Јован VII Палеолог

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Јован Палеолог
Датум рођења	1370.
Место рођења	Цариград (Византијско царство)
Датум смрти	22. септембар 1408.
Место смрти	Солун (Византијско царство)
Порекло и породица

Јован VII Палеолог (грч. Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος, живео 1370 — 1408) је био византијски цар (1390), син Андроника IV (1376 — 1379) и његов савладар (1376 — 1379), царски регент (1399 — 1403) у име свог стрица Манојла II (савладар 1373 — 1391, цар 1391 — 1425) и управник Солуна (1403 — 1408). Био је ожењен Ирином Гатилузио са којом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син Андроник.

Побуне Андроника IV

После прве побуне свога оца 1373. године која није успела, заједно са њим је делимично ослепљен, али га то није спречило да настави да игра важну улогу у борби за власт у Византији. Након друге побуне његовог оца и преузимања власти уз помоћ Ђеновљана 12.08.1376. године, трогодишњи Јован је овенчан за савладара. Међутим свега три године касније, у Византији је 01.07. 1379. године дошло до новог преврата којим су Јован V (1341 — 1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391) и Манојло (II) враћени на трон, а Андроник и његов син Јован су збачени са власти, али им су им на управу додељени поседи око Селимврије, Хераклеје Радоста и Панидоса. Претпоставља се да је јуна 1385. године после смрти свога оца који је поново неуспешно покушао да преузме власт, Јован преузео самосталну управу над тим поседима.

Јованова побуна и владавина

Развој ситуације на Балканском полуострву после Косовског боја 15.06. 1389. године и долазак Бајазита I (1389 — 1402) на власт, довели су до новог притиска на Византију. Нови султан је свог противника решио да ослаби подстицањем Јована на побуну против његовог деде и имењака који је владао Царством. Уз помоћ османлијских снага, подршку дела властеле и права примогенитуре, он је 14.04. 1390. године преузео контролу над Цариградом и прогласио се царем. Његова узурпација престола и јасна Бајазитова подршка, тумачени су на Западу као увод у османлијско заузеће Цариграда, о чему сведочи и чињеница да је Млетачки сенат у то доба својој делегацији коју је упућивао у Цариград дао посебне инструкције, за случај да у доба када они пристигну до Царице свих Градова на Златном рогу буде владао Бајазит. Међутим, као и приликом свргавања његовог оца, поново је на сцену ступио његов стриц Манојло (II) који је пред Јованом побегао на Лемнос. Он је два пута неуспешно покушао да продре у град, да би му 17.09. 1390. године то и успело, чиме је Јован V по четврти пут враћен на престо.

Регенство и управа над Солуном

Девет година касније, након пет година блокаде Цариграда, Јованов стриц Манојло II је отишао на Запад у покушају да покрене нови крсташки поход против Османлија. У његовом одсуству, царски регент постао је Јован. Током четворогодишњег Манојловог одсуства, он је успешно водио одбрану града који је на крају спашен османлијским поразом код Ангоре. Иако се налазио у позицији да поново покуша да узурпира власт, Јован то није учинио чак и када је Бајазит умро после Ангоре, а Манојло продужио свој останак на Западу. Сам цар се и сам прибојавао ове могућности, због чега је своју супругу Јелену и двојицу синова Јована (VIII) (савладар 1421 — 1425, цар 1425 — 1448) и Теодора (II) (морејски деспот 1407 — 1443) склонио у Морејску деспотовину код свог млађег брата Теодора I (морејски деспот 1382 — 1407). По Манојловом повратку у престоницу, он му је предао власт после чега се повукао у Солун који му је додељен на управу и у коме је и умро 1408. године.

Порекло и породица

Јован је био син Андроника IV Палеолога и Кераце Шишман која је била ћерка бугарског цара Јована Александра (1331 — 1371) који су поред њега имали и две ћерке.

Био је ожењен Ирином Гатилузио, из ђеновљанске породице Гатилузио која је донела победу 1354. године његовом деди Јовану V у сукобу са његовим прадедом Јованом VI (1331 — 1371), за шта су награђени Лезбосом којим су управљали до османлијског освајања 1462. године. Са њом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син:

• Андроник (1400 — 1407), који је de jure био његов савладар, иако је био само дете и умро пре њега

Литература

• Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Београд 1959.

Претходник: Јован V Палеолог	Византијски цареви (1390)	Наследник: Јован V Палеолог
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}