Албанци у Републици Српској — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација
Ред 119: Ред 119:
== Значајне личности ==
== Значајне личности ==
* '''[[Елфета Весели]]''', припадница злогласне јединице [[Насер Орић|Насера Орића]] и ратни злочинац против које се води судски поступак за свирепо убиство малољетног Слободана Стојановића у околини [[Град Зворник|Зворника]].
* '''[[Елфета Весели]]''', припадница злогласне јединице [[Насер Орић|Насера Орића]] и ратни злочинац против које се води судски поступак за свирепо убиство малољетног Слободана Стојановића у околини [[Град Зворник|Зворника]].
* '''Мирсад Мили Латифи''', једини Албанац рођен у [[Љубиње|Љубињу]],музичар и члан локалног бенда Рок Терапија, који је као борац Војске Републике Српске погинуо на Чавашкој градини.<ref>{{cite web|title=Албанац који је волио косовске Божуре|url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/07/14/albanac-koji-je-volio-kosovske-bozure/|work=Наша Херцеговина|accessdate=14. 7. 2020}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 14. јул 2020. у 18:57

Албанци у Републици Српској
Укупна популација
140 (2013)
Региони са значајном популацијом
Градишка29(2013)
Бања Лука27(2013)
Језици
Српски језик
Албански језик (133)[а]
Религија
Ислам
мањим дијелом Католицизам
Сродне етничке групе
Бошњаци
Турци

Албанци у Републици Српској (алб. Shqiptarët në Republika Serbe) су грађани албанског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Албанци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат

На територију данашње Републике Српске први Албанци долазе у вријеме османске окупације послије Бечког рата 1683-1699, потјерани тешким економским, политичким и друштвеним стањем у регијама гдје су живјели раније. Највише их се населило из регије данашње сјеверне Албаније, а углавном су били католичке вјероисповијести. Доласком на ове просторе Албанци су се највише бавили сточарством и пољопривредом, а врло брзо су се асимиловали са потурченим хришћанима, који су били окосница стварања новог муслиманског народа на тлу данашње Републике Српске. С доласком Аустроугарске број Албанаца се смањио, услијед даљњих емиграција у Европу чија су врата тада постала отворенија за многе народе. Тако попис становништва из 1910. биљежи тек 273 становника у Босни и Херцеговини који говоре албански језик.

Албанци су доласком на ове просторе сачували имена свога рода, тако да су данас у Републици Српској присутна презимена изведена од албанских родова попут Гега или Гегић, Тоска или Тоскић, Арнаут или Арнаутовић, Бушатлија или Бушатлић и многа друга. Према расположивим подацима, утврђено је да је велики број натурализованих Албанаца у Доњој Рогатици сачувао албанску традицију, да су Албанци довели са собом у село Кршковце на Врбасу овцу руду. У Републици Српској постоје и географски етноними настали из имена албанског поријекла Брешка испод Мајевице, Корча и Арбанаси код Рудог, Арбанашка у околини Требиња.[1]

Након ослобођења ових простора, и потпадање под обје Југославије, поново се велики број Албанаца због тешких животних услова у земљама у којима су живјели попут Албаније, Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније досељава на територију Српске, првенствено у градове Сарајево, Бања Луку, Добој, Брчко, Бијељину, и Требиње. Већ се 1930. број Албанаца у БиХ скоро учетверостручио, а на попису из 1991. у БиХ је живјело скоро пет хиљада Албанаца, од тога највећи број на територији која данас припада Федерацији БиХ. Тадашњи досељеници Албанци углавном раде као пекари, сластичари, златари и други привредници.[2]

Религија

Албанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су исламске вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[3]

Удружења

У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике албанског народа.[4]

Распрострањеност

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 140 Албанаца.[5] Албанци настањују сљедеће општине и градове:

Албанци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 140
Бања Лука 27
Бијељина 17
Брод 11
Градишка 29
Дервента 1
Добој 9
Доњи Жабар 2
Зворник 5
Источна Илиџа 1
Источно Ново Сарајево 2
Калиновик 1
Козарска Дубица 1
Костајница 1
Котор Варош 1
Лакташи 4
Модрича 2
Мркоњић Град 3
Нови Град 1
Ново Горажде 1
Пале 1
Приједор 16
Прњавор 7
Рогатица 3
Сребреница 2
Угљевик 1

Значајне личности

  • Елфета Весели, припадница злогласне јединице Насера Орића и ратни злочинац против које се води судски поступак за свирепо убиство малољетног Слободана Стојановића у околини Зворника.
  • Мирсад Мили Латифи, једини Албанац рођен у Љубињу,музичар и члан локалног бенда Рок Терапија, који је као борац Војске Републике Српске погинуо на Чавашкој градини.[6]

Види још

Напомене

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Албански језик, матерњи језик.

Референце

  1. ^ Извјештај 2015, стр. 4.
  2. ^ „Албанци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 4. 4. 2017. 
  3. ^ Извјештај 2015, стр. 5.
  4. ^ Извјештај 2015, стр. 7-8.
  5. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  6. ^ „Албанац који је волио косовске Божуре”. Наша Херцеговина. Приступљено 14. 7. 2020. 

Литература

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 

Спољашње везе