Отров — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Потребна помоћ: Левин
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Skull_and_crossbones.svg‎|мини|200п|десно|[[Лобања]] са укрштеним [[кост]]има, симбол отрова]]
[[Датотека:Skull_and_crossbones.svg|мини|200п|десно|[[Лобања]] са укрштеним [[кост]]има, симбол отрова]]

'''Отрови''' ремете биолошке (физиолошке) функције [[организам|организма]] изазивајући пролазне или трајне поремећаје, укључујући и [[смрт]]. Потпуно тачну дефиницију отрова није могуће дати. Иста супстанца може бити нешкодљива (па чак и [[лек]]овита) дата у једној дози или на један начин, а отровна у другој дози или примењена на други начин. '''Отровност''' супстанце зависи од апсолутне унете количине, концентрације, облика у коме је унета, начина уношења, отпорности организма итд.
'''Отрови''' ремете биолошке (физиолошке) функције [[организам|организма]] изазивајући пролазне или трајне поремећаје, укључујући и [[смрт]].<ref>{{DorlandsDict|six/000084583|poison}}</ref><ref>[http://www.merriam-webster.com/dictionary/poison "Poison"] at ''Merriam-Webster''. Retrieved December 26th, 2014.</ref> Потпуно тачну дефиницију отрова није могуће дати. Иста супстанца може бити нешкодљива (па чак и [[лек]]овита) дата у једној дози или на један начин, а отровна у другој дози или примењена на други начин. '''Отровност''' супстанце зависи од апсолутне унете количине, концентрације, облика у коме је унета, начина уношења, отпорности организма итд.


Тако дестилована [[вода]] дата интравенски изазива смрт услед осмотске лизе [[црвена крвна зрнца|еритроцита]]. [[Етанол]], који је сам по себи отрован, користи се као [[противотров]] код тровања [[метанол]]ом. Исто важи и за [[атропин]], који је отров а користи се као противотров код тровања нервним [[бојни отрови|бојним отровима]]. За особе са недостатком одговарајућих [[ензим]]а може бити токсична храна (млеко, протеини).
Тако дестилована [[вода]] дата интравенски изазива смрт услед осмотске лизе [[црвена крвна зрнца|еритроцита]]. [[Етанол]], који је сам по себи отрован, користи се као [[противотров]] код тровања [[метанол]]ом. Исто важи и за [[атропин]], који је отров а користи се као противотров код тровања нервним [[бојни отрови|бојним отровима]]. За особе са недостатком одговарајућих [[ензим]]а може бити токсична храна (млеко, протеини).


Према узроцима који доводе до уноса отрова у организам, тровања могу бити [[злочин]]ачка, [[самоубиство|самоубилачка]], [[случај]]на, медицинска, професионална и тровања као последица [[наркоманија|токсикоманије]].
Према узроцима који доводе до уноса отрова у организам, тровања могу бити [[злочин]]ачка, [[самоубиство|самоубилачка]], [[случај]]на, медицинска, професионална и тровања као последица [[наркоманија|токсикоманије]]. Године 2013. је било 3,3 милиона случаја ненамерног тровања људи.<ref>{{cite journal|last1=Global Burden of Disease Study 2013|first1=Collaborator |title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013|journal=Lancet|date=22 August 2015|volume=386|issue=9995|pages=743–800|pmid=26063472|doi=10.1016/s0140-6736(15)60692-4|pmc=4561509}}</ref> То је довело до 98.000 смртних случаја широм света, што је смањење у односу на 120.000 смртна случаја из 1990. године.<ref name=GDB2013>{{cite journal|last1=GBD 2013 Mortality and Causes of Death|first1=Collaborators|title=Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013|journal=Lancet|date=17 December 2014|pmid=25530442|doi=10.1016/S0140-6736(14)61682-2|volume=385|issue=9963|pages=117–71|pmc=4340604}}</ref>


== Дефиниције ==
== Дефиниције ==
Ред 10: Ред 11:
* „Отрови су супстанце које су по својој физичкој или хемијској природи такве да кад уђу у [[крв]] или људски организам и ту остану, производе пролазне или трајне поремећаје“ ([[Клод Бернар]])
* „Отрови су супстанце које су по својој физичкој или хемијској природи такве да кад уђу у [[крв]] или људски организам и ту остану, производе пролазне или трајне поремећаје“ ([[Клод Бернар]])
* „Отрови су супстанце које су по својој хемијској природи, количини и концентрацији стране за људски организам или поједине органе, и стога изазивају функционалне поремећаје у живом организму“ ([[Штаркенштајн]])
* „Отрови су супстанце које су по својој хемијској природи, количини и концентрацији стране за људски организам или поједине органе, и стога изазивају функционалне поремећаје у живом организму“ ([[Штаркенштајн]])
* „Отрови су хемијске супстанце створене ван живог организма, или оне које луче жива бића ([[отров|токсини]]), а које унете у људски организам могу проузроковати, под извесним условима, болест или смрт“ ([[Левин]]{{dn|{{subst:DATE}}}})
* „Отрови су хемијске супстанце створене ван живог организма, или оне које луче жива бића ([[отров|токсини]]), а које унете у људски организам могу проузроковати, под извесним условима, болест или смрт“ ([[Левин]]{{dn|date=јануар 2019.}})
* „У практичном погледу отровом можемо сматрати оне супстанце које унете у количинама мањим од 5-{g}- или 5-{ml}- могу проузроковати лоше здравствено стање, обољење или смрт“ ([[Ки (физиолог)|Ки]])
* „У практичном погледу отровом можемо сматрати оне супстанце које унете у количинама мањим од 5-{g}- или 5-{ml}- могу проузроковати лоше здравствено стање, обољење или смрт“ ([[Ки (физиолог)|Ки]])


Ред 19: Ред 20:
== Подела отрова ==
== Подела отрова ==
[[Датотека:Hugorme.jpg|мини|200п|десно|[[Шарка (змија)|Шарка]], једна од 3 [[змије]] отровнице [[Србија|Србије]] (уз [[поскок]]а и [[шарган (змија)|шаргана]])]]
[[Датотека:Hugorme.jpg|мини|200п|десно|[[Шарка (змија)|Шарка]], једна од 3 [[змије]] отровнице [[Србија|Србије]] (уз [[поскок]]а и [[шарган (змија)|шаргана]])]]
Класификација отрова се може извршити према хемијској природи, пореклу, физиолошком дејству и према методама издвајања.


Класификација отрова се може извршити према хемијској природи, пореклу, физиолошком дејству и према методама издвајања. По хемијској природи се отров може бити: [[киселина]], [[база (хемија)|база]], [[метал]], [[металоиди|металоид]], [[алкалоид]], [[гликозиди|хетерозид]], синтетски [[органска хемија|органски]] отров, &hellip; Пореклом, отрови могу бити [[биљке|биљни]], [[животиње|животињски]] и [[минерал]]ни. По физиолошком дејству се деле на [[живац|нервне]], [[крв]]не, корозивне, исл.
По хемијској природи се отров може бити:
* [[киселина]]
* [[база (хемија)|база]]
* [[метал]]
* [[металоиди|металоид]]
* [[алкалоид]]
* [[гликозиди|хетерозид]]
* синтетски [[органска хемија|органски]] отров
* &hellip;

Пореклом, отрови могу бити [[биљке|биљни]], [[животиње|животињски]] и [[минерал]]ни. По физиолошком дејству се деле на [[живац|нервне]], [[крв]]не, корозивне, исл.


[[Датотека:Mustard_gas_burns.jpg‎|мини|200п|десно|[[Војник]] отрован [[иперит]]ом и [[Први светски рат|Првом светском рату]]]]
[[Датотека:Mustard_gas_burns.jpg‎|мини|200п|десно|[[Војник]] отрован [[иперит]]ом и [[Први светски рат|Првом светском рату]]]]
У пракси се најчешће користи подела према методама издвајања отрова, која је од значаја приликом системског истраживања отрова у органима трованих, и то на:
У пракси се најчешће користи подела према методама издвајања отрова, која је од значаја приликом системског истраживања отрова у органима трованих, и то на:
{{colbegin|4}}
* [[гас]]овите отрове
* [[гас]]овите отрове
** [[Угљен-моноксид]]
** [[Угљен-моноксид]]
Ред 79: Ред 70:
** [[Natrijum fluoroacetat|флуороацетат]]
** [[Natrijum fluoroacetat|флуороацетат]]
** [[Алкалоид]]и
** [[Алкалоид]]и
{{colend}}


== Лечење тровања ==
== Лечење тровања ==
Ред 86: Ред 78:


Насупрот физиолошким, '''хемијски противотрови''' делују на сам молекул отрова, неутралишући га ([[магнезијум оксид|магнезијум-оксид]] при тровању киселинама), спречавајући његову ресорпцију ([[танин]]и граде нерастворне комплексе са алкалоидима) и сл.
Насупрот физиолошким, '''хемијски противотрови''' делују на сам молекул отрова, неутралишући га ([[магнезијум оксид|магнезијум-оксид]] при тровању киселинама), спречавајући његову ресорпцију ([[танин]]и граде нерастворне комплексе са алкалоидима) и сл.

⚫
== Литература ==
⚫
# Мокрањац, др Момчило Ст., ''Токсиколошка хемија'', Београд, 2001.
⚫
# Група аутора: ''Фармакотерапијски водич 3'' (главни уредник Ненад Угрешић), Београд 2006, -{ISSN}- 1451-4680


== Види још ==
== Види још ==
{{colbegin|4}}
* [[Токсичност]]
* [[Токсичност]]
* [[Токсикологија]]
* [[Токсикологија]]
Ред 99: Ред 88:
* [[Смртоносна доза]]
* [[Смртоносна доза]]
* [[Смртоносна концентрација]]
* [[Смртоносна концентрација]]
{{colend}}

== Референце ==
{{reflist}}

⚫
== Литература ==
{{refbegin}}
⚫
* Мокрањац, др Момчило Ст., ''Токсиколошка хемија'', Београд, 2001.
⚫
* Група аутора: ''Фармакотерапијски водич 3'' (главни уредник Ненад Угрешић), Београд 2006, -{ISSN}- 1451-4680
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Poisons}}
{{Commonscat|Poisons}}
* -{[http://www.atsdr.cdc.gov/ Agency for Toxic Substances and Disease Registry]}-
* -{[http://www.aapcc.org/ American Association of Poison Control Centers]}-
* -{[http://www.acmt.net American College of Medical Toxicology]}-
* -{[http://curriculum.toxicology.wikispaces.net/entire+curriculum/ Clinical Toxicology Teaching Wiki]}-
* -{[http://www.who.int/ipcs/poisons/centre/directory/en/ Find Your Local Poison Control Centre Here (Worldwide)]}-
* -{[http://www.poisons.co.nz/ Poison Prevention and Education Website]}-
* -{[http://injuries.cochrane.org/ Cochrane Injuries Group], Systematic reviews on the prevention, treatment and rehabilitation of traumatic injury (including poisoning)}-
* -{[http://science.nationalgeographic.com/science/health-and-human-body/human-body/poison-toxic-tales/ Pick Your Poison—12 Toxic Tales] by Cathy Newman}-

{{Authority control}}


[[Категорија:Токсини|*]]
[[Категорија:Токсини|*]]

Верзија на датум 9. јануар 2019. у 03:06

Лобања са укрштеним костима, симбол отрова

Отрови ремете биолошке (физиолошке) функције организма изазивајући пролазне или трајне поремећаје, укључујући и смрт.[1][2] Потпуно тачну дефиницију отрова није могуће дати. Иста супстанца може бити нешкодљива (па чак и лековита) дата у једној дози или на један начин, а отровна у другој дози или примењена на други начин. Отровност супстанце зависи од апсолутне унете количине, концентрације, облика у коме је унета, начина уношења, отпорности организма итд.

Тако дестилована вода дата интравенски изазива смрт услед осмотске лизе еритроцита. Етанол, који је сам по себи отрован, користи се као противотров код тровања метанолом. Исто важи и за атропин, који је отров а користи се као противотров код тровања нервним бојним отровима. За особе са недостатком одговарајућих ензима може бити токсична храна (млеко, протеини).

Према узроцима који доводе до уноса отрова у организам, тровања могу бити злочиначка, самоубилачка, случајна, медицинска, професионална и тровања као последица токсикоманије. Године 2013. је било 3,3 милиона случаја ненамерног тровања људи.[3] То је довело до 98.000 смртних случаја широм света, што је смањење у односу на 120.000 смртна случаја из 1990. године.[4]

Дефиниције

Различити научници су покушавали да дају тачну дефиницију отрова, којом би обухватили све супстанце које се традиционално сматрају отровима, али не и супстанце које то традиционално нису:

  • „Отрови су супстанце које су по својој физичкој или хемијској природи такве да кад уђу у крв или људски организам и ту остану, производе пролазне или трајне поремећаје“ (Клод Бернар)
  • „Отрови су супстанце које су по својој хемијској природи, количини и концентрацији стране за људски организам или поједине органе, и стога изазивају функционалне поремећаје у живом организму“ (Штаркенштајн)
  • „Отрови су хемијске супстанце створене ван живог организма, или оне које луче жива бића (токсини), а које унете у људски организам могу проузроковати, под извесним условима, болест или смрт“ (Левин[потребна одредница])
  • „У практичном погледу отровом можемо сматрати оне супстанце које унете у количинама мањим од 5g или 5ml могу проузроковати лоше здравствено стање, обољење или смрт“ (Ки)

Док су прве три дефиниције преопширне и обухватају готово све супстанце, дотле је последња преуска, па не обухвата нпр. етанол, или супстанце које изазивају хронична тровања.

Да би се избегло давање опште дефиниције отрова, данас се за свако једињење понаособ дефинише токсична и смртоносна доза.

Подела отрова

Шарка, једна од 3 змије отровнице Србије (уз поскока и шаргана)

Класификација отрова се може извршити према хемијској природи, пореклу, физиолошком дејству и према методама издвајања. По хемијској природи се отров може бити: киселина, база, метал, металоид, алкалоид, хетерозид, синтетски органски отров, … Пореклом, отрови могу бити биљни, животињски и минерални. По физиолошком дејству се деле на нервне, крвне, корозивне, исл.

Војник отрован иперитом и Првом светском рату

У пракси се најчешће користи подела према методама издвајања отрова, која је од значаја приликом системског истраживања отрова у органима трованих, и то на:

Лечење тровања

Након што се установи да је нека особа отрована, приступа се чишћењу дигестивног тракта (испирање желуца, форсирано пражњење црева употребом лаксатива), убрзавању избацивања већ унетог отрова (хипервентилација код отрова који се избацују преко плућа, форсирана диуреза за отрове који се излучују путем бубрега), а по потреби и вештачкој детоксикацији (перитонеумска и хемодијализа, плазмафереза).

Да би се неутралисало дејство отрова који је још увек приутан у организму, дају се и противотрови. Противотрови могу бити физиолошки и хемијски. Физиолошки противотрови се везују за исти рецептор као и молекул отрова и истискују га са места деловања (компетитивна инхибиција) или на физички одвојеном месту у организму изазивају супротан физиолошки процес којим поништавају дејство отрова (некомпетитивна инхибиција). Као физиолошки противотрови се користе атропин код тровања органофосфатима или стрихнин при тровању барбитуратима. С обзиром да и сами физиолошки противотрови имају специфично физиолошко дејтво у организму (тако су и стрихнин и тропин познати отрови), употребљавају се опрезно и само у најтежим случајевима.

Насупрот физиолошким, хемијски противотрови делују на сам молекул отрова, неутралишући га (магнезијум-оксид при тровању киселинама), спречавајући његову ресорпцију (танини граде нерастворне комплексе са алкалоидима) и сл.

Види још

Референце

  1. ^ „poison at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ "Poison" at Merriam-Webster. Retrieved December 26th, 2014.
  3. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborator (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509 Слободан приступ. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  4. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 

Литература

  • Мокрањац, др Момчило Ст., Токсиколошка хемија, Београд, 2001.
  • Група аутора: Фармакотерапијски водич 3 (главни уредник Ненад Угрешић), Београд 2006, ISSN 1451-4680

Спољашње везе

Отров на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отров&oldid=21245528”