Salvador

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Republika Salvador
Republicà de El Salvador  (španski)
Krilatica: Бог, јединство, слобода
(šp. Dios, Uniòn, Libertad)
Himna: Национална химна Салвадора
(šp. Himno Nacional de El Salvador)
Položaj Salvadora
Glavni grad i najvećiSan Salvador
Službeni jezikšpanski
Vladavina
Oblik državeUnitarna predsednička konstitucionalna republika
 — PredsednikNajib Bukele
 — PotpredsednikFeliks Uloa
Istorija
Nezavisnost‍
 — Od Španije15. septembra 1821.
 — Od Prvog meksičkog carstva1. jula 1823.
 — Nezavisna država18. februara 1841.
Geografija
Površina‍
 — ukupno21.044 km2 (153.)
 — voda (%)1,4%
Stanovništvo‍
 — 2015. (procena)6.377.195 (99.)
 — 2009.5.744.113
 — gustina303,04 st./km2 (47.)
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2015.
 — ukupno28,986 milijardi US$
 — po stanovniku4.776 US$
IHR (2013)0,680 (106.) — srednji
ValutaAmerički dolar, bitkoin
 — kod valuteUSD, BTC
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC CST (UTC-6)
Internet domen‍.sv‍
Pozivni broj+503

Salvador[1] (šp. El Salvador), zvanično Republika Salvador (šp. República de El Salvador), najmanja je i najgušće naseljena država Srednje Amerike na obali Pacifika.[2] Glavni i najveći grad je San Salvador. Zemljište je uglavnom planinsko sa aktivnim, ugašenim vulkanima. Najviši je Santa Ana 2.381 м na planinskom vencu koji se duž države pruža u pravcu zapad-istok. Severno od njega je dolina reke Lempe a na jugu uzana primorska ravnica. Klima je tropska, prirodno vlažna, na visinama do 800 mm veoma topla, na planinama umerena i sveža. Godišnja količina padavina je između 1.500–2.000 mm. Prirodna vegetacija je uglavnom zamenjena plantažama kafe. Najviši vrh je na vulkanu Santa Ana 2.836 m. Salvador se graniči sa Gvatemalom na zapadu i Hondurasom na severu i istoku. Prema popisu iz 2009. u Salvadoru živi oko 5.744.113 stanovnika, uglavnom Mestika. Samo oko 20 ljudi govori jedini preživeli autohtoni domorodački jezik pipil, a nešto migranata iz Gvatemale govori pokvomam majanski. Kolon je bio državna valuta od 1892. do 2001. godine kada je uveden američki dolar.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Konkistador Pedro de Alvarado nazvao je novu provinciju po Isusu Hristu - San Salvador (prev. Sveti Spasitelj). Ime teritorije, uključujući provinciju San Migel, kasnije je prošireno na Provincia De Nuestro Señor Jesus Cristo, El Salvador Del Mundo (prev. Provincija našeg Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja sveta), skraćeno na Republika Salvador, ili Salvador, tokom perioda nakon Savezne Republike, a potom se nastanio kao Salvador.[3]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Topografska mapa Salvadora

Salvador se nalazi na srednjoameričkoj prevlaci između 13. i 15. stepena SGŠ i 87. i 91. stepena ZGD. Sa površinom od 21.040 km² najmanja je zemlja u kontinentalnom delu Amerike. Reljef Salvadora karakterišu dva paralelna planinska venca, središnja visoravan između njih, i uzani priobalni pojas. Granica prema Gvatemali je duga 203 a prema Hondurasu 343 km. Salvador je jedina srednjoamerička zemlja koja nema izlaz na Karipsko more; dužina pacifičke obale je 191 km.

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Najviša tačka je Sero el pital (šp. Cerro El Pital), na granici sa Hondurasom, visine 2.730 m.

Salvador su tokom istorije često pogađali razorni zemljotresi i vulkanske erupcije. Glavni grad, San Salvador, bio je potpuno uništen nakon potresa 1756. i 1854. a velika oštećenja pretrpeo je 1919, 1982. i 1986. godine. Postoji više od dvadeset vulkana, a samo dva, San Migel i Izalko, aktivna su poslednjih godina. Od početka 19. do polovina 20. veka zbog čestih erupcija vulkan Izalko dobio je nadimak „svetionik Pacifika“.

Salvador je, zajedno sa ostatkom Centralne Amerike, jedno od seizmološki najaktivnijih područja na Zemlji, smešteno na vrhu tri velike tektonske ploče koje čine Zemljinu površinu. Kretanje ovih ploča uzrokuje zemljotres i vulkanske aktivnosti na tom području.

Veći deo Centralne Amerike i karipskog basena počiva na relativno nepomičnoj karipskoj ploči. Podno Tihog okeana, međutim, nosi se prema severoistoku osnovnim kretanjem ploče Kokos. Materijal okeanskog dna uglavnom je sačinjen od bazalta, koji je relativno gust; kada se sudari sa svetlijim granitnim stenama Centralne Amerike, dno okeana se spušta pod kopnenu masu, stvarajući duboki Srednjoamerički rov koji leži uz obalu Salvadora.

Subdukcija Kokosove ploče objašnjava učestalost zemljotresa u blizini obale. Kako se stene koje čine okeansko dno silom spuštaju, tope se, a rastopljeni materijal se izliva kroz slabosti u površinskoj steni, stvarajući vulkane i gejzire.

Vode[uredi | uredi izvor]

Salvador ima više od trista reka, od kojih je najznačajnija Lempa. Ova reka izvire u Gvatemali, preseca severni planinski venac, teče duž središnje visoravni, i na kraju preseca vulkanski venac na jugu i otiče u Tihi okean. Jedina je plovna reka u Salvadoru, a njen sliv zauzima gotovo polovinu površine zemlje.

Ostale reke su veoma kratke i odvodnjavaju se u Tihom okeanu, među značajnije spadaju Goaskoran, Hiboa, Torola, Paz i Rio Grande de San Migel.

Kaldera Koatepek

U Salvadoru postoji kraterskih jezera od kojih su najznačajnija Ilopango i Koatepek. Jezero Gviha je najveće prirodno jezero u zemlji. Izgradnjom brana na reci Lempi stvoreno je nekoliko veštačkih jezera, među kojima je najveće Embalse Seron Grande (šp. Embalse Cerrón Grande) površine 135 km². Oblasti pod vodom zauzimaju 320 km² teritorije zemlje.

Klima[uredi | uredi izvor]

Plaža slobode

Salvador ima tropsku klimu sa veoma izraženim suvim i vlažnim periodima. Temperature variraju prvenstveno sa promenom nadmorske visine i pokazuju male promene tokom godine. Pacifičku niziju karakteriše veoma toplo vreme; središnja visoravan i planinska oblast imaju umereniju temperaturu. Kišna sezona traje od maja do oktobra; ovo doba godine je poznato kao invierno ili zima. Skoro sve padavine se izlučuju u ovom periodu.

Na pojavu padavina u ovom periodu utiče ciklonalno polje koje se formira iznad Pacifika. Uragani koji pogađaju Salvador stvaraju se uglavnom na Pacifiku, s tim da je uragan Mič došao sa Atlantika.

Od novembra do aprila, severoistočni pasati znatno utiču na vremenske prilike. Ovo doba godine naziva se verano, ili leto. Tokom ovih meseci vazduh koji dolazi sa Kariba gubi većinu vlage tokom prelaska planina u Hondurasu. Kada stigne u Salvador vazduh je suv, vreo, i maglovit, a zemlja je izložena vrelom vremenu, izuzimajući severni planinski venac gde je temperatura niska. Na krajnjem severoistoku zemlje kod vrha Sero el pital, sneg pada tokom cele godine.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da u Salvadoru postoji 500 vrsta ptica, 1.000 vrsta leptira, 400 vrsta orhideja, 800 vrsta drveća i 800 vrsta morskih riba.

Torogoz je nacionalna ptica Salvadora.

Na svetu postoji osam vrsta morskih kornjača; šest ih se gnezdi na obalama Centralne Amerike, a četiri se nastanjuju na salvadorskoj obali: kožasta kornjača, jastreb kornjača, zelena morska kornjača i maslinasta kornjača. Soko je kritično ugrožen.

Nedavni napori na očuvanju pružaju nadu u budućnost biološke raznolikosti zemlje. Vlada je 1997. godine osnovala Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa. Opšti okvirni zakon o životnoj sredini odobrila je Narodna skupština 1999. Nekoliko nevladinih organizacija radi na zaštiti nekih od najvažnijih šumskih područja u zemlji. Među njima je najvažnija SalvaNatura, koja upravlja El Impossible-om najvećim nacionalnim parkom u zemlji prema sporazumu sa ekološkim vlastima Salvadora.

Prirodne katastrofe[uredi | uredi izvor]

Položaj Salvadora na Tihom okeanu takođe ga podvrgava teškim vremenskim uslovima, uključujući jake kišne oluje i jaku sušu, koji El Ninjo i La Ninja mogu učiniti ekstremnijim. Na Tihom okeanu povremeno se stvaraju uragani, uz izuzetak uragana Mič, koji se formirao u Atlantiku i prešao Srednju Ameriku.

U leto 2001. jaka suša uništila je 80% useva Salvadora, uzrokujući glad na selu.[4] 4. oktobra 2005. jake kiše rezultirale su opasnim poplavama i klizištima, što je prouzrokovalo najmanje 50 smrtnih slučajeva.[5]

Zemljotresi i vulkanska aktivnost[uredi | uredi izvor]

Salvador leži duž Tihog vatrenog prstena i stoga je podložan značajnoj tektonskoj aktivnosti, uključujući česte zemljotrese i vulkanske aktivnosti. Glavni grad San Salvador je uništen 1756. i 1854. godine, a pretrpeo je veliku štetu u potresima 1919., 1982. i 1986. godine. Noviji primeri uključuju zemljotres 13. januara 2001. godine koji je bio jačine 7,7 stepeni po Rihterovoj skali i prouzrokovao je klizište koje je usmrtilo više od 800 ljudi;[5]i još jedan zemljotres samo mesec dana kasnije, 13. februara 2001. godine, koji je usmrtio 255 ljudi i oštetio oko 20% stanova nacije. Zemljotres snage 5,7 Mv 1986. godine rezultirao je sa 1.500 smrtnih slučajeva, 10.000 povređenih i 100.000 ljudi koji su ostali bez domova.[6]

Salvador ima preko dvadeset vulkana; dva od njih, San Migel i Izalko, aktivni su poslednjih godina. Od početka 19. veka do sredine 1950-ih, Izalko je izbijao sa pravilnošću koja mu je donela ime „Svetionik Tihog okeana“. Njegove blistave baklje bile su jasno vidljive na velikim daljinama na moru, a noću ga je užarena lava pretvorila u blistavo blistav konus. Najnovija destruktivna vulkanska erupcija dogodila se 1. oktobra 2005. godine, kada je vulkan Santa Ana izbacio oblak pepela, vrućeg blata i stena koji su pali na obližnja sela i prouzrokovali dve smrti. Najteža erupcija vulkana na ovom području dogodila se u 5. veku nove ere, kada je vulkan Ilopango eruptirao proizvodeći široko rasprostranjene piroklastične tokove i razarajući gradove Maja.[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Temazkal u Hoji de Seren

Prekolumbovsko razdoblje[uredi | uredi izvor]

Najstariju domorodačku civilizaciju na području Salvadora osnovali su pripadnici naroda Lenka na istoku Salvadora.[8][9] Nakon njih pojavili su se Olmeci koji su nestali ostavivši monumentalne arhitektonske spomeniku u vidu piramida na zapadu Salvadora. Maje su se nastanile takođe na zapadu Salvadora ali su bile prisiljene da se isele nakon erupcije supervulkana Ilopango.[10]

Nekoliko vekova kasnije sa područja današnjeg Meksika ovde dolaze pripadnici naroda Pipil, govornici naua jezika.[10] Oni su bili poslednji domorodački narod koji je naselio Salvador.[11] Ovu oblast su nazvali Kuskatan, reč iz jezika pipil[12] koja označava mesto dragocenih dragulja, hispanizovano Kuskatlan.[13][14] Današnji stanovnici Salvadora se nazivaju Salvadorcima, dok izraz Kuskatleko (šp. Cuzcatleco) označava osobu salvadorskog porekla.

Dolazak Evropljana[uredi | uredi izvor]

Iako je do 1521. epidemija velikih boginja drastično smanjila broj stanovnika srednje Amerike u Kuskatlanu još uvek nije dostigla pandemijske razmere.[15][16][17] Prvu zabeležena poseta Španaca području današnjeg Salvadora bila je ekspedicija predvođena španskim admiralom Andresom Ninjom, koja se 31. maja 1522. iskrcala na ostrvu Meangera u zalivu Fonseka. Ovo ostrvo je Ninjo nazvao Petronila. Nakon toga, otkrio je zaliv Hilisko na ušću reke Lempa. Prvi domoroci koji su se susreli sa Špancima bile su Lenke u istočnom Salvadoru.

Osvajanje Kuskatlana[uredi | uredi izvor]

Nakon učestvovanja u osvajanju Meksika, španski konkistadori su 1524, predvođeni Pedrom de Alvaradom i njegovim bratom Gonzalom, prešli reku Paz sa područja današnje Gvatemale i došli na teritoriju današnjeg Salvadora.[18] Španci su bili razočarani otkrićem da domoroci nemaju zlato ili dragulje kao one koje su pronašli u Gvatemali ili u Meksiku ali su prepoznali bogatstvo vulkanskog zemljišta.

Došavši do granice Kuskatlanskog kraljevstva Pedro de Alvarado je uočio da su civili evakuisani. Kuskatlanski borci su se sklonili u priobalni grad Akahutla gde su čekali Pedra de Alvarada i njegove snage. Alvarado im se obratio, uveren da će ishod biti kao u Meksiku i Gvatemali gde ih je domorodačko stanovništvo smatralo bogovima, smatrajući da će lako poraziti domorodačke borce jer su njegovi meksički saveznici govorili sličnim jezikom kao i Pipili u Kuskatlanu.

Domorodački narodi današnjeg Salvadora nisu Špance gledali kao bogove, nego kao strane osvajače. Pedro de Alvarado je primetio da su kuskatlanske snage brojnije u odnosu na njegovu vojsku sačinjenu od Španaca i meksičkih domorodaca. Španci su rešili da se povuku ali ih je kuskatlečka armija napala.

Obe vojske su pretrpele velike gubitke, Pedro de Alvarado je ranjen i morao je da se povuče. Izgubio je veliki broj saboraca, naročito među pomoćnim meksičkim odredima. Nakon što se njegova vojska pregrupisala, Pedro de Alvarado je odlučio da krene ga glavnom gradu Kuskatlana i ponovo se sukobio sa Kuskatlecima. Ranjen, onesposobljen i krijući se na liticama, Pedro de Alvarado je poslao Špance na konjima da priđu Kuskatlecima i da vide da li će se uplašiti konja, međutim, domoroci se nisu povukli.

Kuskatleci su ponovo napali, a ovom prilikom su oteli oružje od Španaca. Pedro de Alvarado se povukao i poslao je glasnike iz redova meksičkih domorodaca da pregovaraju sa kuskatlečkim ratnicima. Preko njih im je poručio da vrate ukradeno oružje i da se predaju španskom kralju, na šta su Kuskatleci odgovorili „da ako želi svoje oružje, neka dođe po njega“. Kako su dani prolazili, Pedro de Alvarado je, plašeći se zasede, poslao još meksičkih domorodaca da pregovaraju ali se oni nikada nisu vratili. Pretpostavlja se da su likvidirani.

Ruševine Tazumala u Santa Ani.

Domoroci, uključujući Pipile i njihove susede govornike majanskih jezika, snažno su se oduprli nastojanjima Španaca da ih pokore. Porazili su Špance i njihove preostale domorodačke saveznike iz redova Tlakskala, nateravši ih da se povuku u Gvatemalu. Nakon ranjavanja Alvarado se povukao a svog brata Gonzala postavio je na čelo pohoda.

Sledeće dve ekspedicije (prva 1525, nakon koje je usledila jedna manja grupa 1528) uspostavile su špansku vlast nad Pipilima, čemu je pomoglo i slabljenje Pipila zbog epidemije malih boginja. Godine 1525. dovršeno je osvajanje Kuskatlana i osnovan je grad San Salvador.

Predvođeni još jednim istraživačem i konkistadorom Luisom de Moskosom Alvaradom, nećakom Pedra de Alvarada, Španci su 1526. osnovali grad San Migel. Prema usmenim predanjima princeza prestolonaslednica Antu Silan Ulap I organizovala je otpor konkistadorima. U kraljevstvu Lenka podignuta je uzbuna zbog Moskosove invazije pa je Antu Silan išla od sela do sela, ujedinjujući sve Lenačke gradove na području današnjeg Salvadora i Hondurasa za borbu protiv Španaca. Zahvaljujući prepadima i brojčanoj nadmoći uspeli su da isteraju Špance iz San Migela i da unište utvrđenje.

Deset godina su Lenke sprečavale Špance da izgrade trajnu naseobinu sve dok se Španci nisu vratili sa brojnijom vojskom, uključujući i oko dve hiljade prisilno regrutovanih domorodaca iz Gvatemale.

Antu Silan Ulap je na kraju prepustila vođenje otpora Lempiri (poznatom i kao Empira). Lempira je pre nego što je poginuo u borbi, predvodio hiljade lenačkih ratnika tokom šest godina na području današnjeg Salvadora i Hondurasa. Preostali lenački borci su se nakon toga povukli u brda. Španci su 1537, posle njihovog povlačenja, konačno mogli da obnove utvrđeni grad San Migel.

Španska vladavina[uredi | uredi izvor]

Proslava proglašenja nezavisnosti u San Salvadoru. U sredini, Hose Matijas Delgado.

Tokom španske vladavine Salvador je bio deo Generalne kapetanije Gvatemale, poznate kao Kraljevina Gvatemala (šp. Reino de Guatemala), stvorene 1609. kao administrativna jedinica Nove Španije. Područjem Salvadora upravljao je gradonačelnik Sonsonate, dok je u San Salvadoru 1786. oformljena intendansija.

Krajem 1811. brojni unutrašnji i spoljni faktori podstakli su srednjoameričku elitu u pokušaju otcepljenja od španske krune. Najvažniji unutrašnji razlog bila je želja lokalnih elita da vladaju bez uplitanja španskih vlasti, i dugogodišnje aspiracije Kreola za nezavisnošću. Najznačajniji spoljni činioci koji su podstakli independistički pokret bile su Francuska i Američka revolucija krajem 18. veka, i slabljenje vojne moći španske krune kao posledica Napoleonovih ratova, zbog čega je Španiji teže bilo da kontroliše svoje kolonije.

Novembra 1811. salvadorski sveštenik Hose Matijas Delgado zvonio je zvonima crkve Iglesija la Mersed (šp. Iglesia La Merced) u San Salvadoru, pozivajući na pobunu i pokrećući pokret za nezavisnost. Ova pobuna je suzbijena a dobar deo vođa je uhapšen i osuđen na robiju. Druga pobuna je pokrenuta 1814. i ponovo je ugušena.

Nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Nakon nemira u Gvatemali 1821, španske vlasti su kapitulirale i potpisale Akt o nezavisnosti Srednje Amerike, kojim je Generalna kapetanije Gvatemale (sastavljene od današnjih država Gvatemale, Salvadora, Hondurasa, Nikaragve i Kostarike i meksičke savezne države Čijapas) oslobođena španske vlasti i proglašena je njena nezavisnost. Salvador se 1821. pridružio Kostariki, Gvatemali, Hondurasu i Nikaragvi u savezu nazvanom Federalna Republika Srednja Amerika.

Početkom 1822, vlasti novoformiranih srednjoameričkih provincija, okupljene u gradu Gvatemali, glasale su za pristupanje tek uspostavljenom Prvom meksičkom carstvu na čijem čelu je bio Agustin de Iturbide. Salvador se usprotivio, insistirajući na autonomiji za srednjoameričke države. Jedan odred meksičke vojske umarširao je u San Salvador i suzbio disidente, ali je nakon svrgavanja Iturbida 19. marta 1823, vojska vraćena u Meksiko. Ubrzo zatim, provincijske vlast opozvale su odluku o pridruživanju Meksiku i rešile da oforme uniju pet preostalih provincija (Čijapas se pridružio Meksiku).

Posle raspuštanja Federalne Republike Srednje Amerike 1841, Salvador je bio samostalan sve do 1896. kada je sa Hondurasom i Nikaragvom stvorio Veliku Republiku Srednje Amerike, koja je raspuštena 1898. godine.

U drugoj polovini 19. veka, privreda Salvadora zasnivala se na uzgoju kafe. Nestankom tražnje na svetskom tržištu za indigom, privreda bi jačala ili slabila u zavisnosti od cene kafe. Ogromna dobit ostvarivana na uzgoju kafe kao monokulture dovela je do koncentracije obradivog zemljišta u rukama oligarhije ili nekoliko porodica.[19] Sve predsednike Salvadora tokom ovog razdoblja postavljala je oligarhija a razvoj infrastrukture bio je usmeren ka podsticanju proizvodnje i izvoza kafe.

20. vek[uredi | uredi izvor]

General Tomas Regalado

Rafaela Antonija Gutijereza je 1898. sa vlasti svrgnula vojska predvođena generalom Tomasom Regaladom, koji je na mestu predsednika bio do 1903. godine. On je oživeo praksu određivanja političkih naslednika koja je trajala sve do izbora Artura Arauha za predsednika 1930. na prvim izborima za koje se smatra da su bili slobodni i pošteni. Međutim, njegovu vladu su nakon samo devet meseci oborili niži vojni oficiri predvođeni generalom Maksimilijanom Ernandezom Martinezom, koji su optužili Arauhovu Radničku partiju za nedostatak iskustva u vođenju državničkih poslova i za neefikasan rad ministarstava. Arturo Arauho se suočio opštim nezadovoljstvom naroda s obzirom da su očekivane ekonomske reforme i preraspodela zemljišta. Njegov potpredsednik i ministar rata bio je general Maksimilijano Ernandez Martinez.

Pučisti su formirali ultrakonzervativnu i autoritarnu vladu. Iza njih je stajao bogati antikomunistički bankar Rodolfo Duke.[20] Kao jedini kandidat general Martinez je pobedio na izborima održanim 1934. godine. Vladao je od 1935. do 1939, i od 1939. do 1943. godine. Počeo je i četvrti mandat 1944. ali je podneo ostavku u maju iste godine nakon što je izbio generalni štrajk.

Tokom vladavine Martineza vlast se brutalno obračunala sa seljacima. Najpoznatiji događaj dogodio se u februaru 1932. kada je izbio ustanak salvadorskih seljaka. Ustanak su predvodili Farabundo Marti i Abel Kuenka, zajedno sa studentima Alfonsom Lunom i Mariom Zapatom. Oni su zarobljeni pre planirane pobune a samo je Kuenka uspeo da preživi, ostale pobunjenike vlasti su pogubile. Nakon zarobljavanja vođa pokreta, pobuna koja je izbila bila je stihijska, što je dovelo do masakra koje su sprovele vladine snage. Desetine hiljada seljaka je pobijeno po nalogu predsednika Martineza.

Tokom istorije, visoka gustina stanovništva u Salvadoru bila je razlog za stvaranje napetosti sa susednim Hondurasom, s obzirom da su se salvadorski bezemljaši iseljavali u ređe naseljeni Honduras i zauzimali neobrađene parcele. Ovaj fenomen je bio glavni uzrok takozvanog Fudbalskog rata između dve zemlje.[21]

Građanski rat[uredi | uredi izvor]

Spomenik miru podignut u spomen na mirovne pregovore iz 1992.

Nakon vojnog puča u oktobru 1979, na vlast je došla vojna hunta. Ona je nacionalizovala više privatnih preduzeća kao i dobar deo obradivog zemljišta.

Izbijanju građanskog rata značajno je doprinelo političko naselje prisutno u Salvadoru tokom sedamdesetih godina 20. veka. Građanski rat od 1980. do 1992. bio je vojni sukob, koji se može definisati kao rat niskog intenziteta, tokom kog je ubijeno ili nestalo više od 75.000 ljudi.[22]

Uzroci građanskog rata mogu se naći u padu cene kafe na svetskom tržištu, kao i stalnih izbornih krađa i nezadovoljstva naroda vladavinom vojne hunte. Takođe, ratu su doprinela i ubistva nadbiskupa San Salvadora Oskara Arnulfa Romera i fratra Kosme Spesoto Zamunera, oba su se dogodila 1980.

Sukobi su okončani 16. januara 1992. potpisivanjem mirovnog sporazuma između Nacionalnog oslobodilačkog pokreta Farabundo Marti (FMLN), koji je činilo pet levičarskih grupa, i desničarske vlade predvođene Alfredom Kristijanijem iz Nacionalne republikanske alijanse (ARENA).

Postratno razdoblje[uredi | uredi izvor]

Od 1989. do 2004. na predsedničkim izborima pobeđivali su kandidati Nacionalne republikanske alijanse: Alfredo Kristijani, Armando Kalderon Sol, Fransisko Flores Perez, Antonio Saka, da bi na izborima 2009. za predsednika bio izabran Maurisio Funes ispred političkog krila Nacionalnog oslobodilačkog fronta Farabundo Marti.

Privredne reforme od početka devedesetih godina 20. veka doprinele su poboljšanju kvaliteta života, diversifikaciji izvoza, i pristupu međunarodnim finansijskim tržištima. Veliki problem za investiranje predstavlja veoma visoka stopa kriminala.

Početkom trećeg milenijuma salvadorska vlada je formirala Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa s ciljem sprečavanja posledica klimatskih promena.

Na izborima održanim 9. marta 2014. ponovo je izabran kandidat FMLN-a, Salvador Sančez Seren, bivši gerilski komandant, dok je Oskar Ortiz postao potpredsednik.

U oktobru 2017, sud u Salvadoru presudio je da su se bivši predsednik Funes i jedan od njegovih sinova nezakonito obogatili. Funes je tražio azil u Nikaragvi 2016.[23]

Septembra 2018. godine, bivši predsednik zemlje Sača osuđen je na 10 godina zatvora nakon što se izjasnio krivim za preusmeravanje više od 300 miliona američkih dolara državnih fondova u sopstvene poslove i na treća lica.[24]

Najib Bukele je 1. juna 2019. postao novi predsednik Salvadora.[25] Bukele je bio pobednik predsedničkih izbora u februaru 2019 . On je predstavljao GANA-u, pošto mu je uskraćeno učešće u novoformiranoj partiji Nuevas Ideas. ARENA i FMLN, dve glavne stranke u El Salvadoru, dominirale su politikom u Salvadoru u poslednje tri decenije.[26]

Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe (ICG) 2020, stopa ubistava, ubistava u Salvadoru je opala za čak 60 odsto otkako je Bukele postao predsednik u junu 2019. Razlog je mogao biti dogovor o nenapadanju između delova vlade i bandi.[27]

Stranka Nuevas Ideas (NI), koju je osnovao Bukele, sa svojim saveznikom (GANA) osvojila je oko 63% glasova na parlamentarnim izborima u februaru 2021. godine. Njegova stranka i saveznici osvojili su 61 mesto, znatno više od željene većine od 56 mesta u parlamentu od 84 mesta, što je omogućilo neosporne odluke na zakonodavnom nivou. Velika većina dozvoljava partiji predsednika Bukelea da imenuje članove pravosuđa i donosi zakone sa malo ili bez protivljenja, na primer, za uklanjanje ograničenja predsedničkog mandata.[28][29] Dana 8. juna 2021. godine, na inicijativu predsednika Bukelea, provladini poslanici u Zakonodavnoj skupštini izglasali su zakon da bitkoin postao legalno sredstvo plaćanja u zemlji.[30][31] U septembru 2021. godine, Vrhovni sud El Salvadora odlučio je da dozvoli Bukeleu da se kandiduje za drugi mandat 2024. godine, uprkos činjenici da ustav zabranjuje predsedniku da obavlja dva uzastopna mandata. Odluku su organizovale sudije koje je u sud imenovao Bukele.[32]

Salvador je 25. februara 2021. postao prva centralnoamerička zemlja kojoj je SZO dodelio sertifikat za eliminaciju malarije.[33]

U januaru 2022. Međunarodni monetarni fond (MMF) je pozvao El Salvador da poništi svoju odluku da kriptovalute postane legalno sredstvo plaćanja. Bitkoin je brzo izgubio oko polovinu svoje vrednosti, što je značilo ekonomske poteškoće i, od maja 2022. godine, sa državnim obveznicama koje se trgovalo po 40% njihove prvobitne vrednosti, izgledi za neizvršenje suvereniteta.[34] Bukele je još u januaru 2022. najavio planove za izgradnju "Bitcoin grada" u podnožju vulkana u El Salvadoru.[35]

Vlada Salvadora je 2022. godine pokrenula masovnu borbu protiv kriminalnih bandi i nasilja vezanog za bande. Vanredno stanje je proglašeno 27. marta. Produžen je 20. jula. Uhapšeno je više od 53.000 osumnjičenih članova bande, što je dovelo do najvećeg broja zatvorenika u svetu.[36][37]

Vlada i politika[uredi | uredi izvor]

Ustav iz 1983. godine najviši je zakonski organ u zemlji. Salvador ima demokratsku i predstavničku vladu, čija su tri tela:

  1. Izvršni ogran, na čelu sa predsednikom Republike, koji se bira neposrednim glasanjem i ostaje na funkciji pet godina bez ponovnog izbora, ali može biti izabran nakon isteka jednog izbornog perioda. Predsednik ima Kabinet ministara koga imenuje, a takođe je i vrhovni komandant oružanih snaga.
  2. Zakonodavni ogran, nazvan Zakonodavna skupština Salvadora (jednodomni), koji se sastoji od 84 poslanika.
  3. Pravosuđe, na čijem je čelu Vrhovni sud, koji se sastoji od 15 sudija, od kojih je jedan izabran za predsednika pravosuđa.

Politički okvir Salvadora je predsednička demokratska republika sa multiformnim, višestranačkim sistemom. Predsednik, trenutno Naib Bukele, istovremeno je šef države i šef vlade. Izvršnu vlast vrši vlada. Zakonodavna vlast pripada i vladi i Zakonodavnoj skupštini. Zemlja takođe ima nezavisno sudstvo i Vrhovni sud.

Politika[uredi | uredi izvor]

Salvador ima višestranački sistem. Dve političke stranke, Nacionalistički republikanski savez (ARENA) i Nacionalno oslobodilački front Farabundo Marti (FMLN), uglavnom dominiraju na izborima. Kandidati za ARENU pobedili su na četiri uzastopna predsednička izbora do izbora Maurisija Funesa iz FMLN-a u martu 2009. Stranka FMLN je levičarska u ideologiji i podeljena je između dominantne marksističko-lenjinističke frakcije u zakonodavnom telu i socijalno-liberalnog krila predvođenog predsednikom Funesom. Međutim, dvostranačka dominacija je prekinuta nakon što je Naib Bukele, kandidat Nuevas Ideas-a, pobedio na predsedničkim izborima u Salvadoru 2019. godine.

Geografski gledano, odeljenja Centralnog regiona, posebno glavnog grada i priobalnih regiona, poznata kao departamentos rohos, ili crvena odeljenja, relativno su levičarska. Departamentos azules, ili plavi departmani u istočnom, zapadnom i brdskom regionu su relativno konzervativni. Pobednik predsedničkih izbora 2014. Salvador Sančez Seren pripada stranci FMLN. Na izborima za gradonačelnike i članove Narodne skupštine 2015. godine ARENA je izgleda postala pobednik uz strogu kontrolu Narodne skupštine.

Spoljni poslovi[uredi | uredi izvor]

Salvador je član Ujedinjenih nacija i nekoliko njegovih specijalizovanih agencija, uključujući Organizaciju američkih država, Centralnoamerički parlament i Centralnoamerički sistem integracije. Aktivno učestvuje u Centralnoameričkoj komisiji za bezbednost, koja nastoji da promoviše regionalnu kontrolu naoružanja. Salvador je član Svetske trgovinske organizacije i sprovodi regionalne sporazume o slobodnoj trgovini. Aktivni učesnik procesa Samita Amerika, Salvador predsedava radnom grupom za pristup tržištu u okviru inicijative Slobodna trgovina Amerika.

U novembru 1950. Salvador je pomogao novoosnovanom 14. Dalaj Lami podržavajući telegram ministra vlade tibetanske vlade tražeći apel pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija da zaustavi invaziju Narodne oslobodilačke vojske komunističke Kine na Tibet. „Samo je mala država Salvador pristala da sponzoriše molbu Tibeta.“[38] „U UN niko nije bio spreman da ustane pored Salvadora. Ostale države imale su prevladavajuće lične interese, što im je onemogućavalo da podržati pokušaj San Salvadora da izvede invaziju pred Generalnom skupštinom.“ Bez podrške drugih zemalja,„ UN su jednoglasno izbacile tibetanski zahtev sa svog dnevnog reda."[38]

Salvador ima vojsku, vazduhoplovstvo i skromnu mornaricu. U oružanim snagama ukupno ima oko 17.000 pripadnika.[39] 2017. godine Salvador je potpisao ugovor UN-a o zabrani nuklearnog oružja.[40]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo Salvadora je 2018. bilo 6.420.746,[41]u poređenju sa 2.200.000 1950. Godine 2010. procenat stanovništva mlađeg od 15 godina bio je 32,1%, 61% je bilo između 15 i 65 godina, dok je 6,9% imali 65 godina ili više.[42] Glavni grad San Salvador ima oko 2,1 miliona stanovnika. Procenjuje se da 42% stanovništva Salvadora živi u ruralnim oblastima. Urbanizacija se fenomenalnom brzinom proširila u Salvadoru od 1960-ih, milioni se preselili u gradove i stvorili povezane probleme za urbano planiranje i usluge.

U Salvadoru živi do 100.000 Nikaragvanaca.[43]

Etničke grupe[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo Salvadora čine mešovite rase, kao i ljudi autohtonog, evropskog ili afro-nasledničkog porekla među manjim dijasporama srednjih i dalekih istočnih grupa. Osamdeset i šest posto Salvadoranaca identifikuje se sa pretkom mestica.[44] 12,7% Salvadoranaca izjašnjava se kao belci, uglavnom etnički Španci, dok ima i Salvadoranaca francuskog, nemačkog, švajcarskog, engleskog, irskog i italijanskog porekla.

Većina Salvadoranaca španskog porekla poseduje mediteranske odlike: maslinastu kožu i tamnu kosu i oči (crne ili tamno smeđe). Većina srednjoevropskih imigranata u Salvadoru stigla je tokom Drugog svetskog rata kao izbeglice iz Češke, Nemačke, Mađarske, Poljske i Švajcarske. Takođe postoje male zajednice Jevreja, palestinskih hrišćana i arapskih muslimana (posebno Palestinaca).

Jezici[uredi | uredi izvor]

Kastiljski, poznat i kao španski, službeni je jezik i njime govore gotovo svi stanovnici, mada neki starosedeoci govore i svoj maternji jezik, kao što su Navat i Pokomam. K'eči govore imigranti gvatemalskog i beližanskog autohtonog stanovništva koji žive u Salvadoru.

Religija[uredi | uredi izvor]

Većina stanovništva u Salvadoru je hrišćanska. Rimokatolici (47%) i protestanti (33%) su dve glavne verske grupe u zemlji, a Katolička crkva je najveća denominacija. [45]Oni koji nisu povezani sa bilo kojom verskom grupom čine 17% stanovništva.[45] Preostali deo stanovništva (3%) čine Jehovini svedoci, Hare Krišne, muslimani, Jevreji, budisti, sveci poslednjih dana i oni koji se pridržavaju autohtonih verskih verovanja.[45] Broj evangelista u zemlji brzo raste.[46] Oskar Romero, prvi salvadorski svetac, papa Franjo proglasio je svetim 14. oktobra 2018. godine.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Javnom obrazovnom sistemu u Salvadoru ozbiljno nedostaju resursi. Veličina odeljenja u državnim školama može biti i do 50 dece po učionici. Salvadorci koji mogu sebi priuštiti troškove često odaberu da decu pošalju u privatne škole, za koje se smatra da su kvalitetnije od javnih škola. Većina privatnih škola sledi američke, evropske ili druge napredne sisteme. Porodice sa nižim prihodima prisiljene su da se oslanjaju na javno obrazovanje.[47]

Obrazovanje u Salvadoru je besplatno kroz srednju školu. Nakon devet godina osnovnog obrazovanja (osnovna – srednja škola), učenici imaju mogućnost dvogodišnje srednje ili trogodišnje srednje škole. Dvogodišnja srednja škola priprema učenika za prelazak na univerzitet. Trogodišnja srednja škola omogućava studentu da diplomira i uđe u radnu snagu u profesionalnoj karijeri, ili da se prebaci na univerzitet da bi dalje školovao u izabranoj oblasti.[48]

Univerziteti u Salvadoru uključuju centralnu javnu instituciju, Univerzitet Salvador i mnogi drugi specijalizovani privatni univerziteti.

Kriminal[uredi | uredi izvor]

Super Mano Dura- program za prevenciju kriminala

Od početka dvadeset prvog veka, Salvador je iskusio visoku stopu kriminala, uključujući zločine povezane sa bandama i maloletničku delinkvenciju. Salvador je imao najveću stopu ubistava na svetu 2012. godine, ali je doživeo nagli pad 2019. godine s novom centrističkom vladom na vlasti.[49]Takođe se smatra epicentrom bande, zajedno sa Gvatemalom i Hondurasom.[50]

Kao odgovor na ovo, vlada je uspostavila bezbroj programa kojima pokušava da odvrati mlade od članstva u bande; do sada njeni napori nisu dali brze rezultate. Jedan od vladinih programa bila je reforma bande pod nazivom „Super Mano Dura“. Super Mano Dura je imala malo uspeha i Ujedinjene nacije su je kritikovale. Privremeni uspeh doživela je 2004. godine, ali je porast kriminala porastao nakon 2005. godine. U 2004. je bilo 41 ubistvo na 100.000 građana, a 60% izvršenih ubistava bilo je povezano sa bandom. U 2012. godini stopa ubistava povećala se na 66 na 100.000 stanovnika, trostruko više od Meksika.

Od marta 2012. godine, Salvador je zabeležio pad kriminala od 40% zbog onoga što je salvadorska vlada nazvala primirjem bandi; međutim, iznuda koja utiče na mala preduzeća se ne uzima u obzir. Početkom 2012. bilo je u proseku 16 ubistava dnevno; krajem marta te godine taj broj je pao na manje od 5 dnevno. 14. aprila 2012. godine, prvi put posle više od 3 godine, u Salvadoru nije bilo ubistava. Ukupno je u januaru 2012. bilo 411 ubistava, a u martu je taj broj iznosio 188, što je više od 40%,[51] dok je kriminal u susednom Hondurasu porastao na maksimum svih vremena.[52] U 2014. godini, kriminal je porastao za 56% u Salvadoru, a vlada je pripisala porast prekidu primirja između dve velike bande u Salvadoru, koje su započele ratove sa zemljom.[53]

Trenutno je pokrenut program Alto al Krimen ili Krajm Stopers koji pruža finansijske nagrade za informacije koje vode ka zauzimanju vođe bande. Nagrada se često kreće između 100 i 500 američkih dolara po pozivu.[54]

Ljudska prava[uredi | uredi izvor]

Amnesti internešenel je skrenuo pažnju na nekoliko hapšenja policajaca zbog protivpravnih policijskih ubistava. Ostala pitanja koja privače pažnju Amnesti internešenela uključuju: nestanak dece, neuspeh organa za sprovođenje zakona da na odgovarajući način istraže i krivično gone zločine nad ženama, i nezakonit rad organizovanog rada.[55]

Abortus je zabranjen, bez izuzetaka za silovanje, incest ili pretnju po život majke; kao rezultat toga, 180 žena je zatvoreno u poslednje dve decenije, neke i do 30 godina. [56] Diskriminacija LGBT+ osoba u Salvadoru je veoma rasprostranjena.[57][58] Prema istraživanju istraživačkog centra Pev iz 2013. godine, 62% Salvadoraca veruje da homoseksualnost ne bi trebalo da bude prihvaćena u društvu.[59]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Privredu Salvadora povremeno sputavaju prirodne katastrofe poput zemljotresa i uragana, vladine politike koje nalažu velike ekonomske subvencije i zvanična korupcija. Subvencije su postale takav problem da je u aprilu 2012. godine Međunarodni monetarni fond suspendovao zajam od 750 miliona dolara centralnoj vladi. Šef kabineta predsednika Funesa, Aleks Segovija, priznao je da je ekonomija na „tački kolapsa“.[60]

Dugo je bio izazov u Salvadoru razviti nove sektore rasta za diversifikovaniju ekonomiju. U prošlosti je zemlja proizvodila zlato i srebro[61], ali nedavni pokušaji ponovnog otvaranja rudarskog sektora, za koji se očekivalo da doda stotine miliona dolara lokalnoj ekonomiji, propali su nakon što je predsednik SaKa zaustavio operacije jednoj kompaniji. Ipak, prema Centralnoameričkom institutu za fiskalne studije, doprinos rudarstva metala bio je minus 0,3% BDP-a zemlje između 2010. i 2015.[62]Sakina odluka, iako joj nisu nedostajali politički motivi, imala je snažnu podršku lokalnih stanovnika i lokalnih pokreta u zemlji. Predsednik Funes je kasnije odbio zahtev kompanije za dalju dozvolu zasnovan na riziku od zagađenja cijanidom na jednoj od glavnih reka u zemlji.[63]

Salvador je 2006. godine prva zemlja koja je ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini između Centralne Amerike i Dominikanske Republike (CAFTA) - o kojem su pet država Centralne Amerike i Dominikanske Republike pregovarale - sa Sjedinjenim Državama. CAFTA zahteva da vlada Salvadora usvoji politike koje podstiču slobodnu trgovinu. CAFTA je pojačala izvoz prerađene hrane, šećera i etanola i podržala ulaganja u sektor odeće, koji se suočio sa azijskom konkurencijom istekom Aranžmana sa više vlakana 2005. godine. U očekivanju pada konkurentnosti sektora odeće, prethodna administracija nastojali da diverzifikuju ekonomiju promovisanjem zemlje kao regionalnog distributivnog i logističkog čvorišta i promovisanjem turističkih investicija putem poreskih podsticaja.

Turizam[uredi | uredi izvor]

Procenjeno je da je Salvador 2014. posetilo 1.394.000 međunarodnih turista.[64] Turizam je doprineo 855,5 miliona američkih dolara BDP-u Salvadora u 2013. godini. To je predstavljalo 3,5% ukupnog BDP-a. [65]Turizam je direktno podržao 80.500 radnih mesta u 2013. To je predstavljalo 3,1% ukupne zaposlenosti u Salvadoru.[65]U 2013. godini turizam je indirektno podržao 210.000 radnih mesta, što predstavlja 8,1% ukupne zaposlenosti u Salvadoru.[65]

Surfovanje je sektor prirodnog turizma koji je stekao popularnost poslednjih godina pošto su salvadorske plaže postajale sve popularnije. Surferi posećuju mnoge plaže na obali La Libertad i istočnom kraju Salvadora. Korišćenje američkog dolara kao salvadorske valute i direktni letovi od 4 do 6 sati iz većine gradova Sjedinjenih Država faktori su koji privlače američke turiste. Urbanizacija i amerikanizacija salvadorske kulture dovela je do obilja tržnih centara, prodavnica i restorana u američkom stilu u tri glavna urbana područja, posebno u većem San Salvadoru.

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Nivo pristupa vodosnabdevanju i sanitarnim uslovima je znatno povećan. Studija koju je 2015. godine sproveo Univerzitet Severne Karoline nazvao je Salvador državom koja je postigla najveći napredak na svetu u pogledu povećanog pristupa vodosnabdevanju i sanitarnim uslovima i smanjenja nejednakosti u pristupu između urbanih i ruralnih područja.[66]Međutim, vodni resursi su ozbiljno zagađeni i veliki deo otpadnih voda ispušta se u životnu sredinu bez ikakvog tretmana. Institucionalno je jedna javna institucija defakto zadužena za utvrđivanje sektorske politike i kao glavni pružalac usluga. Pokušaji reforme i modernizacije sektora putem novih zakona nisu urodili plodom tokom poslednjih 20 godina.

Aerodrom koji služi za međunarodne letove u Salvadoru je Međunarodni aerodrom Monsenor Arnulfo Romero. Ovaj aerodrom se nalazi oko 40 km (25 mi) jugoistočno od San Salvadora.[67]

Kultura[uredi | uredi izvor]

Monumento al Divino Salvador del Mundo- statua Hrisa na Zemlji, nalazi se u San Salvadoru.

Povlačeći se iz autohtonih, kolonijalnih španskih i afričkih uticaja, složeno stanovništvo je nastalo kao rezultat mešovitih brakova između starosedelaca, evropskih naseljenika i porobljenih Afrikanaca. Katolička crkva igra važnu ulogu u salvadorskoj kulturi. Nadbiskup Romero nacionalni je heroj za svoju ulogu u borbi protiv kršenja ljudskih prava koja su se dešavala uoči Salvadorskog građanskog rata.[68]Značajne strane ličnosti u Salvadoru bili su jezuitski sveštenici i profesori Ignacio Elakurija, Ignacio Martin-Baro i Segundo Montes, koje je salvadorska vojska ubila 1989. tokom jeka građanskog rata.

Slikarstvo, keramika i tekstil su glavni ručni umetnički mediji. Pisci Francisko Gavidija, Salarue (Salvador Salazar Arue), Klaudija Lars, Alfredo Espino, Pedro Geofroj Rivas, Manlio Argueta, Hose Roberto Kea i pesnik Rokve Dalton su značajni pisci iz Salvadora. Među značajne ličnosti 20. veka spadaju pokojni režiser Baltasar Polio, ženska filmska režiserka Patricia Čika, umetnik Fernando Lort i karikaturista Tono Salazar.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Muzika Salvadora ima kombinaciju uticaja Lenče, Maja, Kakaopere, Pipila i Španije. Ova muzika uključuje verske pesme (uglavnom se koriste za proslavu Božića i drugih praznika, posebno svetkovina). Uobičajene su satirične i seoske lirske teme. Kubanska, kolumbijska i meksička muzika infiltrirala se u zemlju, posebno salsa i kumbija. Popularna muzika u Salvadoru koristi ksilofon, flaute, bubnjeve, strugalice i tikve, kao i novije gitare i druge instrumente. Poznati narodni ples Salvadora poznat je kao Ksuk. Ostali muzički repertoar čine danza, pasiljo, marča i kansiones.

Viseće mreže[uredi | uredi izvor]

Viseće mreže u Salvadoru.

Salvador je kultivisana zemlja u visećoj mreži, i veliki proizvođač i izvoznik visećih mreža. Dolina u kojoj sedi San Salvador nazvana je „Dolina visećih mreža“, jer su starosedeoci Amerike koristili viseće mreže za odbijanje stalnih zemljotresa. Kasnije su kolonizujući Španci taj termin koristili kao aluziju na zemljotrese koji su neprestano ljuljali dolinu u kojoj je grad San Salvador, poput viseće mreže. Viseće mreže su veliki deo salvadorske kulture i često se koriste za popodnevne dremke. Viseće mreže ljuljaju se na vratima, unutar dnevnih soba, na tremovima, u dvorištima na otvorenom i sa drveća.

Kuhinja[uredi | uredi izvor]

Pupusas

Jedno od zapaženih jela Salvadora je pupusa. Pupusas su ručno rađene kukuruzne tortilje (napravljene od masa de maiz ili masa de aroz, testa od kukuruza ili pirinčanog brašna koje se koristi u latinoameričkoj kuhinji) punjene sa: sir (obično mekani salvadorski sir poput kesile, sličan mocareli), čičcaron ili preprženi pasulj. Ponekad je punjenje queso con loroco (sir u kombinaciji sa lorokom, pupoljkom cveća vinove loze poreklom iz Centralne Amerike).[69] Pupusas revueltas su pupusas punjene pasuljem, sirom i svinjetinom. Postoje i vegetarijanske opcije. Neki restorani nude čak i pupuse punjene škampima ili spanaćem.

Druga dva tipična salvadorska jela su juka frita i panes kon polo. Juka frita je duboko prženi koren manioke serviran uz kurtido (preliv od kiselog kupusa, luka i šargarepe) i svinjske kože sa peskaditasom (pržene bebe sardine). Juka se ponekad služi kuvana umesto pržena. Pan kon polo / pavo (hleb sa piletinom / ćuretinom) su topli sendviči punjeni sa ćuretinom ili piletinom. Ptica se marinira, a zatim peče sa začinima. Ovaj sendvič se tradicionalno služi sa paradajzom i potočarkom, zajedno sa krastavcem, lukom, zelenom salatom, majonezom i senfom.

Popularno piće u kojem Salvadorci uživaju je horčata. Horčata se najčešće pravi od semena mora mlevenog u prah i dodato je mleku ili vodi i šećeru. Horčata se pije tokom cele godine i može se piti u bilo koje doba dana. Uglavnom ga prati tanjir pupusa ili pržene juke. Horčata iz Salvadora ima vrlo prepoznatljiv ukus i ne sme se mešati sa meksičkom horčatom koja je na bazi pirinča. Kafa je takođe uobičajeni jutarnji napitak.[70] Druga popularna pića u Salvadoru uključuju ensaladu, piće od iseckanog voća u vodenom soku i kolačampan, gazirano piće sa ukusom šećerne trske.

Sport[uredi | uredi izvor]

Fudbal je najpopularniji sport u Salvadoru. Fudbalska reprezentacija Salvadora kvalifikovala se za FIFA-in svetski kup 1970. i 1982. Njihove kvalifikacije za turnir 1970. godine narušio je Fudbalski rat, rat protiv Hondurasa, čiji je tim Salvador porazio. Fudbalska reprezentacija igra na stadionu Estadio Kuskatlan u San Salvadoru. Otvoren je 1976. godine i ima 53.400 mesta, što ga čini najvećim stadionom u Centralnoj Americi i na Karibima.[71]

Najveći gradovi[uredi | uredi izvor]

 

Izvor: Procene broja stanovnika 2007.[72].
№ Grad Okrug Populacija
San Salvador
San Salvador
Santa Ana
Santa Ana
Sojapango
Sojapango
San Migel
San Migel 		1. San Salvador San Salvador 540.989 Santa Tekla
Santa Tekla
Mehikanos
Mehikanos
Apopa
Apopa
2. Santa Ana Santa Ana 245.421
3. Sojapango San Salvador 241.403
4. San Migel San Migel 218.410
5. Santa Tekla La Libertad 164.171
6. Mehikanos San Salvador 140.751
7. Apopa San Salvador 131.286
8. Delgado San Salvador 120.200
9. Avačapan Avačapan 110.511
10. Ilopango San Salvador 103.862
11. Kolon La Libertad 96.989
12. Tonakatepekve San Salvador 90.896
13. Opiko La Libertad 74.280
14. Čalčuapa Santa Ana 74.038
15. Usulutan Usulutan 73.064
16. San Martin San Salvador 72.758
17. Sonsonate Sonsonate 71.541
18. Izalko Sonsonate 70.959
19. Kuskatansingo San Salvador 66.400
20. Metapan Santa Ana 65.826

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Salvador je podeljen na 14 departmana (odeljenja), koji su zauzvrat podeljeni u 262 opštine (opštine).

Imena odeljenja i glavni gradovi za 14 salvadorskih departmana:

Podela Salvadora na oblasti
  1. Zapadni Salvador: Ahuachapán (Ahuachapán), Santa Ana (Santa Ana), Sonsonate (Sonsonate)
  2. Centralni Salvador: La Libertad (Santa Tecla), Chalatenango (Chalatenango), Cuscatlán (Cojutepeque), San Salvador (San Salvador), La Paz (Zacatecoluca), Cabañas (Sensuntepeque), San Vicente (San Vicente)
  3. Istočni Salvador: Usulután (Usulután), San Miguel (San Miguel), Morazán (San Francisco Gotera), La Unión (La Unión)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 443. 
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 31. 08. 2023. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  3. ^ El nombre oficial de la República de El Salvador. http://www.cultura.gob.sv/wp-content/uploads/2016/02/El-nombre-de-El-Salvador.pdf: Gobierno de la República de El Salvador. 2015. ISBN 978-99923-0-274-3.
  4. ^ "Photo Essay: El Salvador, the Makings of a Gangland". Pbs.org. 11 July 2006. Retrieved 2 May 2010.
  5. ^ a b "El Salvador landslide". Travel.state.gov. Archived from the original on 10 May 2010. Retrieved 2 May 2010.
  6. ^ Harlow, David H. (1993). „The San Salvador earthquake of 10 October 1986 and its historical context”. Bulletin of the Seismological Society of America. 83 (4): 1143—1154. .
  7. ^ Dull, Robert A.; Southon, John R.; Sheets, Payson (2001). „Volcanism, Ecology and Culture: A Reassessment of the Volcán Ilopango TBJ eruption in the Southern Maya Realm”. Latin American Antiquity. 12 (1): 25—44. JSTOR 971755. S2CID 163686184. doi:10.2307/971755. 
  8. ^ Campbell, str. 167.
  9. ^ Tucker 2008, str. 20.
  10. ^ a b Campbell 1985, str. 924–925.
  11. ^ Fowler 1991, str. 8.
  12. ^ Cárdenas 1950, str. 27.
  13. ^ Baratta 1951, str. 15.
  14. ^ Cárdenas 1964, str. 47.
  15. ^ True Peters 2005, str. 13–18.
  16. ^ Card 2007, str. 99.
  17. ^ Penland 2010, str. 36.
  18. ^ Nichols & Pool 2012, str. 94.
  19. ^ Anderson 1988.
  20. ^ Anderson 1992.
  21. ^ „El Salvador – Migration”. Country Studies. Library of Congress. Pristupljeno 15. 08. 2015. 
  22. ^ „República de El Salvador”. tierra. Pristupljeno 18. 08. 2015. 
  23. ^ „Salvador court finds ex-president Funes illegally enriched himself”. Reuters. 28. 11. 2017. 
  24. ^ Papachristou, Lucy. „Salvadoran Ex-President Sentenced to 10 Years in Prison”. www.occrp.org. 
  25. ^ ALEMAN, MARCOS (1. 6. 2019). „El Salvador's president sworn in, ending 2-party dominance”. AP NEWS. 
  26. ^ „El Salvador election: Nayib Bukele claims presidency”. BBC News. 4. 2. 2019. 
  27. ^ DUDLEY, STEVEN (2. 10. 2020). „The El Salvador President's Informal Pact with Gangs”. InSight Crime. 
  28. ^ Brigida, Anna-Catherine; Sheridan, Mary Beth. „El Salvador's leader wins control of legislature in midterm vote; critics fear rising authoritarianism”. The Washington Post. 
  29. ^ Dyde, James (1. 3. 2021). „El Salvador Legislative Elections 2021”. centralamerica. 
  30. ^ El Salvador, primer país del mundo en reconocer al Bitcoin como moneda de curso legal, 9 June 2021, official website of the Legislative Assembly of El Salvador
  31. ^ „Diputados oficialistas aprueban el Bitcoin como moneda de curso legal, ¿en qué consiste?”. El Salvador. 8. 6. 2021. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  32. ^ „El Salvador court drops ban on presidential reelection”. AP NEWS. 4. 9. 2021. Pristupljeno 29. 4. 2022. 
  33. ^ „El Salvador certified as malaria-free by WHO”. www.who.int (na jeziku: engleski). 
  34. ^ Cota, Isabella (10. 5. 2022). „El Salvador expected to default as bitcoin plummets”. El País. 
  35. ^ „IMF urges El Salvador to remove bitcoin as legal tender”. BBC News. 26. 1. 2022. 
  36. ^ „El Salvador gangs: State of emergency extended again”. BBC News. 20. 7. 2022. 
  37. ^ „Ending El Salvador's Cycle of Gang Violence”. United States Institute of Peace (na jeziku: engleski). 
  38. ^ a b Laird 2006, str. 303–305
  39. ^ "NationMaster.com"
  40. ^ "Chapter XXVI: Disarmament – No. 9 Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons". United Nations Treaty Collection. 7 July 2017.
  41. ^ ""World Population prospects – Population division"". population.un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Retrieved 9 November 2019.
  42. ^ Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2012 Revision Archived 6 May 2011 at the Wayback Machine
  43. ^ "The Nicaragua case_M Orozco2 REV.doc" (PDF). Archived from the original (PDF) on 11 May 2011. Retrieved 2 May 2010.
  44. ^ "CIA – The World Factbook – El Salvador". CIA. Retrieved 12 October 2013.
  45. ^ a b v "International Religious Freedom Report for 2012". U.S. State Department. Retrieved 27 March 2014.
  46. ^ Offutt, Stephen (2017). New Centers of Global Evangelicalism in Latin America and Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-1107435216. 
  47. ^ "AFFORDABLE NON-STATE SCHOOLS IN EL SALVADOR" (PDF). www.r4d.org.
  48. ^ "What's Education Like in El Salvador". web.stanford.edu. Retrieved 29 January 2018.
  49. ^ "El Salvador cerraría 2019 con una tasa de 36 homicidios por cada 100,000 habitantes". Gobierno de El Salvador. Retrieved 30 March 2020.
  50. ^ Ribando, Clare (10 May 2005). "Gangs in Central America" (PDF). Congressional Research Service. The Library of Congress. Retrieved 30 June 2007.
  51. ^ Archibold, Randal C. (24 March 2012). "Homicides in El Salvador Drop, and Questions Arise". The New York Times.
  52. ^ "Honduras among world's most dangerous places". Jamaica Observer. 10 April 2012. Retrieved 17 March 2020.
  53. ^ "El Salvador: Murder Rate Soars". The New York Times. Reuters. 30 December 2014.
  54. ^ Baires, Lorena (10 March 2012). "El Salvador: Reward program encourages crime-fighting tip". Infosurhoy.com. Archived from the original on 16 February 2013. Retrieved 15 June 2013.
  55. ^ „El Salvador Human Rights”. Amnesty International. Arhivirano iz originala 29. 4. 2011. g. Pristupljeno 17. 3. 2020. 
  56. ^ „Woman who suffered miscarriage sentenced to 30 years for aggravated homicide in El Salvador — The Independent”. apple.news. Pristupljeno 12. 5. 2022. 
  57. ^ „LGBT in El Salvador: Beatings, intolerance, death”. Al-Jazeera. 12. 8. 2015. 
  58. ^ „'Terrorized at home', Central America's LGBT people to flee for their lives: report”. Reuters. 27. 11. 2017. 
  59. ^ "The Global Divide on Homosexuality."
  60. ^ Quintanilla, Lourdes (26 April 2012). "FMI suspende acuerdo de préstamo con el país". La Prensa Grafica. Archived from the original on 2 July 2012. Retrieved 17 March 2020.
  61. ^ Oancea, Dan (January 2009). "Mining in Central America" (PDF). MINING.com. Archived from the original (PDF) on 16 May 2011. Retrieved 17 March 2020.
  62. ^ "Estudio sobre minería metálica en triángulo norte se presenta en El Salvador". 7 April 2017.
  63. ^ "Pacific Rim Ruling Threatens El Salvador's National Sovereignty". NACLA.
  64. ^ ""Travel and Tourism, Economic Impact 2014 – El Salvador", World Travel and Tourism Council, 2014, p. 5" (PDF).
  65. ^ a b v ""Travel and Tourism, Economic Impact 2014 – El Salvador", World Travel and Tourism Council, 2014, p. 1" (PDF).
  66. ^ The Water Institute; University of North Carolina (eds.). "The WASH Performance Index Report".
  67. ^ "CEPA – Aeropuerto Internacional de El Salvador". Aeropuertoelsalvador.gob.sv. Archived from the original on 13 February 2006. Retrieved 2 May 2010.
  68. ^ Eaton, Helen-May (1991). The impact of the Archbishop Óscar Romero's alliance with the struggle for liberation of the Salvadoran people: A discussion of church-state relations (El Salvador) (M.A. thesis) Wilfrid Laurier University
  69. ^ "Pobladores prehispánicos inventaron las pupusas". Elsalvador.com. 31 October 2003. Archived from the original on 3 May 2011. Retrieved 2 May 2010.
  70. ^ "Culture of El Salvador – traditional, history, People, clothing, women, beliefs, food, customs, family". everyculture.com.
  71. ^ "Estadio Cuscatlán". Radio Guanaca. Retrieved 25 February 2014.
  72. ^ „2007 El Salvador Bureau of Statistics estimate” (PDF). General (Salvadoran) Institute of Statistics and Census. April 2008. Pristupljeno April 2008.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салвадор&oldid=27550015”