Prva dalmatinska proleterska udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prva dalmatinska
proleterska udarna brigada
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje6. septembar 1942 — kraj rata
Mesto formiranja:
Dobro, kod Livna
Formacijačetiri bataljona
Jačina1.217 boraca[a]
DeoNarodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
Vojne počastiproleterska od 19. septembra 1944.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden narodnog oslobođenja Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Komandanti
KomandantPero Ćetković[a]
Politički komesarAnte Kronja[a]

Prva dalmatinska proleterska narodno-oslobodilačka udarna brigada bila je brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), formirana je odlukom Vrhovnog štaba NOP i DV Jugoslavije, a na predlog Glavnog štaba NOP i DV Hrvatske, 6. septembra 1942. u selu Dobrom, kod Livna. U sastav brigade ušli su partizanski bataljoni Ante Jonić, Bude Borjan, Josip Jurčević i Tadija Anušić. Na dan formiranja imala je 1.217 boraca. Prvi komandant brigade bio je Pero Ćetković, a politički komesar Ante Kronja.[1][2]

Od formiranja do 11. novembra 1942. nalazila se pod komandom Štaba Četvrte operativne zone Hrvatske, a potom je ušla u sastav Treće udarne divizije. Od septembra 1943. do januara 1944. nalazila se u sastavu Devete dalmatinske divizije, a nakon toga u sastavu 26. dalmatinske divizije, gde je ostala do kraja rata. Imala značajnu ulogu i udeo u formiranju niza dalmatinskih brigada i drugih jedinica. Dala je veliki broj istaknutih boraca i rukovodilaca. Pored Dalmatinaca, u njenim redovima, borili su se borci iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.[1][2]

Ukazom Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita 19. septembra 1944. proglašena je proleterskom (nakon rata je preimenovana u 11. proletersku). Za zasluge u Narodnooslobodilačkom ratu odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja i Ordenom bratstva i jedinstva, a povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci 3. jula 1958. i Ordenom narodnog heroja.[2]

Ratni put Prve dalmatinske brigade[uredi | uredi izvor]

Prilikom formiranja brigada je imala četiri bataljona, koji su nosili nazive po istaknutim partizanskim borcima i revolucionarima iz Dalmacije — Anti Joniću, Budi Borjanu, Josipu Jurčeviću i Tadiji Anušiću. Od ukupno 1.217 boraca, koliko je imala na dan formiranja njih 83 su bile žene. Iz Dalmacije je bilo 1.184 boraca, i to — iz Splita 204, Šibenika 182, Knina 143, Sinja 138, Makarske 129, Trogira 119, Vrgorca 62, Omiša 32, Korčule 22, Ploča 60, Zadra 15, Benkovca 4, Biograda 9, Drniša 16, Brača 3, Hvara 15, Imotskog 4, Visa 20, Metkovića 7, a 33 izvan Dalmacije.[3]

Dok se nalazila pod komandom Štaba Četvrte operativne zone Hrvatske, tokom septembra i oktobra 1942. učestvovala je u borbama kod Sinja, oko Duvna i na prostoru Livno—Sinj. Od ulaska u sastav Treće udarne divizije, novembra 1942. do bitke na Neretvi, učestvovala je krajem novembra u borbama za oslobođenje Jajca, a potom u borbama za njegovu odbranu. U ovim borbama poginuo je komandant brigade Božo Bilić Marjan. Nakon toga, angažovana je u borbama u dolini Vrbasa i srednjoj Bosni. Tokom bitke na Neretvi istakla se u — zauzimanju Prozora, 16. i 17. februara; u borbama u dolini Rame; u protivudaru Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba, od 3. do 5. marta kod Gornjeg Vakufa i ponovo u borbama u dolini Neretve. U ofanzivi jedinica Glavne operativne grupe s Neretve na istok, Prva dalmatinska brigada angažovana je u borbama na Prenju, kod Fazlagića Kula, na Kobiljoj glavi i drugim mestima u Hercegovini.[4][2]

Tokom bitke na Sutjesci, od polovine maja do polovine juna 1943, Prva dalmatinska brigada izvršila je više teških zadataka — najpre je vodila teške borbe kod Šavnika, na rekama Komarnici, Pivi i Tari; a potom je i izvela pokušaj da se deo Glavne operativne grupe probije u Sandžak. Nakon toga, izbila je na Vučevo, a 11. juna 1943. njena tri bataljona i Prvi bataljon Pete proleterske crnogorske brigade obrazovali su posebnu grupu koja je pokušala da na levoj obali Sutjeske, u rejonu Tjentišta, obrazuje mostobran. Istoga dana ove snage su razbile neprijatelja i počele prodor ka Zelengori. Pod pritiskom višestruko jačih neprijateljskih snaga, nije stvoren mostobran, pa je do izbijanja delova Pete proleterske crnogorske brigade vodila borbu u rejonu Vrbničkih koliba, nakon čega su obe, s glavnim snagama, krenule prema Jahorini i Romaniji.[4][2]

Delovi Prve dalmatinske brigade na Biokovu, u jesen 1944.

Na Jahorini je odsečen njen Treći bataljon, pa je ostala dva bataljona (na Sutjesci je razbijen njen Drugi bataljon), tokom jula i prve polovine avgusta 1943. angažovana je u borbama u istočnoj i srednjoj Bosni. Treći bataljon i deo Drugog bataljona su se probili u Hercegovinu, gde su ušli u Desetu hercegovačku brigadu. Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, upućena u Dalmaciju, i 20. avgusta stigla u rejon Vrlike. Posle dolaska u Dalmaciju, u njen sastav su ušla tri dalmatinska bataljona. Prilikom obnavljanja Devete dalmatinske divizije 8. septembra 1943. ušla je u njen sastav. Od 10. do 26. septembra učestvovala je u teškim borbama, sprečavajući prodor 7. SS divizije Princ Eugen od Knina u Split, kao i u odbrani Splita.[4][2]

Tokom oktobra 1943. zatvarala pravce od Imotskog i Posušja ka Livnu i Duvnu i vodila teške borbe protiv Petog ustaškog zdruga. Krajem istog meseca, preko luke Podgora, prebačena je na Pelješac, gde je zajedno s Trinaestom dalmatinskom brigadom desetak dana vodila borbe protiv 7. SS divizije. Nedelju dana je vodila borbe kod Zagvozda i Grabovca, pa je 16/17. novembra prebačena na Hvar, gde je sa Jedanaestom dalmatinskom brigadom organizovala odbranu i držala je do 23. decembra. Zbog pomoći drugim snagama, na ostrvo Korčulu je prebačena 23/24. decembra, ali je bila prisiljena da se povuče.[4][2]

Januara 1944. izašla je iz sastava Devete dalmatinske divizije i ulazi u sastav 26. dalmatinske divizije, nakon čega dobija zadatak da sa drugim jedinicama divizije organizuje odbranu ostrva Visa. Odavde je izvela više desetina poduhvata na ostrva i poluostrvo Pelješac — 24. januara izvela je desant na Hvar, a njen Treći bataljon sadejstvovao je Jedanaestoj dalmatinskoj brigadi u desantu na ostrvo Mljet 20/21. aprila, a noć kasnije u desantu na ostrvo Korčulu; 10. maja izvela je uspešan desant na ostrvo Šoltu; s ostalim snagama 26. divizije i britanskim komandosima, 1. juna 1944. izvela je uspešan desant na ostrvo Brač i vodila četvorodnevne borbe; 21. jula, delom snaga iskrcala se na Pelješac, a 8. septembra brigada se iskrcala na Hvar, potom na Brač, gde je razbila delove 738. puka nemačke 118. divizije.[4][2]

Učestvovala je u više borbi za konačno oslobođenje Dalmacije — 23. septembra za oslobođenje Hvara; sredinom oktobra izvela je desant na obalu južno od Neretve, kod Vukovog Klanca, gde je sa Jedanaestom dalmatinskom brigadom učestvovala u uništenju borbene grupe 369. legionarske divizije; potom je vodila borbe za oslobođenje Šibenika (3. oktobra), pa u Kninskoj operaciji februara 1945. godine. U ličko-primorskoj i Tršćanskoj operaciji vodila je više teških borbi, a ratni put je završila na Soči 8. maja 1945. godine.[4][2]

U toku Narodnooslobodilačkog rata, kroz Prvu dalmatinsku brigadu je prošlo oko 5.500 boraca, od čega je poginulo 2.229 boraca.[3]

Narodni heroji brigade[uredi | uredi izvor]

Orden narodnog heroja

Borci Prve dalmatinske proleterske udarne brigade proglašeni za narodne heroje:

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Prilikom formiranja brigade

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Leksikon NOR 2 1980, str. 906.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Narodni heroji 2 1982, str. 414.
  3. ^ a b Novović 1986.
  4. ^ a b v g d đ Leksikon NOR 2 1980, str. 907.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прва_далматинска_пролетерска_ударна_бригада&oldid=27552893”