Паромомицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Паромомицин
IUPAC име
(2R,3S,4R,5R,6S)-5-амино-6-[(1R,2S,3S,4R,6S)-
4,6-диамино-2-[(2S,3R,4R,5R)-4-[(2R,3R,4R,5R,6S)-
3-амино-6-(аминометил)-4,5-дихидрокси-оксан-2-ил]
окси-3-хидрокси-5-(хидроксиметил)оксолан-2-ил]окси-
3-хидрокси-циклохексил]окси-2-(хидроксиметил)оксан-3,4-диол
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa601098
Категорија трудноће
  • УС: Б (Без ризика у испитивањима на животињама)
Начин применеОрално, интрамускуларно
Правни статус
Правни статус
Farmakokinetički podaci
BioraspoloživostNone
MetabolizamNone
Poluvreme eliminacije?
IzlučivanjeFecalno
Identifikatori
CAS број1263-89-4 ДаY
ATC кодA07AA06 (WHO)
PubChemCID 441375
DrugBankDB01421 ДаY
ChemSpider390117 ДаY
ChEMBLCHEMBL370143 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC23H47N5O18S
Моларна маса615,629 g/mol
  • O=S(=O)(O)O.O([C@H]3[C@H](O[C@@H]2O[C@H](CO)[C@@H](O[C@H]1O[C@@H](CN)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1N)[C@H]2O)[C@@H](O)[C@H](N)C[C@@H]3N)[C@H]4O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]4N)CO
  • InChI=1S/C23H45N5O14.H2O4S/c24-2-7-13(32)15(34)10(27)21(37—7)41-19-9(4—30)39-23(17(19)36)42-20-12(31)5(25)1-6(26)18(20)40-22-11(28)16(35)14(33)8(3—29)38-22;1-5(2,3)4/h5-23,29-36H,1-4,24-28H2;(H2,1,2,3,4)/t5-,6+,7+,8-,9-,10-,11-,12+,13-,14-,15-,16-,17-,18-,19-,20-,21-,22-,23+;/m1./s1 ДаY
  • Key:LJRDOKAZOAKLDU-UDXJMMFXSA-N ДаY

Паромомицин је аминогликозидни антибиотик, који је изолован из Streptomyces krestomuceticus 1950-тих.[1] Он је откривен у компанији Парке Дејвис (сад Пфизер), и уведен као Хуматин 1960.[2] Он је такође познат под именима мономицин и аминозидин.[3]

Употреба[уреди | уреди извор]

Он је антибиотик који је дизајниран за борбу против интестиналних инфекција, као што су криптоспоридиоза[4] и амебиаза,[5] али и других болести, попут лајшманиоза.[6]

Механизам[уреди | уреди извор]

Паромомицин инхибира синтезу протеина у нерезистентним ћелијама путем везивања за 16S рибозомалну РНК.[7]. Овај антибиотик широког спектара је растворан у води и веома је сличан по дејству са неомицином. Антимикробно дејство паромомицина против Escherichia coli и Staphylococcus aureus је истражено.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Давидсон Р.Н.; ден Боер M.; Ритмеијер К. (2008). „Паромомyцин”. Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 103 (7): 653—60. ПМИД 18947845. дои:10.1016/ј.трстмх.2008.09.008. 
  2. ^ Ситтиг, Марсхалл (1. 1. 1988). Пхармацеутицал Мануфацтуринг Енцyцлопедиа. Ноyес Публицатионс. стр. 1257. ИСБН 978-0-8155-1144-1. 
  3. ^ Неал Р.А.; et al. (1994). „Аминосидине оинтментс фор тхе треатмент оф еxпериментал цутанеоус леисхманиасис”. Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 88 (2): 223—5. ПМИД 8036682. дои:10.1016/0035-9203(94)90307-7. 
  4. ^ Сwеетман С.C. (Едитор). (2002). Мартиндале: тхе цомплете друг референце. 33рд ед. Лондон: Пхармацеутицал Пресс
  5. ^ „паромомyцин ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  6. ^ Сундар С, Јха ТК, Тхакур ЦП, Синха ПК, Бхаттацхарyа СК (2007). „Ињецтабле паромомyцин фор висцерал леисхманиасис ин Индиа”. Н. Енгл. Ј. Мед. 356 (25): 2571—81. ПМИД 17582067. дои:10.1056/НЕЈМоа066536. 
  7. ^ Виценс, Qуентин; Ериц Wестхоф (2001). „Црyстал Струцтуре оф Паромомyцин Доцкед инто тхе Еубацтериал Рибосомал Децодинг А Сите”. Струцтуре. 9 (8): 647—658. ПМИД 11587639. дои:10.1016/С0969-2126(01)00629-3. Архивирано из оригинала 15. 3. 2008. г. Приступљено 10. 2. 2007. 
  8. ^ „Паромомyцин” (ПДФ). Току-Е. 12. 1. 2010. Архивирано из оригинала (пдф) 26. 4. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Paromomicin&oldid=27445720”