Односи Србије и Турске

Односи Србија-Турска

Србија	Турска

Односи Србије и Турске су односи Републике Србије и Републике Турске.

Дипломатски представници

У Истанбулу и Анкари

Од 1815. године у Истанбулу (Цариграду) су, скоро увек, били присутни српски депутати, који су боравили овде по неколико месеци. Иако депутације нису имале стални карактер, нити су имале карактер званичног дипломатског представништва, депутати су се старали о заштити српских интереса и послова.

Списак Депутата (са датумом поласка из Србије)

• Милоје Теодоровић, калуђер Неофит (12. август 1815.)
• Мелентије Никшић, Аксентије Миладиновић, Милован Петровић, Петар Грчић (15. септембар 1815.)
• Јован Обреновић, Вујица Величковић, Ђорђе Поповић-Ћелеш, Милован Трифуновић (20. јул 1816.)
• Сава Љотић, Димитрије Јоксимовић (25. мај 1818.)
• Ђорђе Поповић-Ћелеш, Сава Љотић, Павле Сретеновић, Христо Дукић (15. април 1820.)
• Вујица Вуличевић, Илија Марковић, Димитрије Георгијевић, Самуило Јаковљевић, Аврам Петронијевић (29. октобар 1820.)
• Лазар Теодоровић, Илија Марковић, Атанаско Михајловић, Аврам Петронијевић (17. јануар 1827.)
• Димитрије Давидовић, Стојан Симић, Лазар Теодоровић (1831.)
• Обрен Петронијевић, Јаков Живановић, Јованче Спасић (11. април 1838.)

Уставом Кнежевине Србије из 1838. године, на основу члана 18. уведена је функција српског капућехаје и основана Агенција. Најпознатији капућехаја је био Јован Ристић, каснији министар иностраних дела и утемељитељ савремене српске дипломатске службе.

Списак капућехаја :

• Јован Антић, 1839—1842.
• Алекса Симић, од 3. октобра 1842.
• Лазар Теодоровић, од 16. октобра 1843.
• Константин Николајевић, од 17. јануара 1850.
• Милан Петронијевић, од 7. фебруара 1859.
• Јован Ристић, од 31. октобра 1861

Агенција је претворена у Дипломатско заступништво 1869. године.

Списак заступника :

• Јеврем Грујић, од 19. фебруара 1869.
• Филип Христић, од 22. августа 1870.
• Коста Магазиновић, од 23. маја 1874.

Након стицања независности, представништво је 28. октобра 1878. године постало Посланство Кнежевине Србије. Од 1882. године звало се Посланство Краљевине Србије а од 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца да би 1929. прерасло у Посланство Краљевине Југославије. Посланство је било затворено током Првог светског рата.

Списак изванредних посланика и опуномоћених министара:

• Филип Христић, од 1. новембра 1878.
• Јеврем Грујић, од 1. фебруара 1880.
• Стојан Новаковић, од 18. септембра 1886.
• Сава Грујић, од 10. септембра 1891.
• Јеврем Велимировић, од 13. јула 1893.
• Владан Ђорђевић, од 8. априла 1894.
• Стојан Новаковић, од 27. новембра 1897.
• Чедомиљ Мијатовић, од 11. фебруара 1900.
• Сава Грујић, од 30. септембра 1900.
• Ђорђе Симић, од 9. октобра 1903.
• ЈАКОВ НЕНАДОВИЋ, од 11. јануара 1907.
• РАДОМИР ШАПОЊИЋ, Указом од 14.02.1920. године, саветник посланства, постављен за отправника послова
• ТРАЈАН ЖИВКОВИЋ, Указом од 30. 07. 1922. године, постављен за отправника послова
• ТИХОМИР ПОПОВИЋ, Указом од 08. 06. 1926. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• ЈЕВРЕМ ТАДИЋ, Указом од 31. 12. 1926. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Тихомир Поповић, Указом од 28. 05. 1929. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• ЉУБОМИР НЕШИЋ, Указом од 05. 06. 1930. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Мирослав Јанковић, Указом од 06. 06. 1932. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Бранко Лазаревић, Указом од 23. 07. 1935. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Бранко Аџемовић, Указом од 19. 06. 1937. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Иван Суботић, Указом од 28. 03. 1939. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика
• Илија Шуменковић, Указом од 20. 05. 1939. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног посланика.

Указом од 23.08.1939. године Краљевско посланство подигнуто је на ранг амбасаде Краљевине Југославије а за амбасадора је постављен Илија Шуменковић који на том месту остаје до 20.08.1945. године.

• Арнери Рафо, отправник послова, 1945
• Божин Симић, амбасадор, 1945 - 26.05.1948.
• Селим Нумић, отправник с.и., 26.05.1948 - март 1949.
• ЉУБОМИР РАДОВАНОВИЋ, амбасадор, 17.01.1949. - 19.09.1953.
• Мишо Павићевић, амбасадор, 19.09.1953 - 14.07.1955.
• Драгомир Вучинић, амбасадор, 14.07.1955. - 13.08.1958.
• Милош Царевић, амбасадор, 13.08.1958. - 31.01.1961.
• Драгоје Ђурић, амбасадор, 31.01.1961. - 12.08.1964.
• Милић Бугарић, амбасадор, 12.08.1964. - 01.10.1968.
• Мухидин Бегић, амбасадор, 01.10.1968. - 01.12.1972.
• Едвард Кљун, амбасадор, 01.12.1972. - 04.04.1977.
• Рамадан Вранићи, амбасадор, 04.04.1977. - 09.01.1981.
• Реџеп Џиха, амбасадор, 09.01.1981. - 16.07.1985.
• Владислав Јовановић, амбасадор, 16.07.1985. - 19.07.1989.
• Трајан Петровски, амбасадор, 19.07.1989. - 31.01.1992.
• Дарко Танасковић, амбасадор, 06.06.1996. - 04.02.2000.
• Златан Кикић, амбасадор, 04.02.2000. - 27.08.2001.
• Зоран С. Поповић, амбасадор, 27.09.2001. - 27.10.2005.
• Владимир Ћургус, амбасадор, 27.10.2005. - 08.11.2010.
• Душан Спасојевић, амбасадор, - 2013.
• Данило Вучетић, амбасадор, 2013. -

У Београду

• Јусуф Зија Паша, 1886. - 1889.
• Јусуф Хикмет Бајур, 1926. - 1928.
• Орхан Ералп, 1959. - 1964.
• Денис Туналигил, 1964. - 1968.
• Галип Балкар, 1981. - 1983.
• Али Енгин Оба, 1994. - 1996.
• Хасан Сервет Октем, амбасадор, 2003. - 2008.
• Ахмет Суха Умар, амбасадор, 2008. - 2010.
• Али Риза Чолак, амбасадор, 2010. - 2012.
• Мехмед Кемал Бозај, амбасадор, 2012. -

Види још

• Српско-турски ратови
• Срби у Турској
• Турци у Србији
• Петар Ичко

Спољашње везе

• Амбасада Републике Србије у Анкари