Пол Њуман

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Paul Newman)
Пол Њуман
Њуман 1958. године
Лични подаци
Пуно имеПол Ленард Њуман
Датум рођења(1925-01-26)26. јануар 1925.
Место рођењаШејкер Хајтс, Охајо, САД
Датум смрти26. септембар 2008.(2008-09-26) (83 год.)
Место смртиВестпорт, Конектикат, САД
Породица
СупружникЏеки Вити (1949—1958)
Џоана Вудвард (1958—2008)
newmansown.com/our-founder
Веза до IMDb-а

Пол Ленард Њуман (енгл. Paul Leonard Newman; Шејкер Хајтс, 26. јануар 1925Вестпорт, 26. септембар 2008) био је амерички глумац, режисер, продуцент, предузетник, возач ауто-трка и хуманитарац. У својој каријери награђиван је наградама као што су Оскар, Златни глобус, Удружење филмских глумаца, Еми, као и многим почасним наградама и признањима. Оснивач је компаније Newman's Own, из које донира цели профит и прилоге у добротворне сврхе. До маја 2007. године ове донације су премашиле 220.000.000 долара. Њуман је преминуо од рака плућа у свом дому у Вестпорту (Конектикат).

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Рођен је у Шејкер Хајтсу (предграђе Кливленда), као син Терезе (рођене Фецер или Фецко; слч. Terézia Fecková)[1][2] и Артура Самјуела Њумана који је водио продавницу спортске опреме.[3][4] Његов отац је био јеврејске а мајка католичке вероисповести. Мајка му је била Словакиња, рођена у Птичју (бивши Peticse) у тадашњој Аустроугарској (садашња Словачка).[5][6][2] Њуман се изјашњавао као јевреј, наводећи да је то „већи изазов”.[7] Његова мајка Тереза је радила у продавници свог мужа Артура док је одгајала Пола и његовог брата Артура млађег (који је касније постао продуцент).[8]

Њуман је показао рани интерес за глуму, у чему га је његова мајка охрабривала. Са седам година је имао свој глумачки деби у школској продукцији која се звала Робин Худ. Матурирао је на Средњој школи Шејкер Хајтс 1943. године, а касније је похађао Универзитет Охајо у Атенсу (Охајо) где се придружио братству Фи капа тау.[8]

Филмска каријера[уреди | уреди извор]

Њуман у филму Мачка на усијаном лименом крову

На Бродвеју је дебитовао у комаду Вилијама Инџа Пикник заједно са глумицом Ким Стенли. Потом је наступао у драмама Сати очаја и Слатка птица младости са глумицом Џералдином Пејџ. Године 1962. заиграо је и у филмској верзији Слатке птице младости поново са Џералдином Пејџ.

Његов први филм је био Сребрни путир (1954), да би касније уследиле критичарски хваљене улоге у филмовима: Неко тамо горе ме воли (1956), као боксер Роки Гразијано; Мачка на усијаном лименом крову (1958), где је играо са Елизабет Тејлор; и Млади из Филаделфије (1959), са Барбаром Раш и Робертом Воном.

Њуман се појавио на аудицији заједно са Џејмсом Дином за филм Источно од раја (1955). Дин је добио улогу Кала Траска док је улога Арона Траска, првобитно намењена Њуману, додељена Ричарду Давалосу. Исте године играо је заједно са Евом Мари Сејнт и Френком Синатром у представи Торнтона Вајлдера Наш град. Представа је приказана уживо и у боји преко телевизије.

Њуман је био један од неколико глумаца који је успешно наставио каријеру из 50-их у 60-им и 70-им. Његова бунтовничка личност била је прихваћена и у следећим генерацијама. Његови познатији филмови 60-их и 70-их су: Егзодус (1960), Хазардер (1961), Хад (1963), Покретна мета (1966), Хомбре (1967), Хладноруки кажњеник (1967), Паклени торањ (1974), Сурова игра (1977) и Пресуда (1982). Сарађивао је са глумцем Робертом Редфордом и режисером Џорџом Ројом Хилом у филмовима Буч Касиди и Санденс Кид (1969) и Жаока (1973). Највише је сарађивао са супругом, глумицом Џоаном Вудвард и то у филмовима Дуго топло лето (1958), Окупите се око заставе, момци! (1958), С терасе (1960), Париски блуз (1961), A New Kind of Love (1963), Winning (1969), WUSA (1970), The Drowning Pool (1975), Хари и син (1984) и Господин и госпођа Бриџ. Такође, заједно су играли и у мини-серији Empire Falls, али нису имали заједничких сцена.

Двадесетпет година након филма „Хазардер” (1961), у коме је играо Едија Фелсона, репризирао је исту улогу у филму Мартина Скорсезеа Боја новца. За улогу у овом филму је награђен Оскаром за најбољег главног глумца.

Године 2003. је поновио улогу у представи Our Town па је номинован за награде Тони и Еми. Његова последња филмска улога на екрану је била улога шефа мафије Џона Рунија у филму Пут без повратка где је играо заједно са Томом Хенксом. Након тога је позајмио глас у анимираном филму Cars а био је и наратор у филму Дејл, који говори у легендарном NASCAR возачу Дејлу Ернхарту.

Њуман се повукао из глумачког посла 25. маја 2007. године са образложењем да не може да настави да глуми на нивоу на којем би он хтео.

Бракови и породица[уреди | уреди извор]

Њуман се женио два пута. Његов први брак је био са Џеки Вити са којом је био у браку од 1949. до 1958. године. Са Вити је имао сина Скота и две кћерке Сузану Кендал и Стефани. Његов син, Скот Њуман, који се појавио у филмовима Breakheart Pass, Паклени торањ и Fraternity Row, преминуо је од предозирања дрогом. Након тога, Пол Њуман је у сећање на свог сина основао Центар Скота Њумана за зависнике од дроге. Сузана прави документарне филмове, а и глумица је, како у позоришту тако и на филму. Била је копродуцент у Њумановам филму The Shadow Box, за кога је номинована за награду Еми.

Његов други брак је био са глумицом Џоаном Вудвард с којим се венчао 29. јануара 1958. године. Са њом има три кћерке Еленор „Нел” Терезу (1959), Мелису „Лизи” Стјуарт (1961) и Клер „Клеу” Оливију (1965). Његова кћерка Еленор (у филму потписана као Нел Потс) је играла једну од главних улога поред своје мајке у филму кога је Њуман режирао, филм се звао Утицај гама-зрака на сабласне невене.

Живео је далеко од холивудског окружења у Вестпорту (Конектикат), где је био посвећен својој супрузи и породици. Када су га питали како успева да буде веран супрузи, одговорио је: „Зашто ићи напоље по хамбургер, када можеш имати одрезак код куће.”

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Српски назив Оригинални назив Улога
Глумац
1954. Сребрни путир The Silver Chalice Базил
1956. Неко тамо горе ме воли Somebody Up There Likes Me Роки Гразијано
Мучење The Rack капетан Едвард В. Хол млађи
1957. Прича о Хелен Морган The Helen Morgan Story Лари Мадукс
Док не исплове Until They Sail капетан Џек Хардинг
1958. Дуго топло лето The Long, Hot Summer Бен Квик
Леворуки револвераш The Left Handed Gun Били Кид
Мачка на усијаном лименом крову Cat on a Hot Tin Roof Брик Полит
Окупите се око заставе, момци Rally 'Round the Flag, Boys! Хари Банерман
1959. Млади из Филаделфије The Young Philadelphians Ентони Џадсон Лоренс
1960. С терасе From the Terrace Дејвид Алфред Итон
Егзодус Exodus Ари Бен Канан
1961. Хазардер The Hustler Еди Фелсон
Париски блуз Paris Blues Рам Боуен
1962. Слатка птица младости Sweet Bird of Youth Чанс Вејн
Авантуре младог човека Hemingway's Adventures of a Young Man Ад Франсис, Батлер
1963. Хад Hud Хад Банон
A New Kind of Love Стив Шерман
The Prize Ендру Крејг
1964. What a Way to Go! Лари Флинт
The Outrage Хуан Караско
1965. Lady L Арманд Денис
1966. Покретна мета Harper Лу Харпер
Поцепана завеса Torn Curtain проф. Мајкл Армстронг
1967. Хомбре Hombre Џон Расел
Хладноруки кажњеник Cool Hand Luke Лук Џексон
1968. Тајни рат Харија Фрига The Secret War of Harry Frigg редов Хари Фриг
1969. Паклена стаза Инидијанаполиса Winning Френк Капјуа
Буч Касиди и Санденс Кид Butch Cassidy and the Sundance Kid Буч Касиди
1970. WUSA Рајнхарт
1971. Sometimes a Great Notion Хенк Стампер
1972. Џепарац Pocket Money Џим Кејн
Живот и време судије Роја Бина The Life and Times of Judge Roy Bean Рој Бин
1973. Човек из Аустралије The MacKintosh Man Џозеф Рирден
Жаока The Sting Хенри Гондорф
1974 Паклени торањ The Towering Inferno Даг Робертс
1975. The Drowning Pool Лу Харпер
1976. Бафало Бил и Индијанци Buffalo Bill and the Indians Вилијам Ф. „Бафало Бил” Коди
1977. Сурова игра Slap Shot Реџи „Реџ” Данлоп
1979. Квинтет Quintet Есекс
1980. Кад је крај близу When Time Ran Out... Хенк Андерсон
1981. Fort Apache the Bronx Мерфи
Без пакости Absence of Malice Мајкл Колин Галагер
1982. Come Along with Me
Пресуда The Verdict Френк Галвин
1984. Хари и син Harry and Son Хари Кич
1986. Боја новца The Color of Money Еди Фелсон
1989. Дебељко и малиша Fat Man and Little Boy генерал Лесли Р. Гроувс
Blaze Ерл К. Лонг
1990. Господин и госпођа Бриџ Mr. and Mrs. Bridge Волтер Бриџ
1993. La Classe américaine Дејв
1994. Велики скок The Hudsucker Proxy Сидни Џ. Масбергер
Скоро савршен човек Nobody's Fool Доналд Џ. „Сали” Саливан
1998. Сумрак Twilight Хари Рос
1999. Порука у боци Message in a Bottle Доџ Блејк
2000. Где је лова Where the Money Is Хенри Манинг
2002. Пут без повратка Road to Perdition Џон Руни
2003. Наш град Our Town Позоришни продуцент
2005. Empire Falls Макс Роби
Magnificent Desolation: Walking on the Moon 3D Дејв Скот
2006. Cars Док Хадсон
2007. Дејл Dale приповедач
Режисер и продуцент
1968. Рејчел, Рејчел Rachel, Rachel режисер
1969. Butch Cassidy and the Sundance Kid извршни копродуцент (непотписан)
Winning извршни копродуцент (непотписан)
1970. WUSA копродуцент
1971. Никад не попуштај Sometimes a Great Notion режисер и извршни копродуцент
Могли би бити дивови They Might Be Giants продуцент
1972. Утицај гама-зрака на сабласне невене The Effect of Gamma Rays on Man-in-the-Moon Marigolds режисер и продуцент
Живот и време судије Роја Бина The Life and Times of Judge Roy Bean извршни копродуцент (непотписан)
1980. The Shadow Box режисер
1984. Хари и син Harry & Son режисер и продуцент
1984. Стаклена менажерија The Glass Menagerie
2005. Empire Falls продуцент

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lax 1996.
  2. ^ а б Morella 1988
  3. ^ Paul Newman Biography (1925–). - FilmReference.com.
  4. ^ Ancestry of Paul Newman Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2008). Genealogy.com.
  5. ^ Hamill, Denis (7. 3. 1998). „Paul Newman, A Big Gun at 73”. Buffalo News. Приступљено 8. 3. 2008.
  6. ^ Ptičie Resumé Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2008). Obecný úrad Ptičie.
  7. ^ Skow, John (6. 12. 1982). „Verdict on a Superstar” Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2010). TIME.
  8. ^ а б Paul Newman biography Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2007). Tiscali.co.uk.com.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]