Андроник IV Палеолог

За остале употребе, погледајте чланак Андроник Палеолог.

Андроник Палеолог
Датум рођења	2. април 1348.
Место рођења	Цариград (Византијско царство)
Датум смрти	28. јун 1385.
Место смрти	Селимврија (Византијско царство)
Порекло и породица

Андроник IV Палеолог (грч. Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος; 02.04. 1348 — 28.06. 1385) је био византијски цар (1376 — 1379) и најстарији син Јована V (1341 — 1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391) и Јелене Кантакузин. Већ од средине XIV века је сматран неком врстом савладара и наследника, али је већ 1373. године покушао да збаци оца у тренутку када је он мировним уговором постао вазал отоманског султана Мурата I (1362 — 1389). Том приликом се он ослонио на Муратовог сина Сауџи Челебију који се такође побунио против оца, али су обе побуне пропале. Мурат је свог сина ослепео што је захтевао и од Јована V, али је он делимично поштедео Андроника ослепевши га само на једно око. Само три године касније од бежи из затвора уз помоћ Ђеновљана и после једномесечне опсаде преузима контролу и власт над Цариградом. Ђеновљанима је њихову услугу платио предајом острва Тенедоса, док је милост Османлија покушао да задобије предајом Галипоља. Међутим његов отац и брат бивају ослобођени из затвора уз помоћ Млечана, да би већ 1379. године уз помоћ Османлија збацили Андроника и преузели власт. Иако му је то био други покушај да преузме власт, Андроник није био убијен нити утамничен већ је на управу добио поседе око Селимврије, недалеко од Цариграда. Он ни ту није мировао и покушао је да прошири свој посед на рачун свог оца покушавши да заузме једну тврђаву на пола пута између Селимврије и Цариграда, али га је Јован V у тешкој бици савладао. Сам Јован је у њој био тешко рањен, а сам Андроник је ускоро после тога преминуо 1385. године на свом поседу у Селимврији. Женио се два пута и имао је неколико деце, од којих је најпознатији његов син Јован (VII) (савладар 1376 — 1379, цар 1390, регент 1399 — 1403).

Порекло и породица

Андроник је био најстарији син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341 — 1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име	Живео	Титула	Владао
Манојло (II)	1350 — 1425	византијски цар	Византијом (1391 — 1425)
Михајло		деспот
Теодор (I)	(око 1355 — 1407)	морејски деспот	Морејом (1382 — 1407)
Ирина

Био је ожењен Керацом, ћерком бугарског цара Јована Александра (1331 — 1371), а потом и Саром (Теодором). Са њима је имао неколико деце од којих је најзначајнији:

Име	Живео	Титула	Владао
Јован (VII)	(око 1370 — 1408)	византијски цар	Византијом (као савладар 1376 — 1379, цар 1390, регент 1399 — 1403)

Литература

• Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Београд 1959.

Претходник: Јован V Палеолог	Византијски цареви (1376 — 1379)	Наследник: Јован V Палеолог
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш