Портал:Шпанија/Биографија
Изабранe биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso, Малага, 25. октобар 1881 — Мужен, 8. април 1973), био је свестрани шпански уметник, један од највећих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века. Уз Жоржа Брака један је од оснивача правца кубизам.
Пабло Пикасо је био син Хозеа Руиза Бланка, професора цртања, и Марије Пикасо Лопез. Његово неуобичајено интересовање за цртеж је почео врло рано, негде у 10 години, када је постао ученик свог оца у Коруњи, где се породица преместила 1891. године. Од тог момента његов таленат и интересовање за експериментисање и развијање властитог ликовног израза, помаже му да врло брзо превазиђе уметничке способности свога оца. У Коруњи, Пикасов отац је одлучио да подреди своје уметничке амбиције сину, доводећи му моделе и подржавајући га у остварењу његове прве изложбе када је имао само 13 година.
Фебруар[уреди извор]
Рафаел „Рафа“ Надал Парера (шп. Rafael Nadal Parera; рођен 3. јуна 1986. у Манакору, Мајорка, Шпанија) је шпански тенисер који је 18. августа 2008. по први пут дошао до 1. места АТП листе. На тој позицији је укупно провео 141 недељу. Тренутно је четврти тенисер света (фебруар 2015).
Надал је у досадашњој каријери освојио 14 гренд слем титула (девет пута Роланд Гарос, два пута Вимблдон и Отворено првенство САД и једном Отворено првенство Аустралије), као и златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Победивши на Отвореном првенству САД 2010, Надал је постао други играч у историји који је освојио златни слем, то јест све гренд слем турнире и олимпијско злато (пре њега је то урадио Андре Агаси). Са укупно двадесет шест, рекордер је по броју титула у појединачној конкуренцији из АТП Мастерс 1000 серије. Био је и члан шпанске репрезентације у три године када су освајали Дејвис куп.
Од априла 2005. до маја 2007. године Надал је направио рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Од 60 турнира које је освојио, чак 42 су била на шљаци, на којој је добио 93% мечева. Надал је рекордер по броју освојених титула на Ролан Гаросу, а једини пораз на том гренд слему доживео је 2009. године, када је испао у четвртом колу. Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером свих времена на тој подлози. Надал је постао први тенисер још од Бјорна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон.
Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји. Такође има развијено ривалство са Новаком Ђоковићем, против ког је играо чак 42 пута, што представља први највећи број мечева између два тенисера у Опен ери.
Март[уреди извор]
Паз Вега (шп. Paz Vega) је шпанска глумица која је рођена 2. јануара 1976. године у Севиљи (Андалузија, Шпанија).
Рођена као Паз Кампос Триго (шп. Paz Campos Trigo) у Севиљи (Андалузија, Шпанија). Пошто је са 15 година учествовала у представи Федерика Гарсије Лорке Кућа Бернарде Албе (шп. La casa de Bernarda Alba), била је убеђена да ће се бавити глумом. Са 16 година уписује глумачку школу Андалузијски позоришни центар (шп. Centro Andaluz de Teatro). У тој школи је провела две године, а касније још две у школи за медијске студије. Касније се сели у Мадрид да би радила као глумица, надајући се да ће јој неко понудити посао.
Свој деби на телевизији бележи у шпанској ТВ серији Какав лик, мој отац (енгл. Menudo es mi padre) у којој је играла играчицу румбе Ел Фари (шп. El Fary). Касније је играла у још две ТВ серије Више него пријатељи (шп. Más que amigos) (1997) и Другари (шп. Compañeros)(1997). Исте године такође је добила мању улогу у филму Преживећу (шп. Sobreviviré) у коме је глумила са Емом Суарез и Хуаном Дијегом Ботом. Славу је стекла са ТВ серијом Седам живота (шп. Siete Vidas) у којој је играла андалузијску девојку Лауру. Серија је емитована на каналу Теле 5 (шп. Telecinco), а завршена је 12. априла 2006. године без Веге у њој.
Април[уреди извор]
Салвадор Фелипе Хасинто Дали (кат. Salvador Felip Jacint Dalí Domènech, шп. Salvador Felipe Jacinto Dalí Domènech; 11. мај 1904. - 23. јануар 1989, Фигерас) је био каталонски шпански надреалистички сликар, писац вајар, сценограф и глумац.
Он је један од најзначајнијих уметника 20. века, а често га називају и великим мајстором надреализма. Његова уметничка дела показала су да је он један од најкреативнијих сликара свог времена. Далијева честа тематика је свет простора, пијанства, грознице и религије. Дали је изражавао велико поштовање према шпанском диктатору Франциску Франку и Адолфу Хитлеру, што је много пута довело у питање процену његове личности и његових дела.
Дали је рођен 11. маја 1904. године у Фигерасу, а умро је 23. јануара 1989. такође у Фигерасу. Име Салвадор је прво било дато његовом брату, који је девет месеци пре Салвадоровог рођења умро. Све до рођења његове сестре Ана Марије, Салвадор је био једино дете у породици. Због градског друштва и васпитања које је стекао од оца, угледног нотара, код Далија се јавила жеља за сигурношћу и дисциплином, што му је касније било веома важно у животу.
Мај[уреди извор]
Ђауме I од Арагона (кат. Jaume d'Aragó; шп. Jaime I de Aragón) познат још и као Ђауме Освајач (кат. Jaume el Conqueridor; шп. Jaime el Conquistador), рођен је у Монпељеу, 2. фебруара 1208. године, а умро је у Валенсији 27. јула 1276. године. Био је краљ Арагона и Валенсије (1239-1276) и Мајорке (1229-1276), као и гроф од Барселоне и каталонски принц (1213-1276) и господар Монпељеа (1219-1276) и других феуда у Окситанији. Био је син Переа Католичког и Марије од Монпељеа.
Према легенди, Ђауме је био зачет на веома необичан начин. Пошто су се његови родитељи веома лоше слагали, постојао је страх да ће престо остати без наследника, те су се арагонски племићи досетили и сковали план како да на превару дођу до наследника. Рекоше краљу Переу да ће му довести нову љубавницу, која је у ствари била његова сопствена жена Марија. Једне ноћи су Марију одвели у Переове одаје под окриљем мрака, те тако они проведоше целу ноћ заједно и зачеше Ђаумеа. Када се родио, краљица је наредила да се запали 12 свећа, по једна за сваког апостола, одредивши да ће дати име сину по оном апостолу чија свећа се последња угаси, што се десило са свећом светог апостола Јакова (на каталонском, Ђауме), те млади принц тако доби име.
Јун[уреди извор]
Карло I од Шпаније, шпански краљ, такође је био и цар Светог римског царства под именом Карло V од Аустрије или Карло V Хабзбуршки. Међутим, иако је био рођен и одгајан у Фландрији, више времена је проводио у Шпанији док је Свето римско царство оставио на управу свом брату Фернанду, у чију ће корист 1556. абдицирати и уступити му лангобардску гвоздену круну, чиме ће Фернандо или Фердинанд Хабсбуршки постати Фердинанд I, Свети римски цар.
Рођен је 24. феберуара 1500. у граду Генту у Белгији, а умро је 21. септембра 1558. у Шпанији. Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Западне Индије (америчке колоније), и Канарска острва.
Јул[уреди извор]
Франсиско Хосе де Гоја и Лусијентес (шп. Francisco Jose de Goya y Lucientes) (рођен 30. марта 1746 у Фундетодосу, Шпанија - умро 16. априла 1828, у Бордоу, Француска), био је велики шпански сликар, цртач и графичар. Његово дјело је огледало шпанске историје времена у којем је живио. Касније ће снажно утицати на умјетнике 19. и 20. вијека. У серији графика под именом Ужаси рата (шп. Los desastres de la guerra, 1810-14), Гоја приказује ратне трагедије узроковане Наполеоновом инвазијом на Шпанију. Међу најпознатијим Гојиним сликама су Гола маја (шп. Maja desnuda) и Обучена маја (шп. Maja vestida), обе из периода од 1800. до 1805. године, (данас у Музеју Прадо у Мадриду). Заправо, оригинално име слика су Циганке (шп. Gitanas) јер су под тим именом фигурирале на списку Мануела Годоја, који је био њихов први власник. Име "маја" под којим су данас познате, дугују Инквизицији, која их је тако назвала због очигледне смелости и дрскости коју слике поседују. Шпанска реч maja (чита се: „маха“), је колоквијални појам који се у Гојино доба користио у Шпанији за жене нижег сталежа које су имале преслободно и провокативно понашање са мушкарцима.
Август[уреди извор]
Педро Алмодовар (шп. Pedro Almodóvar; Сијудад Реал, 25. септембар 1949) је шпански филмски редитељ, сценариста и продуцент. Његове филмове карактеришу изузетно сложене приче, елементи поп културе, популарна музика, сатирични хумор, јаке боје и бљештав декор, а највише се бави темама као што су жеља, страст, породица и лични идентитет. Алмодовар је са својим млађим братом Августином основао продукцијску кућу Ел Десео (El Deseo S.A.), а 2001. године изабран је за почасног члана Америчке академије за науку и филм. Следеће године је добио Оскара за најбољи оригинални сценарио за филм Причај с њом.
Алмодовар је светску славу стекао филмовима Високе потпетице, Лоше васпитање, Све о мојој мајци, Врати се и Прекинути загрљаји. Ова остварења су га учинила најславнијим шпанским редитељем своје генерације и једним од најистакнутијих фигура европског филма.
Септембар[уреди извор]
Ернандо де Сото (шп. Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500 — 21. мај 1542, Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД, где је отишао у потрагу за Елдорадом.
Тачан датум рођења Ернанда де Сота није познат. Он сам је 1535. говорио да му је око 35 година, а 1536. тврдио је да му је око 40 година. Већ као 14-годишњак је, захваљујући добрим породичним везама, отишао у Нови свет. Де Сото је био другорођени син, од четворо деце идалга Франсиска Мендеза де Сота (шп. Francisco Méndez de Soto) и Леоноре Аријас Тиноко (шп. Leonor Arias Tinoco). Де Сото је знао да не може рачунати на своју породицу што се материјалне потпоре тиче, па је пошао "трбухом за крухом". Помогао му је рођак Педро Руиз де Сото (шп. Pedro Ruíz de Soto), познати учесник у реконкисти Севиље (шп. Sevilla).
Октобар[уреди извор]
Брунхилда од Аустразије је била краљица франачке Аустразије и визиготска принцеза (Толедо, 543. — Ренев, 613), кћерка визиготског краља Атанагилда и његове жене Госвинте. Удала се за франачког краља Аустразије, Зигеберта I, сина франачког краља, Хлотара I. Учествовала је у сукобима и ратовима против Неустрије, изазваним убиством њене сестре, Галсвинте, жене Хилпериха I, неустријског краља. Била је регент Аустразије и Бургундије. Иако с почетка њене владавине позната као либерална владарка и велики политичар, Брунхилда је касније постала синоним суровости и шкртости.
Новембар[уреди извор]
Франсеск Ферер и Гвардија (кат. Francesc Ferrer i Guàrdia) или Франсиско Ферер и Гвардија (шп. Francisco Guardia y Ferrer) , рођен 10. јануара 1859. - умро 12. октобра 1909.) је каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. .
Децембар[уреди извор]
Франсиско Франко (шп. Generalissimo Francisco Franco; пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ферол, 4. децембар 1892 — Мадрид, 20. новембар 1975) је био диктатор и шеф шпанске државе (у неким деловима Шпаније од 1936, а на целој територији од 1939) све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ (шп. Caudillo de España), службено: „Вођа Шпаније по милости Божијој” (шп. Caudillo de España por la gracia de Dios), председавао је ауторитарном владом Шпаније после Шпанског грађанског рата.
Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици и сам је желео да ступи у морнарицу али се ипак укључио у пешадију. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934.
Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.
Током [[Други светски