Пређи на садржај

Сребреничка бановина

С Википедије, слободне енциклопедије
Сребреничка бановина
1464.—1512.
РегијаЈугоисточна Европа
ЗемљаКраљевина Угарска
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Историја 
• Успостављено
1464.
• Укинуто
1512.

Сребреничка бановина је била једна од управних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске области и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.[1]

Пад Сребреничке бановине

[уреди | уреди извор]

Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јелена Мргић (2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]