Бернардијева соба
| Бернардијева соба | |
|---|---|
 Насловна страна романа Бернардијева соба | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Слободан Тишма |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Културни центар Новог Сада |
| Датум | 2011. |
| НИН-ова награда | |
Бернардијева соба је роман из 2011. године у издању Културног центра Новог Сада српског књижевника Слободана Тишме. Добитник је НИН-ове награде за најбољи роман године.[1]
О писцу
[уреди | уреди извор]Слободан Тишма је рођен 1946. године у Старој Пазови. Бавио се писањем поезије, концептуалном уметношћу и рок музиком у младости. Живи и ствара у Новом Саду.[2]
О књизи
[уреди | уреди извор]Бернардијева соба је кратак роман који је сачињен од петнаест поглавља. На првој страници романа, у поднаслову, стоји: за глас (контратенор) и оркестар, и тако аутор ово прозно дело проглашава „музичком композицијом“. Читаоца већ при првом контакту са текстом асоцира на „музичку“ позадину романа.[3]
Главни јунак и приповедач романа је Пишта Петровић, а срж овог романа чине рефлексије, асоцијације, дисоцијације, поетске слике, целокупна поетска структура коју је способан да мобилише и приповедно оживи. Чини се да је једина реалност коју читаоцима нуди приповедач романа у ствари реалност оног унутра, реалност замишљеног, могућег и неоствареног. Пишта Петровић је глас који долази са саме маргине друштва, он истуда из друштва и сам себе ставља на маргину јер једино у издвојености и отуђености види аутентичан пулс егзистенције. Пиштина отуђеност произилази из урушених просветитељских система вредности које доноси постмодерно мишљење и двадесет први век. Не постоји сфера живота која није загађена дахом политике, трговине, манипулације и мешетарења, па чак и књижевност. Једина оаза у коју Петровић верује јесте оаза личног, имагинативног доживљаја света, а љуштура је мотив који с јавља кроз читав роман у варијацијама. [3]
Главни јунак романа има проблем с простором. Покушава да пронађе тачку на којој би се пресекле координате времена и места. Пишта Петровић не зна да ли би било боље да бежи, или да још дубље продре у простор, не би ли пронашао своје место, смисао и идентитет.[4] Соба у којој живи није његова већ Бернардијева, или он макар верује да је Бернардијева. Напушта стан и завлачи се у олупину аутомобила остављеног на паркингу. У шкољци заборавњеног мерцедеса, Пишта Петровић замишља да је на великом таласу леденог Океана.[4]
Испружен у шкољци мерцедеса, иако физички не мрда с места, Пишта Петровић трага за правим местом на коме би се скрасио, све док га, на крају романа, не разапну на крст. У тој причи о лутању по бесконачном Океану, успоменама, смислу, одрастању, идентитету... Тишма проналази излаз за свог јунака тек на том месту. [4]
Бернардијева соба је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих.[2]
Поглавља у роману
[уреди | уреди извор]Роман чине петнаест поглавља:[1]
- У љусци
- Стан
- Моја идеја
- Пол и политика
- Соба, столац
- Berlinič&Co
- Кесе
- Деложација
- Позив
- Песма
- Магична бележница
- Сведоци
- Фарма
- Нараменица
- Багателе (само за веома нестрпљиве)
Награде
[уреди | уреди извор]- Слободан Тишма је за роман добио НИН-ову награду за роман године (2011).[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Tišma, Slobodan (2011). Bernardijeva soba : za glas (kontratenor) i orkestar. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. ISBN 978-86-7931-210-5.
- ^ а б „Бернардијева соба”. kcns.org.rs. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ а б Avramovic, Marko. „Бернардијева соба Слободана Тишме”. pulse.rs. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ а б в „"BERNARDIJEVA SOBA" SLOBODANA TIŠME”. micavujicic.com. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Награду за роман године добио Слободан Тишма за књигу “Бернардијева соба””. novosti.rs. Приступљено 22. 3. 2022.
