Октоих

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Октоих петогласник)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грачанички октох петогласник

Октоих или Осмогласник (грч. Ὀκτώηχος) православна је богослужбена књига, зборник песама посвећених Христовом васкрсењу. Све песме Осмогласника разврстане су према осам црквених гласова - од I до VIII по словенском обележавању. Песме једног гласа певају се током једне седмице, а низ од осам седмица, када се изређају сви гласови осмогласника назива се столп. Циклус почиње прве недеље после Педесетнице првим гласом, и обнавља се до Лазареве суботе.

Поредак променљивих богослужења који је изложен у Октоиху је следећи: недељна служба првог гласа, служба понедељка првог гласа, уторка, среде, четвртка, петка и суботе, затим недељна служба другог гласа, служба понедељка другог гласа, уторка и тако до суботе, затим недељна служба трећег гласа, служба понедељка трећег гласа... и тако даље, истим редом за све седмичне службе свих осам гласова. Певање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се „столп“ (стуб).

Током црквене богослужбене године пева се шест таквих столпова. Певање Октоиха у радне дане почиње од недеље Свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан. [1]

Због обимности садржаја, октоиси су често били дељени у две књиге: октоих првогласник (I-IV глас) и октоих петогласник (V-VIII глас).[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_08.htm ПОЈМОВНИК ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛУЖЕЊА. 7. БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ, Књиге за заједничко богослужење
  2. ^ Душанић (1973). стр. 89-93.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]