava (gotovo bez uspeha) da stekne uvid u život ovog izvanrednog, zagonetnog čoveka, od strane onih koji su ga poznavali.

Priča se zatim seli na Prvi svetski rat, gde je Lorens nespretni poručnik britanske vojske, prepoznatljiv po svojoj drskosti i obrazovanju. Zbog zamerki generala Marija, gospodin Drajden iz Arapskog biroa, šalje ga da proceni izglede princa Fejsala u njegovoj pobuni protiv Turaka. Na putu tamo, njegovog beduinskog vodiča, Tafasa, ubija Šerif Ali, zbog toga što je Tafas pio vodu sa njegovog bunara bez dozvole. Lorens kasnije sreće pukovnika Brajtona, koji mu naređuje da ne priča ništa, napravi procenu i ode. Lorens ignoriše njegova naređenja kad upozna Fejsala. Njegova otvorenost budi prinčevo zanimanje.

Brajton savetuje Fejsala da se povuče nakon velikog poraza, ali Lorens predlaže odvažan iznenadni napad na Akabu; zarobljavanje ovog grada bi obezbedilo luku iz koje bi Britanci mogli da istovaruju preko potrebne zalihe. Grad ima jaku odbranu od mogućih napada sa mora, ali je slabo branjen sa kopnene strane. On ubeđuje Fejsala da obezbedi pedeset ljudi, koje predvodi skeptični Šerif Ali. Siročići tinejdžeri Daud i Faraž vezuju se za Lorensa kao njegove sluge. Oni prelaze pustinju Nefud, koju čak i Beduini smatraju neprohodnom, putujući danju i noću, u poslednjem pokušaju da dođu do vode. Jedan od Alijevih ljudi, Gasim, podleže umoru i pada sa svoje kamile neprimetno tokom noći. Kada Lorens otkrije da on nedostaje, on se vraća nazad i spasava Gasima, a Šerif Ali počinje da ga ceni. On daje Lorensu arapske odore da nosi.

Lorens ubeđuje Audu abu Tajia, vođu moćnog lokalnog plemena Hoveitat, da se okrenu protiv Turaka. Lorensov plan skoro biva ugrožen, kada jedan od Alijevih ljudi ubije jednog od Audinih zbog krvne osvete. Osveta Hoveitata bi uništila krhki savez, pa Lorens odlučuje da će on lično pogubiti ubicu. Zapanjen otkrićem da je krivac Gasim, čovek zbog koga je rizikovao život spasavajući ga iz pustinje, on ga svejedno ubija.

Sledećeg jutra, Arapi nadvladavaju turski garnizon. Lorens odlazi u Kairo gde informiše Drajdena i novog komandanta, generala Alenbija, o svojoj pobedi. Dok su prelazili sinajsku pustinju, Daud umire nakon upada u živi pesak. Lorens je unapređen u čin majora i dobija naoružanje i novac za Arape. Duboko je uznemiren i priznaje da je uživao u Gasimovom pogubljenju, ali Alenbi ga uverava da to nije ništa. On pita Alenbija da li postoji osnova za sumnju Arapa, o tome da Britanija ima sopstvene interese u Arabiji. Pod pritiskom, general izjavljuje da ne postoje nikakvi interesi.

II deo[uredi | uredi izvor]

Lorens pokreće gerilski rat, dižući u vazduh vozove i mučeći Turke na svakom koraku. Američki ratni dopisnik, Džekson Bentli, objavljuje članke o Lorensovim podvizima, čineći ga slavnim. Tokom jednog napada, Faraž je teško povređen. Ne želeći da ga ostavi neprijateljima koji bi ga sigurno mučili, Lorens ga ubija i odlazi odatle.

Prilikom Lorensove i Alijeve izvidnice u gradu Dari koga drže neprijatelji, Lorensa odvode, zajedno sa nekolicinom arapskih građana, do turskog bega. Lorensa skidaju, promatraju i pipkaju. On udara bega, nakon čega ga vojnici bičuju i izbacuju na ulicu. Ovo iskustvo ostavlja Lorensa potresenog. On se vraća u britansko sedište u Kairu, ali mu je teško da se tamo uklopi.

Ubrzo nakon toga u Jerusalimu, general Alenbi ga poziva da podrži „veliki pritisak” na Damask. Lorens se u početku ustručava, ali na kraju popušta.

Lorens regrutuje vojsku koja je više motivisana novcem, nego arapskim interesima. Oni primećuju kolonu povlačenja turskih vojnika koji su upravo pre toga masakrirali meštane grada Tafas. Jedan od Lorensovih vojnika koji je rodom iz Tafasa, zahteva: „Bez zatvorenika!” Lorens se ustručava, ali taj čovek juriša sam na tursku vojsku, koja ga ubija. Lorens preuzima bojni poklič tog vojnika, što za rezultat ima pokolj u kome Lorens lično učestvuje. Nakon toga, on žali svoj postupak.

Lorensovi ljudi zauzimaju Damask ispred Alijevih snaga. Arapi osnivaju veće za upravljanje gradom, ali pustinjska plemena se pokazuju kao nepogodna za takav zadatak. Uprkos Lorensovim naporima, oni se neprestano svađaju. U nemogućnosti da održavaju komunalne usluge, Arapi uskoro prepuštaju većinu grada Britancima.

Lorens je unapređen u čin pukovnika i odmah mu je naređen povratak u Britaniju, pošto više nije koristan ni Fejsalu, ni Britancima. Prilikom napuštanja grada, njegov automobil prolazi pored motocikliste koji ostavlja trag prašine.[11]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Piter O‘Tul Tomas Edvard Lorens
Omar Šarif Šerif Ali ibn el Kariš
Alek Ginis Princ Fejsal
Entoni Kvin Auda abu Taji
Džek Hokins General Alenbi
Hoze Ferer Turski beg
Entoni Kvejl Pukovanik Hari Brajton
Klod Rejns gospodin Drajden
Artur Kenedi Džekson Bentli
Donald Volfit General Mari

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Trejler filma

Oskar[uredi | uredi izvor]

Nagrada Osoba
Najbolji režiser Dejvid Lin
Najbolja umetnička i artistička produkcija Džon Boks
Džon Strol
Dario Simoni
Najbolja fotografija Fredi Jang
Najbolji film Sem Spigel
Najbolja montaža En V. Kouts
Najbolja muzika Moris Žar
Najbolji zvuk Džon Koks
Nominacije:
Najbolji glavni glumac Piter O‘Tul
Najbolji sporedni glumac Omar Šarif
Najbolji adaptirani scenario Robert Bolt
Majkl Vilson

Ostale nagrade[uredi | uredi izvor]

Film Lorens od Arabije je osvojio i 5 Zlatnih globusa i 4 BAFTA nagrade.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v "Lawrence of Arabia (1962)", AFI Catalog.
  2. ^ a b "Lawrence of Arabia (1962)", Encyclopædia Britannica Online.
  3. ^ a b "Lawrence of Arabia (1962)", British Film Institute.
  4. ^ "Lawrence of Arabia (1962)" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jul 2019), National Audiovisual Institute (Finland).
  5. ^ a b „Lawrence of Arabia – Box Office Data, DVD and Blu-ray Sales, Movie News, Cast and Crew Information”. The Numbers. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  6. ^ 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 400. 
  7. ^ "Lawrence of Arabia (1962)" Arhivirano 2019-03-26 na sajtu Wayback Machine, Danish Film Institute.
  8. ^ „eMoviePoster.com Image For: 2g105 Lawrence of Arabia pre-Awards British quad '62 David Lean classic, Peter O'Toole, best art!”. emovieposter.com. Arhivirano iz originalaNeophodna slobodna registracija 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2016. 
  9. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  10. ^ Andrews, Robert M. (26. 9. 1991). „Cinema: 'Lawrence of Arabia' is among those selected for preservation by Library of Congress”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 15. 9. 2015. g. Pristupljeno 4. 9. 2015. 
  11. ^ „Lorens od Arabije”. Nappynovisad. Arhivirano iz originala 25. 01. 2020. g. Pristupljeno 25. 1. 2020. 
  12. ^ „Lorens od Arabije”. Tv Profil. Pristupljeno 25. 1. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brownlow, Kevin (1996). David Lean: A Biography. Richard Cohen Books. ISBN 978-1-86066-042-9. 
  • Turner, Adrian (1994). The Making of David Lean's Lawrence of Arabia. Dragon's World Ltd. ISBN 978-1-85028-211-2. 
  • Morris, L. Robert and Raskin, Lawrence (1992). Lawrence of Arabia: The 30th Anniversary Pictorial History. Doubleday & Anchor, New York. A book on the creation of the film, authorised by Sir David Lean.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lorens od Arabije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лоренс_од_Арабије_(филм)&oldid=27682957”