Jehovini svedoci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Sedište Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork, SAD
Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka u Novom Sadu

Jehovini svedoci su hrišćanska verska zajednica sa preko 7,965 miliona članova širom sveta.[1] U većini zemalja imaju status pravnog lica.[2] U svetu su poznati po svojoj interpretaciji Svetog pisma ili Biblije i njenom veoma aktivnom propagiranju.

Svake godine obeležavaju Spomen-svečanost, spomen na Hristovu smrt, i nekoliko puta nedeljno održavaju sastanke u Dvoranama Kraljevstva. Izdaju polumesečne i mesečne časopise Stražarska kula1 i Probudite se!, kao i druge publikacije na oko 700 jezika.[3] Svako izdanje Stražarske kule štampa se u više od 45,94 miliona primeraka, što je čini najtiražnijim časopisom na svetu.[4] Izdali su i svoj prevod Biblije, prevod Novi svet na preko 122 jezika. Poznati su i po tome što odbijaju transfuziju krvi, aktivnu vojnu službu i što ne slave tradicionalne praznike.

Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će Bog, Jehova, putem Božjeg Kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti, što je omogućeno žrtvom Sina Božjeg, kralja Božjeg Kraljevstva, Isusa Hrista.

Istorijat Jehovinih svedoka[uredi]

Deo serijala članaka
Hrišćanstvo

Hrišćanstvo

Osnivanje
Isus Hristos · Apostoli
Crkva · Jevanđelje

Istorija
Rano hrišćanstvo · Sabori
Veliki raskol · Krstaški ratovi
Reformacija · Ekumenizam

Tradicije
Pravoslavlje · Katolicizam
Protestantizam

Teologija
Sveta Trojica (Otac, Sin, Sveti duh)
Stvaranje · Greh · Sud · Anđeo
Spasenje · Vaskrsenje · Carstvo

Upražnjavanje
Post · Molitva · Svete tajne

Biblija
Stari zavet · Novi zavet
Knjige · Kanon · Apokrif

Ichthys.svg Portal:Hrišćanstvo

pogledaj  razgovor  uredi

Jehovini svedoci su u savremeno doba počeli da deluju u 1870-im. U početku su se zvali „Istraživači Biblije“ ali su 1931. godine usvojili ime „Jehovini svedoci“.

Jehova je izvorno biblijsko ime monoteističkog Boga. Ime Jehovini svedoci predstavlja one koji veruju u Jehovu, i koji žive po Jehovinim načelima izloženim u Bibliji.[5] Značenje svog imena vezuju za citat iz Starog zaveta gde Bog one koji se trude da žive po njegovim merilima naziva svojim svedocima (Isaija 43, 10).

Osnivač Jehovinih svedoka je, bivši prezviterijanac Čarls Tejz Rasel. Godine 1879. pokrenuo je polumesečni časopis „Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine.

Organizacija, struktura i aktivnosti[uredi]

Postoji nekoliko nivoa preko kojih se organizuju aktivnosti u više od 239 zemalja i teritorija u kojima se ono obavlja.[6] Globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku.

Vodeće telo je centralna grupa iskusnih starešina koji nadgledaju svetsku skupštinu. Vodeće telo svake godine u razne oblasti širom sveta šalje predstavnike koji se sastaju s predstavnicima podružnica u tim oblastima. Područje za koje je zadužena svaka skupština podeljeno je na manje terene. Sve skupštine imaju starešine koje obavljaju poučavanje i pastirenje, predvodeći delo skupštine, dobrovoljno[7] brinući o duhovnom stanju vernika i pružajući utehu u vreme nevolje. Njima pomažu sluge pomoćnici.

Svaka pokrajina ima oko 20 skupština. Svaka pokrajina dva puta godišnje održava veće skupove, to jest, pokrajinske sastanke i to jednodnevni i dvodnevni. Oblasti su podeljene na pokrajine, a nekoliko oblasti čine podružnicu. Postoji preko 100 podružnica širom sveta. Na tim mestima dobrovoljci pomažu u štampanju i otpremanju biblijske literature. Pruža se i uputstvo za organizovanje dela propovedanja. Te podružnice nose biblijsko ime, Betel.

U podružnicama postoji Odbor podružnice, koji ima od tri do sedam osoba i koji nadgleda delo u zemljama koje su pod nadležnošću te podružnice. Neke podružnice imaju i štamparije.

Kongres Jehovinih svedoka

Oblasni nadglednik posećuje pokrajine u svojoj oblasti u određenim vremenskim razmacima. Tu je i pokrajinski nadglednik koji uglavnom dvaput godišnje posećuje svaku skupštinu u svojoj pokrajini, i pomaže vernicima da organizuju i vrše propovedanje na području koje je dodeljeno toj skupštini.

Po uzoru na prvu hrišćansku skupštinu, svaki vernik, bilo da služi u svetskoj centrali, u podružnici ili u skupštini, učestvuje u delu propovedanja i lično razgovara sa drugima o Božjem Kraljevstvu. Izveštaji o tim aktivnostima na kraju dolaze u svetsku centralu, a zatim se piše i objavljuje Godišnjak, knjiga koju Jehovini svedoci svake godine objavljuju i koja govori o tome kako se odvija delo propovedanja i koja sadrži statističke podatke o tom delu.

Jehovini svedoci svake godine održavaju i velike skupove ili kongrese. U tim prilikama mnoge skupštine se skupljaju radi posebnog programa biblijske pouke. Postoje dve vrste kongresa. Kada se sastaje jedna pokrajina, to jest oko dvadeset skupštini koje su geografski blizu, to se zove pokrajinski sastanak. To se održava dva puta godišnje, obično u jesen i proleće. Jednom godišnje održava se oblasni kongres kada se sastaju nekoliko pokrajina.

Dvorana Kraljevstva[uredi]

Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka

Prostorija za verske sastanke Jehovinih svedoka se naziva Dvorana Kraljevstva. Vernici koji tamo odlaze prisustvuju skupštinama Jehovinih svedoka gde vođstvo u poučavanju imaju starešine. Dvorane Kraljevstva su obično jednostavne građevine koje su izgradili članovi dobrovoljci i gde se Jehovini svedoci okupljaju.

Većina skupština Jehovinih svedoka ima sastanke dva puta sedmično. Većina skupština održava sastanke u Dvorani Kraljevstva. Lokalne skupštine imaju svoju Dvoranu Kraljevstva koja služi kao centar za poučavanje u toj sredini

Učenje i verovanja[uredi]

Jehovini svedoci veruju u Svemoćnog Boga Jehovu, Stvoritelja neba i Zemlje. Svoja verovanja temelje na svom tumačenju Svetog pisma. Slede neka od verovanja Jehovinih svedoka, koja se mogu naći u njihovoj knjizi Rezonovanje na temelju Pisma[8], kao i neki biblijski stihovi na kojima ih temelje.

Biblija[uredi]

Jehovini svedoci veruju da je cela Biblija Reč Božja. Za njih je od velike važnosti da se ono što veruju temelji na Bibliji. Jehovini svedoci veruju da sva religiozna učenja treba podvrgnuti ispitivanju kroz Sveto pismo kako bi se videlo da li se slažu s nadahnutim Pismom, bilo da ta učenja prezentuju oni sami ili neko drugi (2. Kor. 13, 5).

Smatraju da je cela Biblija nadahnuta i istorijski tačna. Ono što se obično zove Novi zavet oni nazivaju Hrišćanski grčki spisi, a Stari zavet zovu Hebrejski spisi. Oslanjaju se i na Novi i na Stari zavet i shvataju ih doslovno osim ako izrazi ili kontekst očigledno ukazuju da se radi o nečem figurativnom ili simboličnom.

Prema njihovom razumevanju, mnoga biblijska proročanstva su se ispunila, druga se sada ispunjavaju, a dalja tek treba da se ispune.

Bog[uredi]

Jehovini svedoci propovedaju od kuće do kuće u Sofiji, Bugarska
Jehovini svedoci propovedaju u ulici u Lavovu, Ukrajina

Jehovini svedoci veruju da je Jehova jedini istiniti Bog i samo njega poštuju kao takvog. Ne veruju u Trojstvo. Isus Hrist je Sin Božji a ne isto što i Bog, a Sveti duh je Božja aktivna sila, a ne osoba, kojom se Jehova služi u izvršavanju svojih namera (Dela 7, 55-56, Matej 26, 39, Marko 13, 32, Jovan 14, 26).

Isus Hristos[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Isus Hristos

Smatraju da je Isus Hristos Sin Božji[9], prvi od Božjih stvorenja, i da nikada nije tvrdio da je jednak Bogu (Jovan 14, 28)

Imao je predljudsko postojanje i prenesen je sa neba u utrobu device Marije (Matej 1, 22-25). Smatraju da je položio svoj savršeni ljudski život kao žrtvu, čime je omogućeno spasenje za večni život onima koji pokazuju veru (Jovan 3, 16)

Dalje smatraju da je Isus Hristos kralj Božjeg Kraljevstva.

Božje Kraljevstvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Božje kraljevstvo

Jehovini svedoci veruju da je Božje Kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo, da je to stvarna vladavina koja će uskoro uništiti sadašnji zli sistem stvari, uključujući sve ljudske vladavine i da će zatim uspostaviti novi sistem u kome će vladati pravednost i rajski uslovi (Otk. 21, 3-4) Ovo će se dogoditi u Božjem ratu, Armagedonu (Otk. 16, 14-16; 19, 19).

Ne veruju da se Božje Kraljevstvo nalazi u ljudima, već da je doslovno (Luka 17, 21).

S obzirom na to da Jehovini svedoci treba da pokazuju ljubav prema svojim bližnjima, ljudima propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Služba propovedanja je sastavni deo njihovog veroispovedanja i takođe biblijska zapovest (Marko 13, 10)

Veruju da će se Božje Kraljevstvo uspostaviti na Zemlji skorim dolaskom Hristovog hiljadugodišnjeg Kraljevstva koji će biti nevidljiv. Interesantno je zapaziti da se izvorno grčka reč u Bibliji koja ukazuje na Hristov drugi dolazak, parusija, doslovno prevodi sa „nevidljiva prisutnost“ na šta ukazuje biblijski kontekst[10].

Nebeski život[uredi]

Veruju da će 144.000 duhom pomazanih hrišćana biti sa Hristom u nebeskom kraljevstvu i vladati s njim kao kraljevi (Otk. 7, 4). Ne veruju da je nebo nagrada za svakog dobrog čoveka (Otk. 14, 3).

Zemlja[uredi]

Veruju da će se ispuniti Božji prvobitni naum sa Zemljom, da će Zemlja biti u potpunosti nastanjena poštovaocima Jehove i da će se oni radovati večnom životu u ljudskoj savršenosti (Ps. 37, 29). Veruju da će mrtvi vaskrsnuti i dobiti mogućnost da uživaju u tim blagoslovima (Matej 22, 31-32).

Ne tvrde da je Zemlja stvorena za šest dana kako piše u 1. Mojsijevoj, jer smatraju da „dan“ u Bibliji može značiti 1.000 godina, dug period, ili neodređen period. Odbacuju nauku o evoluciji, ali ne osporavaju mikroevoluciju[11].

Smrt[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Smrt

Jehovini svedoci veruju da mrtvi nisu svesni ničega, da ne osećaju ni bol ni zadovoljstvo u nekom duhovnom području (Prop. 9, 5). Mrtvi postoje samo u Božjem sećanju i nadaju se njihovom vaskrsenju koje će se odigrati nakon uspostavljanja Božjeg Kraljevstva na Zemlji (Otk. 20, 4-6)

Poslednji dani[uredi]

Jehovini svedoci smatraju da su 1914. godine na Zemlji nastali poslednji dani zlog sistema stvari koji će biti uništen (2. Tim. 3, 1). Ljubitelji pravednosti će preživeti to uništenje i ući u očišćenu Zemlju. Da su poslednji dani počeli 1914. objašnjavaju biblijskom hronologijom iz Starog zaveta. Naime, te godine su se završila „sedam vremena“ (2.520 godina) koja su započeta 607. p. n. e. (Dan. 4, 16, 4. Moj. 14, 34, Otk. 11, 2-3)

Odvojenost od sveta[uredi]

Ilustracija iz biblijskog prevoda Novi svet koji su objavili Jehovini svedoci. Veruju da je Isus Hrist umro na stubu

Za Jehovine svedoke je važno da ne budu deo sveta, kako je Isus rekao i za svoje sledbenike (Jovan 15, 19). Smatraju da treba da pokazuju ljubav prema svim svojim bližnjima, ali ne mešaju se u politiku i ne učestvuju u ratovima bilo kog naroda i zato odbijaju aktivnu vojnu službu, ali poštuju ljudske vlasti jer smatraju da su privremene i postavljene od Boga (Matej 26, 52, Rim. 13, 1). Poštuju ljudske zakone sve dok nisu u neskladu sa Božjim zapovestima.

Smatraju da moraju da se brinu za materijalne potrebe svojih porodica, ali da treba da se klone pohlepne težnje za materijalnim stvarima kakva vlada u svetu, kao i lične slave i preterane zaokupljenosti zadovoljstvima (1. Tim. 6, 9-10). To ne znači da zabranjuju članovima da se obrazuju, ali savetuju im da uvek stavljaju Božje Kraljevstvo na prvo mesto u svom životu (Matej 6, 33)[12].

Osporavaju i odbacuju tradicionalne crkvene simbole smatrajući da nemaju biblijski osnov. Na primer, veruju da je Isus Hrist umro na stubu a ne na krstu, i ne koriste ikone u veroispovedanju.

Praznici[uredi]

Ne slave tradicionalne praznike jer veruju da imaju pagansko poreklo što potkrepljuju izvorima iz raznih enciklopedija. Osim toga, smatraju da Biblija ne ukazuje na to da ih treba slaviti. Jehovini svedoci slave samo jedan praznik i to je Spomen svečanost.

Rođendani[uredi]

Rođendane ne slave zato što smatraju da se u Bibliji ne spominje da su to činile Božje sluge u prošlosti i zato što se u Bibliji rođendani uvek pominju u negativnom kontekstu (1. Moj. 40, 20-22, Matej 14, 6-10). Veruju da slavljenje rođendana ima pagansko poreklo i da su hrišćani do IV veka odbijali da slave rođendane[13].

Božić[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Božić

Božić ne slave zato što veruju da se Isus nije rodio tog dana kad se Božić slavi. To temelje na Luki 2, 8-11, gde piše da su pastiri bili na poljima noću u vreme Isusovog rođenja, što smatraju da ne može biti slučaj zimi. Veruju da je dan proslave Božića izabran da bi odgovarao paganskim praznicima[14][15].

Osim toga, smatraju da se u Bibliji nigde ne može naći indikacija da bi trebalo slaviti Isusovo rođenje.

Vaskrs[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Vaskrs

Kao i u vezi sa Božićem, Jehovini svedoci smatraju da se u Svetom pismu nigde ne ukazuje na to da se slavio Vaskrs. Veruju da Vaskrs potiče iz paganskih običaja kojima se slavilo povratak proleća. Smatraju da popularni običaji koji se praktikuju u vreme Vaskrsa odgovaraju haldejskim običajima[16][17].

Nova godina[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Nova godina

Prema jednoj enciklopediji, rimski vladar Julije Cezar je 46. p. n. e. utvrdio 1. januar kao Novu godinu. Rimljani su taj dan posvetili bogu Janusu, bogu ulaza, vrata i početaka[18].

Jehovini svedoci smatraju da su na mnogim obeležavanjima Nove godine pijančenja deo proslave i savetuju da ih se izbegava (1. Petr. 4, 3-4, Gal. 5, 19-22).

Spomen svečanost[uredi]

Spomen-svečanost, odnosno Gospodova večera jeste znak sećanja na smrt Isusa Hrista. Jehovini svedoci smatraju da je ovo jedini događaj za koji je Isus zapovedio svojim učenicima da obeležavaju (Luka 22, 19, 1. Kor. 11, 26).

Spomen svečanost skreće pažnju na značenje Hristove smrti u vezi sa ostvarivanjem Božjih namera. Naime, veruju da Isusova smrt omogućava večni život onima koji pokazuju veru. Time se ostvaruje Božja prvobitna namera sa Zemljom i time dolazi do izražaja Jehovina ljubav prema čovečanstvu ([[Postanak 1, 28, Jovan 3, 16).

Na Spomen svečanosti hleb i vino se ne pretvaraju u pravo, doslovno Telo i Krv Hristovu, već stoje kao simboli istih.

Primenjivanje biblijskih saveta[uredi]

Lični biblijski studij

Jehovini svedoci veruju da je važno sada primeniti savete iz Božje reči u svakodnevnom životu - kod kuće, u školi, na poslu i u svojoj skupštini. Bez obzira kako je neko ranije živeo, može postati Jehovin svedok ako prestane sa navikama koje Božja reč osuđuje i primenjuje božanske savete iz nje. Primenjivanje biblijskih saveta je proces koji se ne završava - hrišćanin treba da nastoji da što bolje upozna i sledi Bibliju (2. Kor. 13, 5)

Ako postoje dokazi da jedan Jehovin svedok ne živi u skladu sa biblijskim učenjima, on biva isključen iz organizacije. Postupci koji se ne tolerišu su na primer blud, homoseksualnost, opijanje, korišćenje droga, laganje, krađa i ubistvo.

Za postupke koje Biblija direktno ne osuđuje Jehovin svedok ne može biti isključen, ali veruju da valja slediti biblijski stih koji kaže: „Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve korisno“ (1. Kor. 6, 12). U skladu s tim, Jehovini svedoci ne postavljaju kruta pravila o tome kakva se muzika sme slušati, kako se treba oblačiti, koju vrstu zabave izabrati i sl., mada izbegavaju sve što bi moglo da našteti njihovoj duhovnosti.

Uzdržavanje od krvi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Transfuzija krvi

Jehovini svedoci ne prihvataju transfuzije krvi zbog svog razumevanja o tome šta Sveto pismo govori o krvi (Dela 15, 28-29)[19]. Od 1961. godine je transfuzija krvi razlog za isključivanje iz organizacije[20]. Smatraju da smrt nije gora od kršenja Božjeg zakona i da će Bog jednog dana vratiti mrtve u život (Jovan 11, 25).

Sličnosti i razlika sa adventističkom crkvom[uredi]

Za razliku od adventista ne dele jela na „čista“ i „nečista“, ali se uzdržavaju odkrvi. Dok adventisti govore da će drugi dolazak Hristov biti vidljiv, Svedoci uče da će biti nevidljiv. Jehovini svedoci ne svetkuju subotu.

Sličnosti i razlike sa judaizmom[uredi]

Svedoci se sa judejstvom slažu u tome što odbacuju crkvenu dogmu o Svetoj Trojici i što Isusa Hrista smatraju Božjim Sinom a ne Bogom. Međutim, od judejstva se razlikuju u tome što priznaju Isusa Nazarećanina za Mesiju, što odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon, i što slobodno spominju Jehovino ime.

Publikacije[uredi]

Jehovini svedoci objavljuju mesečna i polumesečna izdanja časopisa Stražarska kula1 i Probudite se!. Osim tih časopisa su objavili niz knjiga i brošura, i svoj prevod Svetog pisma, prevod Novi svet. Štampanje ovih publikacija finansira se dobrovoljnim prilozima.

Glavna publikacija koju koriste kad proučavaju sa ljudima jeste Šta Biblija zaista naučava?, koja je izdata 2005.

Prevod Svetog pisma Novi svet[uredi]

Razna izdanja prevoda Novi svet

Prvo izdanje ovog prevoda svedoci su izdali 1950. na engleskom i na tom jeziku je poslednji put revidiran 1984. Grupa koja je prevela Sveto pismo formirana je 1947. i Jehovini svedoci tvrde da su njeni članovi poticali iz raznih nacionalnosti[21]. Zatražili su da Društvo Kula stražara nikada ne objavi njihova imena[22]. Ovaj prevod je izložen raznim kritikama - neki kritičari ga smatraju neiskrenim[23][24], a drugi ga svrstavaju u bolje savremene prevode Biblije[25][26]. Ceo prevod je dostupan na internetu[27].

Ovaj prevod postoji i na srpskom jeziku, a prevođen je sa engleske verzije izdate 1984[28]. Prevod Novi svet je dostupan na 112 jezika.

Demografija[uredi]

Jehovini svedoci deluju u skoro svim zemljama, ali ni u jednoj ne čine veliki deo stanovništva. U avgustu 2013. bilo je oko 7,965 miliona aktivnih objavitelja[29]. Osoba se računa kao objavitelj ako na kraju meseca podnese izveštaj o svojoj službi prenošenja dobre vesti.

Broj objavitelja je skoro uvek u porastu ali se intenzitet rasta smanjuje. 1970-ih broj je rastao za oko 8% godišnje, 1990-ih za 5%, a 2000-ih za 2-3%. Ipak, od sredine 1990-ih do današnjih dana broj objavitelja je porastao sa 4,5 do blizu 8 miliona[30].

Kritika[uredi]

U više navrata širom sveta su kritikovani zbog povrede prava maloletnika na zdravstvenu pomoć, u slučajevima odbijanja korištenja transfuzije krvi kao metode lečenja, kod svoje dece. Kritikovani su i zbog aktivnog rada razdvajanja bračnih drugova u slučaju da jedan od njih istupi iz ove zajednice kao i zbog skrivanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u zajednici Jehovinih svedoka (svi takvi slučajevi moraju biti prijavljeni „starešinama"[31]). Početkom 2007. su u SAD postignute vansudske nagodbe u više takvih slučajeva[traži se izvor od 11. 2009.].

Sekta ili ne?[uredi]

Jehovini svedoci tvrde da nisu sekta. Tvrde da se nisu odvojili od hrišćanstva, već da imaju ista verovanja kao prvi hrišćani, a da su se u tradicionalno hrišćanstvo vremenom uvukla pogrešna verovanja. Smatraju da njihov vođa nije nikakav čovek, već Isus Hrist.

Ne smatraju ni da su kult jer njihovo veroispovedanje je njihov stil života, a ne ritualna predanost. Kažu da niti slede ljude, niti se izdvajaju iz društva, jer žive i rade među drugim ljudima.[32]

Promašena predskazanja[uredi]

Jehovini svedoci su više puta objavili pogrešna predskazanja. Vodeće telo kaže da Jehovini svedoci ne mogu biti smatrani nadahnutim prorocima, i obično objašnjavaju svoja, nekad pogrešna očekivanja time da se ispravno znanje postepeno množi, i da će se i ubuduće množiti (Pr. 4, 18). Takođe kažu da se pravi Božji narod pre svega prepoznaje po ljubavi (Jovan 13, 35) Nekada su verovali da će Harmagedon doći 1914. ali danas veruju da ne znaju kad će doći, mada biblijska proročanstva ukazuju na to da živimo u poslednjim danima (Matej 24, 42).

Spisak pogrešnih predskazanja[uredi]

  • 1907: Harmagedon će doći 1914[33].
  • 1917: 1918. će Bog uništiti crkve „u velikom omeru“ i milione njenih članova[34].
  • 1922: Vaskrsenje mrtvih će se dogoditi 1925[35].
  • 1941: Harmagedon će uslediti za „nekoliko meseci“[36].
  • 1969: Mladi koji su onda živeli neće ostareti. Svetski poredak će nestati za „nekoliko godina“[37].

Napomene[uredi]

1Od januara 2008. se časopis Kula stražara na srpskom zove Stražarska kula

Reference[uredi]

  1. ^ Osnovni podaci — na svetskom nivou
  2. ^ Proglašenje odluke o dodeli statusa pravnog lica od Berlinskog senata, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. ^ Štampanje literature koja ljude približava Bogu
  4. ^ Kao nijedan drugi časopis, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  5. ^ Zašto se zovete Jehovini svedoci? | Uobičajena pitanja, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  6. ^ Osnovni podaci — na svetskom nivou
  7. ^ Da li Jehovini svedoci imaju plaćeno sveštenstvo? | Uobičajena pitanja, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  8. ^ Rezonovanje na temelju Pisma, Watchtower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 1985.
  9. ^ Insight on the Scriptures, 1988, Vol. 21, pp. 1019
  10. ^ Sveto pismo, prevod Novi svet, dodatak str. 1693. ISBN 978-86-84659-15-8.
  11. ^ Probudite se!, septembar 2006, str. 13.
  12. ^ Kula stražara, 10. 1. 1984, str. 17, odl. 10
  13. ^ Schwäbische Zeitung (popratni časopis uz Zeit um Welt, 3, 4. aprila 1981, str. 4
  14. ^ Encyclopedia Americana, 1977, sv. VI, str. 666
  15. ^ New Catholic Encyclopedia, 1967, sv. III, str. 656
  16. ^ The Catholic Encyclopedia, 1913, sv. V, str. 227
  17. ^ Alexander Hislop, The Two Babylons, New York, 1943, str. 103, 107, 108
  18. ^ The World Book Encyclopedia, 1984, sv. XIV, str. 237
  19. ^ Penton, M.J. (1997) Apocalypse Delayed
  20. ^ http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=1119307
  21. ^ New York Times, August 3, 1950, pp. 19
  22. ^ Kula stražara, 15. 9. 1950, str. 320
  23. ^ Robert Countess: Jehovah's Witnesses' New Testament: A Critical Analysis. ISBN 978-0-87552-210-4.
  24. ^ Christian Apologetics, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  25. ^ Stafford, Greg: Jehovah's Witnesses Defended. ISBN 978-0-9659814-7-7.
  26. ^ Furuli, Rolf: The Role of Theology and Bias in Bible Translation: With a special look at the New World Translation of Jehovah's Witnesses, 1999. ISBN 978-0-9659814-9-1.
  27. ^ Sveto pismo — čitajte ili besplatno preuzmite: MP3, AAC, PDF, EPUB, audio, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  28. ^ Sveto pismo, prevod Novi svet. ISBN 978-86-84659-15-8.
  29. ^ Godišnjak Jehovinih svedoka 2014 c. 178
  30. ^ Godišnjaci Jehovinih svedoka, 1996–2014.
  31. ^ Knjiga učitelja, pp. 170-171
  32. ^ Raspravljanje na temelju Pisma, Jesu li Jehovini svedoci neka sekta ili kult?, Watchtower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 1985.
  33. ^ Russell, C.T, "The Time is At Hand", Watchtower Bible and Tract Society, Inc., 1907, pp. 101
  34. ^ "Studies in the Scriptures", Vol. 7, 1917, pp. 485.
  35. ^ Kula stražara, 15. 5. 1922; 1. 9. 1922.
  36. ^ Kula stražara, 15. 9. 1941, str. 288
  37. ^ Probudite se! 22. 5. 1969, str. 15

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Jehovini svedoci