Ракина бара

Ракина Бара

Ракина бара је највеће крашко језеро у Шумадији. Налази се на територији општине Чукарица, у Сремчици, 20 км од центра Београда.

Физичко-географске карактеристике језера

Према званичним подацима некада је језеро било дуго 175 м, широко 112,5 м, дубоко око 1 м, а површина је преко 3 ха. Језеро се снабдевало водом од падавина, као и са два извора. Сада дубина износи 1 м.

Историјат

Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Неким давним урбанистичким плановима, предвиђено је да Ракина бара заједно са Адом Циганлијом и Кошутњаком, представља туристичку понуду Чукарице. Међутим, идеја, није била реализована. Препуштена немару власти и појединих људи из краја, Ракина бара је почела да пропада до садашњег забрињавајућег стања. Осамдесетих година Ракина бара је била једно од малобројних романтичних места где су долазили не само становници Сремчице већ и млади парови из центра града. Вода у језеру је била толико чиста да се могао видети сваки каменчић на дну. Обала је била песковита, а муљ се могао наћи само на средини језера па је Ракина бара била јединствено купалиште. На изворишту баре људи су појили стоку, а многи су у њој научили да пливају. Одржавана су риболовачка такмичења на језеру. Међутим, Ракина бара је почела да пропада, све до ивице одумирања.

Током 2020 и 2021. године, акцијом грађана Сремчице, језеро је потпуно ревитализовано, порибљено и потпуно очишћено.

Екосистем

Ранијих година мештани су мрежама хватали шаране. Данас у води се може видети водена змија, понека риба и патка.

Екологија

Годинама су се фекалне воде изливале у Ракину бару, једино природно језеро у Београду, релативно скоро су делимично усмерене у канализациону мрежу, али прилази води и даље су загушени најлонским кесама, пластичним флашама и аутомобилским гумама уплетеним у рогоз. Пре него што стручњаци стигну да је очисте, бара би могла да нестане јер вода отиче кроз удубљење у земљи. У Ракиној бари постоји вртача настала тако што је вода почела да отице након поплава и невремена које су биле 1985. Према речима мештана, у вртачу су становници убацивали живу како би она прогризла тло, створила већу рупу и убрзала исушивање. Удубљење, такозвана вртача, смештено је на најнезгоднијем месту, одмах поред извора из којег се бара напаја. У току већег дела године вода и не стиже до баре већ понире у вртачу и тако се бара исушује.Земља не само да се „отвара” под баром већ би се могла и сручити на њу јер се вода дренира кроз пукотине земљишта близу извора, поткопава тло над баром и ствара клизиште које прети да затрпа језеро.

Види још

• Списак језера у Србији

Спољашње везе

• Политика онлине