Минхенски псалтир
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Minhenski_psaltir1.jpg/250px-Minhenski_psaltir1.jpg)
Минхенски псалтир (још и Српски псалтир, Минхенски буквар, Минхенски абецедар) (нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) је настао крајем 14. века[тражи се извор] и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века.[тражи се извор] Рађен је или за кнеза Лазара (1371—1389) или за његовог сина Стефана (1389—1427) и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm, од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре. Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом, а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из Минхена.
Ово дело важно је за словенску палеографију јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика српске редакције старословенског језика.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0.jpg/220px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BC_%D0%BA%D1%9A._2022.%2C_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.jpg/220px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%2C_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BC_%D0%BA%D1%9A._2022.%2C_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.jpg)
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427—1456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава[тражи се извор].Патријарх српски Пајсије I (1614—1647) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629. године. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04. 1941. године. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу, а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић, 1906. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Facsimiles of Illuminated Manuscripts in Special Collections The Serbian Psalter”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2010. г. Приступљено 24. 05. 2010. (језик: енглески)
- Епископ Сергије у посети Баварској државној библиотеци (СПЦ, 22. јануар 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јануар 2016)
- Digitalna verzija (2016).[мртва веза]