Dženis Džoplin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Dženis Džoplin
Janis Joplin

JanisJoplin002.jpg

Podaci
Puno ime Dženis Lin Džoplin
(engl. Janis Lyn Joplin)
Datum rođenja 19. januar 1943.
Mesto rođenja Port Artur (Sjedinjene Američke Države Teksas, SAD)
Datum smrti 4. oktobar 1970. (27 godina)
Mesto smrti Los Anđeles (Kalifornija, SAD)
Druga imena Perl (biser)
Aktivan period 19621970
Instrument akustična gitara
Žanr rok, bluz, soul, psihodelični rok, esid rok, kantri,
Zanimanje Pevačica
Tekstopisac
Aranžer
Izdavačka kuća Mainstream Records
Columbia Records
Vezani članci Big Brother and the Holding Company
Full Tilt Boogie Band
Zvanični veb-sajt Zvanična veb strana

Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin, Port Artur, Teksas, 19. januar 19434. oktobra 1970, Los Anđeles, SAD) bila je američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer.

Karijeru je počela ranih šezdesetih kao folk i bluz pevačica po klubovima San Fransiska. Svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, kao pevačica psihodeličnog-esid rok benda Big Brother and the Holding Company. Kasnije je nastupala i kao solo pevačica uz pratnju bendova The Kozmic Blues Band i The Full Tilt Boogie Band.

U kratkoj profesionalnoj karijeri koja je trajala svega četiri godine, proslavila se brojnim hitovima, a neki od najvećih su „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, Piece of My Heart, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, Mercedes Benz, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ i Me and Bobby McGee. Tokom karijere objavila je četiri studijska albuma, od kojih je poslednji izdat posthumno i pet singlova.

Magazin Roling stoun uvrstio je Džoplinovu na 46. mesto na listi 100 najvećih umetnika svih vremena 2004. godine, te na 28. mesto na listi 100 najboljih pevačica svih vremena 2008. godine. Njena verzija pesme Me and my Bobby McGee posthumno je dospela na prvo mesto američke top-liste singlova. Godine 1995. posthumno je proglašena za člana Kuće slavnih rokenrola u Klivlendu, a 2005. dodeljena joj je i Gremi nagrada za životno delo.

Dženis je imala buntovan i neuobičajen stil tipičan za hipi pokret tog vremena. Hronični alkoholizam i konzumiranje teških droga uzrok su njene prerane smrti. Preminula je 4. oktobra 1970. godine u hotelskoj sobi u Los Anđelesu od posledica predoziranja heroinom u 27 godini života.

Biografija[uredi]

Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin) je rođena u malenom gradiću Port Artur u američkoj saveznoj državi Teksas, 19. januara 1943. od oca Seta (1910-1987) i majke Doroti (1913-1998).[1] Set je radio kao inženjer u Teksaku dok je Doroti radila kao sekretarica.[2] Dženis je ljubav prema muzici nasledila upravo od roditelja. Njena majka je tokom studentskih dana nastupala u brojnim mjuziklima, imala je čak i ponude da se profesionalno bavi muzikom, ali ih je odbila.[3] Nakon okončanja studija Doroti se seli u Amarilo u Teksasu gde se zaposlila na lokalnoj radio-stanici, i gde je i upoznala svog budućeg muža Seta. Nakon venčanja par se preselio u Port Artur gde su se rodili Dženis, Majkl i Lora.[4] Iako roditelji deci nisu nametali muzički ukus, Lora se prisećala kako je njihova majka često njima, devojkama, držala „časove pevanja“: „Subotom kada smo nas tri čistile po kući, mama je uvek preko gramofona puštala stare brodvejske hitove, i onda smo svo troje zajedno u glas pevali.[4]

Lora je u svojoj knjizi opisala Dženis kao „inteligentnu i nasmejanu devojčicu čija kreativnost je dolazila do izražaja od najranijeg detinjstva, devojčicu koja je uvek želela da bude u centru pažnje.“ Kao mala crtala je biblijske prizore, i uopšte slobodno vreme je provodila ili u crkvi ili u biblioteci, a često je nastupala i na raznim crkvenim dobrotvornim koncertima gde je recitovala i pevala pesme. Roditelji su bili zadovoljni jer je Dženis od najranije mladosti pokazivala samostalnost i nezavisnost.[5]

Iako je bila uzoran učenik tokom srednješkolskog obrazovanja u školi Tomas Džeferson u svom rodnom gradu, Dženis se svojim ponašanjem i stavovima ipak izdvajala iz mase. Družila se uglavnom sa starijim učenicima i uvek su to bili muškarci. Bez dlake na jeziku, uvek je javno izražavala svoje stavove zbog čega je često nailazila na osude i nerazumevanje.[6] Često je i sama u intervjuima naglašavala koliko je odudarala od tadašnjeg klišea: „Čitala sam, slikala i nisam mrzela crnce. Jednostavno nisam se uklapala u to vreme i u to mesto.[3][7] U vezi sa tim njen otac je jednom izjavio:

Cquote2.png
Njoj je bilo jako teško u školi. Uporno se trudila da se izdvaja iz mase, kako svojim načinom odevanja tako i svojim stavovima, i zbog toga su je mrzeli. U to vreme ona nije imala adekvatnog sagovornika sa kojim bi mogla da razgovara. Moja Dženis je bila prvi predstavnik revolucionarne omladine u Port Arturu, omladine kakve sada u tom gradu ima jako mnogo.
Cquote1.png
 
— Set Džoplin. International Times. 1972.[8]

Kao tinejdžerka osnovala je grupu mladih, koju je sama nazvala grupom beskućnika. Klub je za kratko vreme postao veoma popularan među omladinom drugačijih pogleda na svet. Bio je to andergraund klub poklonika savremenih pogleda na svet, nove književnosti i moderne poezije, klub gde se slušao crnački bluz i folk i gde se praktikovala savremena umetnost u njenim najslobodnijim varijacijama.[3] Preko kolege iz kluba Grenta Lajonsa Dženis se upoznala sa muzikom bluz legendi Hudija Ledbetela (poznatijeg kao Ledbeli) i Besi Smit što je umnogome uticalo na njenu ljubav prema bluzu i uopšte na njeno buduće bavljenje muzikom.[9] Ubrzo je i sama počela da se bavi bluzom pevajući u horu, iako je to na početku sakrivala od ostalih.[1] Pevajući u lokalnom horu proširila je muzički repertoar na tada popularne pevačice Odetu i Big Mama Tornton.[9]

Višak kilograma i neki problemi sa zdravljem u tinejdžerskom dobu nisu nailazili na razumevanje njenih vršnjaka, već na osude i podsmevanje. U školi su je često nazivali raznim pogrdnim imenima, a sve to se negativno odrazilo na njenu psihu i njenu agresivnost. Kasnije je tu istu sredinu u kojoj je odrasla nazivala „učmalom i zatucanom zajednicom.[10]

Luizijana bluz[uredi]

Džoplinova kao srednjoškolski maturant 1960.

Za ljubitelje bluza iz takozvanog „zlatnog trougla“ istočnog Teksasa (Bomont, Port Artur i Orindž) Luizijana je bila „obećana zemlja“, zemlja dobrog vina i odličnog bluza. Granica ka „carstvu bluza“ je bio auto-put 90 duž kojeg su se nalazili brojni bluz klubovi, veoma popularni među Teksašanima. Biti član tih klubova za tadašnju omladinu je bila svojevrsna inicijacija i čin muzičkog odrastanja.[11] Tim pre što se bluz scena Luizijane umnogome razlikovala od one u Teksasu, bila je „sirova i divlja“, nekomercijalna i iskrena, takozvani „močvarni bluz“ (Slim Harpo, Klifton Šenje, Tommi Maklejn, Rod Bernard) i umnogome se razlikovala od tadašnje teksaške scene.[12] Alternativna bluz scena Luizijane bila je savršena podloga za razvoj lokalne kontrakulture predstavljene preko tinejdžerske bitničke[a] filozofije.

Upravo u Luizijani, u jednom od tih klubova Dženis je po prvi put javno nastupila, savršeno kopirajući pevački stil Odete Houlms. Nastupajući po brojnim manjim klubovima, veoma rano je stekla profesionalne navike i veštine, ovladala je „svetom muzike“ i bila rešena da ga dovede do savršenstva.[3] Iako nije znala da čita note i nije imala nikakvo profesionalno muzičko obrazovanje, prema rečima njenog biografa Ričarda Hjuza, Dženis je imala neverovatan osećaj za ritam i neverovatan talenat, živela je bluz.[12]

Nakon završene srednje škole 1960. upisala se na tehnološki koledž u Bomontu.[13]

Cquote2.png
Njena prodornost i drčnost u meni je u početku stvarala osećaj odvratnosti i nelagode. Ali kada sam je bolje upoznala, shvatila sam da se iza tog oklopa krije osetljiva i ranjiva osoba. Mnogo puta sam slušala priče o tome kako su je maltretirali tokom školovanja i mogu vam reći samo jedno: Dženis nikada nikome nije ostala dužna. Naplatila je svima do poslednjeg novčića.
Cquote1.png
 
Fransis Vinsent, drugarica sa koledža o Dženis.[3]

Debitantska faza[uredi]

Njena fasciniranost bitničkim pokretom i načinom života odvela ju je tokom leta 1960. u jednu od brojnih komuna u Los Anđelesu gde je provela celo leto. Svoj scenski debi na velikoj sceni Dženis je imala 31. decembra 1961. u bomonskom klubu Halfway House a već par dana kasnije nastupila je i u Hjustonu, u klubu Purple Onion.[14][b] Njeni nastupi po raznim studenstkim klubovima od tada postaju svakodnevnica.

Leto 1962. Dženis je provela u Luizijani, u gradu Vintonu gde je nastupala u rok i bluz klubovima. Za razliku od Teksasa, u Luizijani je maloletnim licima bilo dozvoljeno konzumiranje alkohola, a „crnačka“ muzika je bila dostupna svima. U to vreme u Port Arturu, ali i bilo gde u Teksasu zbog velike rasne segregacije bilo je gotovo nemoguće da jedan belac nastupa u crnačkom klubu i obrnuto. Takvo stanje u Port Arturu je trajalo sve do 1967. godine.[4]

U julu 1962. upisala je studije na Teksaškom univerzitetu u Ostinu,[15] a ubrzo nakon toga 27. jula u studentskim novinama The Daily Texan izašao je članak o njenom muzičkom stavu pod naslovom „Ona se usuđuje da bude drugačija“. Članak je počinjao rečima:[c]

Cquote2.png
Ona je devojka koja hoda bosa kada joj se prohte, na predavanja dolazi u Levisicama jer se tako oseća ugodnije, njena autoharfa je uvek kraj nje jer samo tako može da zapeva u svakom trenutku. Ona je Dženis Džoplin.
Cquote1.png
 
The Daily Texan, 27. jul 1962.[15]

Nakon upisivanja fakulteta sa dečkom Džekom Smitom je zajedno prešla u Ostin, gde su se nastanili u skvoterskom naselju zvanom Geto (Ghetto). Od jeseni počela je da nastupa sa lokalnom blugras[d] grupom Viler Krik bojs (Waller Creek Boys) čiji članovi su bili i Pauel Sent Džons i Lari Higins. Trojac je nastupao po lokalnim klubovima, i to uglavnom nedeljom, a sredom u baru Tredgila, izvodeći uglavnom pesme tadašnjih bluz legendi, ali i blugras muziku. Pored alkohola[e], Dženis je u tom periodu intenzivno koristila marihuanu i sedativ sekonal.[9][16] Ubrzo su se pojavile glasine da je njen glas zbog konzumiranja alkohola postao znatno grublji i hrapaviji. Međutim njena prijateljica Lusi Obrajan je tvrdila da je Dženis posedovala mogućnost da peva jednako dobro mekim sopranon ali i izrazito promuklim glasom. Obrajenova tvrdi da se Dženis upravo opredelila za hrapavi glas koji je više odgovarao bluz muzici, glasu zbog kojeg je vrlo brzo stekla veliku popularnost.[3]

U decembru 1962. u kući jednog od svojih prijatelja Dženis je snimila svoju prvu pesmu. Bila je to bluz kompozicija What Good Can Drinking Do, koju je Dženis otpevala u maniru svog idola Besi Smit.[17]

Preseljenje u San Fransisko[uredi]

Nakon što je u jednim univerzitetskim novinama izašao članak koji je na veoma loš način opisao njen način života, Dženis je već u januaru 1963. odlučila da napusti fakultet. Nekako u isto vreme kada je napustila fakultet, u Ostinu je boravio njen prijatelj Čet Holms koji je došao iz San Fransiska iz jedne od brojnih bitničkih zajednica. Dženis ubrzo napušta Teksas i zajedno sa Četom odlazi za San Fransisko.[18] Već dva dana kasnije nastupala je u jednom kafeu u Nort Biču, a novinarima je kasnije priznala da je nakon nastupa išla od stola do stola i skupljala novac za piće.[18] U početku je pevala akapela, a kasnije je njena pratnja na gitari postao Jurma Kaukonen (budući gitarista benda Džeferson erplejn).[19] U to vreme sa njom zajedno na bini su povremeno nastupali i bluz izvođači Rodžer Perkins i Leri Henks.

Memorijalna ploča posvećena hapšenju Dženis Džoplin na raskršću ulica Šetak i Edison.

Boraveći u San Fransisku Dženis je upoznala veliki broj bluz muzičara, a posebno su bila važna njena poznanstva sa Piterom Olbinom (koji je u to vreme svirao progresivni blugras sa Džej pi Pikensom) i Džejmsom Gorlijem sa kojima će u budućnosti biti deo grupe Big Brother & the Holding Company.[14]

Cquote2.png
Jednom sam sa Česom došla u Kofi galeri gde je Dženis nastupala. Ona je pevala tako jako i tako prodorno, da sam morala da izađem iz kafića i slušam je sa trotoara.
Cquote1.png
 
Lurija Kastel o jednom od Dženisinih nastupa.[19]

Početak 1963. godine pored manjih nastupa u lokalnim klubovima, obeležio je letnji nastup na festivalu u Monteru, ali i manji problemi sa zakonom. Tokom jeseni po prvi pt je nastupila uživo u jednoj lokalnoj radijskoj emisiji.[14][19]

Jedno vreme početkom 1964. provela je u Njujorku, povremeno nastupajući u klubu Slug’s, čitajući Ničea i Hesea.

Po povratku u San Fransisko u junu 1964. Dženis i Kaukonen su napravili svoj prvi album u bluz maniru. Funkciju basa tokom rada na albumu imala je pisaća mašina za kojom je „svirala“ Kaukonenova supruga Margarita. Album bez izdavača sadržavao je sedam pesama: „Typewriter Talk“, „Trouble In Mind“, „Kansas City Blues“, „Hesitation Blues“, „Nobody Knows You When You're Down and Out“, „Daddy, Daddy, Daddy“ i „Long Black Train Blues“. Album je objavljen znatno kasnije u nezavisnoj produkciji pod naslovom „The Typewriter Tape“ (Album sa pisaće mašine).[20]

Međutim u to vreme njena zavisnost od narkotika se naglo povećala. Kokain, razne psihoaktivne droge i enormne količine alkohola pretvprili su je u „nakazu“ (speed freak). Ličila je na skelet.[13][21][6] Zabrinuti zbog njenog bolesnog izgleda, prijatelji su uspeli da je nagovore da se u proleće 1965. vrati u rodni Port Artur kod roditelja. Njena sestra Lora je kasnije pričala kako je nakon povratka kući Dženis bila depresivna i uplašena, stidela se same sebe. Pred roditeljima se nikada nije pojavljivala u kratkim rukavima, da ne bi videli tragove igli na njenim rukama.[3]Po prvi put u životu ona je slušala savete roditelja bez pogovora,“ prisećala se Lora. Odlučila je da promeni život, redovno je posećivala psihologa, ostavila je alkohol.[22]

Iste godine upisala je studije sociologije na Lamarskom univerzitetu u Bomonu, gde je studirala godinu dana. Tokom studija povremeno je odlazila u Ostin gde je nastupala u klubovima prateći sebe na gitari. Jedan od njenih nastupa čak je ocenjen u magazinu „Austin American-Statesman“.[3]

Iste godine snimila je sedam pesama, od kojih su šest bile obrade (uključujući i „Cod'ine“ od Bafi Sent Mari) i jedna autorska kompozicija „Turtle Blues“. Ove pesme su uvršene u album koji je Džejms Gorli objavio 1995. pod naslovom This is Janis Joplin 1965.

Big Brother and the Holding Company: 1966—68.[uredi]

U to vreme u San Fransisku je formiran psihodelični rok bend pod imenom Big Brother and the Holding Company čiji menadžer je postao upravo Čet Helms.[23] Bend je u to vreme postajao poznat u tek razvijajućoj hipi zajednici u Hajt Ešuriju. Helms je odlučio da ponudi Džoplinovoj ulogu vokala u bendu, na šta je ona i pristala i pridružila se bendu 4. juna 1966. godine.[24]

Dženis i bend Big Brother and the Holding Company

Prvi javni nastup novi bend je imao 10. avgusta 1966. u klubu Avalon u San Fransisku.[2] Dženis je tada otpevala svega dve pesme i veći deo nastupa je provela sedeći kraj tamburaša.[19] Mesec dana kasnije preselila se zajedno sa svim članovima benda u jednu vilu koja se nalazila u dolini San Džeronima.[14] Dogovor među članovima benda je bio da droge budu strogo zabranjene u prostorijama gde je bend vežbao. Činilo se da je njenoj narkomanskoj fazi napokon došao kraj.[25]

Dolaskom Dženisove u bend, promenila se i njihova muzička filozofija. Grupa je ostala verna improvizovanom načinu izvođenja i formirala je vlastiti dinamičan stil, svojevrsnu fuziju popa, psihodelije i bluza.[26] Opisujući atmosferu u grupi i način njihovog muziciranja Dženis je često govorila kako. „Mi nismo profesionalci koji pevaju bez emocija, mi smo emocionalni i aljkavi.[10] Zahvaljujući Dženisinom glasu i harizmi, grupa je za kratko vreme postala veoma popularna na muzičkoj sceni San Fransiska. Sem Endru je jednom prilikom rekao da Big brader ne čine profesionalci, već kreativci i entuzijasti skloni umetničkom samoistraživanju.[26] U jednom intervju magazinu IT o svojim počecima u bendu Dženis je rekla:

Cquote2.png
Ceo svoj život sam želela da budem bitnik, da budem među tim žestokim, nabrijanim ljudima, želela sam da se uvek dobro zabavljam. Naravno bila sam svesna svojih glasovnih sposobnosti, i znala sam da mi moj glas uvek može obezbediti dva tri piva u lokalu. I odjednom kao da me neko bacio u ovaj rok bend. Čoveče, kao da je neko bacio ove momke na mene, a iz pozadine dopire jak bas koji mi daje novu energiju. Tada sam shvatila da je to u stvari ono što sam oduvek želela. Osećala sam se bolje nego sa bilo kojim muškarcem, znate na šta mislim. Mada, možda je u tome i bio problem...
Cquote1.png
 
— Dženis u intervjuu magazinu International Times[8]

Tokom karijere u Big braderu Dženis je vokalno sazrela u smeru koji je želela, jer članovi benda su joj puštali tu slobodu da peva na način na koji ona želi. Nikada je nisu ograničavali u jednom pravcu.[26] Čas je pevala u fazonu Besi Smit, odjednom bi postajala žestoka rokerka, da bi se vratila folk prizvuku. Govorila je kako je njena majka uvek bila u čudu: „Pobogu Dženis pa zašto vrištiš kad imaš tako prelep glas?[27].

Promo poster za Mantra-Rock Dance na kojem je ime i Big brader benda

Četveronedeljne letnje nastupe u Čikagu, grupa je iskoristila za potpisivanje prvog ugovora sa Bobom Šedom, vlasnikom nezavisne izdavačke kuće Mejnstrim rekords (Mainstream Records; 23. avgust 1966).[28] Za Mejnstrim su snimili i debi album pod naslovom Big Brother and the Holding Company ali zbog neisplaćenih zarada saradnja sa tom izdavačkom kućom je ubrzo prekinuta. To je bio period kada se Dženis vratila svojim porocima, alkoholu i drogama.

Krajem januara 1967. bend je nastupio na humanitarnom koncertu „Mantra rok dens“ u klubu Avalon u San Fransisku, koji je bio posvećen prikupljanju sredstava za izgradnju hrama sledbenika hinduističke sekte Hari Krišne.[29]

Na jednom od koncerata u februaru Dženis upoznaje frontmena grupe Country Joe and the Fish Kantri Džo Makdonalda sa kojim je bila u vezi nekoliko narednih meseci.[14] U tom periodu grupa je imala brojne nastupe uglavnom po gradovima na zapadnoj obali.

Debi album i nastup u Montereju[uredi]

Svojevrsna prekretnica u karijeri Dženis Džoplin bio je nastup Big bradera na festivalu u kalifornijskom Montereju 17. juna 1967. Reakcije publike i kritike na njen nastup su bile toliko pozitivne da su nastupili i sledeće večeri samo da bi režiser Don Alan Penebaker mogao da snimi nastup.[14] Dženisina obrada pesme Ball and Chain (original Big Mame Tornton) puštana je kao reklama za Penebakerov dokumentarac Monterey Pop.[30] Čuvena Kes Eliot pevačica benda Mamas end papas oduševljena nastupom kratko je prokomentarisala: „O moj Bože! Ovo je bilo žestoko![6] Kritika je bila oduševljena, možda čak i pomalo iznenađena, o čemu najbolje govore reči rok kritičarke Lusi Obrajen: „Publika je ostala u šoku kad je Dženis zapevala. Činilo se kao da crpi njihovu energiju. Nikada do sada nije bilo ni jedne belkinje koja je pevala na ovakav način, koja je davala celu sebe publici.[3]Dženis i njen tim bili su divlji i žestoki,“ zapisao je kritičar Bil Grejem.[8]

Nakon nastupa u Montreju, brupa je potpisala ugovor sa producentskom kućom Kolambija rekords (Columbia Records) koja se obavezala da će finansirati njihova naredna tri studijska albuma.[18] Stari ugovor sa Mejsntrimom je poništen, a nova producensta kuća je objavila njihov prvi album Big Brother and the Holding Company koji je pomalo neočekivano naišao na veoma mlak prijem kod publike i zauzeo tek 60. mesto na američkim top-listama. Nešto zapaženiji uspeh od pesama sa albuma ostvarile su jedino „Down on Me“ i „Bye Bye Baby“.[31] Ostatak godine grupa je provela svirajući uglavnom po Kaliforniji.

Džulijusa Karpena na mestu menadžera grupe a oktobru '67 zamenjuje Albert Grosman koga su članovi benda po prvi put upoznali tokom nastupa na Montrejskom festivalu. Grosman je uveliko forsirao Dženis u odnosu na ostale članove benda, jer u njoj je video neku novu Bili Holidej, lidera nove velike bluz grupe.[19]

Prvu veliku dvomesečnu turneju po američkom istoku grupa je započela 18. februara 1968. nastupom u Filadelfiji, a par dana kasnije nastupili su u njujorškom Anderson teatru. Njujorški nastup su pratili odlični komentari u novinama. Muzički kritičar magazina Vilidž vojs (Village Voice) napisao je sledeće: „Iako Dženis ne poseduje neku klasičnu lepotu, ona je nesumnjivo seks simbol današnjice u nekom posebnom pakovanju. Njen božanski glas je jedinstvena kombinacija duha Besi Smit, sjaja Arete Frenklin i stila Džejmsa Brauna. Njen glas ne zna za granice i vodi je do statusa božanstva...[27] U vezi sa kritikama na njihov njujorški nastup Dženis je pisala roditeljima:

Cquote2.png
Stigla je napokon i prva recenzija našeg prvog njujorškog nastupa. Sve upućuje na to da ću biti bogata i slavna. Časopisi se nadmeću za moje intervjue i fotografije, a ja nikoga ne odbijam. Vau, tako sam srećna... i tako sam ponosna.[15]
Cquote1.png

Međutim mnogi kritičari su primećivali i razliku u talentima i muzičkim kvalitetima između članova benda. Najdalje je otišao nedeljnik BMI Magazine koji je konstatovao da grupa kakva je Big brater ne bi postigla ništa bez Dženis, bez njenog jedinstvenog vokala i velike harizme.[32] Njuzvik je na svoju listu trenutnih kraljica rok muzike pored Grejs Slik uvrstio upravo i Dženis Džoplin.

Turneja benda po istočnoj obali završena je velikim nastupom u Njujorku 7. aprila, na koncertu posvećenom Martinu Luteru Kingu zajedno sa najvećim imenima tadašnje muzičke scene Džimijem Hendriksom, Badi Gajem, Ričijem Hevensom, Polom Baterfildom i Alvinom Bišopom. Par dana kasnije, 12. i 13. aprila bend je nastupio u dvorani Vinterlend bolrum. Koncert je snimljen a tek 1998. objavljen je i album pod nazivom Live at Winterland '68.

Tokom proleća 1968. godine, Džoplinova i njen bend prave svoj nacionalni televizijski debi u emisiji The Dick Cavett Show u dnevnom terminu prikazanom na nacionalnoj televitiji Ej-Bi-Si. Koliko je rasla popularnost Džoplinove najbolje govori podatak da je voditelj emisije Dik Kavet bend najavio kao Dženis Džoplin i Big brater bend. Među ostalim članovima benda toliko favorizovanje Džoplinove od strane novinara izazvalo je negodovanje i dozu ljubomore.[33]

Cheap Thrills[uredi]

Rad na drugom albumu započeo je tokom marta meseca 1968. pod producentskom palicom Džona Sajmona. Međutim već tokom snimanja albuma videlo se da je Dženis glavna zvezda, a da ostatak benda predstavlja tek prateću ekipu, što je delimično umrtvilo atmosferu u bendu. Dženis je strašno želela ovaj album, želela je da sve ispadne kako treba, uvek je prva dolazila na snimanja, a poslednja odlazila iz studija. Aktivno je učestovala i u pisanju tekstova.[f] Naslovni dizajn za album uradio je karikaturista Robert Krumba. Album je objavljen tokom avgusta 1968. pod radnim naslovom Cheap Thrills. Iako je sam naziv albuma asocirao na „živu svirku“ samo jedna pesma je zapravo snimljena uživo (Ball and Chain), dok je preostalih 6 studijski snimci.[21] Sam album je dosta „sirov“ pa se tako u pesmi Turtle Blues jasno čuje zvuk razbijanja čaše i skupljanja stakla. Na albumu se nalazi i bluz-rok verzija soul pesme Erme Frenklin (starije sestre Arete Frenklin) i klasika Džordža Geršvina Summertime.

U svakom slučaju album je naišao na odlične reakcije publike. Nepunih mesec dana po objavljivanju dostignut je milionski tiraž, a 12. avgusta je dospeo na prvo mesto Bilbordove liste najprodavanijih albuma i na toj poziciji ostao narednih osam nedelja, a najveći pojedinačni uspeh ostvarila je pesma Piece of My Heart koja je zauzela 12. mesto Bilbordove top 100 liste[34] Međutim reakcije kritike su bile mnogo umerenije, a gotovo svi kritičari su isticali kako je Dženis u potpunosti bacila u senku ostatak benda, posebno u pesmama „Ball and Chain“ i „Summertime“.[14]

Uprkos odličnim reakcijama publike na album, Dženis nije bila zadovoljna, baš kao ni Džon Sajmon koji je insistirao da se njegovo ime ne pojavljuje nigde na albumu jer kako je rekao: „Ja nisam radio produkciju albuma, samo sam pomagao ekipi.[35]Jednostavno album je nastao na brzinu, sve se brzo odigralo, i sve je zavisilo od Dženisine imrpovizacije,“ rekao je tom prilikom Sajmon.[35]

Cquote2.png
„Dženis je bila veoma talentovana u pisanju tekstova i radila je to odlično. Iako je napisala mnogo super stvari, „Turtle Blues“ je svakako najreprezentativnija od svih njih. Inače sam proces pisanja tekstova i stvaranja pesme u bendu je bio prilično demokratski. Neko od nas bi se pojavio sa idejom a svi ostali bi učestovali u njenoj realizaciji. I tako je bilo sa svim pesmama, naravno i sa „Piece Of My Heart“ čiji tekst smo dobili preko Džeka Kesidija, i naravno uz Erminu[g] saglasnost. Načinili smo od nje potpuno drugačiju pesmu, napravili smo pravu frenetičnu i manijakalnu verziju. E već sa „Summertime“ je bila druga priča, radili smo na toj pesmi mnogo, mnogo duže. “
Cquote1.png
 
— Sem Endru o „Jeftinim uzbuđenjima“[26]

Raspad Big bradera[uredi]

Celu 1968. bend je proveo na stalnim svirkama, nastupi su se redali jedan za drugim, posebno u drugom delu godine: nova turneja po istočnoj obali održana je tokom jula i avgusta, nastup na konvenciji izdavačke kuće Kolambija u Portoriku i na Njuport folk festivalu (Roud Ajland) pred 18.000 ljudi.[10] Nakon učešća na art festivalu u San Fransisku 31. avgusta i 1. septembra Dženis je izjavila da želi da napusti grupu. Poslednji zvanični nastup sa bendom Dženis je imala na Family Dog festivalu 1. decembra 1968. godine.

Nekako sa njenim odlaskom iz benda poklopila se i premijera dokumetarca Monterey Pop u Njujorku (održana 26. decembra 1968) nakon koje je bilo više nego jasno da je pred Dženis veoma uspešna solo karijera. Zbog toga ni Grosman nije učinio ništa da spreči raspad benda.[36] Zbog toga je bilo mnogo optužbi da je Grosman namerno rasformirao bend da bi glavnu zvezdu „zadržao samo za sebe.“[26]

Niko od članova benda nije bio iznenađen njenom odlukom, a Endru je čak priznao da mu je Dženis nagoveštavala ovakav rasplet nekoliko meseci ranije i da je i on sam razmišljao o napuštanju grupe pre jesenje turneje.[26] Kasnije je i sama Dženis u jednom intervjuu izjavila kako joj je to bila najteža odluka u životu:

Cquote2.png
Volela sam te momke više nego išta na svetu, ali sam znala da ukoliko želim da nastavim ozbiljno sa muzikom, ja moram da odem. Jednostavno u zadnje dve godine radili smo po šest dana nedeljno zajedno, svirali smo iste pesme, potpuno smo živeli za te nastupe i predavali smo se u potpunosti muzici. I jednostavno smo se istrošili, nije više bilo energije i želje.[37]
Cquote1.png
 
— Dženis Džoplin, 1. septembar 1970.

The Kozmic Blues Band[uredi]

Poster Dženis Džoplin
Fotografija sa zajedničkog TV nastupa sa Tomom Džounsom iz 1969.

Nakon raspada Big bradera, Džoplinova zajedno sa Endruom okuplja novi bend koji su nazvali The Kozmic Blues Band. Pored njih dvoje članovi benda su postali i saksofonist Teri Klemens, bubnjar Roj Markovic, trubač Teri Hensli, orguljaš Ričard Kermod i bas-gitarista Kejt Čeli (koga je kasnije zamenio Bred Kempbel).[38] Prvi veći nastup, nova grupa je imala u Memfisu 21. decembra. Reakcije publike na novu i muzički znatno umereniju Dženis bile su poprilično hladne, a slične su bile i kritike novinara. Tako je magazin San Francisco Chronicle u jednoj od kritika predložio Džoplinovoj da se vrati u svoj stari bend dok nije prekasno, dodajući uz dozu ironije „ukoliko bi želeli da je prime nazad“.[14]

Komentarišući jednom tako nagli pad popularnosti Endru je rekao da je ključna razlika to što je Big brader bio grupa istomišljenika, velika muzička porodica, dok je Kozmik bluz bend predstavljao firmu čiji muzičari su tu zaposleni:

Cquote2.png
Big brader su činili profsionalni klupski muzičari za razliku od Kozmic Bluesа u kom su bili umetnici i izvođači. Bilo je perioda, posebno tokom evropske turneje, kada smo se dobro zabavljali, ali uglavnom je carovao haos, niko ništa nije shvatao, ni Dženis ni ostatak tima.[26]
Cquote1.png

Međutim tokom turneje po Evropi u proleće '69. grupa je naišla na dosta dobar prijem kod publike i kritike, a vrhunac cele turneje bio je nastup u londonskom Albert holu 21. aprila. Magazin New Musical Express je njihov debitantski britanski nastup ocenio kao trijumfalan, a Džoplinova je izjavila da je ovim nastupom ostvarila najveći uspeh u karijeri:

Cquote2.png
Strašno sam se pribojavala ovog nastupa, imajući u vidu tradicionalnu britansku suzdržanost. Ali uspela sam. Uspela sam da se probijem kroz zid koji su mnogi smatrali neprobojnim.[39]
Cquote1.png

Početak evropske turneje ujedno je značio i „veliki kambek“ Džoplinove porocima, posebno heroinu i alkoholu. Kako je kasnije pisala njena ljubavnica Pegi Kaserta, Dženis je u tom periodu na heroin trošila i po 200 dolara dnevno. Alkohol i heroin su se sve negativnije odražavali na njen glas i ponašanje, a što je posebno došlo do izražaja tokom snimanja novog albuma.[13]

Nakon nastupa u Frankfurtu i gostovanja na nemačkoj nacionalnoj televiziji, Džoplinova je zajedno sa bendom nastupala u brojnim televizijskim zabavnim emisijama na američkom tlu gde su uživo izvodili neke od svojih numera. U tv šou-programu Toma Džounsa izveli su pesme Little Girl Blue i Raise Your Hand, a Džoplinova je na kraju zajedno sa domaćinom otpevala jednu duetsku pesmu.

Rad na novom albumu bend je započe u junu 1969. u studiji Holivud pod producentskom palicom Gabriela Makleroma koji se ranije proslavio saradnjom sa kanadskom rok grupom Stepenvulf (poznatoj po pesmama Born to Be Wild i Magic Carpet Ride iz 1968). Grosman je tokom rada na albumu mnogo više insistirao na produkcijskim detaljima nego na kvalitetu pesama.

Vudstok i I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama![uredi]

Džoplinova je zajedno sa članovima benda nastupila na festivalu Vudstok u noći sa 16. na 17. avgust 1969. gde je predstavljena kao jedna od u to vreme najvećih muzičkih zvezda. Odlično raspoložena Dženis je pred više od 200.000 gledalaca otpevala 10 pesama uključujući i velike hitove Summertime i Ball and Chain koje su uvršetene na album Woodstock Experience. Dženis je novinarima govorila kako je to bio najbolji dan u njenom životu.[40][41] Pre samog nastupa na festivalu grupu je napustio Sem Endru kog je u bendu nasledio gitarista Džon Til.[42]

Krajem septembra 1969. objavljen je album I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! koji je iste godine dospeo na 5. mesto Bilbordove top 200 liste albuma. Album je nešto kasnije te godine ostvario zlatni tiraž ali nije naišao ni na priblićno dobre reakcije kakve su pratile Jeftina uzbuđenja.[36] Iako je to bio njen produkcijski najbolje odrađen album, reakcije javnosti su bile poprilično mlake, posebno u SAD (za razliku od Evrope gde je novi album ostvario odličan uspeh). Većina kritičara se složila da su jedine svetle tačke na celom albumu upravo „glas i muzička strast glavnog vokala benda Dženis Džoplin“ (Piter Rajli, muzički kritičar magazina Stereo Rivju).[43]

Džoplinova 1969. godine.

Produkcijska kuća Columbia Records prvo je kao singlove objavila pesme Kozmic Blues (zauzela 41. mesto ba Bilbordovoj top 100 listi) i lajv verziju Raise Your Hand koja je nešto ranije objavljena u Nemačkoj gde je ostvarila top 10 plasman na listama. Značajnije pažnju publike privukle su i pesme Try (Just a Little Bit Harder), To Love Somebody i Little Girl Blue.[44][45] Na reizdanju iz 1999. koje je objavila produkcijska kuća Legacy Recordings našle su se i tri dodatne pesme Summertime i Piece of My Heart u lajv izvođenju sa Vudstoka i Dear Landlord (pesma Boba Dilana).[46]

Njujorški koncerti u Medisonu[uredi]

Džoplinova je 27. novembra 1969. nastupila u Medison Skver Gardenu u Njujorku kao specijalni gost Rolingstounsa na koncertu povodom Dana zahvalnosti. Tokom duetskog nastupa sa Tinom Tarner (koju je Džoplinova ranije označila kao jednog od svojih muzičkih idola) bilo je više nego očito da je Dženis na scenu izašla u alkoholisanom stanju da je „jedva stajala na nogama“. Prema rečima njene autobiografičarke Majre Frimen „Dženis je bilo toliko pijana i drogirana da je više ličila na šizofreničara nego na muzičara“.[25]

Poslednji zajednički nastup sa članovima Kozmik bluz benda održala je 21. decembra 1969. pošto se grupa nepunih mesec dana kasnije raspala. Dva dana ranija održala je solo koncert na kom su joj se na sceni pridružili bluz izvođači Džoni Vinter i Pol Baterfild, a kritika je te nastupe ocenila kao „potpuno čarobnu demostraciju onog najboljeg što pružaju rok i bluz“.[47]

U intervju rok kritičaru Dejvidu Daltonu, a u vezi sa poslednjim njujorškim nastupima, Džoplinova je izjavila kako je bilo više nego očito da: „publika je pomno pratila svaku moju reč i svaku moju notu pitajući se da li ja to mogu“![33] Istom prilikom je izjavila i da se mnogo ugodnije osećala tokom nastupa u andergraund klubovima San Franciska nego u Medisonu pred toliko publike.[33]

Full Tilt Boogie Band[uredi]

Februara 1970. godine, Džoplinova je otputovala u Brazil, gde je prestala sa korišćenjem droge i alkohola. Na odmor ju je pratila prijateljica Linda Gravenites, koja joj je dizajnirala kostime za nastupe od 1966. do 1969. godine. Džoplinovoj se udvarao jedan američki učitelj po imenu Dejvid (Džordž) Niehaus, koji je putovao po svetu. Novinari su ih fotografisali na karnevalu u Rio de Žaneiru. Gravenites je ovo dvoje takođe fotografisala tokom boravka u Brazilu i činili su se „bezbrižnim, srećnim, zdravim mladim parom“ koji se sjajno provodi.

Dženis je ponovo počela sa korišćenjem heroina kada se vratila u Sjedinjene Države. Njena veza sa Niehausom uskoro je okončana zbog droge, veze sa Pegi Kazertom i odbijanja da se na neko vreme isključi, radi i putuje svetom sa njim. U to vreme formirala je svoj novi bend, Full Tilt Boogie Band. Bend je bio sastavljen uglavnom od mladih kanadskih muzičara i sadržao je organum, ali ne i duvačku sekciju. Džoplinova je preuzela aktivniju ulogu u sastavljanju Ful tilt bugi benda nego što je to činila ranije. Bila je citirana: „To je moj bend. Konačno to je moj bend!“

Ful tilt bugi bend je počeo turneju u maju 1970. godine. Džoplinova je postala prilično srećna svojom novom grupom koja je dobila pretežno pozitivne povratne informacije od fanova i kritičara. Pre početka letnje turneje sa Ful tilt bugi bendom, nastupala je na okupljanju sa Velikim bratom na Filmor Vestu u San Francisku 4. aprila 1970. godine. Zapisi sa ovog koncerta uključeni su u koncertni album izdat posthumno 1972. godine. Ponovo se pojavila sa Velikim bratom 12. aprila na Vinterlendu gde je primećeno da su ona i Veliki brat u sjajnoj formi. Do trenutka kada je počela turneja sa Ful tilt bugi bendom, Džoplinova je ljudima pričala da nije koristila droge, ali se njena potreba za alkoholom povećala.

Od 28. juna do 4. jula 1970. godine, Džoplinova i Ful tilt pridružili su se turneji All-star Festival Express po Kanadi, nastupajući uz Grejtful Did, Dilejni end Boni, Rik Dankoa i bend, Erik Andersena i Jan and Silviju. Svirali su koncerte u Torontu, Vinipegu i Kalgariju. Video-zapis njenog izvođenja pesme Tell Mama u Kalgariju postao je MTV video osamdesetih i bio je uključen u 1982 Farewell Song албум. Audio-snimci nastupa sa drugih Ekspres festivala sastavni su deo tog 1972 Joplin In Concert albuma. Video-zapisi nastupa nalaze se na Festival Express DVD.

U Tell Mama videu prikazanom na MTV-u osamdesetih, Džoplinova je nosila psihodelično obojen olabavljen kostim i perje u kosi. Ovo je bio njen standardni kostim za nastupe u proleće i leto 1970. Nove kostime je izabrala pošto je njena prijateljica i dizajner, Linda Gravenites (koju je Džoplinova pohvalila u maju 1968. časopisu Vog), prekinula sve veze sa Džoplinovom ubrzo nakon njihovog povratka iz Brazila, uglavnom zbog Dženisinog nastavka sa korišćenjem heroina.

Tokom festivala Ekspres turneja, Džoplinova je bila u pratnji Roling Stonovog novinara Dejvida Daltona, koji će kasnije napisati nekoliko članaka i knjigu o Dženis. Rekla je Daltonu:

„Ja sam žrtva svoje sopstvene unutrašnjosti. Postojalo je vreme kada sam želela da znam sve... To me je učinilo veoma nesrećnom, sav taj osećaj. Nisam znala šta da radim sa njim. Ali sada sam naučila kako da taj osećaj radi za mene. Puna sam emocija i želim olakšanje, a ako ste na bini i ako to stvarno radi i imate publiku sa vama, to je jedinstveno osećanje.“

Biser[uredi]

Pantalone Dženis Džoplin, izložene u Hard rok kafeu u Holivudu

Među njenim poslednjim javnim nastupima su i dva prenosa The Dick Cavett šoua. Pojavom 25. juna 1970. godine u programu, najavila je da će prisustvovati okupu razreda na desetogodišnjici završetka srednje škole. Na pitanje da li je bila popularna u školi, priznala je da su je u srednjoj školi njeni školski drugari „podsmevanjem proterali iz razreda, grada i države“. U emisiji 3. avgusta 1970. godine, Džoplinova je najavila predstojeći nastup na festivalu za mir koji će se održati na stadionu Šej u Kvinsu, Njujork, 6. avgusta 1970.

Džoplinova je prisustvovala okupljanju 14. avgusta, u pratnji kolege muzičara i prijatelja Boba Neuvirda, menadžera Džon Kuka, i njene sestre Lore, ali se pokazalo da će to biti nesrećno iskustvo za nju. Džoplinova je održala konferenciju za štampu u Port Arturu tokom svoje posete godišnjici mature. Novinar Roling Stona, Čet Flipo, koji ju je intervjuisao, izvestio je da je nosila nakita koliko i „Vavilonske bludnice“. Na pitanje novinara prilikom okupljanja, da li se Dženis zabavljala u Tomas Džeferson gimnaziji kada je bila učenik, odgovorila je: „Samo kada sam prolazila hodnicima.“ Džoplinova je oklevetala Port Artur i ljude koji su je ponižavali deceniju ranije u srednjoj školi.

Dženisin poslednji javni nastup sa Ful Tilt Bugi Bendom, održan je 12. avgusta 1970. godine na Harvard stadionu u Bostonu, Masačusets. Pozitivan izveštaj pojavio se na naslovnoj strani novina Harvard Crimson, uprkos činjenici da je Ful Tilt Bugi nastupao sa improvizovanim zvukom pojačala posle krađe njihove redovne opreme u Bostonu.

Tokom septembra 1970. godine, Dženis i njen bend počeo je snimanje novog albuma u Los Anđelesu sa producentom Paul A. Rotčajldom, koji je producirao snimke za Dorse. Iako je umrla pre nego što su sve numere u potpunosti završene, još uvek je bilo dovoljno upotrebljivih materijala da se sastavi long plej. Mercedes Benc je bio uključen uprkos tome što je bio prvi pokušaj, a pesma Buried Alive In The Blues, na koju je Dženis trebala da doda svoj glas na dan kada je pronađena mrtva, ostavljena je kao instrumental.

Rezultat je bio posthumno objavljen album Biser (Pearl, 1971). Postao je najprodavaniji album u njenoj karijeri i sadržao najveći hit singl, naslovnu stranu Kris Kristofersonov Me and Bobby McGee. Kristoferson je bio Dženisin ljubavnik ne mnogo pre njene smrti. Takođe je bio snimljen i socijalni komentar a cappella Mercedes Benz, koji je napisala Džoplinova, njen blizak prijatelj i tekstopisac Bob Neuvird i bit pesnik Majkl Meklur. Godine 2003., Pearl je rangirana kao 122. na listi magazina Roling stoun o 500 najboljih albuma svih vremena.

Tokom snimanja za Pearl, Dženis je počela da se viđa sa Set Morganom, 21-godišnjim studentom Berklija, dilerom kokaina i budućim piscem. Odsela je u Landmark Motelu u Los Anđelesu kako bi počela snimanje albuma Pearl. Ona i Morgan verili su se početkom septembra, a Dženis se bacila na snimanje pesama za njen novi album.

Smrt[uredi]

Porše 356 koji je pripadao Dženis Džoplin

Poslednji snimci koje je Džoplinona završila bili su Mercedes Benz i rođendanska čestitka za Džona Lenona (Happy Trails, koju je iskomponovao Dejl Evans) 1. oktobra 1970. godine. Lenon, čiji je rođendan bio 9. oktobra, kasnije je rekao Diku Kavetu da je snimljena čestitka stigla na njegovu adresu nakon njene smrti. U subotu 3. oktobra, Džoplinova je posetila Sanset studio u Los Anđelesu kako bi odslušala instrumental za pesmu Nika Gravenitesa Buried Alive in the Blues pre snimanja vokalnih numera, zakazanih za sledeći dan. Kada se nije pojavila u studiju do nedelje popodne, producent Paul A. Rotčajld postao je zabrinut. Menadžer Ful Tilt Bugi Benda Džon Kuk, odvezao se do Landmark Motor hotela (koji je promenio ime u Highland Gardens Hotel) gde je Dženis bila gost od 24. avgusta. Video je da je Dženisin psihodeločno ofarban Porše još uvek na parkingu. Nakon ulaska u njenu sobu, našao ju je mrtvu na podu. Zvanični uzrok smrti bio je predoziranje heroinom, eventualno u kombinaciji sa alkoholom. Kuk smatra da je Džoplinovoj slučajno dat heroin koji je bio mnogo moćniji nego što je uobičajeno, pošto je nekoliko drugih mušterija njenog narko-dilera takođe predozirano te nedelje.

Džoplinova je kremirana u Pierce Brothers Westwood Village mrtvačnici u Los Anđelesu; njen pepeo je potom rasut iz aviona u Tihi okean i duž Stinson plaže. Jedino opelo održano je u Pierce Brothers, a prisustvovali su Dženisini roditelji i majčina sestra.

Bdenje[uredi]

Džoplinovi će finansirati 2.500 dolara kako bi prekinuli žurku posvećenu Dženisinoj smrti koja je održana 26. oktobra 1970. godine u klubu Lion's Share, koja se nalazila u San Anselmo u Kaliforniji. Prisustvovali su njena sestra Lora i Dženisini bliski prijatelji, uključujući i tatu-umetnika Lajl Tatla, Dženisin verenik Set Morgan i njen menadžer Džon Kuk. Kolačići sa hašišom su nesvesno kružili posetiocima proslave.

Post skriptum[uredi]

Sa svojim poslednjim bendom, Full Titl Boogie Band, radila je na albumu Pearl (album je dobio naziv po njenom nadimku), međutim ne završava ga do kraja. Tokom celog života prati je osećaj nezadovoljstva i odbačenosti, a 4. oktobra 1970, Dženis je pronađena mrtva, od prekomerne doze droge i alkohola. Umrla je na isti dan kad i njen uzor, po mnogima jedna od najboljih bluz i džez pevačica svih vremena, Besi Smit. Album je posthumno izdat 1971. i smatra se njenim najboljim. Na albumu, najveći hitovi su: Mercedes Benz (čiji je koautor), Me and Bobby McGee (obrade pesme pevača i glumca Krisa Kristofersona, Dženisinog ljubavnika, koje posthumno dospeva na prvo mesto glavne top-liste u SAD), Cry Baby i ostale pesme. Na listi 500 najboljih albuma svih vremena, magazina Roling Stoun, album zauzima 122. mesto.

Nakon smrti, grupa Mamas end papas snimila je pesmu o Dženis, Pearl i izdala je na svom poslednjem albumu People Like Us, 1971.

Takođe, u poznatoj pesmi Dona Meklina, American Pie, pretpostavlja se da se u stihovima Sreo sam devojku koja je pevala bluz / i pitao je za neke dobre vesti / ali ona se samo nasmejala i otišla misli na Dženis Džoplin. Meklin nikad nije demantovao niti potvrdio ovo verovanje.

Dženis je bila tema i mnogih drugih pesama i filmova, a njena sestra Lora Džoplin napisala je knjigu o njenom životu, S ljubavlju, Dženis, po kojoj je kasnije napravljen i istoimeni mjuzikl.

Diskografija[uredi]

  • 1967. Big Brother and the Holding Company
  • 1968. Cheap Thrills
  • 1969. I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama!
  • 1971. Pearl
  • 1972. Joplin In Concert [uživo]
  • 1973. Greatest Hits
  • 1975. Janis
  • 1982. Farewell Song
  • 1983. Prime Cuts
  • 1984. Cheaper Thrills
  • 1993. Janis BoxSet
  • 1995. 18 Essential Songs
  • 1997. Absolute Janis
  • 1999. Box of Pearls
  • 1999. Live at Woodstock – August 19, 1969
  • 2002. 900 Nights [DVD]
  • 2005. Pearl, Legacy Edition 2CD
Big Brother and the Holding Company
Naslov Godina izdavanja Izdavač Beleška
Big Brother and the Holding Company}- 1967 Mainstream Records
Big Brother and the Holding Company 1967? Columbia sadrži dve dodatne pesme
Big Brother and the Holding Company 1967, CD 1999 Columbia Legacy Recordings sadrži dve dodatne pesme
Cheap Thrills 1968 Columbia Records 2x Platinum album
Cheap Thrills 1968, CD 1999 Legacy Recordings sadrži četri dodatne pesme
Live at Winterland '68 1998 Legacy Recordings ASIN: B000007TSP
Kozmic Blues Band
Naslov Godina izdavanja Izdavač Beleške
I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! 1969 Columbia Records Platinum album
I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! 1969, CD 1999 Legacy Recordings sadrži tri dodatne pesme
Full Tilt Boogie
Naslov Godina izdavanja Izdavač Notes
Pearl 1971 Columbia Records posthumous, 4x Multi-Platinum RIAA
Pearl 1971, CD Sony Music
Pearl 1971, CD 1999 Legacy Recordings sadrži četri dodatne pesme
Pearl 1971, 2CD 2005 Legacy Recordings CD1 – 6 dodatnih pesama
CD2 – full selection from The Festival Express Tour, 3 venues
Big Brother & the Holding Company / Full Tilt Boogie
Naslov Release date Izdavač Beleške
In Concert 1972 Columbia Records ASIN: B0000024Y7
Later collections
Naslov Godina izdavanja Izdavač Beleške
Janis Joplin's Greatest Hits 1973 Columbia Records ASIN B00000K2W1, 7x Multi-Platinum RIAA
Janis 1975 CBS 2 diska, Gold album
Anthology 1980 2 diska
Farewell Song 1983 Columbia Records ASIN: B000W44S8E
Cheaper Thrills 1984 Fan Club ASIN: B000LYA9X8
Janis 1993 Columbia Legacy 3 diska – ASIN: B00000286P
18 Essential Songs 1995 Columbia Legacy ASIN: B000002B1A, Gold RIAA
The Collection 1995 3 diska ASIN: B000BM6ATW
Live at Woodstock: August 19, 1969 1999
Box of Pearls 1999 Sony Legacy 5 diska – ASIN: B0009YNSK6
Super Hits 2000 Sony ASIN: B00004T1E6
Love, Janis 2001 Sony ASIN: B00005EBIN
Essential Janis Joplin 2003 Sony ASIN: B00007MB6Y
Very Best of Janis Joplin 2007 Import ASIN: B000026A35
The Woodstock Experience 2009 Legacy Recordings

Napomene[uredi]

  1. ^ The Beat Generation je termin nastao početkom četrdesetih godina dvadesetog veka i označavao je slobodu u svakom pogledu, počev od eksperimentisanja sa drogama, alternativnim formama seksualnosti, zanimanja za drevne istočnjačke religije. Članovi bit generacije smatrali su sebe hedonistima koji krše ustaljene norme ponašanja i zalažu se za slobodu čoveka kao jedinke.
  2. ^ Iz tog perioda datira i njeno prvo pojavljivanje u medijima. Snimila je jedan reklamni džingl za lokalnu banku pod nazivom This Bank Is Your Bank („Ova banka je vaša banka“)
  3. ^ Originalni tekst članka o Dženis iz Dejli Teksana od 27. jula 1962: She goes barefooted when she feels like it, wears Levi's to class because they're more comfortable, and carries her Autoharp with her everywhere she goes so that in case she gets the urge to break into song it will be handy. Her name is Janis Joplin.
  4. ^ Blugras (Bluegrass music) je jedna vrsta američke kantri muzike koja vodi porekle od tradicionalne Škotske, Engleske i Velške muzike.
  5. ^ Omiljeno piće Dženis Džoplin bio je liker od breskve Southern Comfort bez kojeg se niakda nije pojavljivala na sceni, kasnije je čak njeno ime u potpunosti vezano uz ovo piće.
  6. ^ Dženis je kompletan autor teksta za I Need a Man to Love i Turtle Blues a delimično i za pesmu Oh, Sweet Mary. Sem Endru je napisao tekst za Combination of the Two.
  7. ^ Misli se na Ermu Frenklin.

Reference[uredi]

  1. ^ a b „Laura Joplin interview“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  2. ^ a b „Biography“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z „Janis Joplin BBC2 documentary“ Приступљено 19. 10. 2009.. 
  4. ^ a b v Stephen Foehr. „Piece Of Her Heart: Laura Joplin Makes Peace With Her Sister’s Tragic Life. Chicago Tribune October 18, 1992“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 10. 2009.. 
  5. ^ Powell, Jessica R.. „Janis Joplin“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  6. ^ a b v Amburn, Ellis (1992). Pearl: The Obsessions and Passions of Janis Joplin : A Biography. Time Warner. ISBN 0-446-51640-6. 
  7. ^ Jacobson, Laurie (1984). Hollywood Heartbreak: The Tragic and Mysterious Deaths of Hollywood's Most Remarkable Legends. Simon & Schuster. ISBN 0-671-49998-X. 
  8. ^ a b v International Times. „Janis: A look at a jet age red hot mama on the second anniversary of her death“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 10. 2009.. 
  9. ^ a b v „Janis Joplin biography“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. фебруар 2012.. 
  10. ^ a b v „Passionate and Sloppy. Time magazine. August 9, 1968“. janisjoplin.net.. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  11. ^ Margaret Moser. „Janis Joplin, Texas, and the Big Beat“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. 2. 2012.. 
  12. ^ a b Janis Lyn Joplin. „Janis Joplin“. Texas handbook Online. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  13. ^ a b v Caserta, Peggy (1980). Going Down With Janis. Dell Publishing. ISBN 0-440-13194-4. 
  14. ^ a b v g d đ e ž „Chronology“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  15. ^ a b v Hendrickson, Paul. „"Janis Joplin: A Cry Cutting Through Time"“. Washington Post. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  16. ^ „Chronology“. janisjoplin.net.. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 2. 2012.. 
  17. ^ Paytress, Mark (March 1994). "Janis Joplin. Mark Paytress assesses Columbia's three-CD 'Janis' retrospective". Record Collector 175: 140–141
  18. ^ a b v „Janis Joplin“. interviewed on the Pop Chronicles. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  19. ^ a b v g d Gene Sculatti and Davin Seay. „San Francisco Nights: The Psychedelic Music Trip 1965—1968“. St. Martins Press (New York) / janisjoplin.net Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  20. ^ Mark Paytress. Janis Joplin. Mark Paytress assesses Columbia’s three-CD 'Janis' retrospective, Record Collector #175. Str. 140—141
  21. ^ a b Echols, Alice (2000). Scars of Sweet Paradise: The Life and Times of Janis Joplin. Henry Holt and Company. ISBN 0-8050-5394-8. 
  22. ^ Terri Gross. „Laura Joplin interviewed by Terri Gross. American Public Radio“. janisjoplin.net. Archived from the original on 18. август 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  23. ^ „Janis Joplin“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. 2. 2012.. 
  24. ^ "Janis Joplin". wolfgangsvault.com., Pristupljeno 8. 2. 2012.
  25. ^ a b Friedman, Myra. Buried Alive: The Biography of Janis Joplin. Crown Publishing Group. ISBN 0-517-58650-9
  26. ^ a b v g d đ e John McDermott. „Janis Joplin Considered 25 Years Later. Relix. August 1, 1994“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  27. ^ a b Richard Goldstein. „Next Year In San Francisco. The Village Voice“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  28. ^ "Janis Joplin: Rock and Blues Legend". majorlycool.com., Pristupljeno 8. 2. 2012.
  29. ^ Bromley, David G.; Shinn, Larry D. (1989). Krishna Consciousness in the West. Bucknell University Press. стр. 106-. ISBN 978-0-8387-5144-2. 
  30. ^ „Janis Joplin“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. 2. 2012.. 
  31. ^ „Big Brother & the Holding Company Billboard 200“. www.allmusic.com. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  32. ^ „The Queen Bees of Rock“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  33. ^ a b v Dalton, David (1991). Piece Of My Heart. Da Capo Press. ISBN 0-306-80446-8. 
  34. ^ „Big Brother Billboard Hot 100“. www.allmusic.com. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  35. ^ a b Aronowitz, Alfred G.. „Singer With The Bordello Voice“. www.janisjoplin.net. Life Magazine. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  36. ^ a b Rosen, Craig (1996). The Billboard Book of Number One Albums: The Inside Story Behind Pop Music's Blockbuster Records. ISBN 0-8230-7586-9.
  37. ^ „Comments From Janis“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  38. ^ Paul Nelson. „Janis: The Judy Garland of Rock?“. Rolling Stone / janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 12. фебруар 2012.. 
  39. ^ „Janis Breaking Down The Walls In Britain“. New Musical Express. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 12. фебруар 2012.. 
  40. ^ Magnusson, Michael. „Edge Of Fantasia“. Gay News Network / janisjoplin.net Приступљено 12. новембар 2013.. 
  41. ^ Blelock, Weston; Blelock, Julia, eds. (2009). Roots of the 1969 Woodstock Festival: The Backstory to "Woodstock". WoodstockArts. ISBN 978-0-9679268-5-8.
  42. ^ „Janis Joplin Woodstock Experience“. www.amazon.com.. Archived from the original on 19. август 2011. Приступљено 12. новембар 2013.. 
  43. ^ Peter Reilly. „The Double-Edged Soul of Janis Joplin.“. Stereo Review Magazine. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. август 2011. Приступљено 12. новембар 2013.. 
  44. ^ „"American album certifications – Janis Joplin – I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama"“. Recording Industry Association of America. Приступљено 12. 11. 2013.. 
  45. ^ Unterberger, Richie.. „"Janis Joplin: I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! > Review"“. AllMusic. 
  46. ^ Scaruffi, Piero. „"Janis Joplin"“. pieroscaruffi.com. Приступљено 12. 11. 2013.. 
  47. ^ Mike Jahn.. „Janis Joplin Gives A Rousing Display of Blues & Rock.“. New York Times. Archived from the original on 19. августа 2011. Приступљено 12. 11. 2013.. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]