Marin Čilić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marin Čilić
Marin Čilić na mastersu u Monte Karlu 2022.
Lični podaci
Datum rođenja(1988-09-28)28. septembar 1988. (35 god.)
Mesto rođenjaMeđugorje, SR BiH, SFRJ
DržavljanstvoHrvatska
Visina1,98 m
Masa89 kg
PrebivališteMonte Karlo, Monako
Informacije o karijeri
Pro. karijera2005–
IgraDesnom rukom; dvoručni bekhend
TrenerBob Bret (2004–2013)[1]
Goran Ivanišević (2013–2016)[2]
Jonas Bjerkman (2016–2017)[3][4]
Vejn Fereira (2019–2020)[5]
Vedran Martić (2020–2021)[6][7]
Ivan Cinkuš (2015–2019)[8][9][10]
Vilim Višak (2020–)[11]
Zarada31.207.381 $
ATP profilwww.atptour.com/en/players/marin-cilic/c977/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi582—328 (63,96% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira, na Letnjim olimpijskim igrama i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri20 (2 čelendžera, 2 fjučersa)
Izgubljena finala16
Najbolji plasmanBr. 3 (29. januar 2018)
Trenutni plasmanBr. 121 (14. avgust 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijeF (2018)
Rolan GarosPF (2022)
VimbldonF (2017)
OP SADP (2014)
Ostali turniri
Masters kupGF (2014, 2016, 2017, 2018)
Olimpijske igre3K (2016)
Parovi
Pobede—porazi88—99 (47,06% u glavnim žrebovima ATP turnira, na Letnjim olimpijskim igrama i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri0 (1 fjučers)
Izgubljena finala2
Najbolji plasmanBr. 49 (15. april 2013)
Ostali turniri — parovi
Olimpijske igre Srebro (2020)
Timska takmičenja
Dejvis kupP (2018)
ATP kupGF (2020)
Zvanični veb-sajt
https://marincilic.com
Ažurirano: 14. avgust 2023.
Osvojene medalje
Predstavljajući Hrvatska
Tenis
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto Tokio 2020. Parovi

Marin Čilić (rođen 28. septembra 1988. u Međugorju) je hrvatski teniser koji je svoj najbolji plasman u singlu dostigao 29. januara 2018. kada je zauzimao treće mesto na ATP listi.

Najveće uspehe u karijeri je postigao na tvrdoj podlozi: 2014. je trijumfovao na Otvorenom prvenstvu SAD pobedivši u finalu Keja Nišikorija[12] dok je 2016. došao do titule na turniru masters 1000 serije u Sinsinatiju gde je u finalnom meču bio bolji od drugog tenisera sveta Endija Marija.[13]

Priliku za drugu grend slem titulu imao je u finalu Vimbldona 2017. ali je poražen od Rodžera Federera u tri seta. Čilić je imao šansu da postane tek drugi teniser iz Hrvatske koji bi osvojio Vimbldon, posle uspeha Gorana Ivaniševića iz 2001. godine.[14]

U finalu Otvorenog prvenstva Australije 2018. je ponovo poražen od Federera, ovoga puta u uzbudljivom meču od pet setova.[15] Ovaj rezultat omogućio mu je napredovanje na ATP listi do treće pozicije.[16] Takođe, postao je prvi teniser iz Hrvatske koji je igrao finale ovog grend slema.[17]

U paru sa Ivanom Dodigom osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju.[18]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Marin Čilić rođen je 28. septembra 1988. u Međugorju, Bosna i Hercegovina (tada SFR Jugoslavija) kao treći od četiri sina Zdenka i Koviljke Čilić.[19] Ima dva starija brata, Gorana i Vinka, i mlađeg Mileta.[19] Tenis je počeo da igra sa sedam godina.[19][20]

Čilić je veliki ljubitelj fudbala i vatreni je navijač hrvatskog nacionalnog tima i FK Milana, a omiljeni igrači su mu Kaka i Robinjo.[20] Kada je bio dete, idoli u tenisu bili su mu Goran Ivanišević i Ivan Ljubičić.[20]

Živi u Monte Karlu. Oženjen je Kristinom Milković, sa kojom ima sinove Balda i Vita.[21]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Čilić voli da igra na svim podlogama, ali ističe da se bolje oseća na brzim podlogama, kao što su tvrda i travnata, zbog njegovog stila igre.[20] Svoj bekhend smatra svojim najjačim oružjem,[20] a uzori su mu Goran Ivanišević i Ivan Ljubičić.[20] Trenira ga Australijanac Bob Bret, i često vežba u Bretovoj teniskoj akademiji u San Remu.[20]

Karijera[uredi | uredi izvor]

2004—2007.[uredi | uredi izvor]

Čilić je 2004. godine počeo da igra na turnirima za juniore, organizovanim od strane Međunarodne teniske federacije. Igrao je i na jednom fjučers turniru u Hrvatskoj, i završio godinu kao 1463. igrač na ATP listi najboljih tenisera sveta. 2005. godine osvojio je Otvoreno prvenstvo Francuske u juniorskoj konkurenciji, usput pobedivši Endija Marija u polufinalu, a dostigao je i četvrtfinala ostala tri grend slem turnira.[20] Tako je postao prvi hrvatski teniser koji je osvojio neki juniorski grend slem turnir u 21. veku. 2005. godinu završio je kao drugi junior sveta, a iste godine po prvi put je igrao na jednom ATP turniru, u Umagu.

Prvi junior sveta postao je prvi junior sveta. Takođe je osvojio nekoliko fjučersa i čalendžera, a igrao je i nekoliko ATP turnira, na kojima mu je najbolji rezultat bilo polufinale u Gštadu. 2006. je po prvi put zaigrao i u Dejvis kupu, zamenivši u reprezentaciji Hrvatske Ivana Ljubičića. Godinu je završio među dvesta najboljih tenisera sveta na ATP listi. 2007. dostigao je svoje prvo ATP polufinale u karijeri, na turniru u Kvins Klabu, London, u kojem ga je rezultatom 6:4, 7:5 pobedio nekadašnji prvi teniser sveta Endi Rodik. Na putu do polufinala savladao je ljubimca domaće publike, Tima Henmana. Krajem sezone ušao je u još jedno polufinale, u Sankt Peterburgu, a igrao je i za Hrvatsku u prvom kolu Dejvis kupa 2007. protiv Nemačke, pobedivši Benjamina Bekera i omogućivši Hrvatskoj prolazak u dalje faze takmičenja. Sezonu, u kojoj je ostvario dve pobede nad četvrtim igračem sveta Nikolajem Davidenkom, završio je na 71. mestu ATP liste.

2008.[uredi | uredi izvor]

2008. godinu otvara nastupom u indijskom Čenaju, gde je dostigao polufinale i u pojedinačnoj i u konkurenciji parova. U prvom kolu je savladao Viktora Troickog sa 3:6, 7:6(6), 6:1, Nikolu Maija sa 6:2, 6:4 u drugom i Robina Hasea u četvrtfinalu sa 4:6, 6:2, 6:3. U polufinalu ga je savladao Mihail Južni rezultatom 6:2, 6:3. Na Otvorenom prvenstvu Australije dostigao je četvrto kolo, eliminišući dva nosioca, uključujući i prošlogodišnjeg finalistu turnira Fernanda Gonzalesa. Čilića je u četvrtom kolu porazio Džejms Blejk rezultatom 6:3, 6:4, 6:4. Nakon ovog turnira Čilić je zauzeo 39. mesto na ATP listi, i po prvi put u karijeri se našao među četrdeset najboljih tenisera sveta.

Četvrto kolo dostigao je i na Vimbldonu. U prvom kolu je pobedio Jarka Nijeminena rezultatom 6:4, 3:6, 6:3, 6:7(6), 7:5, a u drugom četrnaestog nosioca Pola-Anrija Matjea sa 6:7(5), 6:3, 6:4, 7:6(6). U četvrtom kolu ga je porazio francuski teniser Arno Klemon. Na Mastersu u Kanadi je dostigao četvrtfinale, svoj najbolji rezultat na ATP Masters turnirima u karijeri. U trećem kolu je odneo pobedu nad bivšim brojem jedan Endijem Rodikom, ali ga je u četvrtfinalu savladao Žil Simon. Čilić je zatim igrao na turniru Pajlot pen tenis u Nju Hejvenu, Konektikat, na kom je osvojio svoju prvu ATP titulu. Na putu do titule savladao je Viktora Troickog, Jirgena Melcera, Igora Andrejeva, i u finalu Mardija Fiša rezultatom 6:4, 4:6, 6:2.

Na Otvorenom prvenstvu Amerike je dostigao treće kolo, u kom ga je porazio Novak Đoković sa 6:7(7), 7:5, 6:4, 7:6(0). U prvom kolu je pobedio Žilijena Benetoa u pet setova, u meču koji je trajao više od četiri sata, a u drugom domaćeg igrača Robija Đineprija u četiri seta, 6:4, 2:6, 6:2, 7:5. Sezonu je završio među trideset najboljih tenisera sveta, na 22. mestu.

2009.[uredi | uredi izvor]

Na turniru u Čenaju, Indija, Čilić je osvojio svoju drugu titulu u karijeri i prvu u 2009. godini.[22] U finalu je pobedio domaćeg tenisera Somdeva Devarmana rezultatom 6:4, 7:6(3). Na Otvorenom prvenstvu Australije 2009. je dostigao četvrto kolo, nakon pobede nad Davidom Fererom u četiri seta. U četvrtom kolu ga je pobedio Huan Martin del Potro, takođe u četiri seta. Nedugo kasnije, Čilić je osvojio turnir u Zagrebu, pobedivši saigrača iz Dejvis kup reprezentacije Marija Ančića 6:3, 6:4, a zatim je igrao za Hrvatsku u Dejvis kupu 2009. protiv Čilea u prvom kolu svetske grupe. Pobedio je u dva meča, jednom pojedinačnom i u paru sa Ančićem.

Na Otvorenom prvenstvu Francuske Čilića je u četvrtom kolu pobedio treći teniser sveta Endi Mari rezultatom 7:5, 7:6(4), 6:1. Čilić je prethodno u trećem kolu ostvario pobedu nad osamnaestim nosiocem Radekom Štjepanekom u tri seta. Na turniru u Kvins Klabu, London, poražen je u drugom kolu od strane Nikole Maija iz Francuske. Na Vimbldonu 2009. je u drugom kolu ostvario pobedu nad Semom Kverijem, i to u pet setova, 4:6, 7:6(3), 6:3, 6:7(4), 6–4. Izgubio je u narednom kolu od Tomija Hasa u pet setova, iako je imao nekoliko meč lopti. Na turnirima u Severnoj Americi ostvario je loše rezultate — poražen je u prvim kolima i u Vašingtonu i na Kanada mastersu — ali je zato na Otvorenom prvenstvu SAD 2009. ostvario svoj najbolji rezultat na grend slem turnirima, četvrtfinale. U četvrtom kolu je savladao drugog nosioca i jednog od favorita Endija Marija u tri seta 7:5, 6:2, 6:2. Huan Martin del Potro ga je pobedio u četvrtfinalu rezultatom 4:6, 6:3, 6:2, 6:1.

Grend slem finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 3 (1:2)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobednik 1. 2014. Otvoreno prvenstvo SAD Tvrda Japan Kej Nišikori 6:3, 6:3, 6:3
Finalista 1. 2017. Vimbldon Trava Švajcarska Rodžer Federer 3:6, 1:6, 4:6
Finalista 2. 2018. Otvoreno prvenstvo Australije Tvrda Švajcarska Rodžer Federer 2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6

Finala ATP masters 1000 serije[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 1 (1:0)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobednik 1. 2016. Sinsinati Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 7:5

Mečevi za olimpijske medalje[uredi | uredi izvor]

Parovi: 1 (0:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Godina Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Srebro 2020. Olimpijske igre u Tokiju Tvrda Hrvatska Ivan Dodig Hrvatska Nikola Mektić
Hrvatska Mate Pavić 		4:6, 6:3, [6:10]

ATP finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 36 (20:16)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (1:2)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (1:0)
ATP 500 (2:4)
ATP 250 (16:10)
Finala po podlozi
Tvrda (15:9)
Šljaka (2:4)
Trava (3:3)
Finala po lokaciji
Otvoreno (11:10)
Dvorana (9:6)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobednik 1. 24. avgust 2008. Nju Hejven, SAD Tvrda Sjedinjene Američke Države Mardi Fiš 6:4, 4:6, 6:2
Pobednik 2. 11. januar 2009. Čenaj, Indija Tvrda Indija Somdev Devarman 6:4, 7:6(7:3)
Pobednik 3. 8. februar 2009. Zagreb, Hrvatska Tvrda (d) Hrvatska Mario Ančić 6:3, 6:4
Finalista 1. 11. oktobar 2009. Peking, Kina Tvrda Srbija Novak Đoković 2:6, 6:7(4:7)
Finalista 2. 1. novembar 2009. Beč, Austrija Tvrda (d) Austrija Jirgen Melcer 4:6, 3:6
Pobednik 4. 10. januar 2010. Čenaj, Indija (2) Tvrda Švajcarska Stanislas Vavrinka 7:6(7:2), 7:6(7:3)
Pobednik 5. 7. februar 2010. Zagreb, Hrvatska (2) Tvrda (d) Njemačka Mihael Berer 6:4, 6:7(5:7), 6:3
Finalista 3. 9. maj 2010. Minhen, Nemačka Šljaka Rusija Mihail Južni 3:6, 6:4, 4:6
Finalista 4. 20. februar 2011. Marsej, Francuska Tvrda (d) Švedska Robin Sederling 7:6(10:8), 3:6, 3:6
Finalista 5. 31. jul 2011. Umag, Hrvatska Šljaka Ukrajina Aleksandar Dolgopolov 4:6, 6:3, 3:6
Finalista 6. 9. oktobar 2011. Peking, Kina (2) Tvrda Češka Tomaš Berdih 6:3, 4:6, 1:6
Pobednik 6. 30. oktobar 2011. Sankt Peterburg, Rusija Tvrda (d) Srbija Janko Tipsarević 6:3, 3:6, 6:2
Finalista 7. 6. maj 2012. Minhen, Nemačka (2) Šljaka Njemačka Filip Kolšrajber 6:7(8:10), 3:6
Pobednik 7. 17. jun 2012. London, V. Britanija Trava Argentina David Nalbandijan 6:7(3:7), 4:3 (diskv.)
Pobednik 8. 15. jul 2012. Umag, Hrvatska Šljaka Španija Marsel Granoljers 6:4, 6:2
Pobednik 9. 10. februar 2013. Zagreb, Hrvatska (3) Tvrda (d) Austrija Jirgen Melcer 6:3, 6:1
Finalista 8. 16. jun 2013. London, V. Britanija Trava Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 7:5, 5:7, 3:6
Pobednik 10. 9. februar 2014. Zagreb, Hrvatska (4) Tvrda (d) Njemačka Tomi Has 6:3, 6:4
Finalista 9. 16. februar 2014. Roterdam, Holandija Tvrda (d) Češka Tomaš Berdih 4:6, 2:6
Pobednik 11. 23. februar 2014. Delrej Bič, SAD Tvrda Južnoafrička Republika Kevin Anderson 7:6(8:6), 6:7(7:9), 6:4
Pobednik 12. 8. septembar 2014. Njujork, SAD Tvrda Japan Kej Nišikori 6:3, 6:3, 6:3
Pobednik 13. 19. oktobar 2014. Moskva, Rusija Tvrda (d) Španija Roberto Bautista Agut 6:4, 6:4
Pobednik 14. 25. oktobar 2015. Moskva, Rusija (2) Tvrda (d) Španija Roberto Bautista Agut 6:4, 6:4
Finalista 10. 21. februar 2016. Marsej, Francuska (2) Tvrda (d) Australija Nik Kirios 2:6, 6:7(3:7)
Finalista 11. 21. maj 2016. Ženeva, Švajcarska Šljaka Švajcarska Stanislas Vavrinka 4:6, 6:7(11:13)
Pobednik 15. 21. avgust 2016. Sinsinati, SAD Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 7:5
Pobednik 16. 30. oktobar 2016. Bazel, Švajcarska Tvrda (d) Japan Kej Nišikori 6:1, 7:6(7:5)
Pobednik 17. 7. maj 2017. Istanbul, Turska Šljaka Kanada Miloš Raonić 7:6(7:3), 6:3
Finalista 12. 25. jun 2017. London, V. Britanija (2) Trava Španija Felisijano Lopez 6:4, 6:7(2:7), 6:7(8:10)
Finalista 13. 16. jul 2017. Vimbldon, V. Britanija Trava Švajcarska Rodžer Federer 3:6, 1:6, 4:6
Finalista 14. 28. januar 2018. Melburn, Australija Tvrda Švajcarska Rodžer Federer 2:6, 7:6(7:5), 3:6, 6:3, 1:6
Pobednik 18. 24. jun 2018. London, V. Britanija (2) Trava Srbija Novak Đoković 5:7, 7:6(7:4), 6:3
Pobednik 19. 13. jun 2021. Štutgart, Nemačka Trava Kanada Feliks Ože-Alijasim 7:6(7:2), 6:3
Finalista 15. 24. oktobar 2021. Moskva, Rusija Tvrda (d) Rusija Aslan Karacev 2:6, 4:6
Pobednik 20. 31. oktobar 2021. Sankt Peterburg, Rusija (2) Tvrda (d) Sjedinjene Američke Države Tejlor Fric 7:6(7:3), 4:6, 6:4
Finalista 16. 2. oktobar 2022. Tel Aviv, Izrael Tvrda (d) Srbija Novak Đoković 3:6, 4:6

Parovi: 2 (0:2)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:0)
Olimpijske igre (0:1)
ATP 500 (0:0)
ATP 250 (0:1)
Finala po podlozi
Tvrda (0:1)
Šljaka (0:1)
Trava (0:0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (0:2)
Dvorana (0:0)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Finalista 1. 30. jul 2011. Umag, Hrvatska Šljaka Hrvatska Lovro Zovko Italija Simone Boleli
Italija Fabio Fonjini 		3:6, 7:5, [7:10]
Finalista 2. 30. jul 2021. Tokio, Japan Tvrda Hrvatska Ivan Dodig Hrvatska Nikola Mektić
Hrvatska Mate Pavić 		4:6, 6:3, [6:10]

Ostala finala[uredi | uredi izvor]

Timska takmičenja: 2 (1:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partneri Protivnici Rezultat Izvor
Finalista 1. 25–27. novembar 2016. Dejvis kup, Zagreb, Hrvatska Tvrda (d) Hrvatska Ivo Karlović
Hrvatska Ivan Dodig
Hrvatska Franko Škugor 		Argentina Huan Martin del Potro
Argentina Federiko Delbonis
Argentina Gvido Pelja
Argentina Leonardo Majer 		2:3 [23]
Pobednik 1. 23–25. novembar 2018. Dejvis kup, Lil, Francuska Šljaka (d) Hrvatska Borna Ćorić
Hrvatska Franko Škugor
Hrvatska Mate Pavić
Hrvatska Ivan Dodig 		Francuska Luka Puj
Francuska Žeremi Šardi
Francuska Pjer-Ig Erber
Francuska Nikola Mai
Francuska Žo-Vilfrid Conga 		3:1 [24]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Marin Cilic Cuts Ties With Coach Bob Brett”. Croatia Week. 25. 5. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  2. ^ „Marin Cilic splits with coach Goran Ivanisevic”. BBC. 21. 7. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  3. ^ „Cilic Announces New Coach”. ATP World Tour. 17. 8. 2016. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  4. ^ „Marin Cilic splits with Jonas Bjorkman”. Tennis World. 9. 12. 2017. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  5. ^ „Marin Cilic Adds Former Legend Wayne Ferreira to His Coaching Team”. Tennis Now. 16. 6. 2019. Pristupljeno 3. 12. 2019. 
  6. ^ „Marin Cilic adds Vedran Martic to coaching staff”. Tennis World. 18. 3. 2020. Pristupljeno 29. 11. 2020. 
  7. ^ „Razišli se Marin Čilić i Vedran Martić”. N1 (Hr). 30. 9. 2021. Pristupljeno 2. 10. 2022. 
  8. ^ „Marin Čilić: Bit će lijepo ponovno doći na US Open”. Slobodna Dalmacija. 21. 7. 2015. Pristupljeno 28. 11. 2016. 
  9. ^ „Marin Cilic: 'I decided to split with Ivanisevic. No comment on my relationship with him'”. Tennis World. 9. 8. 2016. Pristupljeno 28. 11. 2016. 
  10. ^ „Marin Cilic – profile”. ATP Tour. 21. 10. 2019. Arhivirano iz originala 23. 10. 2019. g. Pristupljeno 29. 11. 2020. 
  11. ^ „Čilića se nikad ne treba odreći, ali da bi bio opet onaj 'stari' Marin prvo mora pobijediti - sebe!”. Sportske novosti. 12. 9. 2020. Arhivirano iz originala 13. 09. 2020. g. Pristupljeno 29. 11. 2020. 
  12. ^ „Cilic Crowned US Open Champion, Ends Nishikori’s Historic Run”. ATP World Tour. 8. 9. 2014. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  13. ^ „Cilic Claims First Masters 1000 Crown In Cincy”. ATP World Tour. 21. 8. 2016. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  14. ^ „Federer Claims Historic Eighth Wimbledon Title”. ATP World Tour. 16. 7. 2017. Pristupljeno 17. 7. 2017. 
  15. ^ „Federer Beats Cilic For 20th Major Crown”. ATP World Tour. 28. 1. 2018. Arhivirano iz originala 29. 01. 2018. g. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  16. ^ „Cilic Seals His Spot In Australian Open Final”. ATP World Tour. 25. 1. 2018. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  17. ^ „Marin Cilic stops Edmund, is first Croatian in Australian final”. Los Angeles Times. 25. 1. 2018. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  18. ^ „Mektic/Pavic Capture Olympic Gold In Tokyo”. ATP Tour. 30. 7. 2021. Pristupljeno 31. 7. 2021. 
  19. ^ a b v ITF Tennis – Men's Circuit – Player Biography – Marin Čilić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. septembar 2009), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  20. ^ a b v g d đ e ž Tennis – ATP World Tour – Tennis Players – Marin Čilić – Personal, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  21. ^ „Biography”. Marin Cilic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-24. 
  22. ^ „Cilic wins Chennai Open for 2nd career ATP title”. sportsillustrated.cnn.com. 11. 1. 2009. Arhivirano iz originala 17. 3. 2009. g. Pristupljeno 8. 9. 2009. 
  23. ^ „2016 Davis Cup final”. Davis Cup. Arhivirano iz originala 09. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 11. 2018. 
  24. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Arhivirano iz originala 27. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марин_Чилић&oldid=26116364”