Односи Србије и Мађарске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 9: Ред 9:


== Модерни односи ==
== Модерни односи ==
[[Слика:Szentendre4.jpg|десно|мини|200п|[[Сент Андреја]]]]
[[Датотека:Szentendre4.jpg|десно|мини|200п|[[Сент Андреја]]]]


Током [[Распад СФРЈ|распада Југославије]], Мађарска се држала неутралном и својим потезима није распиривала даље ширење конфликата.
Током [[Распад СФРЈ|распада Југославије]], Мађарска се држала неутралном и својим потезима није распиривала даље ширење конфликата.


Мађарска је 29. по реду држава која је признала независност [[Република Косово|Косова]], а то је учинила [[19. март]]а [[2008]]., заједно са [[Хрватска|Хрватском]] и [[Бугарска|Бугарском]].<ref>{{cite news | url = http://www.vlada.hr/hr/naslovnica/priopcenja_za_javnost/2008/ozujak/zajednicka_izjava_vlada_republike_hrvatske_madarske_i_bugarske_o_najavi_priznanja_kosova| title = -{Zajednička izjava vlada Republike Hrvatske, Mađarske i Bugarske o najavi priznanja Kosova}- | publisher = Влада Републике Хрватске | date = 19. 3. 2008. | accessdate = 29. 6. 2013 | language = хрватском}}</ref>
Мађарска је 29. по реду држава која је признала независност [[Република Косово|Косова]], а то је учинила [[19. март]]а [[2008]]., заједно са [[Хрватска|Хрватском]] и [[Бугарска|Бугарском]].<ref>{{cite news | url = http://www.vlada.hr/hr/naslovnica/priopcenja_za_javnost/2008/ozujak/zajednicka_izjava_vlada_republike_hrvatske_madarske_i_bugarske_o_najavi_priznanja_kosova| title = -{Zajednička izjava vlada Republike Hrvatske, Mađarske i Bugarske o najavi priznanja Kosova}- | publisher = Влада Републике Хрватске | date = 19. 3. 2008. | accessdate = 29. 6. 2013. | language = хрватском}}</ref>


У Мађарској живи око 7.000 Срба, а у Србији живи око 300.000 Мађара.
У Мађарској живи око 7.000 Срба, а у Србији живи око 300.000 Мађара.
Ред 87: Ред 87:


== Види још ==
== Види још ==
*[[Спољни односи Србије]]
* [[Спољни односи Србије]]


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Wikinewscat|Односи Србије и Мађарске}}
{{Wikinewscat|Односи Србије и Мађарске}}
*[http://budapest.mfa.gov.rs/index.php?option=content&task=view&id=101&Itemid=217 Амбасада Републике Србије у Будимпешти]
* [http://budapest.mfa.gov.rs/index.php?option=content&task=view&id=101&Itemid=217 Амбасада Републике Србије у Будимпешти]
*[http://www.hunemblg.hu/sr_index.php Амбасада Републике Мађарске у Београду]
* [http://www.hunemblg.hu/sr_index.php Амбасада Републике Мађарске у Београду]




Верзија на датум 14. октобар 2013. у 09:55

Односи Србија-Мађарска
Map indicating locations of Мађарска and Србија

Мађарска
Србија

Односи Србије и Мађарске су успостављени 21. новембра 1882. Србија има амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, а Мађарска има амбасаду у Београду и кознулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 151 km.

Историја односа

Контакти започињу досељавањем мађарских племена у Панонију око 10. века. У прво време, то је био период наизменичних сукоба и сарадње. Борили су се међусобно за превласт на Балкану, али и заједнички ратовале против Византије, Бугарске, Млетака и Турака. Српска принцеза Јелена Вукановић, ћерка Уроша I Вукановића, била је супругом мађарског краља Беле II, док је жена краља Драгутина била мађарска принцеза, краљица Каталина. Постојало је и још много других брачних веза на нижем нивоу племства. Продором Турака, велики број Срба бежи у Угарску и Мађари и Срби заједничким снагама ратују против турске најезде (види Јанош Хуњади). То је период српско-мађарске сарадње и суживота (види Сент Андреја). Односи између Срба и Мађара ће се покварити тек средином 19. века (види Српска револуција 1848—1849.).

У оба светска рата, Србија и Мађарска су биле на супротстављеним странама. Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Србија је остварила значајно територијално проширење на рачун Мађарске (види Војводина). Након сукоба у Другом светском рату, у обе земље се формира комунистички режим. Током Мађарске револуције 1956. тадашња Југославија је пружала подршку револуционарима.

Модерни односи

Сент Андреја

Током распада Југославије, Мађарска се држала неутралном и својим потезима није распиривала даље ширење конфликата.

Мађарска је 29. по реду држава која је признала независност Косова, а то је учинила 19. марта 2008., заједно са Хрватском и Бугарском.[1]

У Мађарској живи око 7.000 Срба, а у Србији живи око 300.000 Мађара.

Две земље повезује један од главних европских коридора - река Дунав.

Бивши мађарски председник, Ласло Шојом је, 13. марта 2010., изјавио да су права мањина у Србији „за пример“ другима и да је задовољан тиме што у Србији не постоје закони који би спречавали Мађаре да користе свој језик и да уче децу њиме у школама.[2]

Односи између двају земаља су се побољшали када је, 21. јуна 2013. године, Народна скупштина Републике Србије усвојила декларацију о осуди злочина над Мађарима 1944. и 1945. године.[3] 26. јуна, председник Мађарске, Јанош Адер, извинио се за све ратне злочине над невиним Србима које су починили Мађари.[4] Истог дана, председник Србије, Томислав Николић, и Јанош Адер одали су пошту жртвама српске и мађарске националности.[5] Неки од посланика Народне скупштине Србије изразили су сумњу да је овај потез искрених намера, а да је разлог за доношење декларације био добијање политичких поена пред седницу Савета министара ЕУ на којој би се одлучило да ли ће Европска унија отворити приступне преговоре са Србијом.[3]

Поређење

Мађарска Мађарска Србија Србија
Становништво 9.905.596 7.498.001 (без КиМ)
Површина 93.028 km² 88.361 km²
Густина насељености 106,48/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Будимпешта Београд
Највећи град Будимпешта - 1.702.297 (2.475.740 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Мађарски Српски
Вероисповест 51,9% Католицизам, 18,9% Протестантизам ,
3,6% остали хришћани, 25,63% остали 		84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 92,3% Мађари, 1,9% Роми, 5,8% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални) 19,800 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Слике

Види још

Спољашње везе

Викиновости имају новости везане за чланак:


  1. ^ „Zajednička izjava vlada Republike Hrvatske, Mađarske i Bugarske o najavi priznanja Kosova” (на језику: хрватском). Влада Републике Хрватске. 19. 3. 2008. Приступљено 29. 6. 2013. 
  2. ^ „Solyom commends minority rights in Serbia” (на језику: енглески). b92.net. 13. 3. 2010. Приступљено 29. 6. 2013. 
  3. ^ а б „Мађарски председник се извинио за ратне злочине над невиним Србима”. Радио-телевизија Војводине. 21. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
  4. ^ „Усвојена декларација о осуди злочина над Мађарима 1944-1945.”. Радио-телевизија Војводине. 26. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
  5. ^ „Српско-мађарско помирење у Чуругу, после 70 година”. Радио-телевизија Војводине. 26. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Мађарске&oldid=8436398”