Списак римских царева — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 1.092: | Ред 1.092: | ||
== Напомене == |
== Напомене == |
||
{{Напомене}}<references group="lower-alpha" /> |
{{Напомене}}<references group="lower-alpha" /> |
||
== Референце == |
|||
| ⚫ | |||
<references responsive="" /> |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
* Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година |
* Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година |
||
=== Примарна библиографија === |
|||
| ⚫ | |||
{{Refbegin|30em}} |
|||
| ⚫ | |||
* {{cite book|title=The Cambridge Manual of Latin Epigraphy|last=Cooley|first=Alison E.|publisher=Cambridge University Press|year=2012|isbn=978-0-521-84026-2|location=Cambridge|pages=488–509|chapter=Appendix 2; Augustus−Justinian|author-link=Alison E. Cooley|chapter-url=https://books.google.com/books?id=VlghAwAAQBAJ&pg=PA488}} |
|||
* {{cite book|url={{googlebooks|K3poAAAAMAAJ|plainurl=y}}|title=The New Empire of Diocletian and Constantine|last=Barnes|first=Timothy D.|publisher=Harvard University Press|year=1982|isbn=0-674-28066-0|location=Harvard|ref={{sfnref|Barnes}}|author-link=Timothy Barnes (classicist)}} |
|||
* {{cite book|url=https://archive.org/details/romanemperorsbio0000gran|title=The Roman Emperors: A Biographical Guide to the Rulers of Imperial Rome, 31 BC–AD 476|last=Grant|first=Michael|publisher=Charles Scribner's Sons|year=1985|isbn=0-684-18388-9|place=New York|ref={{sfnref|Grant}}|author-link=Michael Grant (classicist)}} |
|||
* {{Cite journal|last1=Grierson|first1=Philip|author-link=Philip Grierson|date=1962|title=The Tombs and Obits of the Byzantine Emperors (337–1042)|url=https://archive.org/details/SevcenkoStudies19611992/page/n23/mode/2up|journal=[[Dumbarton Oaks Papers]]|volume=16|doi=10.2307/1291157|jstor=1291157|url-access=subscription}} |
|||
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/docoins-3|title=Catalogue of Byzantine Coins, vol. 3: Leo III to Nicephorus III, 717-1081|last=Grierson|first=Philip|publisher=Dumbarton Oaks|year=1973|isbn=0-88402-012-6|location=Washington D.C.}} |
|||
* {{cite book|url=https://archive.org/details/prosopography-later-roman-empire|title=Prosopography of the Later Roman Empire|publisher=Cambridge University Press|year=1971–1992|editor-last1=Jones|editor-first1=A. H. M.|editor-link1=A. H. M. Jones|location=Cambridge|ref=CITEREFPLRE|editor-last2=Martindale|editor-first2=J. R.|editor-link2=John Robert Martindale|editor-last3=Morris|editor-first3=John|editor-link3=John Morris (historian)}} {{link note|note=see [[Prosopography of the Later Roman Empire|'''PLRE''']]}} |
|||
* {{cite book|url=https://archive.org/details/odb_20210521|title=Oxford Dictionary of Byzantium|publisher=[[Oxford University Press]]|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander|editor-link=Alexander Kazhdan|location=Oxford|ref=CITEREFODB}} {{link note|note=see [[Oxford Dictionary of Byzantium|'''ODB''']]}} |
|||
* {{cite book|url=https://archive.org/details/romische-kaisertabelle|title=Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie|last=Kienast|first=Dietmar|author2=Werner Eck|author3=Matthäus Heil|publisher=[[Wissenschaftliche Buchgesellschaft|WBG]]|year=2017|isbn=978-3-534-26724-8|edition=6th|place=Darmstadt|language=de|trans-title=Roman imperial table: Basics of the Roman imperial chronology|ref={{sfnref|Kienast|Eck|Heil}}|author-link2=Werner Eck|name-list-style=amp|orig-date=1990}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3uN_AgAAQBAJ|title=Emperors Don't Die in Bed|last=Meijer|first=Fik|publisher=Routledge|year=2004|isbn=0-415-31201-9|location=London|translator-last=Leinbach|translator-first=S. J.|author-link=Fik Meijer}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=EWliDwAAQBAJ|title=Emperors and Usurpers in the Later Roman Empire|last=Omissi|first=Adrastos|publisher=Oxford University Press|year=2018|isbn=978-0-19-882482-4|location=Oxford}} |
|||
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=rM4iAQAAIAAJ|title=Roman Imperial Titulature and Chronology, A.D. 235–284|last=Peachin|first=Michael|publisher=Gieben|year=1990|isbn=90-5063-034-0|place=Amsterdam}} |
|||
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/kleinchroniken2|title=Die byzantinischen Kleinchroniken II: Historischer Kommentar|last=Schreiner|first=Peter|publisher=[[ÖAW]]|year=1977|isbn=978-3-7001-0206-9|series=[[Corpus Fontium Historiae Byzantinae|CFHB]]|location=Vienna|language=German|trans-title=Byzantine small chronicles 2: Historical commentary|ref={{sfnref|Schreiner}}}} |
|||
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/ErichTrappProsopographischesLexikonDerPALAIOLOGENZEIT|title=Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit|publisher=[[ÖAW]]|year=2001|isbn=978-3-7001-1462-8|editor-last=Trapp|editor-first=Erich|location=Vienna|language=German|trans-title=Prosopographical Lexicon of the Palaiologan era|ref=CITEREFPLP}} {{link note|note=see [[Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit|'''PLP''']]}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nYbnr5XVbzUC|title=A History of the Byzantine State and Society|last=Treadgold|first=Warren|publisher=Stanford University Press|year=1997|isbn=978-0-8047-2630-6|location=Stanford|author-link=Warren Treadgold}} |
|||
{{Refend}} |
|||
=== Секундарна библиографија === |
|||
{{Refbegin|30em}} |
|||
* {{Cite book|title=Becoming Byzantine: Children and Childhood in Byzantium|last=Angelov|first=Dimiter G.|publisher=Dumbarton Oaks|year=2009|isbn=978-0-88402-356-2|editor-last=Papaconstantinou|editor-first=Arietta|chapter=Emperors and Patriarchs as Ideal Children and Adolescents: Literary Conventions and Cultural Expectations|editor-last2=Talbot|editor-first2=Alice-Mary|chapter-url=https://books.google.com/books?id=YnzbBwkDaeMC&pg=PA100}} |
|||
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=md9KvAEACAAJ|title=The Byzantine Hellene: The Life of Emperor Theodore Laskaris and Byzantium in the Thirteenth Century|last=Angelov|first=Dimiter|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2019|isbn=978-1-108-48071-0|location=Cambridge}} |
|||
* {{Cite book|url=https://brill.com/view/title/31823|title=A Companion to Ostrogothic Italy|last1=Arnold|first1=Jonathan J.|last2=Bjornlie|first2=M. Shane|last3=Sessa|first3=Kristina|publisher=BRILL|year=2016|isbn=978-90-04-31376-7|editor-last=Arnold|editor-first=Jonathan J.|location=Leiden|chapter=Introduction|editor-last2=Bjornlie|editor-first2=M. Shane|editor-last3=Sessa|editor-first3=Kristina|chapter-url=https://brill.com/view/book/edcoll/9789004315938/B9789004315938_002.xml}} |
|||
* {{Cite book|title=The Cambridge Medieval History: Volume II: The Rise of the Saracens and the Foundation of the Western Empire|last=Becker|first=C. H.|publisher=The Macmillan Company|year=1913|editor-last=Gwatkin|editor-first=H. M.|location=New York|chapter=The Expansion of the Saracens—The East|oclc=14739796|author-link=Carl Heinrich Becker|editor-last2=Whitney|editor-first2=J. P.}} |
|||
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=scJJDAAAQBAJ&pg=PA16|title=John II Komnenos, Emperor of Byzantium|publisher=Routledge|year=2016|isbn=978-1-4724-6024-0|editor-last1=Bucossi|editor-first1=Alessandra|location=London|editor-last2=Rodriguez Suarez|editor-first2=Alex}} |
|||
* {{Cite journal|last=Cameron|first=Alan|date=1988|title=Flavius: a Nicety of Protocol|url=https://www.jstor.org/stable/41540754|journal=Latomus|volume=47|issue=1|pages=26–33|jstor=41540754}} |
|||
* {{Cite book|title=The Cambridge Medieval History: Volume IV: The Eastern Roman Empire (717–1453)|last=Chalandon|first=Ferdinand|publisher=The Macmillan Company|year=1923|editor-last=Tanner|editor-first=J. R.|location=New York|chapter=The Earlier Comneni|oclc=14739796|author-link=Ferdinand Chalandon|editor-last2=Previté-Orton|editor-first2=C. W.|editor-last3=Brooke|editor-first3=Z. N.}} |
|||
* {{Cite journal|last=Claes|first=Liesbeth|date=2015|title=Coins with power?: imperial and local messages on the coinage of the usurpers of the second half of the third century|url=https://scholarlypublications.universiteitleiden.nl/access/item%3A2865541/view|journal=Jaarboek voor Munt- en Penningkunde|volume=102|pages=15–60|oclc=948592865}} |
|||
* {{Cite book|title=Frontiers of the Ottoman Imagination|last=Çolak|first=Hasan|publisher=Brill|year=2014|isbn=978-9004283510|editor-last=Hadjianastasis|editor-first=Marios|location=Leiden|chapter=''Tekfur'', ''fasiliyus'' and ''kayser'': Disdain, Negligence and Appropriation of Byzantine Imperial Titulature in the Ottoman World|chapter-url=https://brill.com/view/book/edcoll/9789004283510/B9789004283510_003.xml}} |
|||
* {{Cite book|title=Visigothic Spain, 409–711|last=Collins|first=Roger|publisher=Blackwell|year=2004|isbn=978-0631181859|location=Oxford|author-link=Roger Collins}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nCrXDwAAQBAJ|title=The Religious Figural Imagery of Byzantine Lead Seals I|last=Cotsonis|first=John A.|publisher=Routledge|year=2020|isbn=978-0-367-34696-6|location=Oxford}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=SNMuDwAAQBAJ|title=The Chronicle of Marcellinus: A translation with commentary|last=Croke|first=Brian|publisher=Brill|year=1995|isbn=978-90-04-34463-1|location=London}} |
|||
* {{Cite journal|last=Croke|first=Brian|date=2004|title=The Imperial Reigns of Leo II|url=https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/BYZS.2003.559/html|journal=[[Byzantinische Zeitschrift]]|volume=96|issue=2|pages=559–575|doi=10.1515/BYZS.2003.559|s2cid=191460505}} |
|||
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=yCnN4yAojagC&pg=PA275|title=Emperor and Priest: The Imperial Office in Byzantium|last=Dragon|first=Gilbert|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=9780521801232}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pX4LAAAAYAAJ&pg=PA309|title=A History of the Roman Emperors|last=Elton|first=Charles A.|publisher=Baldwin, Cradock and Joy|year=1825|author-link=Charles Abraham Elton}} |
|||
* {{Cite journal|last=Estiot|first=Sylviane|date=1996|title=L'empereur Silbannacus, un second antoninien|trans-title=Emperor Silbannacus, a second Antoninianus|url=https://www.persee.fr/doc/numi_0484-8942_1996_num_6_151_2087|journal=Revue numismatique|language=fr-FR|volume=6|issue=151|pages=105–117|doi=10.3406/numi.1996.2087}} |
|||
* {{Cite journal|last=Feiller|first=Albert|date=1976|title=Nouvelle note sur la chronologie du règne de Jean Cantacuzène|trans-title=New note on the chronology of the reign of John Kantakouzenos|url=https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1976_num_34_1_2046|journal=[[Études byzantines]]|volume=34|pages=119–124|doi=10.3406/rebyz.1976.2046}} |
|||
* {{Cite journal|last=Foss|first=Clive|date=2005|title=Emperors named Constantine|url=https://www.persee.fr/doc/numi_0484-8942_2005_num_6_161_2594|journal=Revue numismatique|volume=6|issue=161|pages=93–102|doi=10.3406/numi.2005.2594}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=a5GFAgAAQBAJ|title=Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 527–1204|last=Garland|first=Lynda|publisher=Routledge|year=1999|isbn=0-415-14688-7|location=London|author-link=Lynda Garland}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T4eMlP3nV4YC|title=Byzantine Women: Varieties of Experience 800–1200|last=Garland|first=Lynda|publisher=Ashgate Publishing|year=2006|isbn=978-0-7546-5737-8|author-link=Lynda Garland}} |
|||
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=oXPakQJ6BLgC&pg=PA179|title=From Rome to Byzantium: The Fifth Century|last=Grant|first=Michael|publisher=Psychology Press|year=1998|isbn=9780415147538|place=New York|author-link=Michael Grant (classicist)}} |
|||
* {{Cite book|title=How Rome Fell: Death of a Superpower|last=Goldsworthy|first=Adrian Keith|publisher=Yale University Press|year=2009|isbn=978-0-300-13719-4|location=New Haven}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FIbav7CP4P4C&pg=PA389|title=Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection|last=Grierson|first=Philip|publisher=[[Dumbarton Oaks]]|year=1968|isbn=9780884020240|volume=2}} |
|||
* {{Cite book|title=Transformations of Romanness: Early Medieval Regions and Identities|last=Halsall|first=Guy|publisher=De Gruyter|year=2018|isbn=9783110598384|editor1-last=Pohl|editor1-first=Walter|location=Berlin|chapter=Transformations of Romanness: The northern Gallic case|editor2-last=Gantner|editor2-first=Clemens|editor3-last=Grifoni|editor3-first=Cinzia|editor4-last=Pollheimer-Mohaupt|editor4-first=Marianne|chapter-url=https://books.google.com/books?id=kFqXDwAAQBAJ}} |
|||
* {{cite journal|last=Hammond|first=Mason|author-link=Mason Hammond|year=1957|title=Imperial Elements in the Formula of the Roman Emperors during the First Two and a Half Centuries of the Empire|url=https://www.jstor.org/stable/4238646|journal=Memoirs of the American Academy in Rome|volume=25|pages=19–64|doi=10.2307/4238646|jstor=4238646|url-access=subscription|ref={{sfnref|Hammond}}}} |
|||
* {{Cite book|title=The Cambridge Medieval History: Volume II: The Rise of the Saracens and the Foundation of the Western Empire|last=Hartmann|first=L. M.|publisher=The Macmillan Company|year=1913|editor-last=Gwatkin|editor-first=H. M.|location=New York|chapter=Italy under the Lombards|oclc=14739796|author-link=Ludo Moritz Hartmann|editor-last2=Whitney|editor-first2=J. P.}} |
|||
* {{Cite book|url=https://www.hsozkult.de/publicationreview/id/reb-3460|title=Rezension zu: C. Körner: Philippus Arabs|last=Hartmann|first=Udo|date=2002|website=H-Soz-Kult. Kommunikation und Fachinformation für die Geschichtswissenschaften|publisher=Walter de Gruyter|isbn=3-11-017205-4|language=de|trans-title=Review of C. Körner: Philip the Arab|access-date=2021-04-11|url-status=live}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=COCqBgAAQBAJ&pg=PA155|title=Rome and Its Empire: AD 193–284|last=Hekster|first=Olivier|publisher=Edinburgh University Press|year=2008|isbn=978-0748623044|location=Edinburgh}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tlNlFZ_7UhoC|title=Heraclius, Emperor of Byzantium|last=Kaegi|first=Walter E.|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=0-521-81459-6|location=Cambridge}} |
|||
* {{citation|last1=Lascaratos|first1=J.|title=The fatal disease of the Byzantine Emperor Andronicus III Palaeologus (1328-1341 A.D.)|journal=[[Journal of the Royal Society of Medicine]]|volume=90|issue=2|pages=106–109|year=1997|doi=10.1177/014107689709000215|pmc=1296151|pmid=9068444|last2=Marketos|first2=S.}} |
|||
* {{Cite journal|last=Lascaratos|first=J.|date=1999|title="Eyes" on the Thrones: Imperial Ophthalmologic Nicknames|url=https://www.surveyophthalmol.com/article/S0039-6257(99)00039-9/abstract|journal=Survey of Ophthalmology|language=English|volume=44|issue=1|pages=73–78|doi=10.1016/S0039-6257(99)00039-9|issn=0039-6257|pmid=10466590}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sEWeCQAAQBAJ|title=Encyclopedia of the Byzantine Empire|last=Lawler|first=Jennifer|publisher=McFarland|year=2004|isbn=978-0786466160|location=Jefferson}} |
|||
* {{Cite book|title=[[Prosopography of the Byzantine World]]|last=Lilie|first=Ralph-Johannes|year=2001–2016|ref={{sfnref|PmbZ}}|display-authors=etal|author-link=Ralph-Johannes Lilie}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2Ulp9cTtmHEC|title=A History of the Church in the Middle Ages|last=Logan|first=F. Donald|publisher=Routledge|year=2012|isbn=9781134786695|location=London}} |
|||
* {{Cite book|title=The Governance of Rome|last=Loewenstein|first=Karl|publisher=[[Martinus Nijhoff Publishers|Martinus Nijhoff]]|year=1973|isbn=978-90-247-1458-2|location=The Hague}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QnaRAAAAMAAJ|title=Kinship and Justice in Byzantium, 11th–15th Centuries|last=Macrides|first=Ruth|publisher=Ashgate|year=1999|isbn=978-0-86078-799-0|location=Aldershot|author-link=Ruth Macrides}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ZZ82psJ2pLEC|title=The Oxford History of Byzantium|last=Mango|first=Cyril|publisher=Oxford University Press|year=2002|isbn=0-19-814098-3|location=Oxford}} |
|||
* {{cite web|url=http://www.roman-emperors.org/auggiero.htm|title=Romulus Augustulus|last1=Mathisen|first1=Ralph W.|date=1997|work=[[De Imperatoribus Romanis]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220318172614/http://www.roman-emperors.org/auggiero.htm|archive-date=2022-03-18}} |
|||
* {{cite web|url=https://www.roman-emperors.org/nickiii.htm|title=Nicephorus III|last1=Maynard|first1=Daniel R.F.|date=2021|work=[[De Imperatoribus Romanis]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220311020416/https://www.roman-emperors.org/nickiii.htm|archive-date=2022-03-11}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=0umDqPOf2L8C|title=The Easter Computus and the Origins of the Christian Era|last=Mosshammer|first=Alden|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-156236-5}} |
|||
* {{Cite journal|last=Mladenov|first=Momchil|date=2003|title=John VII Palaiologos and the Bulgarian Lands in 1390|url=http://journals.uni-vt.bg/epohi/eng/vol11/iss1/19|journal=Journal Epohi|language=bg|volume=11|issue=1|pages=189–196|issn=2534-8418}} |
|||
* {{Cite journal|last=Nicol|first=Donald M.|author-link=Donald Nicol|date=1967|title=The Byzantine View of Western Europe|url=|journal=Greek, Roman and Byzantine Studies|volume=8|issue=4|pages=315–339}} |
|||
* {{The Immortal Emperor: The Life and Legend of Constantine Palaiologos, Last Emperor of the Romans}} |
|||
* {{Cite book|title=Byzantium: The Apogee|last=Norwich|first=John Julius|publisher=Penguin|year=1993|isbn=0-14-011448-3|location=Virginia|author-link=John Julius Norwich}} |
|||
* {{Cite journal|last=Oikonomides|first=Nicolas|date=1977|title=John VII Palaeologus and the Ivory Pyxis at Dumbarton Oaks|url=https://www.jstor.org/stable/1291411|journal=Dumbarton Oaks Papers|volume=31|pages=329–337|doi=10.2307/1291411|jstor=1291411}} |
|||
* {{Cite journal|last=Rea|first=J. R.|date=1972|title=O. Leid. 144 and the Chronology of A. D. 238|url=https://www.jstor.org/stable/20180380|journal=Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik|volume=9|pages=1–19|jstor=20180380}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TKoTAQAAIAAJ|title=Roman Provincial Administration|last=Richardson|first=John|publisher=Bristol Classical Press|year=1984|isbn=9780862921286|location=Bristol|oclc=1067756325}} |
|||
* {{Cite journal|last=Sandberg|first=Kaj|date=2008|title=The So-Called Division of the Roman Empire in AD 395: Notes on a Persistent Theme in Modern Historiography|url=https://journal.fi/arctos/article/view/85853|journal=Arctos|volume=42|pages=199–213|issn=0570-734-X}} |
|||
* {{cite journal|last=Salway|first=Benet|author-link=Benet Salway|year=1994|title=What's in a Name? A Survey of Roman Onomastic Practice from c. 700 B.C. to A.D. 700|url=https://www.jstor.org/stable/300873|journal=[[Journal of Roman Studies]]|volume=84|pages=137–140|doi=10.2307/300873|jstor=300873|s2cid=162435434}} |
|||
* {{Cite journal|last=Seibt|first=Werner|date=2018|title=Wer war Niketas Nobellisimos und Komes von Opsikion (8. Jahrhundert)?|trans-title=Who was Niketas Nobellisimos and Komes of Opsikion (8th century)?|url=http://austriaca.at/0xc1aa5576%200x00390f8b.pdf|journal=Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik|language=German|volume=67|pages=213–216|doi=10.1553/joeb67s213}} |
|||
* {{Cite journal|last=Shiel|first=Norman|date=1979|title=The Coinage of Saloninus as Augustus|url=https://www.jstor.org/stable/43573579|journal=Museum Notes (American Numismatic Society)|volume=24|pages=117–122|jstor=43573579}} |
|||
* {{cite journal|last=Stein|first=Arthur|author-link=Arthur Stein (historian)|year=1924|title=Zur Chronologie der römischen Kaiser von Decius bis Diocletian|trans-title=On the chronology of the Roman emperors from Decius to Diocletian|journal=Archiv für Papyrusforschung und verwandte Gebiete|volume=7|issue=1–2|pages=30–51|doi=10.1515/apf.1924.7.1-2.30|s2cid=161464046}} |
|||
* {{Cite thesis|last=Smolin|first=Nathan I.|title=Christ the Emperor: Roman Emperor and Christian Theology in the 4th Century AD|date=2021|degree=Doctoral|publisher=University of North Carolina|url=https://cdr.lib.unc.edu/concern/dissertations/gq67k073z?locale=en|doi=10.17615/wg7y-3h07}} |
|||
* {{Citation|last=Syme|first=Ronald|title=Imperator Caesar: A Study in Nomenclature|date=1958|work=Historia|volume=7|issue=2|pages=175–188|jstor=4434568|author-link=Ronald Syme|url=https://www.jstor.org/stable/4434568}} |
|||
* {{Cite journal|last=Tilemachos|first=Lounghis|date=2015|title=Review Article: Juan Signes Codoner, The emperor Theophilos and the East, 829-842: Court and frontier in Byzantium during the last phase of Iconoclasm, Birmingham Byzantine and Ottoman Studies, vol 13, Ashgate 2014|url=https://doi.org/10.12681/byzsym.8773|journal=Byzantina Symmeikta|volume=25|pages=237–260|doi=10.12681/byzsym.8773}} |
|||
* {{Cite journal|last=Treadgold|first=W.|date=1990|title=A Note on Byzantium's Year of the Four Emperors|url=https://doi.org/10.1515%2Fbyzs.1990.83.2.431|journal=[[Byzantinische Zeitschrift]]|volume=83|pages=431–33|doi=10.1515/byzs.1990.83.2.431|s2cid=194092611}} |
|||
* {{The Latin Renovatio of Byzantium|chapter=The Imperial Ideology|pages=61–101}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=raE7qzBM-OIC|title=Coinage and History of the Roman Empire: c. 82 B.C. – A.D. 480. Volume I: History|last=Vagi|first=David L.|publisher=Routledge|year=1999|isbn=978-1-138-99907-7|location=London}} |
|||
* {{cite book|title=Aurelian and the Third Century|last=Watson|first=A.|publisher=Routledge|year=1999|isbn=0-415-07248-4|location=London}} |
|||
* {{cite book|title=The Rome that Did Not Fall: The Survival of the East in the Fifth Century|last1=Williams|first1=Stephen|last2=Friell|first2=Gerard|date=1998|publisher=Routledge|isbn=978-0-203-98231-0|location=London}} |
|||
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=j9gyDQAAQBAJ|title=Perceiving Power in Early Modern Europe|last=Wu|first=Chiang-Yuan|publisher=Palgrave Macmillan|year=2016|isbn=978-1-137-58624-7|editor-last=So|editor-first=Francis K. H.|chapter="Live Like a King": The Monument of Philopappus and the Continuity of Client-Kingship}} |
|||
{{Refend}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
* {{wikicite|reference="[https://www.britannica.com/topic/list-of-Roman-emperors-2043294 List of Roman emperors]". ''[[Encyclopædia Britannica]]''|ref={{sfnref|''Britannica''}}}} |
|||
* {{wikicite|reference="[https://www.livius.org/articles/misc/list-of-roman-emperors/ List of Roman emperors]". ''Livius.org''|ref={{sfnref|''Livius''}}}} |
|||
* {{wikicite|reference="[https://www.metmuseum.org/toah/hd/roru/hd_roru.htm List of Rulers of the Roman Empire]". ''[[Metropolitan Museum of Art]]''|ref={{sfnref|''MET''}}}} |
|||
* "[https://web.archive.org/web/20220321061813/http://www.roman-emperors.org/impindex.htm The Rulers of the Roman Empire]". ''[[:en:De_Imperatoribus_Romanis|De Imperatoribus Romanis]]'' |
|||
| ⚫ | |||
Верзија на датум 11. септембар 2023. у 03:08
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
 |
| Овај чланак је део серије о политичком систему Античког Рима |
| Периоди |
| Римски устав |
| Редовни магистрати |
| Ванредни магистрати |
| Титуле и признања |
| Преседан и право |
|
|
| Скупштине |
Римски цареви су били владари Римског царства од давања имена и титуле Октавијану Августу од римског Сената 27. пре Христа па надаље. Август је задржао фасаду републиканске владавине, одбацујући монархијске титуле, али себе називајући принцепс сенатус (први човек Сената) и принцепс цивитатис (први грађанин државе). Августова титула је додељена његовим наследницима на царском положају, а цареви су постепено постајали све монархичнији и ауторитарнији.
Стил владавине који је успоставио Август назива се принципат и наставио се до касног трећег или почетка четвртог века. Модерна реч "цар" потиче од титуле император, коју је војска доделила успешном генералу; током почетне фазе царства, титулу су углавном користили само принцепс. На пример, Августово званично име је било Император Цезар Диви Филије Август. Територија под командом императора развила се у периоду Римске републике када је извршила инвазију и окупирала већи део Европе и делове северне Африке и Блиског истока. Под републиком, Сенат и народ Рима су овластили гувернере провинција, који су одговарали само њима, да управљају областима царства. Главни магистрати републике били су два конзула бирана сваке године; Конзули су и даље бирани у царском периоду, али је њихова власт била подређена царској, који је такође контролисао и одређивао њихов избор. Често су за конзуле бирани сами цареви, или блиска породица.
После кризе трећег века, Диоклецијан је повећао ауторитет цара и усвојио титулу „доминус ностер“ (наш господар). Успон моћних варварских племена дуж граница царства, изазов који су поставили за одбрану далеких граница, као и нестабилна империјална сукцесија, довели су Диоклецијана да географски подели управу Царства са суавгустом 286. 330. године, Константин Велики, цар који је примио хришћанство, успоставио је другу престоницу у Византији, коју је преименовао у Константинопољ. Историчари сматрају да је период владавине царства почео или са Диоклецијаном или Константином, у зависности од аутора. Током већег дела периода од 286. до 480. године, било је више од једног признатог вишег цара, са поделом обично заснованом на географским регионима. Ова подела је доследно постојала након смрти Теодосија И 395. године, коју историчари датирају као поделу између Западног римског царства и Источног римског царства. Међутим, формално Царство је остало јединствена држава, са одвојеним ко-царевима на одвојеним дворовима.
Пад Западног римског царства датира се или из де факто датума 476. године, када су Ромула Августула збацили германски Херули предвођени Одоакром, или де јуре датума 480. године, након смрти Јулија Непота, када је источни цар Зенон окончао признање посебног западног суда. Историчари царство у вековима који су уследили обично називају „Византијско царство“, оријентисано на хеленску културу и којим су управљали византијски цареви. „Византијско“ је каснија историографска ознака и означава је становнике и цареве царства. Континуирано одржаван римски идентитет, ова ознака се не користи универзално и наставља да буде предмет специјалистичке дебате. Под Јустинијаном, у шестом веку, велики део западног царства је поново заузет, укључујући Италију, Африку и део Шпаније. Током векова након тога, већина царских територија је изгубљена, што је на крају ограничило царство на Анадолију и Балкан. Линија царева се наставила све до смрти Константина XI Палеолога при паду Константинопоља 1453. године, када су преостале територије освојили Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II. Након освајања, Мехмед се прогласио за kayser-i Rûm („Цезар Римљана“), тако да тврдећи да је нови цар, тврдњу коју су задржали наредни султани. Конкурентне тврдње о сукцесији Римског царства такође су прослеђивале разне друге државе и царства, као и бројни каснији претенденти.
Следи списак римских царева од 31. године п. н. е. до 476. године н. е.
Јулијевско-клаудијевска династија (27. п.н.е – 68. н.е.)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
|
Октавијан
Caesar Augustus |
16. јануар 27 п.н.е. – 19. август н.е.
(40 година, 7 месеци и 3 дана) |
Унук и усвојени син Јулија Цезара. Постепено је добијао даљу моћ кроз донације и уставне нагодбе са римским сенатом. | 23. септембар 63. п.н.е. – 19. август 14. н.е.
(старости 75) Рођен као Гај Октавије; први пут изабран за римског конзула 19. августа 43. пре Христа. Умро вероватно природном смрћу.[1] |
_(cropped2).jpg)
|
Тиберије
Tiberius Caesar Augustus |
17. септембар 14. – 16. март 37.
(22 године, 5 месеци и 27 дана) |
Посинак, бивши зет и усвојеник Октавијана Августа. | 16. новембар 42. п.н.е. – 16. март 37. н.е.
(старости 77) Умро је вероватно природном смрћу, наводно убијен на подстрек Калигуле. |
.jpg)
|
Калигула
Gaius Caesar Augustus Germanicus |
18. март 37. н.е. – 24. јануар 41. н.е.
(3 године, 10 месеци и 6 дана) |
Унук и усвојени наследник Тиберија, праунук Октавијана Августа, | 31. август 12 н.е. – 24. јануар 41. н.е.
(старости 28) Убијен у завери у којој су учествовали преторијанска гарда и сенатори.[2] |
.jpg)
|
Клаудије
Tiberius Claudius Caesar Augustus Germanicus |
24. јануар 41. н.е. – 13. октобар 54. н.е.
(13 година, 8 месеци и 19 дана) |
Калигулин ујак, Августов нећак, проглашен за цара од стране Преторијанске гарде и прихваћен од Сената. |
(старости 63) Започео је римско освајање Британије. Вероватно га је отровала жена Агрипина, у корист њеног сина Нерона.[3] |
.jpg)
|
Нерон
Nero Claudius Caesar Augustus Germanicus |
13. октобар 54. н.е. – 9. јун 68. н.е.
(13 година, 7 месеци и 27 дана) |
Унук, посинак, зет и усвојеник Клаудијев, пра-праунук Августов. | 15. децембар 37. н.е. – 9. јун 68. н.е.
(старости 30) Извршио је самоубиство након што га је напустила Преторијанска гарда и био осуђен на смрт од стране Сената.[4] |
Година четири цара
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
_(35867773310)_edited_(cropped).jpg)
|
Галба
Servius Galba Caesar Augustus |
8. јун 68, – 15. јануар 69.
(7 месеци и 7 дана) |
Гувернер Хиспаније Тараконесис, побунио се против Нерона и преузео власт након његовог самоубиства, уз подршку Сената и Преторијанске гарде. | 24. децембар 3 п.н.е. – 15. јануар 69.
(старост 72) Убили су га војници преторијанске гарде у пучу који је предводио Отон. |
_(cropped).jpg)
|
Отон
Marcus Otho Caesar Augustus |
15. јануар – 16. април 69.
(3 месеца и 1 дан) |
Преузео власт пучем против Галбе. | 28. април 32. – 16. април 69.
(старост 36) Извршио самоубиство након што је изгубио битку код Бедриакума од Вителија. |
.JPG)
|
Вителије
Aulus Vitellius Germanicus Augustus |
19. април – 20. децембар 69.
(8 месеци и 1 дан) |
Гувернер Германије Инфериор, проглашен за цара од стране рајнских легија 2. јануара у супротности са Галбом и Отоном, касније признат од Сената | 24. септембар 15. – 20/22. децембар 69.
(старост 54) Убијен од стране Веспазијанових трупа. |
Флавијевска династија (69–96)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
_cropped.jpg)
|
Веспазијан
Caesar Vespasianus Augustus |
21. децембар 69 – 23. јун 79
(9 година, 6 месеци и 2 дана) |
Проглашен од стране источних легија 1. јула 69. у супротности са Вителијевом, касније признат од Сената. | 17. новембар 9. – 23. јун 79.
(старост 69) Умро од дизентерије. |
.jpg)
|
Тит
Titus Caesar Vespasianus Augustus |
24. јун 79 – 13. септембар 81
(2 године, 2 месеца и 20 дана) |
Син Веспазијанов. | 30. децембар 39. – 13. септембар 81.
(старост 41) Умро природном смрћу[5] |
.jpg)
|
Домицијан
Caesar Domitianus Augustus |
14. септембар 81 – 18. септембар 96
(15 година и 4 дана) |
Титов брат и Веспазијанов син. | 24. октобар 51. – 18. септембар 96.
(старост 44) Убијен у завери судских званичника, вероватно у вези са Нервом[6] |
Нерва-Антонинска династија (96–192)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
|
Нерва
Nerva Caesar Augustus |
18. септембар 96. – 27. јануар 98.
(1 година, 4 месеца и 9 дана) |
Проглашен за цара од Сената након убиства Домицијана. | 8. новембар 30. – 27. јануар 98.
(старост 67) Први од „пет добрих царева“. Умро природном смрћу |
.jpg)
|
Трајан
Caesar Nerva Traianus Augustus |
28. јануар 98. – 7/11. август 117. године
(19 years, 6 months and 10/14 days) |
Усвојени Нервин син. | 18. септембар 53 – 7/11 август 117. године
(старост 63) Први неиталијански цар. Његова владавина означила је географски врхунац царства. Умро природном смрћу.[7] |
|
Хадријан
Caesar Traianus Hadrianus Augustus |
11. август 117 – 10. јул 138. године
(20 година, 10 месеци и 29 дана) |
Трајанов рођак, наводно усвојен на самрти. | 24. јануар 76. – 10. јул 138. године
(старост 62) Завршио римски експанзионизам. Уништена Јудеја након масовне побуне. Умро природном смрћу.[8] |
.jpg)
|
Антонин Пије
Titus Aelius Hadrianus Antoninus Pius[а] |
10. јул 138. – 7. март 161. године
(22 године, 7 месеци и 25 дана) |
Усвојени син Хадријана. | 19. септембар 86. – 7. март 161. године
(старост 74) Умро природном смрћу.[10] |
|
Марко Аурелије
Marcus Aurelius Antoninus |
7. марта 161. – 17. марта 180. године
(19 година и 10 дана) |
Зет и усвојеник Антонина Пија. До 169. владао заједно са својим усвојеним братом, Луцијем Вером, први пут када је више царева делило власт. Од 177. владао заједно са својим сином Комодом. | 26. април 121 – 17. март 180
(старост 58) Последњи од „пет добрих царева“; такође један од најрепрезентативнијих стоичких филозофа. Умро природном смрћу.[11] |
.png)
|
Луције Вер
Lucius Aurelius Verus |
7. март 161 – јануар/фебруар 169
(7 years and 11 months) |
Усвојени син Антонина Пија, заједничког цара са својим усвојеним братом Марком Аурелијем. | 15. децембар 130 – почетак 169.
(старост 38) Умро природном смрћу[12] |
.jpg)
|
Комод
Marcus Aurelius Commodus Antoninus / Lucius Aelius Aurelius Commodus |
17. март 180. – 31. децембар 192.
(12 година, 9 месеци и 14 дана) |
Син Марка Аурелија. Проглашен за ко-цара 177. године, са 16 година, поставши први император који је уздигнут за живота претходника. | 31. август 161. – 31. децембар 192. године
(старост 31) Задављен на смрт у завери у којој су учествовали његов преторијански префект Лаетус и љубавница Марсија. |
Година пет царева (193)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
.jpg)
|
Пертинакс
Publius Helvius Pertinax |
1. јануар – 28. март 193. године
(2 месеца и 27 дана) |
Градски префект Рима након Комодове смрти, постављен за цара од стране преторијанског префекта Лаета, уз сагласност Сената. | 1. август 126 – 28. март 193. године
(старост 66) Убили су га побуњени војници Преторијанске гарде.[13] |
.jpeg)
|
Дидије Јулијан
Marcus Didius Severus Julianus |
28. март – 1. јун 193. год
(2 месеца и 4 дана) |
Победио на аукцији коју је одржала Преторијанска гарда за положај цара. | 30. јануар 133. – 1/2. јуна 193. године
(старост 60) Убијен по налогу Сената, по налогу Септимија Севера.[14] |
Династија Севера (193–235)
(§) – Различити приписани статус [б]
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
.jpg)
|
Септимије Север
Lucius Septimius Severus Pertinax |
9. април 193. – 4. фебруар 211. године
(17 година, 9 месеци и 26 дана) |
Гувернер Горње Паноније, проглашен за цара од стране панонских легија након убиства Пертинакса. | 11. април 145. – 4. фебруар 211. године
(старост 65) Први неевропски цар. Умро природном смрћу.[16] |
|
Каракала
Marcus Aurelius Antoninus |
4. фебруар 211. – 8. април 217. године
(6 година, 2 месеца и 4 дана) |
Син Септимија Севера, проглашен за ко-цара 28. јануара 198. године, са 10 година. Наследио је заједно са својим братом Гетом 211. | 4. април 188. – 8. април 217. године
(старост 29) Прво дете цар. Дао римско држављанство свим слободним становницима царства. Убио га је војник на Мацринусов подстицај.[17] |
.jpg)
|
Гета
Publius Septimius Geta |
4. фебруар 211. – 19./26. децембар 211. године
(10 months and 15/22 days) |
Син Септимија Севера, проглашен за ко-цара у октобру 209, наследио је заједно са својим старијим братом Каракалом. | 7. марта 189. – 19./26. децембра 211. године
(старост 22) Убијен по налогу свог брата Каракале.[18] |
|
Макрин
Marcus Opellius Severus Macrinus |
11. април 217. – 8. јун 218. године
(1 година, 1 месец и 28 дана) |
Преторијански префект Каракале, прихваћен за цара од стране војске и Сената након што је организовао смрт свог претходника у страху за сопствени живот. | с. 165 – јун 218
(старост око 53) Први не-сенатор који је постао цар, и први цар који није посетио Рим након приступања. Погубљен током побуне трупа у корист Елагабала.[19] |
|
Дијадуменијан (§)
Marcus Opellius Antoninus Diadumenianus |
Крајем маја – јун 218.
(мање од месец дана) |
Макринов син, кога је отац именовао за ко-цара након избијања побуне у корист Елагабала. | 14. септембар 208. – јун 218. године
(старост 9) Ухваћен у бекству и погубљен у корист Елагабала.[20] |
_(cropped).jpg)
|
Елагабал
Marcus Aurelius Antoninus |
16. маја 218. – 12. марта 222. године
(3 године, 9 месеци и 24 дана) |
Рођак и наводни Каракалин ванбрачни син, проглашен за цара од стране побуњених легија у опозицији са Макрином на подстицај његове баке Јулије Маесе. | 203/204 – 11/12. марта 222. године
(старост 18) Убијен од стране преторијанске гарде заједно са својом мајком, вероватно на подстицај Јулије Маесе.[21] |
.jpg)
|
Александар Север
Marcus Aurelius Severus Alexander |
13. март 222. – 21. март 235. године
(13 година и 8 дана) |
Рођак и усвојени наследник Елагабала. | 1. октобар 208. – 21. март 235. године
(aged 26) Линчован од побуњених трупа, заједно са својом мајком.[22] |
Криза трећег века (235–285)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
.jpg)
|
Максимин Трачанин
Gaius Julius Verus Maximinus |
око 235. март – око јуна 238
(3 године и 3 месеца) |
Германске легије су га прогласиле за цара након убиства Севера Александра. | око 172–180 – око јуна 238
(старост око 58–66) Први обичан човек који је постао цар. Убили су га његови људи током опсаде Аквилеје.[23] |
|
Гордијан I
Marcus Antonius Gordianus Sempronianus Romanus |
око. април – око, мај 238[в]
(22 дана) |
Проглашен за цара заједно са својим сином Гордијаном II, док је служио као гувернер Африке, у побуни против Максимина, и признат од Сената. | око. 158 (?) – око. мај 238
(старост око 80) Најстарији цар у време његовог уздизања. Извршио самоубиство када је чуо за смрт свог сина.[24] |
|
Гордијан II
Marcus Antonius Gordianus Sempronianus Romanus |
око. април – око. мај 238[в]
(22 дана) |
Проглашен за цара заједно са својим оцем Гордијаном I, током побуне у Африци против Максимина. | око. 192 – око. мај 238.
(старост око 46) Најкраћи цар у историји. Погинуо испред Картагине у борби против војске лојалне Максимину I.[25] |
.jpg)
|
Пупијен
Marcus Clodius Pupienus Maximus |
око. мај – око. август 238.[в]
(99 дана) |
Проглашен за цара заједно са Балбином од Сената након смрти Гордијана I и II, за разлику од Максимина. | око. 164 – око. август 238
(старост око 74) Мучен и убијен од стране преторијанске гарде.[26] |
.jpg)
|
Балбин
Decimus Caelius Calvinus Balbinus |
око. мај – око. август 238.[в]
(99 дана) |
Проглашен за цара заједно са Пупијеном од Сената након смрти Гордијана I и II, за разлику од Максимина. | ц. 178 – ц. августа 238. године
(старост око 60) Мучен и убијен од стране преторијанске гарде.[27] |
.jpg)
|
Гордијан III
Marcus Antonius Gordianus |
око. август 238 – око. фебруара 244. године
(око. 5 година и 6 месеци) |
Унук Гордијана I, кога су Пупијен и Балбин поставили за наследника, после чије смрти је наследио као цар | 20. јануар 225. – око. фебруара 244. године
(старости 19) Умро током кампање против Персије, вероватно у завери за убиство коју је подстакао Филип I.[28] |
.jpg)
|
Филип Арабљанин
Marcus Julius Philippus |
око. фебруар 244 – септембар/октобар 249
(c. 5 година и 7/8 месеци) |
Преторијански префект под Гордијаном III, преузео је власт након његове смрти. | око. 204 – 249. септембар/октобар
(старости око 45) Погинуо у бици код Вероне, против Деција.[29] |
.jpg)
|
Филип Цезар
"Млађи" (§) Marcus Julius Severus Philippus |
јул/август 247 – септембар/октобар 249
(c. 2 године и 2 месеца) |
Син Филипа I, постављен за ко-цара. | око. 237 – септембар/249. октобар
(старости око 12) Убијен од стране преторијанске гарде[30] |
_enhanced_(cropped).jpg)
|
Трајан Деције
Gaius Messius Quintus Traianus Decius |
септембар/октобар 249 – јун 251
(c. 1 година и 8/9 месеци) |
Проглашен за цара од стране трупа у Мезији, затим поразио и убио Филипа I у бици. | око. 190/200 – јун 251
(старости око 50/60) Погинуо у бици код Абрита, против Гота.[31] |
.jpg)
|
Хереније Етрускус (§)
Quintus Herennius Etruscus Messius Decius |
Мај/јун – јун 251
(мање од месец дана) |
Син Децијев, постављен за ко-цара. | Непознато – јун 251.
Погинуо у бици код Абрита заједно са оцем.[32] |
|
Требонијан Гал
Gaius Vibius Trebonianus Gallus |
јун 251 – око. август 253
(око. 2 године и 2 месеца) |
Сенатор и генерал, проглашен за цара после смрти Деција и Херенија Етруска. | око. 206 – око. августа 253. године
(старости 47) Убијен од стране сопствених трупа у корист Емилијана.[33] |
.jpg)
|
Хостилијан (§)
Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus |
око. јун – око. јула 251. године
(око. 1 месец) |
Млађи Децијев син, којег је отац назвао цезаром, а Требонијан Гал прогласио га за ко-цара | Непознато – око. јула 251. године
Умро од куге или га је убио Требонијан Гал.[34] |
|
Волусијан (§)
Gaius Vibius Afinius Gallus Veldumnianus Volusianus |
око. август 251 – око. августа 253. године
(2 године) |
Галов син, постављен за ко-цара. | око. 230 – око. августа 253. године
(старости око 23) Убили су га војници, заједно са оцем.[35] |
|
Емилијан
Marcus Aemilius Aemilianus |
око. јул – око. септембра 253. године
(око 2 месеца) |
Заповедник у Мезији, прогласили су га за цара његови војници након што су победили варваре, за разлику од Гала. | око. 207 – око. септембра 253. године
(старости око 46) Убијен од стране сопствених трупа у корист Валеријана.[36] |
.png){kind=spacer}
|
Силбанак[г] (
) Mar. Silbannacus |
око. септембар/октобар 253. (?)
(веома кратко?) |
Нејасна фигура позната само из кованог новца, можда је накратко владала у Риму између Емилијана и Валеријана. | Ништа познато[40] |
|
Валеријан
Publius Licinius Valerianus |
око. септембар 253 – око. јуна 260. године
(око. 6 година и 9 месеци) |
Заповедник војске у Ретији и Норику, проглашен за цара од легија насупрот Емилијану. | око. 200 – после 262 (?)
Заробљен у Едеси од стране персијског краља Шапура I, умро у заточеништву, вероватно приморан да прогута растопљено злато.[41] |
|
Галијен | око. септембар 253 – око. септембар 268. године
(око. 15 година) |
Син Валеријана, постављен за заједничког цара. Једини цар након Валеријановог заробљавања 260. године | 218 – око. септембар 268.
(старости 50) Суочен са више побуна и варварских инвазија. Убијен у завери војних официра, укључујући Клаудија II и Аурелијана. |
.png){kind=spacer}
|
Салонин[д]
(§) Publius Licinius Cornelius Saloninus Valerianus |
јесен 260
(око. 1 месец) |
Галијенов син, кога је отац прогласио за цезара, а преторијански префект Силван прогласио за цара док га је Постум опседао. | Непознато – крајем 260.
Убили су га трупе лојалне Постуму.[44] |
|
Клаудије II Готски
Marcus Aurelius Claudius |
око. септембар 268 – око. априла 270. године
(око. 1 година и 7 месеци) |
Заповедник војске у Илирији, проглашен за цара после Галијенове смрти. | 10. мај 214. – око. априла 270. године
(старости око 55) Умро од куге.[45] |
.jpg)
|
Квинтил
Marcus Aurelius Claudius Quintillus |
око. април – мај/јун 270
(17–77 дана) |
Брат Клаудија II, проглашен за цара после његове смрти. | Непознато – 270.
Извршио самоубиство или убијен по Аурелијановом налогу.[46] |
.png)
|
Аурелијан
Lucius Domitius Aurelianus |
око. мај 270 – око. октобра 275. године
(око. 5 година и 5 месеци) |
Врховни командант римске коњице, проглашен за цара од стране дунавских легија након смрти Клаудија II, за разлику од Квинтила. | 9. септембар 214. – око. октобра 275. године
(старости 61) Поново ујединио Римско царство. Убијен од стране преторијанске гарде.[47] |
.jpg)
|
Тацит
Marcus Claudius Tacitus |
око. децембар 275 – око. јуна 276. године
(око. 7 месеца) |
Наводни принцепс сенатус, кога је Сенат или, што је вероватније, његови војници у Кампанији прогласили за цара након Аурелијанове смрти | око. 200 (?) – око. јун 276
(старости око 76) Умро од болести или можда убијен.[48] |
.jpg)
|
Флоријан
Marcus Annius Florianus |
око. јун – септембар 276
(80–88 дана) |
Брат или, вероватније, Тацитов полубрат. | Непознато – септембар/октобар 276
Убијен од стране сопствених трупа у корист Проба.[49] |
.jpg)
|
Проб
Marcus Aurelius Probus |
око. јун 276. – око. септембра 282. године
(око. 6 г aодина и 3 месеца) |
Генерал; проглашен за цара од стране источних легија, за разлику од Флоријана. | 19. август 232. – око. септембра 282. године
(старости 50) Убијен од стране сопствених трупа у корист Каруса.[50] |
|
Кар
Marcus Aurelius Carus |
око. септембар 282 – око. јул/август 283
(c. 10 месеца) |
Преторијански префект под Пробом, преузео је власт пре или после Пробовог убиства. | око. 224 (?) – око. јул/август 283. године
(старости око 60) Умро у Персији, било од болести, атентата, или од удара грома.[51] |
.JPG)
|
Карин
Marcus Aurelius Carinus |
Пролеће 283 – август/септембар 285
(2 године) |
Каров син, именован за заједничког цара непосредно пре своје смрти. Успео заједно са Нумеријаном. | око. 250 – август/септембар 285. године
(старости око 35) Вероватно је погинуо у борби против Диоклецијана, вероватно су га издали његови војници.[52] |
.jpg)
|
Нумеријан
Marcus Aurelius Numerianus |
око. јул/август 283. – новембар 284. године
(1 година и 3/4 месеца) |
Каров син, наследио је заједно са Карином. | око. 253 – 284. новембар
(старости око 31) Умро док је марширао у Европу, вероватно од болести, вероватно убијен.[53] |
Доминат
Тетрархија (284–324)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
.jpg)
|
Диоклецијан "Jovius"
Gaius Aurelius Valerius Diocletianus |
20. новембар 284. – 1. мај 305. године
(20 година, 5 месеци и 11 дана) Цело царство; а онда Источно |
Командант царских телохранитеља, проглашен од војске након Нумеријанове смрти, наставио да се бори и да победи Нумеријановог брата, Карина. | 22. децембар ц 243 – 3 децембар ц 311
(старости око 68) Започео је последњи велики прогон хришћанства. Први цар који је добровољно абдицирао. Умро под нејасним околностима, вероватно самоубиство.[54] |
.jpg)
|
Максимијан "Херкул"
Marcus Aurelius Valerius Maximianus |
1. април 286. – 1. мај 305. године
(19 година и 1 месец; Запад) Крајем 306. – 11. новембра 308. године (2 године; Италија) |
Уздигнут од Диоклецијана, владао западним провинцијама. | c. 250 – c. јул 310.
(старости око 60) Абдицирао са Диоклецијаном, касније покушавајући да поврати власт са Максенцијем, а затим и од њега, пре него што је вероватно убијен по наређењу Константина I.[55] |
.jpg)
|
Галерије
Gaius Galerius Valerius Maximianus |
1. мај 305. – мај 311. године
(6 година; Исток) |
Диоклецијан га је 293. уздигао за цезара, а наследио је као источни август након Диоклецијанове абдикације. | c. 258 – мај 311
(старости око 53) Умро природном смрћу.[56] |
.jpg)
|
Констанције I
Marcus Flavius Valerius Constantius |
1. маја 305. – 25. јула 306. године
(1 година, 2 месеца и 24 дана; Запад) |
Максимијанова веза женидбом, коју је Диоклецијан уздигао у цезара 293. године, наследила је као западни август након Максимијанове абдикације. | 31. март ц 250 – 25. јул 306
(старости 56) Умро природном смрћу.[57] |
|
Север II
Flavius Valerius Severus |
август 306 – март/април 307
(c. 8 месеци; Запад) |
Максимијан га је 305. уздигао у цезара, а Галерије је после смрти Констанција I унапредио у западни август. | Непознато – септембар 307
Предао се Максимијану и Максенцију, касније убијен или приморан да изврши самоубиство.[58] |
.jpg)
|
Максенције
( Marcus Aurelius Valerius Maxentius |
28. октобар 306. – 28. октобар 312. године
(6 година; Италија) |
Син Максимијана и зет Галерије, преузео је власт у Италији уз подршку преторијанске гарде и свог оца након што је прешао у наследство. Није признато од осталих царева. | ц. 283 – 28. октобар 312. године
(старости 29) Погинуо у бици на Милвијском мосту, против Константина I.[59] |
.jpg)
|
Лициније
Valerius Licinianus Licinius |
11. новембар 308. – 19. септембар 324. године
(15 година, 10 месеци и 8 дана) Запад; онда Исток |
Галерије га је уздигао да замени Севера, у супротности са Максенцијем. Поразио Максимина Дазу у грађанском рату да би постао једини цар Истока 313. | c. 265 – ране 325
(старости око 60) Поражен, свргнут и погубљен од Константина I.[60] |
.jpg)
|
Максимин Даја
Galerius Valerius Maximinus |
310 – ц. јула 313. године
(3 године; Исток) |
Галеријев нећак, којег је Диоклецијан 305. уздигао у цезара, а његове трупе су га прогласиле августа 310. | 20. новембар ц. 270 – ц. јула 313. године
(старости. 42) Поражен у грађанском рату против Лицинија, умро убрзо након тога.[61] |
.png){kind=spacer}
|
Валерије Валенс [е]
( Aurelius Valerius Valens |
октобар 316 – ц. јануара 317. године
(c. 2–3 месеца; Запад) |
Заповедник границе у Дакији, коју је Лициније подигао насупрот Константину I. | Непознато – 317
Погубљен уочи мировног споразума између Лицинија и Константина.[63] |
.png){kind=spacer}
|
Мартинијан[е]
( Mar. Martinianus |
јул – 19. септембар 324. године
(2 месеца; Запад) |
Виши бирократа, којег је Лициније уздигао у опозицију са Константином I. | Непознато – 325
Збачен од Константина и протеран у Кападокију, касније погубљен.[64] |
Константинова династија (306–363)
| Портрет | Име | Владавина | Сукцесија | Животни детаљи |
|---|---|---|---|---|
.jpg)
|
Константин I"Велики"
Flavius Valerius Constantinus |
25. јул 306. – 22. мај 337. године
(30 година, 9 месеци и 27 дана) Запад; затим цело царство |
Син Констанција И, кога су очеве трупе прогласиле августом. Галерије га је 306. године прихватио за цезара, Максимијан је 307. унапредио у августа 307. године, одбио је деградацију у цезара 309. | 27. фебруар 272/273 – 22. мај 337. године
(старости 64/65) Први хришћански цар и оснивач Цариграда. Једини владар Царства након пораза Максенција 312. и Лицинија 324. Умро природном смрћу,[65] |
.jpg)
|
Константин II
Flavius Claudius Constantinus |
9. септембар 337 – април 340
(2 године и 7 месеци; Запад) |
Син Константина I | ц фебруар 316 – април 340
(старости 24) Владао је преторијанском префектуром Галије. Убијен у заседи током рата против свог брата, Констанса I.[66] |
|
Констанс I
Flavius Julius Constans |
9. септембар 337. – јануар 350. године
(12 година и 4 месеца; Средње и Западно царство) |
Син Константина I | 322/323 – јануар/фебруар 350. године
(старости 27) У почетку је владао Италијом, Илириком и Африком, а затим западним царством након смрти Константина II. Збацио и убио Магненције,[67] |
_(cropped).jpg)
|
Констанције II
Flavius Julius Constantius |
9. септембар 337. – 3. новембар 361. године
(24 године, 1 месец и 25 дана) Исток; затим цело царство |
Син Константина I | 7. август 317. – 3. новембар 361. године
(старости 44) У почетку је владао истоком, а затим целим царством након Магненцијеве смрти. Умро од грознице,[68] |
.png){kind=spacer}
|
Магненције
( Magnus Magnentius |
18. јануар 350. – 10. август 353. године
(3 године, 6 месеци и 23 дана; Запад) |
Проглашен за цара од стране трупа, за разлику од Констанса I. | ц. 303 – 10. августа 353. године
(старости око 50) Извршио самоубиство након што је изгубио битку код Монс Селеукуса.[69] |
|
Непоцијан
( Julius Nepotianus |
3. јун – 30. јун 350. год
(27 дана; West) |
Син Еутропије, ћерке Констанција I. Проглашен за цара у Риму за разлику од Магненција | Непознато – 30. јун 350
Ухваћен и погубљен од стране Магненцијевих присталица.[70] |
.png){kind=spacer}
|
Ветранион[ж]
( |
1. март – 25. децембар 350. године
(9 месеци и 24 дана; West) |
Констансов генерал у Илирику, признат од стране Илирских легија на рачун Магненција. | Непознато – ц. 356
Абдицирао у корист Констанција II, пензионисао се и умро 6 година касније.[72] |
|
Јулијан "Oтпадник"
Flavius Claudius Julianus |
3. новембар 361. – 26. јун 363. године
(1 година, 7 месеци и 23 дана) |
Проглашен од стране галске војске око фебруара 360. године, постао је једини цар након смрти свог рођака Констанција II. | 331 – 26. јуна 363. године
(старости 32) Последњи нехришћански цар. Смртно рањен током похода на Персију.[73] |
.jpg)
|
Јовијан
Jovianus[з] |
27. јун 363. – 17. фебруар 364. године
(7 месеци и 21 дан) |
Командант царске кућне гарде; проглашен за цара од војске после Јулијанове смрти. | 330/331 – 17. фебруар 364. године
(старости 33) Вероватно је умро од удисања токсичних испарења или лошег варења.[75] |
Валентинијанова династија
| Слика | Име | Рођење | Наследник | Владавина | Смрт | Дужина владавине |
|---|---|---|---|---|---|---|
|
Валентинијан I | 321. | Јовијанов генерал | 26. фебруар 364 - 17. новембар 375 | 17. новембар 375. | 11 година |
|
Валенс | 328. | Валентинијанов брат и савладар | 28. март 364. – 9. август 378. | 9. август 378. | 14 година |
|
Грацијан | 359. | Валентинијанов син | 4. август 367 – 25. август 383. | 25. август 383. | 16 година |
|
Валентинијан II | 371. | Валентинијанов син | 17. новембар 375. – 15. мај 392. | 15. мај 392. | 17 година |
Теодосијева династија
| Слика | Име | Рођење | Наследник | Владавина | Смрт | Дужина владавине |
|---|---|---|---|---|---|---|
|
Теодосије I | 11. јануар 347. | Усвојени Валентијанов син | 1. јануар 379. – 17. јануар 395. | 17. јануар 395. | 16 година |
|
Аркадије | око 377. | Теодосијев син | јануар 383. - 1. мај 408. | 1. мај 408. | 25 година |
|
Хонорије | 9. септембар 384. | Теодосијев син | 23. јануар 393. – 15. август 423 | 15. август 423. | 30 година |
|
Теодосије II | 10. април 401. | Аркадијев син | јануар 402. – 28. јул 450. | 28. јул 450. | 48 година |
|
Констанције III | ? | Теодосијев зет | 8. фебруар 421 - 2. септембар 421. | 2. септембар 421. | 7 месеци |
|
Јован | ? | узурпатор | 27. август 423 - мај 425. | јун/јул 425. | 2 године |
|
Валентинијан III | 2. јул 419. | Син Констанција III | 23. октобар 424 - 16. март 455. | 16. март 455. | 31 година |
|
Маркијан | 396. | Супруг сестре Теодосија II | 450 – јануар 457 | јануар 457. | 7 година |
Последњи владари Западног римског царства
| Слика | Име | Рођење | Наследник | Владавина | Смрт | Дужина владавине |
|---|---|---|---|---|---|---|
|
Петроније Максим | око 396. | Усвојени син Теодосија II | 17. март 455 - 31. мај 455. | 31. мај 455. | 2 месеца |
|
Авит | око 385. | Петронијев војсковођа | 9. јул 455. – 17. октобар 456. | након 456. | 1 година |
,_457-461.JPG)
|
Мајоријан | новембар 420. | април 457. – 2. август 461. | 7. август 461. | 4 година | |
|
Либије Север | ? | Поставио га Рикимер | новембар 461 - август 465. | август 465. | 4 године |
|
Антемије | око 420. | Усвојени син Маркијана | 12. април 467. – 11. јул 472. | 11. јул 472. | 5 година |
|
Олибрије | око 420. | Усвојени син Валентинијана III | 11. јул 472. – 2. новембар 472. | 2. новембар 472. | 4 месеца |
|
Глицерије | ? | март 473. – јун 474. | након 480. | 1 година | |
|
Јулије Непот | око 430. | Рођак Лава Трачког | јун 474 - 28. август 475. | 480. | 1/6 година |
|
Ромул Августул | око 460. | Син Флавија Орестеса | 31. октобар 475. - 4. септембар 476. | непознато | 11 месеци |
Види још
Напомене
- ^ До овог времена, „Цезар“ и „Август“ се мање сматрају личним именима, а више царским титулама, при чему прва означава наследника и овај последњи указује на самог цара.[9]
- ^ Млађи ко-цареви означени као „различитог приписаног статуса“ су личности, углавном деца, који се обично не рачунају као „прави“ цареви с обзиром на њихов статус покорности старијем цару, али су и даље присутни на неким листама владара.[15]
- ^ а б в г Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомsixemperors. - ^ Unmentioned in literary sources and known only from two coins seemingly issued in Rome, implying he was proclaimed emperor in the capital, probably between Aemilianus and Valerian, or against either.[37][38][39]
- ^ Made caesar by his father and only referred to as augustus in a single series of coins, issued while he was besieged in Cologne in 260. Coinage issued after his death honor him as caesar; probably because Gallienus did not want to advertise the death of a second emperor in one year.[42][43]
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомambig. - ^ а б Лициније га је легитимно именовао за ко-цара, али као западног цара (у супротности са Константином I). У књижевним изворима се помиње као цезар, али се у кованицама назива август. Није заправо владао с обзиром на то да Лициније није контролисао запад.[62] Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „valensandmartinian” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ Although technically recognized by Constantius II, who even sent him the imperial diadem, Vetranio is often regarded as a usurper.[71]
- ^ From the fourth century, emperors and other high-profile men of non-aristocratic birth often bore the name "Flavius", the family name of the Constantinian dynasty. Because it was often used as a status marker rather than personal name,[74] "Flavius" will generally be omitted in the following entries for simplicity.
Референце
- ^ Grant, стр. 8, 9, 12–13; Kienast, Eck & Heil, стр. 53–54, 350.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 78; Grant, стр. 8, 25, 27.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 82; Grant, стр. 8, 29, 33.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 88–89, 350; Grant, стр. 8, 34, 39.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 105; Grant, стр. 55; Hammond, стр. 27.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 109; Grant, стр. 60–69.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 116–117; Grant, стр. 71, 73, 76; Omissi 2018, стр. 8; Cooley 2012, стр. 492.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 122–123; Grant, стр. 68, 76; Omissi 2018, стр. 8.
- ^ Hammond, стр. 29–31.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 128; Grant, стр. 87.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 131–132; Grant, стр. 68, 89, 91, 93.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 135; Grant, стр. 93, 94.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 145; Grant, стр. 103–104.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 147; Grant, стр. 106–108; Cooley 2012, стр. 495.
- ^ Elton 1825, стр. 303; Grant 1998, стр. 179; Hekster 2008, стр. 155; Cooley 2012; Kienast, Eck & Heil, стр. v–xii; Britannica; Livius; MET.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 149–150; Grant, стр. 108, 110; Omissi 2018, стр. 9.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 156–157; Grant, стр. 119–120; Hammond, стр. 35–36.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 160; Grant, стр. 122.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 162; Grant, стр. 123, 124, 125–126.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 163–164; Grant, стр. 125.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 165; Grant, стр. 126, 129; Cooley 2012, стр. 496.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 171–172; Grant, стр. 130–133; Cooley 2012, стр. 496.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 176–179; Grant, стр. 137–139; Omissi 2018, стр. 10.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 180–181; Grant, стр. 140–141; Meijer 2004, стр. 85.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 182; Grant, стр. 142–143; Meijer 2004, стр. 85; Peachin 1990, стр. 28.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 183–184; Grant, стр. 146–148; Meijer 2004, стр. 87; Peachin 1990, стр. 28.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 185–186; Grant, стр. 144–145; Peachin 1990, стр. 28.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 187–189; Grant, стр. 149–151; Peachin 1990, стр. 29.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 190–191; Grant, стр. 152–155.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 192–193; Grant, стр. 152–155.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 195–197; Grant, стр. 156–159.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 197–198; Grant, стр. 156–159.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 200–201; Grant, стр. 160–161.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 198–199; Peachin 1990, стр. 34.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 201–202; Grant, стр. 160–161; Peachin 1990, стр. 36.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 203–204; Grant, стр. 162; Peachin 1990, стр. 36–37.
- ^ Claes 2015, стр. 44.
- ^ Estiot 1996, стр. 105–117.
- ^ Hartmann 2002.
- ^ Estiot 1996.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 205–207; Grant, стр. 163–167; Peachin 1990, стр. 37–38.
- ^ Shiel 1979, стр. 117.
- ^ Vagi 1999, стр. 357.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 213; Grant, стр. 168–172.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 222; Grant, стр. 179–180; Stein 1924, стр. 45, 50.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 224; Grant, стр. 181–182; Stein 1924, стр. 46, 50.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 225–227; Grant, стр. 183–187; Peachin 1990, стр. 43–44; Stein 1924, стр. 46, 50.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 241–242; Grant, стр. 188–189; Watson 1999, стр. 110, 225, 250 (n. 46).
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 243; Grant, стр. 190; Peachin 1990, стр. 46–47.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 244–245; Grant, стр. 191–193; Peachin 1990, стр. 47.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 248–249; Grant, стр. 194–195; Peachin 1990, стр. 49.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 250–251; Grant, стр. 196–197; Peachin 1990, стр. 49–50.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 252; Grant, стр. 198–201.
- ^ Barnes, стр. 4, 30–32; Kienast, Eck & Heil, стр. 257–258; Grant, стр. 204.
- ^ Barnes, стр. 4, 13, 32, 34; Kienast, Eck & Heil, стр. 262–263; Grant, стр. 210–212.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 272–273; Barnes, стр. 4–6, 46; Grant, стр. 221–222.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 269; Barnes, стр. 35–36; Grant, стр. 216–218; ODB, стр. 524–525.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 278; Barnes, стр. 4–5, 38–39; Grant, стр. 223–224.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 279; Grant, стр. 224–226; Barnes, стр. 12–13, 34.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 282; Barnes, стр. 6–7, 43–44; Grant, стр. 235–237.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 276; Barnes, стр. 6–7, 39; Grant, стр. 238–240.
- ^ Vagi 1999, стр. 466–467.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 284; Barnes, стр. 15.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 285; Barnes, стр. 15.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 286–288; Barnes, стр. 5–8, 39–42; Grant, стр. 228–231, 234.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 296; Barnes, стр. 8, 44–45; Grant, стр. 241.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 298; Barnes, стр. 8, 45.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 300–301; Grant, стр. 242–244.
- ^ PLRE, Vol. I, p. 532; Grant, стр. 248–250; Kienast, Eck & Heil, стр. 305–306.
- ^ PLRE, Vol. I, pp. 624; Kienast, Eck & Heil, стр. 306.
- ^ Grant, стр. 249; Kienast, Eck & Heil, стр. 307; Meijer 2004, стр. 127–128.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 307; PLRE, Vol. I, p. 954; Omissi 2018, стр. 181–182.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 309–310; Grant, стр. 251–253.
- ^ Cameron 1988, стр. 26, 28, 33.
- ^ Kienast, Eck & Heil, стр. 312; Grant, стр. 255–258; PLRE, Vol. I, p. 461.
Извори
- Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година
Примарна библиографија
- Cooley, Alison E. (2012). „Appendix 2; Augustus−Justinian”. The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 488—509. ISBN 978-0-521-84026-2.
- Barnes, Timothy D. (1982). The New Empire of Diocletian and Constantine. Harvard: Harvard University Press. ISBN 0-674-28066-0.
- Grant, Michael (1985). The Roman Emperors: A Biographical Guide to the Rulers of Imperial Rome, 31 BC–AD 476. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-18388-9.
- Grierson, Philip (1962). „The Tombs and Obits of the Byzantine Emperors (337–1042)”
. Dumbarton Oaks Papers. 16. JSTOR 1291157. doi:10.2307/1291157. - Grierson, Philip (1973). Catalogue of Byzantine Coins, vol. 3: Leo III to Nicephorus III, 717-1081. Washington D.C.: Dumbarton Oaks. ISBN 0-88402-012-6.
- Jones, A. H. M.; Martindale, J. R.; Morris, John, ур. (1971—1992). Prosopography of the Later Roman Empire. Cambridge: Cambridge University Press. (see PLRE)
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. (see ODB)
- Kienast, Dietmar; Werner Eck; Matthäus Heil (2017). Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie [Roman imperial table: Basics of the Roman imperial chronology] (на језику: немачки) (6th изд.). Darmstadt: WBG. ISBN 978-3-534-26724-8. Непознати параметар
|orig-date=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|name-list-style=игнорисан (помоћ) - Meijer, Fik (2004). Emperors Don't Die in Bed. Превод: Leinbach, S. J. London: Routledge. ISBN 0-415-31201-9.
- Omissi, Adrastos (2018). Emperors and Usurpers in the Later Roman Empire. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-882482-4.
- Peachin, Michael (1990). Roman Imperial Titulature and Chronology, A.D. 235–284. Amsterdam: Gieben. ISBN 90-5063-034-0.
- Schreiner, Peter (1977). Die byzantinischen Kleinchroniken II: Historischer Kommentar [Byzantine small chronicles 2: Historical commentary]. CFHB (на језику: German). Vienna: ÖAW. ISBN 978-3-7001-0206-9.
- Trapp, Erich, ур. (2001). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit [Prosopographical Lexicon of the Palaiologan era] (на језику: German). Vienna: ÖAW. ISBN 978-3-7001-1462-8. (see PLP)
- Treadgold, Warren (1997). A History of the Byzantine State and Society. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2630-6.
Секундарна библиографија
- Angelov, Dimiter G. (2009). „Emperors and Patriarchs as Ideal Children and Adolescents: Literary Conventions and Cultural Expectations”. Ур.: Papaconstantinou, Arietta; Talbot, Alice-Mary. Becoming Byzantine: Children and Childhood in Byzantium. Dumbarton Oaks. ISBN 978-0-88402-356-2.
- Angelov, Dimiter (2019). The Byzantine Hellene: The Life of Emperor Theodore Laskaris and Byzantium in the Thirteenth Century. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-48071-0.
- Arnold, Jonathan J.; Bjornlie, M. Shane; Sessa, Kristina (2016). „Introduction”. Ур.: Arnold, Jonathan J.; Bjornlie, M. Shane; Sessa, Kristina. A Companion to Ostrogothic Italy. Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-31376-7.
- Becker, C. H. (1913). „The Expansion of the Saracens—The East”. Ур.: Gwatkin, H. M.; Whitney, J. P. The Cambridge Medieval History: Volume II: The Rise of the Saracens and the Foundation of the Western Empire. New York: The Macmillan Company. OCLC 14739796.
- Bucossi, Alessandra; Rodriguez Suarez, Alex, ур. (2016). John II Komnenos, Emperor of Byzantium. London: Routledge. ISBN 978-1-4724-6024-0.
- Cameron, Alan (1988). „Flavius: a Nicety of Protocol”. Latomus. 47 (1): 26—33. JSTOR 41540754.
- Chalandon, Ferdinand (1923). „The Earlier Comneni”. Ур.: Tanner, J. R.; Previté-Orton, C. W.; Brooke, Z. N. The Cambridge Medieval History: Volume IV: The Eastern Roman Empire (717–1453). New York: The Macmillan Company. OCLC 14739796.
- Claes, Liesbeth (2015). „Coins with power?: imperial and local messages on the coinage of the usurpers of the second half of the third century”. Jaarboek voor Munt- en Penningkunde. 102: 15—60. OCLC 948592865.
- Çolak, Hasan (2014). „Tekfur, fasiliyus and kayser: Disdain, Negligence and Appropriation of Byzantine Imperial Titulature in the Ottoman World”. Ур.: Hadjianastasis, Marios. Frontiers of the Ottoman Imagination. Leiden: Brill. ISBN 978-9004283510.
- Collins, Roger (2004). Visigothic Spain, 409–711. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0631181859.
- Cotsonis, John A. (2020). The Religious Figural Imagery of Byzantine Lead Seals I. Oxford: Routledge. ISBN 978-0-367-34696-6.
- Croke, Brian (1995). The Chronicle of Marcellinus: A translation with commentary. London: Brill. ISBN 978-90-04-34463-1.
- Croke, Brian (2004). „The Imperial Reigns of Leo II”. Byzantinische Zeitschrift. 96 (2): 559—575. S2CID 191460505. doi:10.1515/BYZS.2003.559.
- Dragon, Gilbert (2003). Emperor and Priest: The Imperial Office in Byzantium. Cambridge University Press. ISBN 9780521801232.
- Elton, Charles A. (1825). A History of the Roman Emperors. Baldwin, Cradock and Joy.
- Estiot, Sylviane (1996). „L'empereur Silbannacus, un second antoninien” [Emperor Silbannacus, a second Antoninianus]. Revue numismatique (на језику: француски). 6 (151): 105—117. doi:10.3406/numi.1996.2087.
- Feiller, Albert (1976). „Nouvelle note sur la chronologie du règne de Jean Cantacuzène” [New note on the chronology of the reign of John Kantakouzenos]. Études byzantines. 34: 119—124. doi:10.3406/rebyz.1976.2046.
- Foss, Clive (2005). „Emperors named Constantine”. Revue numismatique. 6 (161): 93—102. doi:10.3406/numi.2005.2594.
- Garland, Lynda (1999). Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 527–1204. London: Routledge. ISBN 0-415-14688-7.
- Garland, Lynda (2006). Byzantine Women: Varieties of Experience 800–1200. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5737-8.
- Grant, Michael (1998). From Rome to Byzantium: The Fifth Century. New York: Psychology Press. ISBN 9780415147538.
- Goldsworthy, Adrian Keith (2009). How Rome Fell: Death of a Superpower. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13719-4.
- Grierson, Philip (1968). Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection. 2. Dumbarton Oaks. ISBN 9780884020240.
- Halsall, Guy (2018). „Transformations of Romanness: The northern Gallic case”. Ур.: Pohl, Walter; Gantner, Clemens; Grifoni, Cinzia; Pollheimer-Mohaupt, Marianne. Transformations of Romanness: Early Medieval Regions and Identities. Berlin: De Gruyter. ISBN 9783110598384.
- Hammond, Mason (1957). „Imperial Elements in the Formula of the Roman Emperors during the First Two and a Half Centuries of the Empire”. Memoirs of the American Academy in Rome. 25: 19—64. JSTOR 4238646. doi:10.2307/4238646.
- Hartmann, L. M. (1913). „Italy under the Lombards”. Ур.: Gwatkin, H. M.; Whitney, J. P. The Cambridge Medieval History: Volume II: The Rise of the Saracens and the Foundation of the Western Empire. New York: The Macmillan Company. OCLC 14739796.
- Hartmann, Udo (2002). Rezension zu: C. Körner: Philippus Arabs [Review of C. Körner: Philip the Arab]. H-Soz-Kult. Kommunikation und Fachinformation für die Geschichtswissenschaften (на језику: немачки). Walter de Gruyter. ISBN 3-11-017205-4. Приступљено 2021-04-11.
- Hekster, Olivier (2008). Rome and Its Empire: AD 193–284. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0748623044.
- Kaegi, Walter E. (2003). Heraclius, Emperor of Byzantium. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-81459-6.
- Lascaratos, J.; Marketos, S. (1997), „The fatal disease of the Byzantine Emperor Andronicus III Palaeologus (1328-1341 A.D.)”, Journal of the Royal Society of Medicine, 90 (2): 106—109, PMC 1296151
, PMID 9068444, doi:10.1177/014107689709000215 - Lascaratos, J. (1999). „"Eyes" on the Thrones: Imperial Ophthalmologic Nicknames”. Survey of Ophthalmology (на језику: енглески). 44 (1): 73—78. ISSN 0039-6257. PMID 10466590. doi:10.1016/S0039-6257(99)00039-9.
- Lawler, Jennifer (2004). Encyclopedia of the Byzantine Empire. Jefferson: McFarland. ISBN 978-0786466160.
- Lilie, Ralph-Johannes; et al. (2001—2016). Prosopography of the Byzantine World.
- Logan, F. Donald (2012). A History of the Church in the Middle Ages. London: Routledge. ISBN 9781134786695.
- Loewenstein, Karl (1973). The Governance of Rome. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 978-90-247-1458-2.
- Macrides, Ruth (1999). Kinship and Justice in Byzantium, 11th–15th Centuries. Aldershot: Ashgate. ISBN 978-0-86078-799-0.
- Mango, Cyril (2002). The Oxford History of Byzantium. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-814098-3.
- Mathisen, Ralph W. (1997). „Romulus Augustulus”. De Imperatoribus Romanis. Архивирано из оригинала 2022-03-18. г.
- Maynard, Daniel R.F. (2021). „Nicephorus III”. De Imperatoribus Romanis. Архивирано из оригинала 2022-03-11. г.
- Mosshammer, Alden (2008). The Easter Computus and the Origins of the Christian Era. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-156236-5.
- Mladenov, Momchil (2003). „John VII Palaiologos and the Bulgarian Lands in 1390”. Journal Epohi (на језику: бугарски). 11 (1): 189—196. ISSN 2534-8418.
- Nicol, Donald M. (1967). „The Byzantine View of Western Europe”. Greek, Roman and Byzantine Studies. 8 (4): 315—339.
- Шаблон:The Immortal Emperor: The Life and Legend of Constantine Palaiologos, Last Emperor of the Romans
- Norwich, John Julius (1993). Byzantium: The Apogee. Virginia: Penguin. ISBN 0-14-011448-3.
- Oikonomides, Nicolas (1977). „John VII Palaeologus and the Ivory Pyxis at Dumbarton Oaks”. Dumbarton Oaks Papers. 31: 329—337. JSTOR 1291411. doi:10.2307/1291411.
- Rea, J. R. (1972). „O. Leid. 144 and the Chronology of A. D. 238”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 9: 1—19. JSTOR 20180380.
- Richardson, John (1984). Roman Provincial Administration. Bristol: Bristol Classical Press. ISBN 9780862921286. OCLC 1067756325.
- Sandberg, Kaj (2008). „The So-Called Division of the Roman Empire in AD 395: Notes on a Persistent Theme in Modern Historiography”. Arctos. 42: 199—213. ISSN 0570-734X.
- Salway, Benet (1994). „What's in a Name? A Survey of Roman Onomastic Practice from c. 700 B.C. to A.D. 700”. Journal of Roman Studies. 84: 137—140. JSTOR 300873. S2CID 162435434. doi:10.2307/300873.
- Seibt, Werner (2018). „Wer war Niketas Nobellisimos und Komes von Opsikion (8. Jahrhundert)?” [Who was Niketas Nobellisimos and Komes of Opsikion (8th century)?] (PDF). Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik (на језику: German). 67: 213—216. doi:10.1553/joeb67s213.
- Shiel, Norman (1979). „The Coinage of Saloninus as Augustus”. Museum Notes (American Numismatic Society). 24: 117—122. JSTOR 43573579.
- Stein, Arthur (1924). „Zur Chronologie der römischen Kaiser von Decius bis Diocletian” [On the chronology of the Roman emperors from Decius to Diocletian]. Archiv für Papyrusforschung und verwandte Gebiete. 7 (1–2): 30—51. S2CID 161464046. doi:10.1515/apf.1924.7.1-2.30.
- Smolin, Nathan I. (2021). Christ the Emperor: Roman Emperor and Christian Theology in the 4th Century AD (Теза). University of North Carolina. doi:10.17615/wg7y-3h07.
- Syme, Ronald (1958), „Imperator Caesar: A Study in Nomenclature”, Historia, 7 (2), стр. 175—188, JSTOR 4434568
- Tilemachos, Lounghis (2015). „Review Article: Juan Signes Codoner, The emperor Theophilos and the East, 829-842: Court and frontier in Byzantium during the last phase of Iconoclasm, Birmingham Byzantine and Ottoman Studies, vol 13, Ashgate 2014”. Byzantina Symmeikta. 25: 237—260. doi:10.12681/byzsym.8773.
- Treadgold, W. (1990). „A Note on Byzantium's Year of the Four Emperors”. Byzantinische Zeitschrift. 83: 431—33. S2CID 194092611. doi:10.1515/byzs.1990.83.2.431.
- Шаблон:The Latin Renovatio of Byzantium
- Vagi, David L. (1999). Coinage and History of the Roman Empire: c. 82 B.C. – A.D. 480. Volume I: History. London: Routledge. ISBN 978-1-138-99907-7.
- Watson, A. (1999). Aurelian and the Third Century. London: Routledge. ISBN 0-415-07248-4.
- Williams, Stephen; Friell, Gerard (1998). The Rome that Did Not Fall: The Survival of the East in the Fifth Century. London: Routledge. ISBN 978-0-203-98231-0.
- Wu, Chiang-Yuan (2016). „"Live Like a King": The Monument of Philopappus and the Continuity of Client-Kingship”. Ур.: So, Francis K. H. Perceiving Power in Early Modern Europe. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-58624-7.
