Oro (igra)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kolo (igra).

Tradicionalno oro u Severnoj Makedoniji

Oro, poznato i kao horo i hora, vrsta je plesa u krugu koja potiče sa Balkana, ali postoji iu drugim zemljama.

Etimologija

Ime, koje se u različitim zemljama piše drugačije, potiče od grčkog χορός (khoros): „ples” koji je srodan sa starogrčkom umetničkom formom χορεία (khoreia). Prvobitno značenje grčke reči χορός možda je bio „krug”.

Takođe, reči hora i oro se nalaze u mnogim slovenskim jezicima i imaju značenje „kolo (igra)”; glagol oriti znači „govoriti, zvučati, pevati” i ranije je značio „slaviti”.

Grčki χορός (khorós) je srodan sa pontskim grčkim χορόν (khorón), a takođe je doveo do imena bugarskog horo, makedonskog oro, rumunskog horă, kolo (oro) u srpskom, turskog oblika hora i na hebrejskom הורה (horah). Khorumi gruzijski ples bi takođe mogao biti povezan sa horom u susednim turskim regionima, pošto je nastao iz regiona Adžare, gde su Kartveli vekovima koegzistirali sa Pontskim Grcima.

Varijante

Rumunije i Moldavije

Oro u Moldaviji

Plesanje hora na Dealul Spirii (Spirii Hill), Bukurešt (litografija iz 1857.)

Hora (množina: hore) je tradicionalnarumunska i moldavska igra gde se plesači drže za ruke i krug se okreće, obično u smeru suprotnom od kazaljke na satu, dok svaki učesnik prati niz od tri koraka napred i jedan korak unazad. Ples je obično praćen muzičkim instrumentima kao što su cimbalo, harmonika, violina, viola, kontrabas, saksofon, truba ili panova frula.

Hora je popularna tokom svadbenih proslava i festivala i predstavlja suštinski deo društvene zabave u ruralnim područjima. Jedna od najpoznatijih hore je „Hora Unirii” („Hora Unije”), koja je postala rumunska patriotska pesma kao rezultat himne kada su se Vlaška i Moldavija ujedinile i formirale Kneževinu Rumuniju 1859. godine. Tokom proslave Nove godine 2006/2007, kada su Rumunija i Bugarska pristupile Evropskoj uniji, ljudi su plesali Hora Bucuriei („Hora radosti”) preko bulevara u Bukureštu kao omaž himni EU, Odi radosti. Neki od najvećih ora mogu se naći na filmovima s početka 20. veka koje su snimila braća Manaki u Pindu u Grčkoj, a izveli lokalni cincari.

Horo u Bugarskoj

Šopsko horo u Bugarskoj

Tradicionalna bugarska igra horo dolazi u mnogim oblicima. Nije neophodno biti u krugu; kriva linija ili polukrug ljudi je takođe prihvatljiva. Koraci koji se koriste u horo igrama su izuzetno raznovrsni. Horo može da varira između tri i sedam ili osam koraka napred i jedan do pet ili šest koraka unazad, u zavisnosti od specifičnog tipa.

Postoji više od pet vrsta horoa koji se obično plešu na svakom venčanju. Razlikuju se po ritmu muzike i koracima. Ne postoje dva horo plesa sa sličnim koracima. U bugarskom folkloru postoji verovatno preko sto vrsta horo igara.

U prošlosti je horo ples imao društvenu ulogu u bugarskom društvu. Bilo je to uglavnom za zabavu, kao takmičenje u veštinama, ili za predstavu, što je dovelo do razvoja raznovrsnosti horo plesova. Postoje hora za ljude sa malo veština koji se mogu naučiti za pet do deset minuta, ali postoje i veoma sofisticirani plesovi koji se ne mogu naučiti osim ako se ne vlada mnogim jednostavnijim plesovima.

Oro u Severnoj Makedoniji

Žene u Prilepu, igraju oro, početak 20. veka

Severna Makedonija koristi ćirilično oro. Poreklo makedonskog oroa varira od njegove upotrebe u druženju i proslavljanju, do istorijskog plesa pre odlaska u bitku. Teškoto oro, u prevodu „Najteže oro”, jedno je od onih koje plešu samo muškarci, a čija muzika odražava tugu i ratno raspoloženje. Oro se igra u krugu, a muškarci i žene se drže za ruku. Koriste se za proslavljanje prilika kao što su svadbe, krštenja, imendani, državni i verski praznici, mature, rođendani.

Romsko oro

Oro je takođe popularno među Romima u jugoistočnoj Evropi, a ples je praktično isti kao i kod susednih etničkih grupa. Romski Horos, i romska muzika uopšte, veoma su cenjeni među neromima na Balkanu, jer imaju reputaciju kao vešti izvođači drugačijeg folklora.

Jevrejska hora

Klezmer horah

U klezmer muzici, horah se odnosi na kolo u rumunskim tradicijama. Horah ima spor, šepajući hod u tri metra, često tri osmine i generalno vodi u brži i optimističniji dupli metar, obično frajlek ili bulgar. Među Jevrejima koji govore jidiš, hora od tri metra se takođe naziva zhok ili krumer tants (što znači „krivi ples”).

Izraelska hora

Hora (הורה), koja se donekle razlikuje od one u nekim istočnoevropskim zemljama, široko je rasprostranjena u jevrejskoj dijaspori i odigrala je temeljnu ulogu u modernom izraelskom narodnom plesu. Postao je simbol obnove zemlje od strane socijalističko-poljoprivrednog cionističkog pokreta. Iako se smatra tradicionalnim, neki tvrde da je popularnost stekla zahvaljujući Hori Agadatiju, nazvanoj po plesaču i koreografu Baruhu Agadatiju, koja je prvi put izvedena 1924. godine. Prema Guritu Kadmanu, originalna melodija je bila moldavska narodna melodija, koju je sredinom 1940-ih kompozitor Urija Boskovitz prepoznao kao antisemitsku, a Gurit je zamolio Boskovitza da napiše novu. Otprilike u isto vreme Ze'ev Havatselet je napisao tekst pesme (pronađen, na primer, u Kongresnoj biblioteci ). Sada se igra obično izvodi uz izraelske narodne pesme, a ponekad i uz jevrejske pesme, često na muziku „Hava Nagile”.

Da bi započeli ples, svi formiraju krug, držeći se za ruke ili isprepletene ruke iza leđa ili na ramenima i desnom nogom koračaju napred ulevo, a zatim levom nogom. Desna noga se zatim vraća nazad, a zatim leva noga. Ovo se radi dok se držite za ruke i zajedno kružite brzim i veselim pokretom ulevo. Velike grupe omogućavaju stvaranje nekoliko koncentričnih krugova ili velike spiralne formacije.

U ranim danima, hora je bio popularana uglavnom u kibucima i malim zajednicama, često je trajao satima.

Hora je postala popularna u grupnim plesovima širom Izraela, kao i na venčanjima i drugim proslavama Jevreja u Izraelu, Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi. Ples se pojavio u Severnoj Americi početkom 20. veka, mnogo pre moderne izraelske nezavisnosti, koji su jevrejski imigranti doneli direktno iz istočne Evrope.

Na jevrejskim svadbama za vreme hore običaj je da se mladu i mladoženja podižu, svako na svojoj stolici i držeći maramicu između sebe, po jevrejskoj tradiciji. Ovo se takođe radi na bar i bat micvi, gde se počasni, a ponekad i njegovi, njeni ili članovi njihove porodice takođe podižu na stolici, kopirajući tradiciju venčanja.

Pesma „Hora”, koju je otpevao Avi Toledano i koji je predstavljao Izrael na Pesmi Evrovizije 1982. godine, zasnovana je na ovom plesu.

Druge varijante

Horon u Turskoj

Horon se u nekoliko varijanti pleše u Crnomorskom regionu / Pontosu današnje Turske.

Oro u Crnoj Gori

Oro kolo ne treba mešati sa crnogorskim orom u Crnoj Gori i Hercegovini, koji je udvarački ples u paru. Ime mu potiče od srpskog orao, što znači „orao”.

Perinita

Perinita je tradicionalni rumunski svadbeni narodni ples. Ples je tipičan za region Muntenije.