Пређи на садржај

Кавказ (регија) — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м дорада4
Ред 4: Ред 4:
[[Датотека:Caucasus-ethnic sr.svg|мини|250п|Народи у региону Кавказа]]
[[Датотека:Caucasus-ethnic sr.svg|мини|250п|Народи у региону Кавказа]]
[[Датотека:The Caucasus Ecoregion Map-sr.svg|260п|десно|мини|Кавкаски екорегион]]
[[Датотека:The Caucasus Ecoregion Map-sr.svg|260п|десно|мини|Кавкаски екорегион]]
'''Кавказ''' је [[Геополитика|геополитички]] регион између [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]], односно [[Географија|географска]] област, широки теснац на међи [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], који је добио име по планини [[Кавкаске планине|Кавказ]] која представља границу између два континента.<ref>[http://britannica.com/EBchecked/topic/100270/Caucasus Caucasus // Encyclopedia Britannica]</ref> Кавказ је такође регион важан у [[Етнополитика|етнополитичком]] смислу<ref>''Цуциев А. А.'' (2007): [http://www.iriston.com/books/cuciev_-_etno_atlas/cuciev_etno-polit_map.htm Атлас этнополитической истории Кавказа] (1774-2004), Москва: Европа, p.128. — ISBN 978-5-9739-0123-3 {{ru}}</ref> и као [[екорегион]] у биологији.
'''Кавказ''' је [[Геополитика|геополитички]] регион између [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]], односно [[Географија|географска]] област,<ref>С. П. Тоастов, ed. (1960): Народы Кавказа, том 1, Издательство Академии наук СССР, p.9</ref><ref>Сафаров И.С., Олисаев В.А. (1991): Леса Кавказа, Владикавказ «ИР» – Природные условия кавказа (p. 5)</ref> широки теснац<ref>Николай Кузьмич Верещагин (1959): Млекопитающие Кавказа, Ленинградское отделение Издательства Академии наук СССР, p. 5</ref><ref>Некрутенко Ю.П. (1990): Дневные бабочки Кавказа, Наукова думка, p. 3</ref> на међи [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], који је добио име по планини [[Кавкаске планине|Кавказ]] која представља границу између два континента.<ref>[http://britannica.com/EBchecked/topic/100270/Caucasus Caucasus // Encyclopedia Britannica]</ref> Кавказ је такође регион важан у [[Етнополитика|етнополитичком]] смислу<ref name=Cuciev>''Цуциев А. А.'' (2007): [http://www.iriston.com/books/cuciev_-_etno_atlas/cuciev_etno-polit_map.htm Атлас этнополитической истории Кавказа] (1774-2004), Москва: Европа, p.128. — ISBN 978-5-9739-0123-3 {{ru}}</ref> и као [[екорегион]] у биологији.


Политички, регион Кавказа се дели на Северни Кавказ (или [[Предкавказје]]) и Јужни Кавказ или [[Закавказје]].
Политички, регион Кавказа се дели на Северни Кавказ (или [[Предкавказје]]) и Јужни Кавказ или [[Закавказје]].


== Географија, геологија и природне одлике ==
== Географија, геологија и природне одлике ==
Као географски коридор између Европе и Азије,<ref name="EppelbaumKhesin2012">{{cite book|author1=Lev V. Eppelbaum|author2=Boris Khesin|title=Geophysical Studies in the Caucasus|url=http://books.google.com/books?id=xNX0bDEUFBAC|date=14 June 2012|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-540-76619-3}}</ref> Кавказ се понекад назива и "Капија Азије".<ref name=Uschan>''Michael V. Uschan'' (2014): The South Caucasus. Then and Now, ReferencePoint Press, p. 6</ref>

=== Физичко-географске одлике ===
=== Физичко-географске одлике ===
Кавказ није само планинска област, његово побрежје се постепено уздиже из [[Степа|степских]] и [[Полупустиња|полупустињских]] равних предела (на пример у Арменији).

Природа Кавказа је веома разноврсна. Централни део великог Кавказа чини Кавкаски гребен са многим врховима високим преко 5000 метара, прекривен вечним снегом и глечерима. Падине нижег дела Великог Кавказа углавном покривају густе листопадне шуме, на већим висинама зимзелене – шуме [[Јела|јеле]] и [[Смрча|смрче]] на западу, [[бор]]ова на истоку – док се изнад појаса шуме простиру субалпске и планинске ливаде.
Природа Кавказа је веома разноврсна. Централни део великог Кавказа чини Кавкаски гребен са многим врховима високим преко 5000 метара, прекривен вечним снегом и глечерима. Падине нижег дела Великог Кавказа углавном покривају густе листопадне шуме, на већим висинама зимзелене – шуме [[Јела|јеле]] и [[Смрча|смрче]] на западу, [[бор]]ова на истоку – док се изнад појаса шуме простиру субалпске и планинске ливаде.

На овом подручју постоји јединствена геолошка појава – активни блатни вулкани. Они се налазе источно од Кура-Араз равнице и Апшеронског полуострва.

На јужној падини Великог Кавказа, у западној Грузији пронађено је до данас више од 470 крашких пећина, од којих се најдубља спушта до 1320 m, са снегом и ледом који лежи на дубини од 320 m. Подземне просторије и тунели најдуже пећине Кавказа, назване Нови Атос ({{јез-рус|Новоафонской пещеры}}) протежу се на дужини од близу 50 km (49569 m).<ref>А. Е. Федина, Н. Н. Поливанова, К. Р. Айунц и др. (1990): Заповедники Кавказа, Москва «Мысль», p. 8</ref>


=== Геолошка структура и минерали ===
=== Геолошка структура и минерали ===
Подручје припада алпским [[Геосинклинале|геосинклиналним]] појасевима земљане коре, која се простире од Гибралтара до Индонезије.
Подручје припада алпским [[Геосинклинале|геосинклиналним]] појасевима земљане коре, која се простире од Гибралтара до Индонезије.

[[Тектоника|Тектонски]], Кавказ се дели на четри главне морфолошке јединице:<ref name="EppelbaumKhesin2012"></ref>
#Предкавкаске низине ({{јез-енг|Ciscaucasian plain}}) које се зову и "Скитска плоча" ({{јез-енг|Scythian platform}})
#Велики Кавказ ({{јез-енг|Greater Caucasus}})
#Систем удолина Закавказја ({{јез-енг|Transcaucasian intermontane basins}})
#Нижи Кавказ ({{јез-енг|Lesser Caucasus}}) са најхетерогенијим структурама.

У [[Геофизика|Геофизичком]] смислу подручје је веома богато рударским минералима ([[бакар]], [[молибден]], [[манган]], [[магнетит]], [[тунгстен]], [[пирит]], [[угаљ]], [[злато]] и др.) и има велике наслаге [[Нафта|нафте]] и [[Природни гас|природног гаса]].{{efn|Између осталог, то је и разлог пораслог интереса Запада за политичку судбину осамостаљених Кавкаских држава.}}

== Клима и живи свет ==
=== Климатски услови ===
Због свог положаја у јужним географским ширинама, на Кавказу су присутне две климатске зоне, умерена и субтропска. Осети се и утицај Медитерана из правца Блиског истока као и утицај централне Азије.


=== Екологија ===
=== Екологија ===
Кавказ има огромно еколошко значење, у биологији представља засебан [[екорегион]] са специфичним живим светом. Кавказ је такође и [[Биогеографија|биогеографски]] регион.<ref name=Sokolov>Соколов В.Е., Темботов А.К. (1989): Млекопитающие Кавказа: Насекомоядные, Издательство «Наука»; ISBN 5-02-005269-8</ref>
⚫
Кавказ има огромно еколошко значење, у биологији представља засебан [[екорегион]] са специфичним живим светом. Од [[флоре]] на његовом простору живи више од 6400 врста биљака од којих око 1300 су регионални [[ендемит]]и.<ref>[http://www.endemic-species-caucasus.info/ Ендемити Кавказа] {{en}}</ref> Што се [[Фауна|фауне]] тиче, међу најкарактеристичније кавкаске животиње спадају [[леопард]], [[мрки медвед]], [[вук]], [[европски бизон]], [[Вијорога коза|планинска коза]] и [[сури орао]]. Типичан кавкаски пејзаж чине мешане шуме, док значајне површине покрива каменита област изнад шумског појаса. Сваки од еколошких појасева


Утицај географског положаја, рељефа и климе на Кавказу је створио јединствене еколошке услове у којима се формирала разноврсна флора и фауна.<ref>Кетенчиев Х.А., Харитонов А.Ю. (1998): Определитель стрекоз Кавказа, НАЛЬЧИК, Кабардино-Балкарский государственный университет им. Х.М. Бербекова, p. 6</ref>
⚫
==Историја==

⚫
Од [[флоре]] на његовом простору живи више од 6400 врста биљака од којих око 1300 су регионални [[ендемит]]и.<ref>[http://www.endemic-species-caucasus.info/ Ендемити Кавказа] {{en}}</ref> Што се [[Фауна|фауне]] тиче, међу најкарактеристичније кавкаске животиње спадају [[леопард]], [[мрки медвед]], [[вук]], [[европски бизон]], [[Вијорога коза|планинска коза]] и [[сури орао]]. Типичан кавкаски пејзаж чине мешане шуме, док значајне површине покрива каменита област изнад шумског појаса. Сваки од еколошких појасева на [[Биљна_заједница#Зоналитет|вертикалном профилу планина]] је јединствен, и присутно је више својствених [[Биљна_заједница#Вегетационе зоне|климазоналних]] јединица.

Због специфичности простора такође постоји велик број кавкаских ендема и код животиња.<ref>Г. М. Абдурахманов (ed.): Насекомые Кавказа (фауна, систематика, географическое распространение), Махачкала, 1991</ref><ref name=Sokolov></ref>

У биолошкој терминологији, и у старој и уновој литератури говори се и о "ниском" ({{јез-рус|Мали Кавказ}}, {{јез-енг|Lesser Caucasus}}) и "високом" ({{јез-рус|Большой Кавказ}}, {{јез-енг|Greater Caucasus}}) Кавказу<ref>Мовсесян, Сергей Оганесович; Чубарян, Флора Амбарцумовна; Никогосян, Маня Агароновна (2006): Цестоды фауны юга Малого Кавказа = Fauna of the south of the Low Caucasus, Наука, Москва</ref> а такође се користе и термини европско-кавкаски ({{јез-рус|европейско-кавказски}}) елемент, затим "Закавказје" ({{јез-рус|Закавказья, закавказской}}, {{јез-енг|Transcaucasia}}) и "Предкавказје" ({{јез-рус|Предкавказье}}).<ref>Н. А. Буш (1936): Ботанико-географический очерк Европейской части СССР и Кавказа, Издание Академии наук СССР</ref>

⚫
== Историја ==
Историјски, Кавказ је био земља [[Колхида]], [[Лазика]], [[Краљевина Иберија|Ибера]], [[Историја Јерменије|Јермена]], и [[Кавкаска Албанија|Албана]].
Историјски, Кавказ је био земља [[Колхида]], [[Лазика]], [[Краљевина Иберија|Ибера]], [[Историја Јерменије|Јермена]], и [[Кавкаска Албанија|Албана]].

== Политичка ситуација ==
Од времена распада [[СССР|Совјетског Савеза]] (којем су издвојене земље Кавказа чиниле мање од 2% територије) подручје је имало турбулентну историју: био је место конфликата (Чеченија, Карабах), револуција (Грузија), војног тоталитаризма, као и тема јавних дебата о транзицији друштва, [[Религија|религији]] (односи [[ислам]]а и [[Хришћанство|хришћанства]]), [[Енергетика|енергетској]] кризи (гасоводи), и међународној сигурности ("миротворни" рат на граници Русије и Грузије 2008. године, и претње исламског [[Тероризам|тероризма]]).<ref name="EppelbaumKhesin2012"></ref>


== Државе и друге територије на Кавказу ==
== Државе и друге територије на Кавказу ==
Ред 55: Ред 86:


== Народи Кавказа ==
== Народи Кавказа ==
Кавказ је један од лингвистички и културно најразноврснијих региона на свету.
Кавказ је један од [[Лингвистика|лингвистички]] и [[Културологија|културолошки]] најразноврснијих региона на свету.

[[Етнографија|Етнографска]] слика кавказа је толико сложена, да народи на његовој мапи "изгледају као мали делови слагалице окружени деловима великих нација Русије, Турске и Ирана".<ref name=Uschan></ref>


=== Народи Кавкаске породице ===
=== Народи Кавкаске породице ===
Ред 120: Ред 153:
*[[Политичка географиja]]
*[[Политичка географиja]]
*[[Кавкаске планине|Кавказ (планински ланац)]]
*[[Кавкаске планине|Кавказ (планински ланац)]]

== Белешке ==
{{notelist}}


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 19. август 2016. у 14:00

Физичка карта Кавказа
Геополитичка карта Кавказа
Кавкаске државе у античким временима
Народи у региону Кавказа
Кавкаски екорегион

Кавказ је геополитички регион између Црног мора и Каспијског језера, односно географска област,[1][2] широки теснац[3][4] на међи Европе и Азије, који је добио име по планини Кавказ која представља границу између два континента.[5] Кавказ је такође регион важан у етнополитичком смислу[6] и као екорегион у биологији.

Политички, регион Кавказа се дели на Северни Кавказ (или Предкавказје) и Јужни Кавказ или Закавказје.

Географија, геологија и природне одлике

Као географски коридор између Европе и Азије,[7] Кавказ се понекад назива и "Капија Азије".[8]

Физичко-географске одлике

Кавказ није само планинска област, његово побрежје се постепено уздиже из степских и полупустињских равних предела (на пример у Арменији).

Природа Кавказа је веома разноврсна. Централни део великог Кавказа чини Кавкаски гребен са многим врховима високим преко 5000 метара, прекривен вечним снегом и глечерима. Падине нижег дела Великог Кавказа углавном покривају густе листопадне шуме, на већим висинама зимзелене – шуме јеле и смрче на западу, борова на истоку – док се изнад појаса шуме простиру субалпске и планинске ливаде.

На овом подручју постоји јединствена геолошка појава – активни блатни вулкани. Они се налазе источно од Кура-Араз равнице и Апшеронског полуострва.

На јужној падини Великог Кавказа, у западној Грузији пронађено је до данас више од 470 крашких пећина, од којих се најдубља спушта до 1320 m, са снегом и ледом који лежи на дубини од 320 m. Подземне просторије и тунели најдуже пећине Кавказа, назване Нови Атос (рус. Новоафонской пещеры) протежу се на дужини од близу 50 km (49569 m).[9]

Геолошка структура и минерали

Подручје припада алпским геосинклиналним појасевима земљане коре, која се простире од Гибралтара до Индонезије.

Тектонски, Кавказ се дели на четри главне морфолошке јединице:[7]

  1. Предкавкаске низине (енгл. Ciscaucasian plain) које се зову и "Скитска плоча" (енгл. Scythian platform)
  2. Велики Кавказ (енгл. Greater Caucasus)
  3. Систем удолина Закавказја (енгл. Transcaucasian intermontane basins)
  4. Нижи Кавказ (енгл. Lesser Caucasus) са најхетерогенијим структурама.

У Геофизичком смислу подручје је веома богато рударским минералима (бакар, молибден, манган, магнетит, тунгстен, пирит, угаљ, злато и др.) и има велике наслаге нафте и природног гаса.[а]

Клима и живи свет

Климатски услови

Због свог положаја у јужним географским ширинама, на Кавказу су присутне две климатске зоне, умерена и субтропска. Осети се и утицај Медитерана из правца Блиског истока као и утицај централне Азије.

Екологија

Кавказ има огромно еколошко значење, у биологији представља засебан екорегион са специфичним живим светом. Кавказ је такође и биогеографски регион.[10]

Утицај географског положаја, рељефа и климе на Кавказу је створио јединствене еколошке услове у којима се формирала разноврсна флора и фауна.[11]

Од флоре на његовом простору живи више од 6400 врста биљака од којих око 1300 су регионални ендемити.[12] Што се фауне тиче, међу најкарактеристичније кавкаске животиње спадају леопард, мрки медвед, вук, европски бизон, планинска коза и сури орао. Типичан кавкаски пејзаж чине мешане шуме, док значајне површине покрива каменита област изнад шумског појаса. Сваки од еколошких појасева на вертикалном профилу планина је јединствен, и присутно је више својствених климазоналних јединица.

Због специфичности простора такође постоји велик број кавкаских ендема и код животиња.[13][10]

У биолошкој терминологији, и у старој и уновој литератури говори се и о "ниском" (рус. Мали Кавказ, енгл. Lesser Caucasus) и "високом" (рус. Большой Кавказ, енгл. Greater Caucasus) Кавказу[14] а такође се користе и термини европско-кавкаски (рус. европейско-кавказски) елемент, затим "Закавказје" (рус. Закавказья, закавказской, енгл. Transcaucasia) и "Предкавказје" (рус. Предкавказье).[15]

Историја

Историјски, Кавказ је био земља Колхида, Лазика, Ибера, Јермена, и Албана.

Политичка ситуација

Од времена распада Совјетског Савеза (којем су издвојене земље Кавказа чиниле мање од 2% територије) подручје је имало турбулентну историју: био је место конфликата (Чеченија, Карабах), револуција (Грузија), војног тоталитаризма, као и тема јавних дебата о транзицији друштва, религији (односи ислама и хришћанства), енергетској кризи (гасоводи), и међународној сигурности ("миротворни" рат на граници Русије и Грузије 2008. године, и претње исламског тероризма).[7]

Државе и друге територије на Кавказу

Националне државе данашњег Кавказа су пост-совјетске државе: Грузија, Арменија, Азербејџан и делови Руске федерације.

Делови који су остали у саставу Русије чине Ставрополски крај, Краснодарски крај, као и аутономне републике Адигеја, Калмикија, Карачајево-Черкезија, Кабардино-Балкарија, Северна Осетија-Аланија, Ингушетија, Чеченија и Дагестан. Три територије региона су прогласиле независност, али она није међународно призната: Абхазија, Нагорно-Карабах и Јужна Осетија.

Предкавказје Закавказје

 Русија

Народи Кавказа

Кавказ је један од лингвистички и културолошки најразноврснијих региона на свету.

Етнографска слика кавказа је толико сложена, да народи на његовој мапи "изгледају као мали делови слагалице окружени деловима великих нација Русије, Турске и Ирана".[8]

Народи Кавкаске породице

Грузијска група:

Абхаско-Адигејска група:

Нахска група:

Дагестанска група:

Народи Индоевропске породице

Јерменска група:

Иранска група:

Словенска група:

Народи Алтајске породице

Турска група:

Монголска група:

Језици

Види још

Белешке

  1. ^ Између осталог, то је и разлог пораслог интереса Запада за политичку судбину осамостаљених Кавкаских држава.

Референце

  1. ^ С. П. Тоастов, ed. (1960): Народы Кавказа, том 1, Издательство Академии наук СССР, p.9
  2. ^ Сафаров И.С., Олисаев В.А. (1991): Леса Кавказа, Владикавказ «ИР» – Природные условия кавказа (p. 5)
  3. ^ Николай Кузьмич Верещагин (1959): Млекопитающие Кавказа, Ленинградское отделение Издательства Академии наук СССР, p. 5
  4. ^ Некрутенко Ю.П. (1990): Дневные бабочки Кавказа, Наукова думка, p. 3
  5. ^ Caucasus // Encyclopedia Britannica
  6. ^ Цуциев А. А. (2007): Атлас этнополитической истории Кавказа (1774-2004), Москва: Европа, p.128. — ISBN 978-5-9739-0123-3 (језик: руски)
  7. ^ а б в Lev V. Eppelbaum; Boris Khesin (14. 6. 2012). Geophysical Studies in the Caucasus. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-76619-3. 
  8. ^ а б Michael V. Uschan (2014): The South Caucasus. Then and Now, ReferencePoint Press, p. 6
  9. ^ А. Е. Федина, Н. Н. Поливанова, К. Р. Айунц и др. (1990): Заповедники Кавказа, Москва «Мысль», p. 8
  10. ^ а б Соколов В.Е., Темботов А.К. (1989): Млекопитающие Кавказа: Насекомоядные, Издательство «Наука»; ISBN 5-02-005269-8
  11. ^ Кетенчиев Х.А., Харитонов А.Ю. (1998): Определитель стрекоз Кавказа, НАЛЬЧИК, Кабардино-Балкарский государственный университет им. Х.М. Бербекова, p. 6
  12. ^ Ендемити Кавказа (језик: енглески)
  13. ^ Г. М. Абдурахманов (ed.): Насекомые Кавказа (фауна, систематика, географическое распространение), Махачкала, 1991
  14. ^ Мовсесян, Сергей Оганесович; Чубарян, Флора Амбарцумовна; Никогосян, Маня Агароновна (2006): Цестоды фауны юга Малого Кавказа = Fauna of the south of the Low Caucasus, Наука, Москва
  15. ^ Н. А. Буш (1936): Ботанико-географический очерк Европейской части СССР и Кавказа, Издание Академии наук СССР

Спољашње везе

Кавказ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кавказ_(регија)&oldid=11997624”