Петери Орпо

С Википедије, слободне енциклопедије
Петери Орпо
Званични портрет
Лични подаци
Датум рођења(1969-11-03)3. новембар 1969. (54 год.)
Место рођењаКолио, Финска
Политичка каријера
Политичка
странка		Странка националне коалиције
Чинкапетан
47. премијер Финске
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. јуна 2023.
ПредседникСаули Нинисте
Александар Стуб
ПретходникСана Марин
Председник парламента Финске
12. април 2023 — 20. јун 2023.
ПретходникМати Ванханен
НаследникЈуси Хала-ахо
Потпредседник Владе Финске
28. јун 2017 — 6. јун 2019.
Председник владеЈуха Сипила
ПретходникТимо Сојни
НаследникМика Линтила
Министар финансија Финске
22. јун 2016 — 6. јун 2019.
Председник владеЈуха Сипила
ПретходникАлександар Стуб
НаследникМика Линтила
Министар унутрашњих послова Финске
29. мај 2015 — 22. јун 2016.
Председник владеЈуха Сипила
ПретходникПалви Расанен
НаследникПаула Рисико
Министар пољопривреде и шумарства Финске
24. јун 2014 — 29. мај 2015.
Председник владеАлександар Стуб
ПретходникЈуха Сипила
НаследникКимо Тиликаинен
Члан Парламента Финске за управу Финске
Тренутна функција
Функцију обавља од 21. марта 2007.

Анти Петери Орпо (фин. Antti Petteri Orpo; Колио, 3. новембар 1969)[1] је фински политичар који тренутно обавља функцију премијера Финске од 2023. и као лидер Странке националне коалиције од 2016. године.[2] Накратко је био председник финског парламента након парламентарних избора 2023.

Био је потпредседник Владе Финске од 2017. до 2019. године, министар финансија од 2016. до 2019. године, министар унутрашњих послова од 2015. до 2016. и министар пољопривреде и шумарства од 2014. до 2015. године.[3][4] Дана 2. априла 2023. године, Орпова Странка националне коалиције победила је на парламентарним изборима 2023. са већином од 20,8% гласова и 48 места. Орпо је добио преко 17.000 гласова у свом округу.

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Антти Петтери Орпо је рођен 3. новембра 1969. у Колиу, Финска.[5] Његов отац, Хану Орпо, био је политичар и члан Партије националне коалиције.[6] Положио је финску матуру и завршио Средњу школу Колио. Касније је Орпо стекао звање магистра политичких наука на Универзитету у Туркуу. Орпо је похађао обавезну националну оружану службу у Финској и постао резервни официр. Његов тренутни резервни чин је капетан.[5]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Орпо са Никосом Сидакисом, фебруар 2016.

Министар унутрашњих послова[уреди | уреди извор]

Током свог мандата на месту министра унутрашњих послова, Орпо је добио подршку за своје решавање мигрантске кризе из 2015. од коалиционих партнера у антиимиграционој Финској партији, као и од опозиционих посланика.[7]

Министар финансија[уреди | уреди извор]

У мају 2016. Орпо је најавио да ће оспорити председника Странке народне коалиције и актуелног министра финансија Александра Стуба на партијској конференцији у јуну.[8] У то време, Орпо се придружио посланици у другом мандату Елини Валтонен у настојању да замени Стуба.[9] За разлику од полиглота и отвореног Стуба, Орпо је био широко виђен као пажљив трагач за консензусом са мало искуства у међународној политици.[10] Орпо је добио 441,4 гласа против Стубових 361 и тако је изабран за новог председника странке.[11] Орпо је убрзо најавио да ће заузети Стубово место као министар финансија.[12] Званично је именован за министра финансија 22. јуна 2016. године.[13]

У јуну 2017, премијер Јуха Сипила и Орпо су саопштили да не могу више да сарађују са трећим коалиционим партнером својих партија, Финском партијом, наводећи разлике у основним вредностима и у имиграционој политици и политици ЕУ. И за Сипила и за Орпоа, у питању су биле велике реформе здравствене заштите и локалне управе, које су биле кључне за њихов план да уравнотеже јавне финансије.[14]

Поред своје националне политичке улоге, Орпо је копредседавао (заједно са Валдисом Домбровскисом) Састанком министара за економска и финансијска питања ЕПП, који окупља министре Европске народне партије десног центра (ЕПП) уочи састанака Савета за економска и финансијска питања ( ЕЦОФИН).[15]

Опозиција[уреди | уреди извор]

У децембру 2019. Орпо је покушао да изгласа неповерење актуелној влади.[16] То би онда изазвало нове изборе, којима се Орпо надао да ће победити. Актуелна влада је оптужена за неправилан одговор на проблеме на тржишту рада. Касније је премијер Анти Рине поднео оставку, а Кулмуни је јавно одбио да се придружи плану превремених избора Странке народне коалиције.[16]

Премијер Финске (2023–тренутно)[уреди | уреди извор]

Орпо са председницом Европске комисије Урсулом вон дер Лајен на ЕПП самит, 29. јун 2019.

Парламентарни избори 2023.[уреди | уреди извор]

Орпо са канцеларом Немачке Олафом Шолцом, 14. јул 2023.
Орпо са председником Украјине Володимиром Зеленским, 23. август 2023.
Орпова влада
Орпо са премијером Шведске Улфом Кристерсоном, 27. новембар 2023.
Орпо на ЕПП самиту у Бриселу, 28. јун 2016.
Орпо са француским председником Емануелом Макроном, 4. октобар 2023.

Дана 2. априла 2023, Орпова народна коалициона странка победила је на финским парламентарним изборима 2023. Странка је водила у анкетама од средине 2021. године и завршила на првом месту, са 20,8% гласова и 48 места у парламенту, чиме је њихов укупан број повећан за 10 места.[17] Ово је био трећи највећи резултат странке у њеној историји.[18] Орпо је започео разговоре о формирању владе када су се нови парламент и председник састали недељу дана после Ускрса и именовали га за главног преговарача.[19]

Орпо је водио кампању на платформи смањења државног дуга Финске и годишњег буџетског дефицита, као и смањења пореза на доходак. Он себе дефинише као „фискалног конзервативца.“[20]

Орпо је изабран од стране парламентарних група за председника Парламента Финске 12. априла на привременој основи до формирања нове владе.[21]

Дана 27. априла, објављено је да ће Орпо започети завршне преговоре са Финском партијом, Шведском народном партијом и Демохришћанима о формирању коалиционе владе.[22][23] Ова коалиција партија је потврђена 15. јуна[24], а формирање владе, укључујући имена њених министара, објављено је 17. јуна.[25] Његова странка је добила осам места у влади, Финска седам (укључујући министарства финансија, унутрашњих послова и правде), док су Шведска народна партија и Демохришћани поделили преосталих пет. То је најдесничарска влада Финске од краја Другог светског рата; заиста, то је једна од ретких прилика од повратка мира да је једна страна финског политичког спектра успела да сама формира владу.

Влада[уреди | уреди извор]

Дужност Министар Мандат Партија
Премијер Петери Орпо 20. јун 2023– Народна коалиција
Заменик премијера Рика Пура Финци
Министар финансија Финци
Министар образовања Ана-Маја Хенриксон ШНП
Министар пољопривреде и шумарства Сари Есајах ХД
Министар одбране Анти Хаканен Народна коалиција
Министар развојне сарадње и спољне трговине Вил Тавио Финци
Министар економских послова Вилхелм Јунила 20. јун 2023-6. јул 2023. Финци
Вил Рајдмен 6. јул 2023. Финци
Министар радног односа Арто Сатонен 20. јун 2023– Народна коалиција
Министар животне средине и климатских промена Кај Миканен Народна коалиција
Министар европских послова и управљана власништвом Андерс Адлеркреуц ШНП
Министар спољних послова Елина Валтонен Народна коалиција
Министар унутрашњих послова Мери Рантанен Финци
Министар правде Лена Мери Финци
Министар локалне и регионалне владу Ана-Каиса Иконен Народна коалиција
Министар хемије и културе Сари Мултала Народна коалиција
Министар социјалних послова и здравља Кајса Јусо Финци
Министар социјалне безбедности Сани Гран-Ласонен Народна коалиција
Министар транспорта и комуникација Лулу Ране Финци
Министар омладине, спорта и физичке активности Сандра Берквист ШНП
Орпо са канцеларком Немачке Ангелом Меркел на ЕПП самиту у Бриселу, 21. март 2019.

Мандат[уреди | уреди извор]

Орпо је постао премијер Финске 20. јуна 2023. године.[26] Владина мапа пута ставља смањење јавне потрошње као приоритет. Петери Орпо је најавио смањење државног буџета од 6 милијарди евра, наводећи да је највећа опасност која прети Финској „дужничка криза“ (она износи 74% БДП-а) и реформе, од којих ће неке „шкодити“.[27]

Коалиција се клади на невиђено смањење социјалних давања. На пример, биће пооштрени услови за добијање накнаде за незапослене, увешће се једнодневно чекање на почетку боловања, а приступ стамбеној помоћи биће ограничен. Поред тога, биће ограничено право на штрајк и уведена новчана казна за неовлашћене обуставе рада. Владин споразум такође предвиђа лакше отпуштање и коришћење уговора на одређено време, уз повећање улагања у стручну обуку.[27]

Ове најаве поздравили су послодавци, који у програму виде реформе које "захтевају деценијама", али су синдикати осудили "напад на запослене". Док су странке левог центра и левице такође осудиле „тежак програм, посебно за људе са ниским и средњим примањима“ (Сана Марин) и „највећу антирадничку владу у финској историји“ (Ли Андерсон), Лидерка Финске партије Рика Пура је изјавила да „не види никакве разлике између интереса послодаваца и запослених“.[27]

Што се тиче имиграције, услови пријема ће бити ограничени. Азил се више неће давати на привременој основи, а шест пуних година боравка у Финској биће потребно да се поднесе захтев за трајну боравишну дозволу. Спајање породице и приступ натурализацији биће ограничени. Поред тога, земља ће прихватити само 500 избеглица годишње у оквиру шеме релокације, у поређењу са 1.050 тренутно. Радници имигранти више неће имати иста социјална права као стални становници и мораће да напусте земљу у року од три месеца од отпуштања.[27]

Током првог месеца његовог кабинета, било је бројних скандала у вези са претходним писањем министара Финске партије, укључујући заменика премијера Рику Пуру.[28][29] Скандал око шале у вези са нацистима и потенцијалних веза са неонацистичким организацијама министра за економска питања Вилхелма Јуниле довео је до тога да он поднесе оставку.[30] Партија Орповог кабинета, Шведска народна партија Финске, критиковала је Орпоа због сувише слабог вођства током скандала Јунила.[31] Орпово вођство међу разним контроверзама је такође доведено у питање и широко критиковано у финским и међународним медијима.[32][33][34]У марту 2024. Орпо је изјавио за Политицо да Финци по његовом мишљењу више нису крајње десничарска партија.[35]

Он је осудио Хамасове акције током рата између Израела и Хамаса 2023. и изразио подршку Израелу и његовом праву на самоодбрану.[36]

Иако је 2019. Орпо био суоснивач Коалиције министара финансија за климатску акцију, његова министарка финансија Риика Пура изјавила је у јануару 2024. да климатска питања нису у надлежности министра финансија.[37]

Остале активности[уреди | уреди извор]

Организације европске уније[уреди | уреди извор]

Међународне организације[уреди | уреди извор]

  • Азијска банка за инфраструктурне инвестиције (АИИБ), по службеној дужности члан Управног одбора (2016–2019)[40]
  • Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), члан Одбора гувернера по службеној дужности (2016–2019)[41]
  • Заједнички комитет за развој Светске банке и ММФ-а, члан (2018–2019)[42]
  • Мултилатерална агенција за гаранције улагања (МИГА), Групација Светске банке, члан Управног одбора по службеној дужности (2016–2019)[43]
  • Нордијска инвестициона банка (НИБ), члан Одбора гувернера по службеној дужности (2016–2019)[44]
  • Светска банка, члан Савета гувернера по службеној дужности (2016–2019)[45]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ministerin tiedot: Orpo, Antti Petteri” (на језику: фински). Finnish Government. Приступљено 10. 4. 2023. 
  2. ^ „Finland's parliament backs Petteri Orpo as PM, replacing Sanna Marin”. Reuters (на језику: енглески). 2023-06-20. Приступљено 2023-06-20. 
  3. ^ „Räty, Orpo and Toivakka take over ministerial portfolios”. Helsinki Times. 23. 6. 2014. Приступљено 20. 7. 2014. 
  4. ^ „Sipilä's Government appointed”. Finnish Government. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала 29. 5. 2015. г. Приступљено 29. 5. 2015. 
  5. ^ а б „Petteri Orpo”. Eduskunta. 
  6. ^ „Finland's conservative leader Orpo set to become Prime Minister”. France 24 (на језику: енглески). 2023-04-02. 
  7. ^ Tuomas Forsell (4 May 2016), Finnish finance minister faces new challenge as party leader Reuters.
  8. ^ „Orpo haastaa Stubbin kokoomuksen puheenjohtajakisassa – Harkimo Ylelle: En lähde kisaan, koska Orpo on paras vaihtoehto”. Helsingin sanomat. 4. 5. 2016. Приступљено 10. 5. 2016. 
  9. ^ Tuomas Forsell (4 May 2016), Finnish finance minister faces new challenge as party leader Reuters.
  10. ^ Jussi Rosendahl (22 June 2016), Finland's Finance Minister Petteri Orpo Reuters.
  11. ^ „Nyt se ratkesi – Stubb sivuun, Petteri Orpo on kokoomuksen uusi puheenjohtaja”. Ilta-sanomat. 11. 6. 2016. Приступљено 11. 6. 2016. 
  12. ^ „Orpo nappaa valtiovarainministerin salkun – Stubbin uudet tehtävät tarkentuvat myöhemmin”. Yle. 11. 6. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  13. ^ „Kokoomuksen ministerivaihdoksille sinetti – presidentti vahvisti nimitykset”. Yle. 22. 6. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  14. ^ Tuomas Forsell and Jussi Rosendahl (12 June 2017), Finnish PM to break up coalition, kick out nationalists Reuters.
  15. ^ Council of the EU and Ministerial meetings Архивирано 27 септембар 2016 на сајту Wayback Machine European People's Party (EPP).
  16. ^ а б YLE TV1 A-studio. 3 December 2019.
  17. ^ „Tässä on illan vaalitulos: Kokoomus voitti, perussuomalaiset nousi toiseksi”. Yle Uutiset (на језику: фински). 2. 4. 2023. Приступљено 2. 4. 2023. 
  18. ^ Stenroos, Maria (2. 4. 2023). „Analyysi: Suomalaiset äänestivät Sanna Marinin hallituksen ulos”. Yle Uutiset (на језику: фински). Приступљено 2. 4. 2023. 
  19. ^ Karkkola, Minna (2. 4. 2023). „Petteri Orpo kertoo, miten starttaa hallitusneuvottelut – Lähteekö viestejä SDP:lle tai PS:lle?”. Tärkeimmät talousuutiset | Kauppalehti (на језику: фински). Приступљено 2. 4. 2023. 
  20. ^ Stenroos, Maria (2. 4. 2023). „Analyysi: Suomalaiset äänestivät Sanna Marinin hallituksen ulos”. Yle Uutiset (на језику: фински). Приступљено 2. 4. 2023. 
  21. ^ „President calls on MPs to cooperate in 'new era' as Finnish Parliament opens”. Yleisradio Oy. 13. 4. 2023. Приступљено 19. 4. 2023. 
  22. ^ Camut, Nicolas (27. 4. 2023). „Finnish far right in talks to join coalition government”. Politico. Приступљено 28. 4. 2023. 
  23. ^ „Finnish center-right to start coalition talks with far-right”. The Washington Post. 27. 4. 2023. Приступљено 28. 4. 2023. 
  24. ^ „Finland's conservatives to form coalition with far-right – DW – 06/15/2023”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  25. ^ „Finland's conservative party picks ministers for right-wing coalition government – The Seattle Times”. www.seattletimes.com. 18. 6. 2023. Приступљено 2023-06-20. 
  26. ^ „Finland's parliament backs Petteri Orpo as PM, replacing Sanna Marin”. MSN (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  27. ^ а б в г „In Finland, the right will tighten migration policy”. Le Monde.fr. 18. 6. 2023. 
  28. ^ „Rasistista kieltä Halla-ahon vieraskirjassa viljellyt "riikka" näyttää olevan Riikka Purra – "Olen ilmaissut itseäni tavoilla, joita en nykyään hyväksyisi"”. Helsingin Sanomat. Приступљено 12. 7. 2023. 
  29. ^ „Ministeri Ville Tavio on puhunut väestönvaihdosta useita kertoja eduskunnassa”. Helsingin Sanomat. 2023-07-03. Приступљено 2023-07-15. 
  30. ^ „Vilhelm Junnila aikoo erota”. Ilta-Sanomat (на језику: фински). 2023-06-30. Приступљено 12. 7. 2023. 
  31. ^ „RKP:ssä toivotaan jämäkämpää johtajuutta pääministeri Orpolta”. Iltalehti. Приступљено 12. 7. 2023. 
  32. ^ „Orpo johtaa hallitusta silmät kiinni”. Helsingin Sanomat. Приступљено 15. 7. 2023. 
  33. ^ „Petteri Orpon hallituksen suurin haaste voi olla Orpo itse”. Ilta-Sanomat. Приступљено 15. 7. 2023. 
  34. ^ „Saksan toiseksi suurin sanomalehti ryöpyttää Orpoa: "Tehnyt maalleen valtavaa vahinkoa"”. Ilta-Sanomat. Приступљено 15. 7. 2023. 
  35. ^ „EU election top teams take shape”. Politico. Приступљено 10. 3. 2024. 
  36. ^ „Finnish leaders defend abstention in UN vote on Gaza ceasefire”. Yle News. 28. 10. 2023. 
  37. ^ „Purra nakkasi Orpon ylpeydenaiheen mäkeen”. Helsingin Sanomat. Приступљено 24. 3. 2024. 
  38. ^ Board of Governors European Investment Bank (EIB).
  39. ^ Board of Governors: Petteri Orpo Архивирано 4 април 2019 на сајту Wayback Machine European Stability Mechanism.
  40. ^ Board of Governors Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB).
  41. ^ Board of Governors European Bank for Reconstruction and Development (EBRD).
  42. ^ Members Joint World Bank-IMF Development Committee.
  43. ^ Board of Governors Multilateral Investment Guarantee Agency (MIGA), World Bank Group.
  44. ^ Board of Governors Архивирано 29 октобар 2017 на сајту Wayback Machine Nordic Investment Bank (NIB).
  45. ^ Board of Governors World Bank.

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Председник Владе Финске
2023—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петери_Орпо&oldid=27701446”