Кропоткин
| Кропоткин Кропоткин | |
|---|---|
.JPG) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Кавкаски рејон |
| Основан | 1879. |
| Статус града | 1921. |
| Стара имена | до 1921 − хутор Романовски |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 79.152 |
| — густина | 801,95 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 00″ С; 40° 34′ 00″ И / 45.433333° С; 40.566667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 80 m |
| Површина | 98,70 km2 |
.svg)  Кропоткин Кропоткин на карти Русије | |
.svg) Кропоткин Кропоткин на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 352380−359396 |
| Позивни број | (+7) 86138 |
| ОКАТО код | 03 414 |
| ОКТМО код | 03 618 101 101 |
| Веб-сајт | |
| http://www.gorod-kropotkin.ru/ | |
.png)
.png)
Кропоткин (рус. Кропоткин) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на истоку Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Кавкаском рејону чији је уједно и административни центар.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у граду је живело 79.152 становника и град Кропоткин се налазио на шестом месту по броју становника у Покрајини.
Географија[уреди | уреди извор]
Град кропоткин се налази у источном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу њеног Кавкаског рејона. Лежи на десној обали реке Кубањ, на територији ниске и рељефно једноличне Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од око 80 m. Налази се на око 136 км североисточно од покрајинског административног седишта, града Краснодара.
Кропоткин је једно од најважнијих саобраћајних средишта у том делу Русије. Западном градском периферијом пролази деоница међународног аутопута Е50 Р217 „Кавказ” који повезује Ростов на Дону са Бакуом у Азербејџану. Северном периферијом пролази аутопут Е251 на релацији Темрјук−Краснодар−Кропоткин−Ставропољ. Град је такође и значајан железнички центар.
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем XVIII века на месту савременог града се налазило војничко утврђење чији циљ је било чување јужне државне границе од упада черкеских банди са југа. Године 1879, на земљи која је у то време била у поседу станице Кавкаскаја, основан је заселак (хутор) Романовски, а ново насеље име добија по већ постојећој донској станици Романовски одакле су козачки војници долазили на службу.[1] Након градње железнице XIX века хутор Романовски постаје значајан трговачко-транспортни центар, а насеље почиње убрзано да се шири досељавањем све већег броја људи из осталих делова земље. Према статистичким подацима из 1894. у хутору Романовском живело је 8.147 становника у 959 домажинстава, а свега десет година касније број становника премашио је цифру од 20 хиљада.
Дана 4. фебруара 1921. хутор Романовски добија званичан статус града, али и ново име − Кропоткин − у част истакнутог револуционара, географа и истраживача Петра Кропоткина. Три године касније постаје административним седиштем новооснованог Кропоткинског рејона.
Током Другог светског рата Кропоткин је један краћи период, од 4. августа 1942. до 29. јануара 1943, био под нацистичком окупацијом.
Крајем 1943. добија званичан статус града покрајинске субординације због чега је рејонско седиште тадашњег Кропоткинског рејона премештено у Кавкаску станицу (а сам рејон преименован у Кавкаски). У границе рејона поново је враћен 2008. године од када је поново рејонски центар.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 80.765 становника, док је према проценама из 2017. имао 79.152 становнка.[2]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 41.600 | 53.997 | 68.339 | 70.218 | 75.929[3] | 79.185[4] | 80.765[5] | 79.152 |
Према статистичким подацима из 2017. град Кропоткин се налазио на 209. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. У етничком погледу Руси су чинили апсолутну већину, док су најбројнија мањинска заједница били Јермени са уделом у укупној градској популацији од око 4%.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 253. — 395 с.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
