Fransoa Morijak

Iz projekta Википедија

Fransoa Morijak (fr. François Mauriac Bordo, 11. oktobar 1885. - Pariz, 1. septembar 1970.), francuski književnik.

Jedan je od retkih katoličkih pisaca koji je ustao protiv totalitarnih režima i pružio podršku španskim republikancima. Tokom nacističke okupacije Francuske učestvovao je u pokretu otpora, sarađivao u ilegalnoj štampi i pod pseudonimom Forez objavio "Crvenu beležnicu".

Nakon 1945. godine bio je vrlo aktivan u novinarstvu (Figaro, Ekspres), a zagovarao je nacionalnu trpeljivost i prevladavanje uskogrudnosti. Debitovao je knjigama poezije "Sklopljene ruke" i "Zbogom mladosti". Pisao je i eseje, književne kritike kao i knjige iz religijske istorije i tematike. Među brojnim romanima ističu se "Poljubac gubavcu", "Pustinja ljubavi", "Sudbine", "Zmijsko leglo" i "Misterija Frontenacovih". Svet njegovih likova je svet večne teskobe i grizodušja, neprestanih konflikata sa "postulatima vere".

Tokom 1950tih podržavao je nezavisnost Alžira. Kritikovao je upotrebu torture u Alžiru. Zalagao se za povlačenje Francuske iz Indokine, tj Vijetnama. Publikovao je seriju memoara generala de Gola. Ohrabrivao je Eli Vizela da piše o doživljajima Jevreja u vreme holokausta.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1952. godine.

[uredi] Dela

• "Sklopljene ruke"
• "Zbogom mladosti"
• "Poljubac gubavcu"
• "Zmijsko leglo"
• "Misterija Frontenacovih"
• "Pustinja ljubavi"
• "Sudbine"