Tajlandski zaliv

Koordinate: 09° 30′ N 102° 00′ E / 9.500° S; 102.000° I / 9.500; 102.000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tajlandski zaliv
Lokacija zaliva
LokacijaJugoistočna Azija
Koordinate09° 30′ N 102° 00′ E / 9.500° S; 102.000° I / 9.500; 102.000
Okean/moreJužnokinesko more
Zemlje basena
Površina320.000 km2 (120.000 sq mi) km2
Maks. dubina58 m (190 ft) m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Tajlandski zaliv je deo Južnog kineskog mora,[1][2] okružuju ga Tajland, Kambodža i Vijetnam. Severni deo zaliva čini Bangkokški zaliv na ušću reke Čao Praja u blizini Bangkoka. Ima površinu od oko 320.000 km².[3][4] Njegovu granicu određuje linija između rta Bai Bung u južnom Vijetnamu i malezijskog grada Kota Baru. Tajlandski zaliv je relativno plitak, uglavnom ima dubinu od 45 metara, a maksimalna dubina je 80 metara. Zbog toplog tropskog vremena u Tajlandskom zalivu ima dosta koralnih grbena tako da je to jedno od najboljih mesta za turističko ronjenje.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Mapa koja pokazuje lokaciju zaliva

Tajlandski zaliv se graniči sa Kambodžom, Tajlandom, Malezijom i Vijetnamom.[5][6] On zauzima površinu morskog dna od 304.000 km² od 6 °C do 13°30' S geografske širine i 99° I do 104° I geografske dužine.[7]‍:250 Severni vrh zaliva je zaliv Bangkok na ušću u zaliv reke Čao Praja. Južna granica zaliva je definisana linijom od rta Baj Bung u južnom Vijetnamu (južnije od ušća reke Mekong) do grada Tumpat i Pengkalan Čepa na malezijskoj obali.

Zaliv je relativno plitak: njegova srednja dubina je 58 m (190 ft), a maksimalna dubina je samo 85 m (279 ft).[7]‍:250 Ovo usporava razmenu vode, a jak dotok vode iz reka se smanjuje. nivo saliniteta u zalivu (3,05–3,25 odsto) i obogaćuje sedimente. Samo na većim dubinama voda sa većim salinitetom (3,4 odsto) utiče u zaliv iz Južnog kineskog mora. On ispunjava centralnu depresiju ispod dubine od 50 m (160 ft). Glavne reke koje se ulivaju u zaliv su Čao Praja, uključujući reku Ta Čin, reku Mae Klong i Bang Pakong u zalivu Bangkok, i u manjoj meri reku Tapi koja se uliva u zaliv Bandon na jugozapadu zaliva.

Međunarodna hidrografska organizacija definiše južnu granicu zaliva kao „linija koja se proteže od zapadnog ekstremnog dela Kambodže ili tačke Kamau (8°36'N) do severnog ekstrema tačke na istočnoj strani ušća reke Kelantan (6° 14′ N 102° 15′ E / 6.233° S; 102.250° I / 6.233; 102.250)".[8]

Životna sredina[uredi | uredi izvor]

Koralni grebeni[uredi | uredi izvor]

Plitke vode Tajlandskog zaliva kod obale Ko Mak

U zalivu Raja se nalazi 75.590 koralnog grebena, od kojih se pet posto smatra u plodnom stanju. U 2010. godini došlo je do ozbiljnog izbeljivanja korala na većini grebena u zemlji. Izbeljivanje grebena u Andamanskom moru bilo je teže i obimnije od onog u Tajlandskom zalivu.[9] U 2016. prvi put je otkriveno izbeljivanje korala u Ko Talu i Ko Luam u provinciji Pračuap Kiri Kan.[10] Naučnici su utvrdili da izbeljivanje počinje kada temperatura morske vode poraste iznad 30 °C duže od tri nedelje. S obzirom na produženi period temperatura do 32 °C na Ko Talu u Pračuap Kiri Kan, pet do deset procenata korala u ovoj oblasti je već izbeljeno.[11]

Kvalitet vode[uredi | uredi izvor]

Rezultati monitoringa obalnih voda u 2015. sa 202 lokacije uzorkovanja, prikupljenih dva puta godišnje, ukazuju da nije utvrđeno da nijedna obalna voda Tajlanda nije u odličnom stanju. Šesnaest posto obalne vode je bilo dobrog kvaliteta, 72 posto je bilo dobrog kvaliteta, 9 posto je bilo lošeg kvaliteta i 3 posto je bilo vrlo lošeg kvaliteta. Kvalitet svih obalnih voda je pokazao slične procente — većina je bila priličnog kvaliteta — osim za Unutrašnji zaliv Tajlanda, gde je obalna voda bila loša do veoma loša. U poređenju sa kvalitetom priobalnih voda izmerenim 2014. godine, kvalitet vode se pogoršao.[12] Za neke zalivske vode pokrajine Čačoengsao, provincije Samut Sakhon, provincije Samut Prakan, Bangkoka, provincije Rajong, provincije Čonburi, provincije Fečaburi, provincije Pračuap Kiri Kan i provincije Surat Tani procenjeno je da imaju "obalne vode" ili "ver" stanje.[12] Songla je bila jedina provincija u zalivu sa priobalnim vodama ocenjenim kao „dobrog“ kvaliteta.[12]

Obala Tajlandskog zaliva u Kepu u Kambodži

Ribarstvo[uredi | uredi izvor]

Od ukupnog tajlandskog morskog ulova, 41 posto je ulovljeno u Tajlandskom zalivu, a 19 posto u Andamanskom moru. Četrdeset posto je uhvaćeno u vodama izvan IEZ Tajlanda.[13]

Obalna erozija[uredi | uredi izvor]

Tajland ima 1.660 km obale koja se graniči sa zalivom. "Teška erozija", više od pet metara gubitka obale godišnje, pogađa 670 km od tog ukupnog broja. Barem deo erozije se može pripisati krčenju šuma mangrova kako bi se otvorio prostor za farme škampa.[14]

Zagađenje plastikom[uredi | uredi izvor]

U februaru 2017, 10 km duga komad plastičnog otpada pronađena je kako pluta u blizini provincije Čumphon.[15] Tajland je među najvećim zagađivačima plastike na svetu. Više od polovine „curenja plastičnog otpada sa kopna“ u more potiče iz samo pet zemalja: Kine, Indonezije, Filipina, Tajlanda i Vijetnama.[16]

Tajlandsko odeljenje za morske i obalne resurse primetilo je da u proseku najmanje 300 morskih životinja — od kojih su 60 odsto kitovi i delfini — umiru od jedenja plastične opreme za pecanje i smeća svake godine.[17] Beskičmenjaci koji se hrane filterom, testirani na obali provincije Čonburi, pokazali su visok nivo mikroplastike, što je navelo autore da upozore da su „mogući zdravstveni rizici kada ljudi konzumiraju ove kontaminirane morske organizme, posebno školjke“.[18]

Tajlandsko odeljenje za kontrolu zagađenja (PCD) procenjuje da se plastični otpad u zemlji povećava po godišnjoj stopi od 12 odsto, ili oko dva miliona tona godišnje.[19]

Izlivanje nafte[uredi | uredi izvor]

Godine 2013. curenje cevovoda je dovelo do naftne mrlje koja je prekrila plažu na obližnjem ostrvu Ka Samet.[20]

Krajem januara 2022, curenje u cevovodu kojim upravlja Star Petroleum Refining Public Company Ltd izazvalo je izlivanje od 20 do 50 tona preko 47 km² vode, pri čemu je nešto nafte stiglo do obale provincije Rajong udaljene 20 km.[21][22]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Edenov kit se hrani u zalivu

Mnogi koralni grebeni u zalivu učinili su ga privlačnim za ronioce. Tropska toplina vode privlači mnoge turiste. Neke od najvažnijih turističkih destinacija u Tajlandskom zalivu su ostrva Ko Samui i Ko Fa Ngan u provinciji Surat Tani, Pataja u provinciji Čonburi, Ča-am u provinciji Fečaburi, Hua Hin u provinciji Pračuap Kiri Kan i Ko Samet u provinciji Rajong.

Poslednjih godina, zaliv je postao poznat po svojim aktivnostima posmatranja kitova, ciljajući na endemske, kritično ugrožene populacije kitova (Edenski kitovi, novoopisani Omurini kitovi, [23] kineski beli delfini i Iravadijski delfini koji pokazuju jedinstveno ponašanje u ishrani) i dugong.[24][25][26] Prvi ga je Miler 1776. klasifikovao kao Trichechus dugon.[27] Pet vrsta morskih kornjača pronađeno je u Tajlandskom zalivu i na Andamanskoj morskoj obali, uključujući maslinaste kornjače, zelene kornjače, kornjače sa kljunom, glavate kornjače i kožne kornjače.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Marine Gazetteer browser”. Marineregions org. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  2. ^ „Thailand, Gulf of”. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 04. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  3. ^ „Marine Gazetteer Placedetails - Gulf of Thailand”. Marineregions org. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  4. ^ „Gulf of Thailand”. Deepseawaters.com. Pristupljeno 7. 6. 2016. 
  5. ^ „Map of Gulf of Thailand, Gulf of Thailand Location Facts, Major Bodies of Water, South China Sea”. World Atlas. Pristupljeno 29. 7. 2018. 
  6. ^ „Gulf of Thailand”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 29. 7. 2018. 
  7. ^ a b Khongchai, Narongsak; Vibunpant, Somchai; Eiamsa-ard, Monton; Supongpan, Mala. „Preliminary Analysis of Demersal Fish Assemblages in Coastal Waters of the Gulf of Thailand” (PDF). Worldfish. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 2. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2015. 
  8. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3 izd.). International Hydrographic Organization. 1953. str. 23. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2020. 
  9. ^ Oceans in the Balance, Thailand in Focus (PDF). Bangkok: Greenpeace Southeast Asia (Thailand). c. 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 09. 2015. g. Pristupljeno 11. 7. 2017. 
  10. ^ Wipatayotin, Apinya (2016-04-04). „Rising sea temps bring coral bleaching to Gulf”. Bangkok Post. Pristupljeno 4. 4. 2016. 
  11. ^ Rujivanarom, Pratch (2018-05-29). „More coral reefs damaged by mass bleaching”. The Nation. Arhivirano iz originala 15. 08. 2022. g. Pristupljeno 2. 6. 2018. 
  12. ^ a b v Thailand State of Pollution Report 2015 (PDF). Bangkok: Pollution Control Department, Ministry of Natural Resources and Environment (Thailand). 2016. ISBN 978-616-316-327-1. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 09. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  13. ^ Oceans in the Balance, Thailand in Focus (PDF). Bangkok: Greenpeace Southeast Asia (Thailand). c. 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 09. 2015. g. Pristupljeno 11. 7. 2017. 
  14. ^ Wipatayotin, Apinya (10. 12. 2017). „Shoring up defences”. Bangkok Post Spectrum. 10 (50). Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  15. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  16. ^ Stemming the Tide: Land-based strategies for a plastic- free ocean (PDF). Ocean Conservancy-McKinsey Center for Business and Environment. septembar 2015. str. 3. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  17. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  18. ^ Thushari, GGN; Senevirathna, JDM; Yakupitiyage, A; Chavanich, S (2017-11-15). „Effects of microplastics on sessile invertebrates in the eastern coast of Thailand: An approach to coastal zone conservation”. Marine Pollution Bulletin. 124 (1): 349—355. PMID 28760587. doi:10.1016/j.marpolbul.2017.06.010. 
  19. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  20. ^ „Thailand rushes to contain oil spill after undersea leak” (na jeziku: engleski). France 24. Agence France-Presse. 27. 1. 2022. 
  21. ^ „Thailand rushes to contain oil spill after undersea leak” (na jeziku: engleski). France 24. Agence France-Presse. 27. 1. 2022. 
  22. ^ Wongcha-um, Panu (29. 1. 2022). Coates, Stephen, ur. „Thai beach declared disaster area after oil spill”. Reuters (na jeziku: engleski). 
  23. ^ „มารู้จักวาฬโอมูระ สัตว์ทะเลในบัญชีสัตว์สงวนชุดใหม่” [Come to know Omura's whale, marine animal in the new reserve animal account]. DMCR (na jeziku: tajski). 2019-05-13. 
  24. ^ „Dugongs and seagrass in Thailand: Present status and future challenges” (PDF). Phuket Marine Biological Center and Department of Marine and Coastal Resources. str. 41—50. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 6. 2016. 
  25. ^ „Conservation of the Dugong (Dugong Dugon) on the Eastern Coast of the Gulf of Thailand” (PDF). Ocean Park Conservation Foundation Aberdeen, Hong Kong & Project Aware, Australia. 1. 5. 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 09. 2015. g. Pristupljeno 7. 6. 2016. 
  26. ^ Marsh, H. et al. (2002). Dugong: status reports and action plans for countries and territories Arhivirano 2007-05-08 na sajtu Wayback Machine. IUCN.
  27. ^ Dugong dugon. The Paleobiology Database. Retrieved on 22 July 2007.
  28. ^ Boonngok, Papitchaya (22. 6. 2009). „Threatened sea turtles have Thai navy for protection”. Reuters. Pristupljeno 11. 8. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tajlandski zaliv na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајландски_залив&oldid=26694281”