Пређи на садржај

Бернардијева соба

С Википедије, слободне енциклопедије
Бернардијева соба
Насловна страна романа Бернардијева соба
Настанак и садржај
АуторСлободан Тишма
Земља Србија
Језиксрпски
Жанр / врста делароман
Издавање
ИздавачКултурни центар Новог Сада
Датум2011.
НИН-ова награда

Бернардијева соба је роман из 2011. године у издању Културног центра Новог Сада српског књижевника Слободана Тишме. Добитник је НИН-ове награде за најбољи роман године.[1]

Слободан Тишма је рођен 1946. године у Старој Пазови. Бавио се писањем поезије, концептуалном уметношћу и рок музиком у младости. Живи и ствара у Новом Саду.[2]

Бернардијева соба је кратак роман који је сачињен од петнаест поглавља. На првој страници романа, у поднаслову, стоји: за глас (контратенор) и оркестар, и тако аутор ово прозно дело проглашава „музичком композицијом“. Читаоца већ при првом контакту са текстом асоцира на „музичку“ позадину романа.[3]

Главни јунак и приповедач романа је Пишта Петровић, а срж овог романа чине рефлексије, асоцијације, дисоцијације, поетске слике, целокупна поетска структура коју је способан да мобилише и приповедно оживи. Чини се да је једина реалност коју читаоцима нуди приповедач романа у ствари реалност оног унутра, реалност замишљеног, могућег и неоствареног. Пишта Петровић је глас који долази са саме маргине друштва, он истуда из друштва и сам себе ставља на маргину јер једино у издвојености и отуђености види аутентичан пулс егзистенције. Пиштина отуђеност произилази из урушених просветитељских система вредности које доноси постмодерно мишљење и двадесет први век. Не постоји сфера живота која није загађена дахом политике, трговине, манипулације и мешетарења, па чак и књижевност. Једина оаза у коју Петровић верује јесте оаза личног, имагинативног доживљаја света, а љуштура је мотив који с јавља кроз читав роман у варијацијама. [3]

Главни јунак романа има проблем с простором. Покушава да пронађе тачку на којој би се пресекле координате времена и места. Пишта Петровић не зна да ли би било боље да бежи, или да још дубље продре у простор, не би ли пронашао своје место, смисао и идентитет.[4] Соба у којој живи није његова већ Бернардијева, или он макар верује да је Бернардијева. Напушта стан и завлачи се у олупину аутомобила остављеног на паркингу. У шкољци заборавњеног мерцедеса, Пишта Петровић замишља да је на великом таласу леденог Океана.[4]

Испружен у шкољци мерцедеса, иако физички не мрда с места, Пишта Петровић трага за правим местом на коме би се скрасио, све док га, на крају романа, не разапну на крст. У тој причи о лутању по бесконачном Океану, успоменама, смислу, одрастању, идентитету... Тишма проналази излаз за свог јунака тек на том месту. [4]

Бернардијева соба је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих.[2]

Поглавља у роману

[уреди | уреди извор]

Роман чине петнаест поглавља:[1]

  • У љусци
  • Стан
  • Моја идеја
  • Пол и политика
  • Соба, столац
  • Berlinič&Co
  • Кесе
  • Деложација
  • Позив
  • Песма
  • Магична бележница
  • Сведоци
  • Фарма
  • Нараменица
  • Багателе (само за веома нестрпљиве)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Tišma, Slobodan (2011). Bernardijeva soba : za glas (kontratenor) i orkestar. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. ISBN 978-86-7931-210-5. 
  2. ^ а б „Бернардијева соба”. kcns.org.rs. Приступљено 22. 3. 2022. 
  3. ^ а б Avramovic, Marko. „Бернардијева соба Слободана Тишме”. pulse.rs. Приступљено 22. 3. 2022. 
  4. ^ а б в „"BERNARDIJEVA SOBA" SLOBODANA TIŠME”. micavujicic.com. Приступљено 22. 3. 2022. 
  5. ^ „Награду за роман године добио Слободан Тишма за књигу “Бернардијева соба. novosti.rs. Приступљено 22. 3. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]