Џиновска кожаста корњача
Џиновска кожаста корњача Временски распон: Holocene
| |
---|---|
Dermochelys coriacea | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Reptilia |
Ред: | Testudines |
Подред: | Cryptodira |
Кладус: | Americhelydia |
Породица: | Dermochelyidae |
Потпородица: | Dermochelyinae |
Род: | Dermochelys Blainville, 1816[2] |
Врста: | D. coriacea
|
Биномно име | |
Dermochelys coriacea | |
Синоними[3] | |
Списак синонима
|
Џиновска кожаста корњача (лат. Dermochelys coriacea), позната и као лут је гмизавац из реда Testudines. Она може да живи око 150 година. Она је највећа од свих живих корњача и најтежи некрокодилски рептил, који достиже дужину до 1,8 m (5 ft 11 in) и тежину од 500 kg (1.100 lb).[4][5] То је једина жива врста у роду Dermochelys и породици Dermochelyidae. Лако се може разликовати од других модерних морских корњача по недостатку коштаног оклопа; уместо тога, њен омотач је прекривен масним и флексибилним кожастим ткивом, по чему је и добила име.[6]
Таксономија и еволуција
[уреди | уреди извор]Таксономија
[уреди | уреди извор]Dermochelys coriacea је једина врста у роду Dermochelys. Род, заузврат, садржи јединог постојећег члана породице Dermochelyidae.[7]
Доменико Агостино Вандели је први пут назвао ову врсту 1761. године као Testudo coriacea по животињи уловљеној код Остије коју је папа Климент XIII поклонио Универзитету у Падови.[8] Године 1816, француски зоолог Анри Бленвил сковао је термин Dermochelys. Кожаста корњача је затим рекласификована као Dermochelys coriacea.[9] Године 1843, зоолог Леополд Фитзингер је ставио род у сопствену породицу, Dermochelyidae.[10] Године 1884, амерички природњак Семјуел Гарман описао је ову врсту као Sphargis coriacea schlegelii.[11] Њих двее су затим уједињене у D. coriacea, са статусом сваке подврсте као D. c. coriacea и D. c. schlegelii. Подврсте су касније означена као неважећи синоними за D. coriacea.[12][13]
Уобичајена и научна имена корњаче потичу од кожасте текстуре и изгледа њеног карапакса (Dermochelys coriacea се дословно преводи као „кожаста корњача”). Старија имена укључују и „трупна корњача”.[5][14] Уобичајени називи који укључују „лаута“ и „лут“ пореде седам гребена који се протежу дуж леђа животиње са седам жица на истоименом музичком инструменту.[15] Називе је вероватније изведен из ребрасте полеђине луте која је у облику шкољке.
Еволуција
[уреди | уреди извор]Рођаци савремених кожастих корњача су постојали у релативно истом облику од када су прве праве морске корњаче еволуирале пре више од 110 милиона година током периода креде.[16] Дермохелиди су рођаци породице Cheloniidae, која садржи осталих шест постојећих врста морских корњача. Међутим, њихов сестрински таксон је изумрла породица Protostegidae која је укључивала и друге врсте које нису имале тврд оклоп.[17][18]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста је крајње угрожена и у великој опасности од изумирања.[19]
Опис
[уреди | уреди извор]Достиже дужину преко 2,5 м и тежину око 900 kg.[20][21] Предње ноге су снажне, дугачке и широке, у облику пераја прилагођене пливању у мору. Распон предњих пераја одраслих јединки може да достигне 2,7 м. Задње ноге су такође у облику пераја и поред улоге у кретању, пливању женкама служе и за копање рупа у песку у које ће положити јаја. Коштани оклоп је прекривен кожом црне или тамнобраон боје. На леђној страни оклопа налази се седам гребена, док их на доњој страни има пет. Живе у хладнијим водама него било која друга врста корњача. Захваљујући дебелом слоју уља и масти испод коже и мрежи крвних судова успевају да температуру тела одрже знатно вишом него што је у спољашњој средини.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Јаја су крупна, величине кугле за билијар и једна женка полаже 60 до 100 јаја. После 7 недеља из њих се излегу младунци. Од температуре у гнезду зависиће пол младунаца. На температури од 29,5 °C леже се подједнак број мужјака и женки. Младунци инкубирани на 28,75 °C или нижој температури биће мужјаци, док температура изнад 29,75 °C одређује женски пол.
Младунци су тешки 35-50 g и веома брзо расту тако да за 7-13 година достижу величину одрасле јединке по чему се убрајају међу најбрже растуће рептиле на свету.[22][23]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Ареал врсте Dermochelys coriacea обухвата већи број држава. Врста је присутна у Гвајани, Мексику, Венецуели, Шпанији, Чилеу, Самои, Порторику, Барбадосу, САД, Кини, Аустралији, Бразилу, Колумбији, Италији, Тајланду, Бурми, Малезији, Индонезији, Јужноафричкој Републици, Анголи, Панами, Никарагви, Костарици, Гватемали, Хондурасу, Еквадору, Соломоновим острвима, Фиџију, Папуи Новој Гвинеји, Албанији, Салвадору, Куби, Хаитију, Доминиканској Републици, Светом Винсенту и Гренадинију, Светом Китсу и Невису, Светој Луцији, Суринаму, Антигви и Барбуди, Бахамским острвима, Доминици, Тринидаду и Тобагу, Гваделупу, Мартинику, Француској Гвајани, Бенину, Обали Слоноваче, Еритреји, Гани, Либерији, Мозамбику, Сенегалу, Тогу, Аруби, Гренади, Холандским Антилима, Девичанским острвима, Бахреину и Шри Ланци.[19]
Станиште
[уреди | уреди извор]Врста је присутна на подручју Атлантика, Пацифика, и Индијског океана.
Начин живота
[уреди | уреди извор]Врста Dermochelys coriacea прави гнезда. Храни се скоро искључиво медузама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wallace, B. P.; Tiwari, M.; Girondot, M. (2013). „Dermochelys coriacea”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2013: e.T6494A43526147. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-2.RLTS.T6494A43526147.en. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - ^ а б Rhodin, A. G. J.; van Dijk, P. P.; Inverson, J. B.; Shaffer, H. B. (14. 12. 2010). Turtles of the world, 2010 update: Annotated checklist of taxonomy, synonymy, distribution and conservation status (PDF). Chelonian Research Monographs. 5. стр. 000.xx. ISBN 978-0965354097. doi:10.3854/crm.5.000.checklist.v3.2010. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2010. г.
- ^ Uwe, Fritz; Havaš, Peter (2007). „Checklist of Chelonians of the World” (PDF). Vertebrate Zoology. 57 (2): 174—176. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2010. г. Приступљено 29. 5. 2012.
- ^ „WWF - Leatherback turtle”. Marine Turtles. World Wide Fund for Nature (WWF). 16. 2. 2007. Архивирано из оригинала 2007-10-12. г. Приступљено 9. 9. 2007.
- ^ а б „The Leatherback Turtle (Dermochelys coriacea)”. turtles.org. 24. 1. 2004. Приступљено 15. 9. 2007.
- ^ Thomas, Rosamma (13. 4. 2021). „Indian government's development plans for the Andamans may endanger the world's largest sea turtles”. Scroll.in (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20.
- ^ „Dermochelys coriacea”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Testudo coriacea”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Dermochelys”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Dermochelyidae”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Sphargis coriacea schlegelii”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Dermochelys coriacea coriacea”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ „Dermochelys coriacea schlegelii”. Integrated Taxonomic Information System.
- ^ Dundee, Harold A. (2001). „The Etymological Riddle of the Ridley Sea Turtle”. Marine Turtle Newsletter. 58: 10—12. Приступљено 30. 12. 2008.
- ^ „Giant turtle a captive”. Weekly Times (Melbourne, Vic. : 1869 - 1954). 3. 3. 1954. стр. 40. Приступљено 1. 6. 2017.
- ^ Godfrey, Matthew (2018). „Leatherback Sea Turtle” (PDF). North Carolina Wildlife Profiles. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 09. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2023.
- ^ Haaramo, Miiko (15. 8. 2003). „Dermochelyoidea - leatherback turtles and relatives”. Miiko's Phylogeny Archive. Finnish Museum of the Natural History. Архивирано из оригинала 25. 6. 2007. г. Приступљено 15. 9. 2007.
- ^ Hirayama R. (16. 4. 1998). „Oldest known sea turtle”. Nature. 392 (6677): 705—708. Bibcode:1998Natur.392..705H. S2CID 45417065. doi:10.1038/33669.
- ^ а б Црвена листа (језик: енглески)
- ^ Wood, Gerald (1983). The Guinness Book of Animal Facts and Feats. Guinness Superlatives. ISBN 978-0-85112-235-9.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 05. 2013. г. Приступљено 12. 01. 2017.
- ^ Rimblot F, Fretey J, Mrosovsky N, Lescure J, Pieau C (1985). „Sexual differentiation as a function of the incubation temperature of eggs in the sea-turtle Dermochelys coriacea (Vandelli, 1761)”. Amphibia-Reptilia. 85: 83—92. doi:10.1163/156853885X00218.
- ^ Desvages G, Girondot M, Pieau C (1993). „Sensitive stages for the effects of temperature on gonadal aromatase activity in embryos of the marine turtle Dermochelys coriacea”. General Comparative Endocrinology. 92 (1): 54—61. PMID 8262357. doi:10.1006/gcen.1993.1142.
Литература
[уреди | уреди извор]- Wood, Gerald (1983). The Guinness Book of Animal Facts and Feats. Guinness Superlatives. ISBN 978-0-85112-235-9.
- Rhodin, A. G. J.; van Dijk, P. P.; Inverson, J. B.; Shaffer, H. B. (14. 12. 2010). Turtles of the world, 2010 update: Annotated checklist of taxonomy, synonymy, distribution and conservation status (PDF). Chelonian Research Monographs. 5. стр. 000.xx. ISBN 978-0965354097. doi:10.3854/crm.5.000.checklist.v3.2010. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2010. г.
- Wood, Roger Conant; Johnson-Gove, Jonnie; Gaffney, Eugene S.; Maley, Kevin F. (1996). „Evolution and phylogeny of the leatherback turtles (Dermochelyidae), with descriptions of new fossil taxa”. Chelonian Conservation and Biology. 2: 266—286.
- The Leatherback Turtle: Biology and Conservation. United States, Johns Hopkins University Press, 2015.
- Rake, Jody Sullivan. Leatherback Sea Turtles. United States, Capstone Press, 2012.
- Hirsch, Rebecca E.. Leatherback Sea Turtles: Ancient Swimming Reptiles. United States, Lerner Publishing Group, 2015.