Први индокинески рат
Први индокинески рат | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Индокинеских ратова током Хладног рата | |||||||||||
Јединица Француске легије странаца патролира облашћу под контролом комуниста. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Француска Унија • Француска (1945—1954) • Француска Индокина (1946—1953) • Држава Вијетнам (1949—1954) • Камбоџа (1953—1954) • Лаос (1949—1954) Уз подршку: Сједињене Државе[1] (1950—1954) |
Северни Вијетнам Народна Република Кина Совјетски Савез[тражи се извор] | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Француски експедициони корпус • Филип Леклер де Отклок (1945—1946) • Жан Етјен Вали (1946—1948) • Роже Блезо (1948—1949) • Марсел Карпентије (1949—1950) • Жан де Латр де Тасињи (1950—1951) • Раул Салан (1952—1953) • Анри Навар (1953—1954) Вијетнамска народна армија • Нгујен Ван Хинх (1950—1954) |
Хо Ши Мин, Во Нгујен Ђап Суфанувонг | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
Француска Унија: 190.000 Локалне помоћне снаге: 55.000 Држава Вијетнам: 150.000[5] Укупно: ~400.000 |
125.000 редовни, 75.000 регионални, 250.000 народне снаге/нередовни[6] Укупно: 450.000 | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
Француска Унија: 75.581 мртвих, 64.127 рањених, 40.000 заробљених Држава Вијетнам: 419.000 мртвих, рањених или заробљених[7] Укупно: ~560.000+ мртвих, рањених или заробљених |
Комбиновано укупно: 300.000+ мртвих, 500.000+ рањених, 100.000+ заробљених Укупно: 900.000+ мртвих, рањених или заробљених | ||||||||||
150.000+ цивила убијено[8] |
Први индокинески рат (познат и као Француско-индокинески рат) је трајао од 1946. до 1954. у југоисточној Азији између Француске и покрета отпора Вијетмин под вођством Хо Ши Мина.
Позадина
Почетак двадесетог века Вијетнам је дочекао као колонија Републике Француске (такозвана Француска Индокина). Француска је поред свог језика и културе донела и католичку религију, која се касније испоставила као велики проблем. Током четрдесетих година двадесетог века Јапан је заузео Вијетнам, протерао Французе али и завео још већи терор над Вијетнамцима. У том периоду је основан покрет отпора који је предводио Хо Ши Мин, шеф Комунистичке партије Вијетнама. Парадоксално, Вијетконгу су оружје и опрему допремали Американци. Након пораза Јапанске царевине, 2. септембра 1945. Вијетнам је прогласио независност али га је Француска поново окупирала. Новембра 1946, Хо Ши Мин је отишао у Париз на разговоре о француском повлачењу из Вијетнама, али је Француска одбила било какво повлачење, тако да је почео рат.
Рат
У прво време Вијетмин је вршио саботаже и организовао штрајкове који су онемогућавали нормалан живот окупаторима из Европе. Након победе кинеске револуције 1949. уз подршку коју је пружио Мао Це Дунг, створили су се услови за несметано снабдевање оружјем из земаља социјалистичког света тако да је Вијетмин постао права војска која је 1952. у децембру заузела долину Дијен Бијен Фу, чиме се француска војска у Вијетнаму нашла одсечена од остатка својих трупа у Индокини. Французи су без већих проблема вратили долину у своје руке и изградили тамо базу. Тиме су Французи упали у клопку јер је Вијетмин у децембру 1952. припремио а 13. марта 1954. започео акцију уништавања француске базе. Борбе које су том приликом вођене су познате под именом битка за Дијен Бијен Фу. До 17. марта у бази је погиниуло 2.500 Француза. Аеродром у долини потпуно је онеспособљен 28. марта 1954. а 30. марта база је остала без веза са спољашњим светом. 7. маја у 17:30 база Дијен Бијен Фу је пала у руке Вијетмина. Овај пораз је имао снажан утицај на Французе, који су се на крају повукли из Индокине.
Независност Вијетнама
У таквим условима омогућено је и потпуно осамостаљење па је Хо Ши Мин 11. октобра 1954. године у Ханоју прогласио Демократску Републику Вијетнам а на југу је исте године проглашена Република Вијетнам. Ово је довело до грађанског рата у који су се опет умешали спољни фактори што је довело до присилне деобе земље. 8. маја 1957. договором између САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Совјетског Савеза Вијетнам је подељен 17. паралелом на Северни и Јужни Вијетнам. Председник Јужног Вијетнама се исте године сусрео са америчким председником Двајтом Ајзенхауером тражећи заштиту и гранције САД да ће режим у Сајгону опстати.
Види још
Референце
- ^ Француска одаје почаст пилотима ЦИА, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Dalloz 1987, стр. 129–130, 206.
- ^ Dalloz 1987, стр. 129–130.
- ^ Амерички државни секретар Џон Фостер Дулс о паду Дијен Бијен Фуа, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Windrow 1998, стр. 11
- ^ Windrow 1998, стр. 23.
- ^ France's world newspaper, 15-7-1954
- ^ Smedberg 2008, стр. 88.
Литература
- Smedberg, Marco (2008). Vietnamkrigen 1880-1980. Historiska media. стр. 88. ISBN 978-91-85507-88-7.
- Windrow, Martin (1998). The French Indochina War 1946–1954 (Men-At-Arms, 322). London: Osprey Publishing. стр. 11. ISBN 978-1-85532-789-4.
- Dalloz, Jacques (2006). Dictionnaire de la Guerre d'Indochine: 1945-1954. Armand Colin. ISBN 978-2-200-27941-7.
Спољашње везе
- (језик: француски) VIÊTNAM: La première Guerre 1945-1954 (1) документарни филм
- (језик: француски) VIÊTNAM: La première Guerre 1945-1954 (2) документарни филм