Копитарево четворојеванђеље
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6c/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5.jpg/220px-%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5.jpg)
Копитарево четворојеванђеље је средњовековно српско јеванђеље са подручја Босне. Јеванђеље је датовано у крај 14. и почетак 15. вијека. Писано је на пергаменту димензија 13,5x19 центиметара, уставним типом ћирилице. Има 225 листова којима је накнадно додат Месецослов исписан на папиру.
Текст јеванђеља је подјељен на Амонијеве и опширне главе које су у цјелини сачуване пред Лукиним и Јовановим јеванђељем, код Марковог јеванђеља недостају наслови посљедних шеснаест глава, а недостаје и почетак Матејевог јеванђеља који је изгубљен. На хоризонталним маргинама писане су напомене када се који дјелови јеванђеља читају. Ознаке за литургију су написане са стране мада их има и унутар јеванђеља. Литургијске биљешке и накнадне измјене текста настале су накнадно у неком од српских манастира, јер се у Месецослову спомиње „нови архиепископ српски“ на листу 230 и „српски нови миротворци“ на листу 230.
Копитарево четворојеванђеље је украшено минијатурама апостола Луке и Јована, симболима јеванђелиста, крилатим волом као симболом Луке, те орлом као симболом Јована; те заставицама изнад садржаја јеванђеља и њихових почетака, те иницијалима на почетку појединих поглавља јеванђеља.
По стилу украса овог рукописа, јеванђеље се повезује са грчким рукописима насталим у јужној Италији током 10. или 11. вијека, а посебно са Athens grec 149 као и са осталим босанским јеванђељима.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Племенито: Борис Радаковић -Копитарево четворојеванђеље Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2020)