Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Pesma Evrovizije

Pesma Evrovizije (engl. Eurovision Song Contest, franc. Concours Eurovision de la Chanson), prvi put održana 1956. godine, godišnji je festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim prenosom, u kojem učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske unije za radiodifuziju. Svaka nacionalna televizija-učesnik takmičenja bira (nacionalnim izborom otvorenog ili zatvorenog tipa, internim izborom ili drugačije) pesmu koja se kao predstavnik svoje zemlje izvodi uživo u direktnom televizijskom prenosu i zatim dodeljuje poene po njima najboljim pesmama, čijim se sabiranjem određuje pobednik takmičenja.

Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežu Evrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske unije za radiodifuziju koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, i jedan je od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na između 100 i 600 miliona. Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i širom sveta, u zemljama kao što su Australija, Vijetnam, Egipat, Indija, Jordan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Novi Zeland, Sjedinjene Države, Kina i Hongkong. Takmičenje je tradicionalno poznato po šablonskoj, lagano orkestriranoj, pevljivoj pop muzici poznatoj i kao šlager. Međutim, na Pesmi Evrovizije je izveden i veliki broj pesama najraznovrsnijih žanrova, uključujući i snažne balade, etno muziku, latino, plesne, haus, rep/hip-hop, rok, hevi metal, džez, operske i ambijentalne/instrumentalne numere. Evropska radiodifuzna unija je organizacija potpuno odvojena od Evropske unije.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Anenerbe

Anenerbe (nem. Ahnenerbe) je bila nacistička organizacija, koja se predstavljala kao „društvo za istraživanje drevne germanske istorije i nasleđa predaka“. Bavila se eksperimentima i izučavanjem praistorije, arheologije, paranormalnih pojava i misticizma u cilju potkrepljivanja „teorije arijevske rase“, a kasnije je postala sastavni deo paravojne organizacije Šucštafel (poznate i kao SS). Anenerbe su osnovali 1. jula 1935. godine Hajnrih Himler, Rihard Valter Dar i Herman Virt.

Pod njenim okriljem su se od 1938. godine do kraja Drugog svetskog rata sprovodila sva arheološka istraživanja. Zbog značajnih finansijskih sredstava kojima je organizacija raspolagala i brojnih oblasti kojima se bavila, u njene redove je vremenom stupio veliki broj akademika. Neki od rezultata ove organizacije su: iskopavanje vikinškog utvrđenja iz 9. veka, ekspedicije na Tibet, Bliski istok i brojna druga mesta širom sveta, zaštita praistorijskih lokacija u južnoj Rusiji nakon nemačke okupacije ove teritorije itd. Za vreme rata je prekinuto istraživanje nasleđa, ali su započeti brojni drugi projekti: antropološki (u okviru kojih su merene lobanje logoraša iz Aušvica ili pogubljenih ruskih komesara radi upoređivanja sa lobanjama pripadnika arijevske rase), medicinski (poput eksperimenata Sigmunda Rašera i Jozefa Mengelea) i dr. Anenerbe se vremenom razvijala, tako da je krajem rata uspostavila kontrolu i nad totalno nesrodnim programom „V-2“ na čijem čelu je bio Verner fon Braun. Postoje tvrdnje da se organizacija bavila i istraživanjem letećih tanjira, mada za to ne postoje čvrsti naučni dokazi.

Ceo članak 405 dobrih članaka

Izabrani spisak

Spisak šetnji svemirom 1965—1999.

Ova lista sadrži sve šetnje svemirom i Mesecom sprovedene između 1965. i 1999. godine tokom kojih su kosmonauti delom ili u celosti napustili svemirsku letelicu. Unosi za šetnje po površini Meseca imaju sivu pozadinu, dok su unosi za sve ostale izlaske u otvoreni svemir neobojeni.

Tokom svih izlazaka u otvoreni svemir kosmonauti su bili povezani sa svemirskom letelicom, osim u sedam navrata kada astronauti iz SAD nisu bili povezani — šest puta tokom 1984. godine koristeći jedinicu za manevrisanje (engl. Manned Maneuvering Unit), i jednom 1994. godine prilikom ispitivanja uređaja Sejfer (SAFER, engl. Simplified Aid for EVA Rescue). Tokom svih šetnji po površini Meseca astronauti nisu bili vezani za svemirsku letelicu kojom su se spustili, a u pojedinim prilikama astronauti su odlazili dovoljno daleko da su gubili vizuelni kontakt sa letelicom (udaljavali su se i do 7,6 km koristeći Lunarni rover). Jedan izlazak u otvoreni svemir na površini Meseca ne spada u „šetnje Mesecom“. Tokom njega, astronauti su samo provirili kroz gornji otvor na lenderu, jer je kontrola misije smatrala da će sa veće visine moći da osmotre veću površinu oko mesta sletanja i tako odaberu koje lokacije će posetiti tokom šetnji po površini. Za sada su sprovedene samo tri EVA u dubokom svemiru, tokom kojih kosmonauti nisu radili ni na površini Meseca, niti u Niskoj Zemljinoj orbiti, već daleko i od Zemlje i od Meseca.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

18. maj —Došlo je do sukoba između separatista i francuskih snaga bezbednosti na francuskoj prekomorskoj teritoriji Nova Kaledonija.
15. maj — Premijer Slovačke Robert Fico je ranjen u atentatu nakon sastanka sa članovima Vlade u Handlovi.
11. maj — Švajcarska, koju je predstavljao Nemo sa pesmom The Code, pobednik je Pesme Evrovizije 2024.
9. maj — Nikola Jokić (na fotografiji) je po treći put izabran za najkorisnijeg igrača NBA (MVP) regularne sezone NBA lige.
8. maj — Gordana Siljanovska Davkova pobedila na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji i postala prva žena na toj funkciji.
7. maj — Vladimir Putin položio je zakletvu i stupio peti put na dužnost predsednika Rusije.
6. maj — Kajren Vilson je osvojio Svetsko prvenstvo u snukeru, pobedivši u finalu Džeka Džounsa sa 18 : 14.

Ostale vesti

Na današnji dan

18. maj

1268 — Krstaška Antiohijska kneževina je pala pod vlast mamelučkog sultana Bajbarsa posle opsade Antiohije.
1291 — Padom Akre je okončano prisustvo krstaša u Svetoj zemlji.
1756 — Počeo je Sedmogodišnji rat kada je Velika Britanija objavila rat Francuskoj.
1944 — U Sovjetskom Savezu počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.
1974 — Indija izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
1988 — Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
1996 — Radovan Karadžić (na slici) se povukao sa mesta predsednika Republike Srpske, a dužnost predsednika je preuzela potpredsednica Biljana Plavšić.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

Mravojed

… da džinovski mravojed može da pojede 30.000 mrava tokom jednog dana?
… da je u Francuskoj 1386. jedna svinja javno obešena zbog ubistva deteta?
… da je prva ilustrovana knjiga za decu objavljena u Svetom rimskom carstvu 1658. godine?
… da čovek u proseku trepne oko 15.000 puta na dan, i da svaki treptaj traje oko 0,15 sekundi?
… da se glavni grad Ekvadora, Kito, smatra za grad sa najprijatnijom klimom na svetu? Temperatura retko pada ispod 8°C i raste preko 22°C.
… da postoji voće poreklom iz centralne i južne Amerike koje se zove crni sapote a koje ima ukus čokolade i slatke kreme?
… da je slatkiš M&M nazvan po početnim slovima imena biznismena koji su ga kreirali?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Rembrant — Autoportret, 1659. Dio kolekcije Nacionalne galerije umjetnosti u Vašingtonu.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 689.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 370.187 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 1.254 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti