Земунска тврђава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Земунска тврђава
Zemunska tvrdjava kula4.jpg
Остаци бедема и једне од кула
Опште информације
Место Земун
Општина Општина Земун
Држава  Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка IX век
Тип културног добра Споменик културе
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе града Београда

Земунска тврђава потиче из раног средњег века (извори је помињу већ у IX веку[1]) и смештена је на данашњем Гардошу. Од некадашњег утврђења се очувала само четвороугаона цитадела, у чијем средишту је 1896. године подигнута тзв. Миленијумска кула, данас познатија као Кула Сибињанин Јанка.

Опис[уреди]

Земунско утврђење се први пут помиње у IX веку, а крајем XI века је страдало под налетом крсташа Првог крсташког похода. Током прве половине XII века, често се помиње у вези са византијско-мађарским ратовима[2], а византијски хроничар Јован Кинам наводи да су Мађари 1127. године заузели Београдску тврђаву и од њеног камења подигли Земунски Град. Касније је Манојло I Комнин (11431180) заузео Земун и разрушио га (1151), а његово камење је пренео преко Саве и обновио Београд[3]. Османлије су тврђаву разориле 1397. године[2], када и оближњу Београдску тврђаву. Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки (13871437) дао деспоту Стефану Лазаревићу (кнез 13891403, деспот 14031427)[2], 1441. године је предат Ђурђу Бранковићу (14271456)[2], а у њему је 11.08.1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко). У склопу напада на Београд 1521. године, Османлије су опселе и Земун, који је заузет 12.07. после јаког отпора који су пружили његови браниоци предвођени Марком Скоблићем. Само утврђење се помиње 1609. године, а током XVIII века је већ било у рушевинама[1].

Данас је од некадашње утврђења очувана квадратна цитадела, смештена на крају велике лесне заравни изнад Дунава. Приближне дужина њених страница, са кулама, износи око 45 метара. У сваком од четири темена цитаделе, окренута ка странама света, налазе се остаци великих кружних кула[2].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Група аутора (2007). „Земунска тврђава”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета. 
  3. ^ Византијски извори за историју народа Југославије IV (фототипско издање оригинала из 1971). Београд: Византолошки институт САНУ. 2007. ISBN 978-86-83883-10-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]