Насељеници Горње Јабланице (1879-1912)

Из Википедије, слободне енциклопедије

По ослобођењу јужне Србије од Турака, у зиму 1877/78. године, велики простор на подручју Топлице, Добрича, нижих делова Пусте реке и обода Лесковачке котлине, досељавало је српско становништво из Кнежевине Србије (Расина, Жупа, Алексиначко Поморавље, Горњи Тимок, Заплање, Власотинце, Црна Трава, Власиона, Врањско Поморавље) или из оближњих крајева у Турској (Лаб, Дреница, Помбарје, Новобрдска Крива Река, Бујановачко Поморавље, околина Пећи и Призрена, Куманово, околина Скопља и Кратова) и из Бугарске (Зенопоље, Трн, Ћустендил). Подручје Горње Јабланице, узводно од Рујковца, остало је пусто све до друге половине 1879. године.

У јесен 1879. године Јабланички и Косанички срез почеле су насељавати српске. Избеглице са Косова (Крива Река, Лаб) и Метохије (Пећ, Исток, Клина, Кијево).

Први досељеници у Газдару били су војници из редова Краинске војске Тимочког корпуса, који је 1878. ослобађао Горњу Јабланицу. Међу њима су били Лазар Миловановић, Милош Милошевић, Милојко Паунковић, Нина Милошевић, Рајко Илић и Матеја Ивановић, сви из села Бучја и Зубетинца, код Књажевца. Књажевчанима у Газдару, убрзо су се придружили досељеници из Криве Реке, а нешто касније из околине Пећи. Упознавши током рата Горњу Јабланицу, ратни ветерани били су иницијатори насељивања више породица из околине Књажевца. Лазар Миловановић је после био председник Медвеђске општине и народни посланик за Јабланички срез, па је као утицајна личност допринео збрињавању сиромашних и пострадалих досељеничких породица из књажевачког краја. Прво досељавање у Пусто Шилово, Гајтан, Стублу и Реткоцер доводи се у везу и са учешћем црногорских и херцеговачких добровољаца у српско-турским ратовима за ослобођење јужне Србије 1876-1878. године. Добровољац Јово Шуковић-Милошевић (Јововић) са синовима Богданом, Петром и Перком населио је Гајтан. Командант једне добровољачке чете на Јавору Мијајло Јоксимовић био је први насељеник Реткоцера, а Тодор Лукић-Рубежић из Куча, добровољац и поручник српске војске, населио се међу првима у Стубли; Милош Драговић, из Мораче, први је са Савом; Машом и Марком Драговићем први населио Пусто Шилово. Гајтан су 1879. године населили и Радош Радосављевић (Мурат Шуковић), Илија Божовић (Дрпић), Лакић Перовић, сви из Мораче, Ристан Бајић из Добриловане, Беле Петрушић и Матија Туровић (Вујачић) из Дробњака и Никола Ниша Ђуровић из Никшићке Жупе.

Од 1880. године уследило је појачано досељавање становништва у Горњу Јабланицу из разних српских пограничних подручја према Турској и Бугарској (Пољаница, Врањско Поморавље, Пчиња, Крајиште, Власина, Црна Трава, Заплање, Лужница, Трговишки Тимок). Досељавање из Црне Горе и Херцеговине трајало је све до 1911. године. Црногорске и херцеговачке породице насељавале су Јабланички, Косанички, Прокучакчи и Добрички срез у раздобљу 1880,1882,1886,1889,1890 и 1892. године. Веће насељавање било је и 1904., 1905. и 1906. године. У горњој Јабланици било је 30 села црногорско-херцеговачких насељеника смештених уз стару српску границу са Турском. Масовна досељавња потрајала су више од 3 деценије. Створена је у јужној Србији највећа и најкомпактнија црногорско-херцеговачка популација на тлу Краљевине Србије.[1]

Референце[уреди]

  1. Димитријевић, Небојша (2015). Лесковац 101. Лесковац.