Tuvalu

Tuvalu Tuvalu  (engleski)
Zastava Grb
Krilatica: Свемогући Тувалу (tuv. Tuvalu mo te Atua) (engl. Tuvalu for the Almighty)
Himna: Свемогући Тувалу (tuv. Tuvalu mo te Atua) (engl. Tuvalu for the Almighty) Боже, чувај краља!1 (engl. God, Save the King!)
Glavni grad	Funafuti
Službeni jezik	tuvaluanski engleski
Vladavina
Oblik države	Unitarna nepartijska parlamentarna ustavna monarhija
— Kralj	Čarls III
— Generalni guverner	Jakoba Italeli
— Premijer	Enele Sopoaga
Istorija
Nezavisnost	Od Ujedinjenog Kraljevstva 1. oktobra 1978.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	26 km2 (192)
— voda (%)	zanemarljivo
Stanovništvo	‍
— 2017.	11.192 (229)
— gustina	430,46 st./km2
Ekonomija
Valuta	Tuvaluanski dolar, Australijski dolar (AUD)
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +12
Internet domen	‍.tv‍
Pozivni broj	+688
1 Zvanična himna Боже, чувај краља! (engl. God, Save the King), se koristi samo prilikom monarhijskih prilika.

Tuvalu (engl. Tuvalu), poznat i po bivšem imenu Ostrva Elis, je ostrvska država u pojasu Polinezije, u Okeaniji. Sa površinom od 26 км², Tuvalu je četvrta najmanja država na svetu, a manje stanovnika od nje ima samo Vatikan.

Tuvalu se odvojio referendumom 1975. godine od Gilbertovih Ostrva, i stekao nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva. Prevod imena države bi značio Osam koji se drže zajedno. Osam ostrva, od severa prema jugu: Nanumea, Niutao, Nanumaga, Nui, Vaitupu, Nukufetau, Funafuti i Nukulaelau. Od pedesetih godina dvadesetog veka, naseljeno je i deveto ostrvo, Niulakita, usled čega zastava Tuvalua ima devet zvezda.

Geografija

Položaj

Tuvalu nema kopnenih granica, ali se morem graniči sa državama Kiribati, Samoa i Fidži. Površina države iznosi 26 km².

Klima

Klima je topla, tropska, sa malo vremenskih promena u toku godine; prosečna temperatura je oko 30 °C; velika količina padavina sa prosekom oko 350 cm/m² i česte pojave uragana. Snažni cikloni su pogodili ostrva 1894, 1972. i 1990. Najviše padavina ima u novembru i februaru.

Istorija

Ostrva Elis otkrili su Britanci 1765. Od 1890. su britanski protektorat. Zajedno sa Gilbertovim ostrvima su kolonija od 1915. Iz kolonije se izdvajaju 1975. pod imenom Tuvalu, a nezavisnost proglašavaju 1978.

Stanovništvo

Stanovnici Tuvalua su Polinežani koji čine 94% stanovništva, dok na ostrvima Nui žive Mikronežani. Većina stanovnika su pripadnici Hrišćanske crkve Tuvalua (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Život, posebno na udaljenim ostrvima, koncentrisan je na poštovanje religije.

Jezici koji se koriste su tuvaluanski (polinezijski dijalekat), i-kiribati i engleski jezik.

Privreda

Voćarstvo i ribarstvo su glavni ekonomski resursi na ostrvima. Oko 1.000 turista godišnje poseti Tuvalu. Državni prihodi najviše dolaze od filatelije i davanja u zakup internet domena .tv. 1.000 radnika radi na susednom ostrvu Nauru. BDP po stanovniku iznosi oko 1.100$.

Tuvalu u svetu

Tuvalu je članica nekoliko svetskih organizacija: AsDB, Komonvelt nacija, Ujedinjene nacije, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, UNESKO, STO, i druge.

Međunarodni odnosi

Tuvalu održava bliske odnose sa Fidžijem i Australijom. Takođe održava diplomatske odnose sa Republikom Kinom (Tajvan), koja je i jedina država koja ima stalnu ambasadu na ostrvu Tuvalu i jedan je od najvećih donatora finansijske pomoći. Nijedna druga ambasada ne postoji na ostrvima. Ambasador SAD na ostrvu Fidži je akreditovan za diplomatske odnose i sa Tuvaluom.

Godine 2000. Tuvalu je postao punopravni član Ujedinjenih nacija i ima svoju misiju u Njujorku, SAD. Jedan od glavnih prioriteta Tuvalua je globalno zagrevanje i moguć rast nivoa mora. Tuvalu je jedan od glavnih pokretača Kjoto protokola i traži njegovo puno primenjivanje. Takođe je punopravni član Azijske banke za razvoj.

Tuvalu održava dobre odnose sa mikrodržavom Nauru u kojoj je oko trista državljana Tuvalua na privremenom radu.

Administrativna podela

Malobrojno stanovništvo Tuvalua je raštrkano na 9 ostrva, od kojih su 5 atoli. Najmanje ostrvo Niulakita je bilo nenaseljeno sve do 1949. godine kada su se doselili ljudi sa susednog ostrva Niutao.

Lokalne oblasti koje se sastoje od više od jednog ostrva:

1. Funafuti
2. Nanumea
3. Nui
4. Nukufetau
5. Nikulele
6. Vaitupu

Lokalne oblasti koje se sastoje od samo jednog ostrva:

1. Nanumaga
2. Niulakita
3. Niutao

Atol/Ostrvo	Glavno naselje	Zemljišna površina (km²)	Ukupna površina (km²)	Populacija. (c. 2002)	Broj ostrva i ostrvaca	Broj naselja
Atoli
Funafuti	Vajaku	2,40	277	4 492	30	9
Nanumea	Lolua	3,87	22	664	6	5
Nuji	Tanrake	2,83	17	548	21	4
Nukufetau	Savave	2,99	145	586	33	2
Nukulele	Fangaua	1,82	43	393	15	2
Vajtapu	Asau	5,60	10	1 591	9	7
Ostrva
Nanumanga	Tonga	3,00	3,00	589	51)	2
Niulakita	Niulakita	0,40	0,40	35	1	1
Niutao	Kulija	2,53	2,53	663	41)	2
Tuvalu	Vaiaku	25,44	520	9 561	124	34
1) Glavno ostrvo plus sporedna ostrvca i atoli u laguni

Literatura

• Lonely Planet Guide: South Pacific & Micronesia. ISBN 978-1786572189. , by various.
• Chalkley, John (1999). Vaitupu: Two Years on a Remote Polynesian Atoll. Matuku. ISBN 9780953487608. 
• Ells, Philip (2006). Where the Hell is Tuvalu?. Virgin Books. ISBN 978-0753511305. 

Biodiverzitet

• Watling, Dick (2004). A Guide to the Birds of Fiji & Western Polynesia: Including American Samoa, Niue, Samoa, Tokelau, Tonga, Tuvalu, and Wallis-Futuna. Environmental Consultants. ISBN 9789829030047. , Environmental Consultants (Fiji) Ltd; 2nd edition.
• Thaman, R.R. (maj 1992). „Batiri Kei Baravi: The Ethnobotany of Pacific Island Coastal Plants” (PDF). Atoll Research Bulletin, No. 361, National Museum Of Natural History, Smithsonian Institution. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
• Randy Thaman, Feagaiga Penivao, Faoliu Teakau, Semese Alefaio, Lamese Saamu, Moe Saitala, Mataio Tekinene, Mile Fonua (2017). „Report on the 2016 Funafuti Community-Based Ridge-To-Reef (R2R)” (PDF). Rapid Biodiversity Assessment of the Conservation Status of Biodiversity and Ecosystem Services (BES) In Tuvalu. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 05. 2019. g. Pristupljeno 25. 5. 2019. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)

Kultura, običaji i tradicije

• Barkås, Sandra Iren, Alofa – Expressions of Love: Change and Continuity in Tuvalu (2013)
• Brady, Ivan, (1972). Kinship Reciprocity in the Ellice Islands. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza), Journal of the Polynesian Society 81:3, 290–316
• Brady, Ivan (1974). „Land Tenure in the Ellice Islands”. Ur.: Henry P. Lundsaarde. Land Tenure in Oceania. Honolulu: University Press of Hawaii. ISBN 9780824803216. 
• Chambers, Keith Stanley; Chambers, Anne Fauvre (2001). Unity of Heart: Culture and Change in a Polynesian Atoll Society. Waveland Press. ISBN 978-1577661665. 
• Corlew, Laura Kati (maj 2012). The Cultural Impacts of Climate Change (PDF) (PhD). University of Hawaii. Pristupljeno 15. 9. 2016. 
• Kennedy, Donald Gilbert, (1931). Field Notes on the Culture of Vaitupu, Ellice Islands. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza): Thomas Avery & Sons, New Plymouth, N.Z.
• Kennedy, Donald Gilbert (decembar 1953). „Land tenure in the Ellice Islands”. Journal of the Polynesian Society. 64 (4). CS1 održavanje: Format datuma (veza).348–358.
• Koch, Gerd (January 1981). Die Materielle Kulture der Ellice-Inseln [The material culture of Tuvalu]. Institute of Pacific Studies. ASIN B0000EE805.  , Berlin: Museum fur Volkerkunde; The English translation by Guy Slatter, was published as The Material Culture of Tuvalu, University of the South Pacific in Suva (1981) .

Istorija

• Hedley, Charles (1896). „General Account of the Atoll of Funafuti” (PDF). Australian Museum Memoir. 3 (2): 1—72. doi:10.3853/j.0067-1967.3.1896.487. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 03. 2020. 
• Tuvalu: A History (1983) Isala, Tito and Larcy, Hugh (eds.), Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific and Government of Tuvalu.
• Bedford, R., Macdonald, B., & Munro, D., (1980) Population Estimates for Kiribati and Tuvalu, 1850–1900: Review and Speculation, Journal of the Polynesian Society, 89, 199–246.
• Bollard, AE (1981). „The financial adventures of J. C. Godeffroy and Son in the Pacific”. Journal of Pacific History. 16: 3—19. .
• Firth, S (1973). „German Firms in the Western Pacific Islands, 1857–1914”. Journal of Pacific History. 8: 10—28. .
• Geddes, W. H., Chambers, A., Sewell, B., Lawrence, R., & Watters, R. (1982) Islands on the Line, team report. Atoll economy: Social change in Kiribati and Tuvalu, No. 1, Canberra: Australian National University, Development Studies Centre.
• Goodall, N (1954). A history of the London Missionary Society 1895–1945. London: Oxford University Press. 
• Macdonald, Barrie, (1971). „Local Government in the Gilbert and Ellice Islands 1892–1969 – part 1”. Journal of Administration Overseas. 10: 280—293. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Macdonald, Barrie, (1972). „Local Government in the Gilbert and Ellice Islands 1892–1969 – part 2”. Journal of Administration Overseas. 11: 11—27. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Macdonald, Barrie, (2001). Cinderellas of the Empire: Towards a History of Kiribati and Tuvalu. ISBN 982-02-0335-X. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza), Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific, Suva, Fiji. (Australian National University Press, first published 1982).
• Munro, D, Firth, S (1986). „Towards Colonial Protectorates: The Case of the Gilbert and Ellice Islands”. Australian Journal of Politics and History. 32: 63—71. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Maude, H. E., (1949) The Co-operative Movement in the Gilbert and Ellice Islands (Technical Paper No. 1), South Pacific Commission, Sydney.
• Iosefa, Suamalie N. T.; Munro, Doug; Besnier, Niko (1991). Te tala o Niuoku: The German plantation on Nukulaelae Atoll, 1865-1890. Institute of Pacific Studies. ISBN 9820200733. 
• Pulekai A. Sogivalu, (1992). A Brief History of Niutao. Institute of Pacific Studies. ISBN 982020058X. 

Jezik

• „Vaiaso ote Gana, Tuvalu Language Week Education Resource 2016 (New Zealand Ministry for Pacific Peoples)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 07. 03. 2020. g. 
• Besnier, Niko (24. 8. 1995). Literacy, Emotion and Authority: Reading and Writing on a Polynesian Atoll. Cambridge University Press. ISBN 978-0521485395. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Besnier, Niko (2000). Tuvaluan: A Polynesian Language of the Central Pacific. (Descriptive Grammars). Psychology Press. ISBN 978-0415024563. 
• Jackson, Geoffrey W.; Jackson, Jenny (1999). An Introduction to Tuvaluan. Editorips@usp.ac.fj. ISBN 978-9829027023. 
• Jackson, Geoff W., (1994) Te Tikisionale O Te Gana Tuvalu, A Tuvaluan-English Dictionary, Suva, Fiji, Oceania Printers. Te tikisionale o te ʻgana Tuvalu =: A Tuvaluan-English dictionary. Oceania Printers. januar 1994. ASIN B0006F7FNY. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kennedy, Donald Gilbert, (1946). Te ngangana a te Tuvalu – Handbook on the language of the Ellice Islands. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza) Websdale, Shoosmith, Sydney N.S.W.

Muzika i ples

• Christensen, Dieter, (1964). Old Musical Styles in the Ellice Islands. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza), Western Polynesia, Ethnomusicology, 8:1, 34–40.
• Christensen, Dieter, Gerd Koch, (1964). Die Musik der Ellice-Inseln. Berlin: Museum fur Volkerkunde. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Koch, Gerd (2000). Songs of Tuvalu. Prevod: Guy Slatter. Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific. ISBN 978-9820203143. 

Spoljašnje veze

• Tuvalu na sajtu CIA-e Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2006)
• „Zvanična stranica ostrva”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2011. g. 
• Stranica .tv domena
• „Te Kakeega III – National Strategy for Sustainable Development-2016-2020” (PDF). Arhivirano iz originala 31. 12. 2019. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• „Tuvalu”. Arhivirano iz originala 16. 05. 2011. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza) from UCB Libraries GovPubs
• Tuvalu na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Tuvalu profile from the BBC News
• Tuvalu (Vikiatlas)