Милета Лесковац (сценограф)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милета Лесковац
Mileta Leskovac, scenograf.jpg
Милета Лесковац, сценограф Српског народног позоришта
Пуно имеМилета Лесковац
Датум рођења(1924-08-21)21. август 1924.
Место рођењаЛалић
  Краљевина СХС
Датум смрти4. октобар 2014.(2014-10-04) (90 год.)
Место смртиНови Сад
  Србија
ЗанимањеСценограф
Активни период1953—1996

Милета Лесковац (Лалић, 1924Нови Сад, 2014), био је сценограф Српског народног позоришта и сликар. Током радног века извео је преко 200 сценографија за драмске, балетске и оперске представе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Лалићу, у Бачкој, 1924. године. Од најранијих дана показивао је склоност ка цртању и сликању.[1]
Године 1948. уписао је Школу примењених уметности у Новом Саду, где му је сценографију предавао професор Владимир Маренић.[2] Како у ово прво време академија није имала своје просторије, практична настава се одржавала у позоришним радионицама, што је умногоме допринело примењеном знању студената који су дане проводили на предавањима и вежбама, а вечери на позоришним представама.[1] Милета Лесковац завршава студије 1953. године у првој генерацији студената. Исте године започео је рад у Српском народном позоришту, у којем је провео цео радни век, до 1989. године. У почетку је радио као сликар-извођач, а одмах потом као сценограф. Прва сценографија коју је извео била је за представу Покондирена тиква у режији Боривоја Ханауске, (1954). године. Два пута је био технички директор СНП-а од 19781980. и 1982. године.

Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ-а).[3]

Примењена уметност[уреди | уреди извор]

Милета Лесковац је у Српском народном позоришту извео око 170 сценографија за драме, опере и балет и још око шездесет на другим сценама.[4] У матичној кући је израдио и четири костимографије. Сценографије му се одликују маштовитошћу, прегледношћу и ефектним решењима простора и углавном су доследно реалистичке или са благим степеном стилизације.[4]

Сценографијом је био у стању да изрази свакојака расположења и у том смислу је сматрао да се до стила представе и сценографије долази кроз кохезију самог дела, затим деловања његовог аутора као и редитеља представе, а у том пољу сценограф треба да истражује и пронађе најбоље сценографско решење.[1]

О стилу и начину рада овог сценографа, Драгослав Васиљевић, аутор књиге о Милети Лесковцу[1], наводи:

Као одличан сликар-извођач и даровити сценограф, проникао је у законитости и тајне позоришног сликарства и сценографије и смело примењивао нове материјале и технологије, увек коректно сарађујући са редитељима. Његове сценографије одишу различитим изазовима, а лирски су доминантни; импресивни су и пуни драматског набоја.

Запажена сценографска остварења[уреди | уреди извор]

У опусу од преко 200 сценографија, као најбоље се издвајају следеће:

Представа Аутор Режија Година
Покондирена тиква, комедија Јован Стерија Поповић Боривоје Ханауска 1954, 1958
Љубав је свему крива, комедија Јован Коњовић Миленко Шуваковић 1954
Путујуће друштво, комедија Стеван Сремац Радослав Веснић 1954
Нора, драма Хенрик Ибзен Јован Коњовић 1955
Кројцерова соната, драма Лав Н. Толстој Јован Коњовић 1956
Војводина, поетска панорама Борислав Михајловић Михиз Јован Коњовић 1956
Да се насмејемо, драма Арман Салакру Радослав Веснић 1956
Оптимистичка трагедија, драма Всеволод В. Вишњевски Димитрије Ђурковић 1957
Тишина шума, драма Жика Гавриловић Димитрије Ђурковић 1958
Власт, комедија Бранислав Нушић Боривоје Ханауска / Лука Дотлић 1958
Парастос у белом, драма Мирослав Антић Боривоје Ханауска 1959
Дванаест гневних људи, драма Реџиналд Роз Лука Дотлић 1959
Аутобиографија, комедија Бранислав Нушић Душан Родић 1960
Три луда дана, комедија Живорад Живуловић Серафим Славољуб Стевановић Раваси 1960
Лаждипажди, панорама Јован Јовановић Змај Дејан Мијач 1960
Избирачица, комедија Коста Трифковић Боривоје Ханауска / Димитрије Ђурковић 1960
Квадратура круга, комедија Валентин П. Катајев Иштван Варга 1962
Господин ловац, водвиљ Жорж Фејдо Михаило Васиљевић 1962
Кир Јања, комедија Јован Стерија Поповић Боривоје Ханауска 1965
Поп Ћира и поп Спира, комедија Стеван Сремац Дејан Мијач 1965
Џандрљиви муж, весело позорје Јован Стерија Поповић Дејан Мијач 1967
Пошто-пото посланик, комедија Коста Трифковић, Богдан Чиплић Миодраг Гајић 1969
Богојављенска ноћ, комедија Вилијам Шекспир Дејан Мијач 1969
Лажа и паралажа, комедија Јован Стерија Поповић Радослав Лазић 1971
Награжденије и наказаније, весела игра Јоаким Вујић Желимир Орешковић 1973
Бела кафа, драма Александар Поповић Бранко Плеша 1990
Сумњиво лице, комедија Бранислав Нушић Дејан Мијач 1994
и др.

Овај списак је преузет из Лексикона драме и позоришта[4], али је допуњен из Васиљевићеве књиге о Младену Лесковцу.[1]

Костимографије у СНП-у[уреди | уреди извор]
  1. Иркутска прича / Алексеј Н. Арбузов; режија: Димитрије Ђурковић; 1961;
  2. Анђео на станици / Јарослав Абрамов; режија: Дејан Мијач; 1966;
  3. Ваљевска подвала / Милован Глишић; режија: Дејан Мијач; 1967. и
  4. Кунинско лето / написао и режирао Милан Тодоров; 1985.
Сценографска гостовања[уреди | уреди извор]

Милета Лесковац је као сценограф гостовао у следећим позориштима: Новосадско позориште - Újvidéki Színház; Народно позориште, Сомбор; Народно позориште, Београд; Југословенско драмско позориште, Београд; Атеље 212, Београд; Македонски народен театар, Скопје; Народно позориште, Сарајево; Хрватско народно казалиште, Загреб; Хрватско народно казалиште, Осијек; Хрватско народно казалиште, Сплит; Словенско народно гледалишче, Марибор; Далас опера, САД; Њујорк Сити опера, САД и Позориште младих, Нови Сад.

Поред рада у професионалним позориштима, Лесковац је стално сарађивао и са аматерским позориштима у: Жабљу, Новом Кнежевцу, Врбасу, Бачком Петровцу, Руском Крстуру, Црвенки, Ковачици, Новом Бечеју, Лалићу, Иригу итд.

Изложбе[уреди | уреди извор]

Милета Лесковац је излагао слике и сценографије самостално и на групним изложбама.[1]

Самосталне изложбе:[уреди | уреди извор]
  1. Изложба слика, уља на платну, Народно позориште, Сомбор, 1957;
  2. Изложба сценографија, Културно пропагандни центар, Кула, 1968;
  3. Изложба сценографија, Народна библиотека, Нови Сад, 1972;
  4. Изложба сценографија: Палета простора и маштања, салон УПИДИВ-а Нови Сад, 1974;
  5. Изложба слика, уље и пастел, Народна библиотека, Жабаљ, 1976. и
  6. Изложба сценографија, Предворје мале дворане Српског народног позоришта, Нови Сад, 1988.
Групне изложбе:[уреди | уреди извор]
  1. Изложба УЛУВ-а, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1958;
  2. Биненбилд од 1954-1964, Цирих;
  3. Изложба: Сценографија и костим у Србији, 1945-1965, Дом ЈНА, Београд;
  4. Излоћба ФОРМА, УПИДИВ, Нови Сад 1965, 1981, 1995;
  5. Међународно тријенале сценографије и костимографије, Стеријино позорје, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1966, 1969, 1972, 1975,1978, 1981. и 1984;
  6. Изложба сценографије и костимографије, Салон примењених уметника, Београд 1966;
  7. Прашки квадријенале сценографије и костимографије, 1967,1971,1975. и 1979;
  8. Мајска изложба, Музеј примењених уметности, Београд, 1971;
  9. Савремена српска сценографија и костим, Галерија Цвијета Зузорић, Београд, 1977.
  10. Сарајевски тријенале примењених уметности, 1978. и
  11. Југословенска изложба, Дортмунд, 1978.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда Среског народног одбора Нови Сад, за сценографију представе Избирачица Косте Трифковића, СНП, 1960;
  • Октобарска награда града Новог Сада за изванредну сценографију позоришног комада Награжденије и наказаније Јоакима Вујића, СНП, 1973;
  • Љубљански оперски фестивал, награда за сценографију опере Набуко Ђузепе Вердија у извођењу Народног позоришта, Београд;
  • Стеријина награда за сценографско остварење представе Бела кафа Александра Поповића, СНП, 1991;
  • Награда на Сусрету војвођанских професионалних позоришта у Вршцу за сценографије представа Фишкал Галантон Петра Грујичића, НП Сомбор; и Сумњиво лице Бранислава Нушића, СНП, 1995;
  • Златна форма УПИДИВ, за сценографију, Сумњиво лице Бранислава Нушића, 1994. и
  • Златна медаља Јован Ђорђевић за дугогодишњи успешни рад у Српском народном позоришту, 1988.
  • Добио је више признања на фестивалима аматерских позоришта Војводине и Србије.
Одликовања[уреди | уреди извор]
  • Медаља заслуге за народ 1947.
  • Орден заслуге за народ са сребрном звездом, 1986.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 ВАСИЉЕВИЋ, Драгослав. Милета Лесковац сценограф, Нови Сад, Српско народно позориште и Стеријино позорје, 1997.
  2. ^ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 13, Лес-Мап / главни уредник Душан Попов, Нови Сад, Новосадски клуб и Прометеј, 1999. стр. 11-13
  3. ^ Leksikon umetnika Vojvodine. Vehovec, Roman. Novi Sad: Vega media. 2001. ISBN 9788683425013. OCLC 62128090. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Jovanović, Raško V. Leksikon drame i pozorišta. Jaćimović, Dejan,. Beograd. ISBN 9788607019991. OCLC 883837997. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]