Јасеница (Неготин)

Јасеница
Јасеница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	581
Географске карактеристике
Координате	44° 15′ 00″ С; 22° 25′ 35″ И / 44.25° С; 22.426333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	132 m
	Јасеница Јасеница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19332
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Јасеница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 355 становника (према попису из 2011. било је 511 становника, према попису из 2002. било је 581 становника, према попису из 1991. било је 772 становника).

Положај села

Јасеница је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 километара северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 180 метара надморске висине, на долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 15’ 00”, источна географска дужина 22° 25’ 58”, а површина атара 2.746 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.

Мањи део сеоског атара је на десној, а већи на левој страни највеће реке у Крајини, која је, по имену овог села, названа Јасеничка река. Куће су удаљене од Јасеничке реке, по странама њене леве притоке Селског потока, који их не плави, јер тече дубоком јаругом и има мало воде.^[1]

Историја

Претпоставља се да назив насеља потиче из шумадијског краја, Јасеница и да су се оснивачи села населили из села Буковица код данашње Велике Плане. Прво насеље је било формирано на месту званом Старо Селиште (где се данас налазе Штубичке пивнице), затим на месту Селиште поред Јасеничке реке, да би потом (због страдања од поплаве) било премештено на данашњу локацију.

Кроз историју се помиње више пута: 1530. године (са 30 кућа), 1736. под именом Есеница, 1784. као Jassenicza, 1846. године (са 113 кућа) и 1866. године (са 154 куће). Данашње насеље је подељено на две главне физиономске целине које су сеоским потоком одвојене на Северну и Јужну страну.

На аустријској карти Темишварски Банат на десној страни Јасеничке реке постоји знак за насељено место али није забележено његово име. Године 1807. помиње се кнез „Ђулашин Јасеница“ а 1811. године поново село Есеница, како и данас мештани обично изговарају име свога села. Године 1846. Јасеница је имала 113, 1866. 154, а 1924. 246 кућа.^[2]

Након Првог светског рата у Јасеници су живеле следеће породице: Цуркићи (слава Свети Трифун), Перункићи и Радићи (слава Свети Андреја), Буклијачићи (слава Свети Андреја), Јанкуловићи и Гушачићи (слава Ђурђевдан), Белобречићи (слава Свети Јован), Купиничићи (слава Свети Јован), Бељићи (слава Ђурђевдан), Јелкићи (слава св. Јован), Паларчићи (слава Јован), Матићи, Најдановићи и Кривуљчевићи (слава Ђурђевдан), Инђићи (слава Свети Василије), Караџићи (слава Свети Јован), Богданчићи (слава Свети Никола), Дујкићи (слава Петковица), Миљковићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Петковица), Милосављевићи (слава Свети Петка Параскева), Милићи (слава Свети Трифун), Стојановићи (слава Ђурђевдан), Томићи (слава Ђурђевдан), Мијајловићи (слава Свети Андреја), Перишићи (слава Свети Арханђео) и Ђорђевићи (слава Свети Никола).^[3]

Православна црква Вазнесења Господњег, чији дан је црквена слава и заветина насеља, подигнута је 1895. године.

Становништво насеља је српско, православно и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.

Године 1921. Јасеница је имала 246 кућа и 1.230 становника, 1948. 261 кућу и 1.149 становника, а 2002. године 225 кућа и 577 становника.

Основна школа у насељу постоји од 1871. године. Школске 2006/2007. године имала је 20 ученика. Земљорадничка задруга у Јасеници основана је 1930. године, задружни Дом је почео да се гради 1948. године, а електрификација насеља урађена 1956. године. Асфалтни пут насеље добија 1975, а телефонске везе са светом 1981. године.

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Јасеници је живело 355 становника што је за 156 мање у односу на 2011. када је на попису било 511 становника. У насељу живи 317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,55 година (50,03 код мушкараца и 52,98 код жена).^[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 136 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61 а према истом попису у насељу има 238 стамбених јединица од којих је 136 насељених.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.149
1953.	1.130
1961.	1.115
1971.	994
1981.	850
1991.	772	734
2002.	581	627
2011.	511
2022.	355

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	572	98,45%
Муслимани	1	0,17%
Македонци	1	0,17%
Југословени	1	0,17%
непознато	2	0,34%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	16	12
80+	9	17
75—79	16	21
70—74	27	25
65—69	30	30
60—64	15	17
55—59	16	20
50—54	19	18
45—49	20	15
40—44	23	8
35—39	16	16
30—34	16	15
25—29	14	17
20—24	12	6
15—19	8	13
10—14	18	11
5—9	15	15
0—4	9	6
Просек :	46,1	49,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	261	252	249	235	217	203	172

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	28	44	29	21	21	19	5	5	0	0	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	257	52	162	28	15	0
Женски	250	32	152	50	14	2
УКУПНО	507	84	314	78	29	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	142	76	0	0	21
Женски	84	62	0	0	4
УКУПНО	226	138	0	0	25
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	4	10	4	11
Женски	1	0	6	1	1
УКУПНО	4	4	16	5	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	1	1
Женски	1	1	1	0	5
УКУПНО	1	1	5	1	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	3
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	3

Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин

Референце

^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 212.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213,214.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 462. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 212.

[2] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213.

[3] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213,214.

[4] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 23.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 462. ISBN 978-86-6161-230-5.

[5] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице