Jehovini svedoci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sedište Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork, SAD
Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka u Novom Sadu

Jehovini svedoci su hrišćanska verska zajednica sa preko 8,2 miliona članova širom sveta.[1] U većini zemalja imaju status pravnog lica.[2] U svetu su poznati po tome što sva svoja verovanja temelje isključivo na Svetom pismu odnosno Bibliji i po svojoj propovedničkoj delatnosti.

Svake godine obeležavaju Spomen-svečanost, spomen na Hristovu smrt, i nekoliko puta nedeljno održavaju sastanke u Dvoranama Kraljevstva. Izdaju polumesečne i mesečne časopise Stražarska kula1 i Probudite se!, kao i druge publikacije na preko 830 jezika.[3] Svako izdanje Stražarske kule štampa se u više od 58,99 miliona primeraka, što je čini najtiražnijim časopisom na svetu.[4] Izdali su i svoj prevod Biblije, prevod Novi svet na preko 130 jezika.

Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će Bog, Jehova, putem Božjeg Kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti, što je omogućeno žrtvom Isusa Hrista.

Istorijat Jehovinih svedoka[uredi]

Jehovini svedoci su u savremeno doba počeli da deluju u 1870-im. U početku su se zvali „Istraživači Biblije“ ali su 1931. godine usvojili ime „Jehovini svedoci“.

Jehova je izvorno biblijsko ime monoteističkog Boga. Ime Jehovini svedoci predstavlja one koji veruju u Jehovu, i koji žive po Jehovinim načelima izloženim u Bibliji.[5] Značenje svog imena vezuju za citat iz Starog zaveta gde Bog one koji se trude da žive po njegovim merilima naziva svojim svedocima (Isaija 43:10).

Osnivač Istraživača Biblije je Čarls Tejz Rasel. Godine 1879. pokrenuo je polumesečni časopis „Stražarska kula - glasnik Hristovog prisustva“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine.

U Srbiji su Jehovini svedoci aktivni već decenijama. Prvi put su bili zvanično priznati u Kraljevini Jugoslaviji, 9. septembra 1930. Zatim su u FNR Jugoslaviji registrovani 1953. Njihovo dugogodišnje postojanje bilo je u SR Srbiji potvrđeno 1977. Jehovini svedoci su 2010. upisani u Registar crkava i verskih zajednica, u skladu s novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Time su u Srbiji još jednom zvanično priznati kao verska zajednica, što je slučaj i u svim susednim zemljama.

Organizacija, struktura i aktivnosti[uredi]

Postoji nekoliko nivoa preko kojih se organizuju aktivnosti u više od 240 zemalja i teritorija u kojima se ono obavlja.[1] Globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku.

Vodeće telo je grupa iskusnih starešina koji nadgledaju svetsku skupštinu. Vodeće telo svake godine u razne oblasti širom sveta šalje predstavnike koji se sastaju s predstavnicima podružnica u tim oblastima. Područje za koje je zadužena svaka skupština podeljeno je na manje terene. Sve skupštine imaju starešine koje obavljaju poučavanje i pastirenje, predvodeći delo skupštine, dobrovoljno[6] brinući o duhovnom stanju vernika i pružajući utehu u vreme nevolje. Njima pomažu sluge pomoćnici.

Svaka pokrajina ima oko 20 skupština. Svaka pokrajina dva puta godišnje održava veće skupove, to jest, pokrajinske sastanke. Nekoliko pokrajina čine podružnicu. Postoji oko 100 podružnica širom sveta. Na tim mestima dobrovoljci pomažu u štampanju i otpremanju biblijske literature. Pružaju se i uputstva za organizovanje dela propovedanja. Te podružnice nose biblijsko ime, Betel.

U podružnicama postoji Odbor podružnice, koji ima najmanje tri osobe, i koji nadgleda delo u zemljama koje su pod nadležnošću te podružnice. Neke podružnice imaju i štamparije.

Kongres Jehovinih svedoka

Pokrajinski nadglednik uglavnom dvaput godišnje posećuje svaku skupštinu u svojoj pokrajini i pomaže vernicima da organizuju i vrše propovedanje na području koje je dodeljeno toj skupštini.

Po uzoru na prvu hrišćansku skupštinu, svaki vernik, bilo da služi u svetskoj centrali, u podružnici ili u skupštini, učestvuje u delu propovedanja i lično razgovara sa drugima o Božjem Kraljevstvu. Izveštaji o tim aktivnostima na kraju dolaze u svetsku centralu, a zatim se piše i objavljuje Godišnjak, knjiga koju Jehovini svedoci svake godine objavljuju i koja govori o tome kako se odvija delo propovedanja i koja sadrži statističke podatke o tom delu.

Jehovini svedoci svake godine održavaju i velike skupove ili kongrese. U tim prilikama mnoge skupštine se skupljaju radi posebnog programa biblijske pouke. Postoje dve vrste kongresa. Kada se sastaje jedna pokrajina, to jest oko dvadeset skupštini koje su geografski blizu, to se zove pokrajinski sastanak. To se održava dva puta godišnje, obično u jesen i proleće. Jednom godišnje održava se regionalni kongres kada se sastaju nekoliko pokrajina.

Dvorana Kraljevstva[uredi]

Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka

Prostorija za verske sastanke Jehovinih svedoka se naziva Dvorana Kraljevstva. Vernici koji tamo odlaze su članovi skupština Jehovinih svedoka gde vođstvo u poučavanju imaju starešine. Dvorane Kraljevstva su obično jednostavne građevine koje su izgradili članovi dobrovoljci i gde se Jehovini svedoci okupljaju.

Većina skupština Jehovinih svedoka ima sastanke dva puta sedmično. Većina skupština održava sastanke u Dvorani Kraljevstva. Lokalne skupštine imaju svoju Dvoranu Kraljevstva koja služi kao centar za poučavanje u toj sredini

Učenje i verovanja[uredi]

Jehovini svedoci veruju u Svemoćnog Boga Jehovu, Stvoritelja neba i Zemlje. Svoja verovanja temelje isk Svetog pisma. Slede neka od verovanja Jehovinih svedoka kaoo i neki biblijski stihovi na kojima ih temelje.

Biblija[uredi]

Jehovini svedoci veruju da je cela Biblija Reč Božja. Za njih je od velike važnosti da se ono što veruju temelji na Bibliji. Jehovini svedoci veruju da sva religiozna učenja treba podvrgnuti ispitivanju kroz Sveto pismo kako bi se videlo da li se slažu s nadahnutim Pismom, bilo da ta učenja prezentuju oni sami ili neko drugi (2. Korinćanima 13:5).

Smatraju da je cela Biblija nadahnuta i istorijski tačna. Ono što se obično zove Novi zavet oni nazivaju Hrišćanski grčki spisi, a Stari zavet zovu Hebrejski spisi. Tako se izbegava utisak da je neki deo Biblije zastareo. Oslanjaju se i na Novi i na Stari zavet i shvataju ih doslovno osim ako izrazi ili kontekst očigledno ukazuju da se radi o nečem figurativnom ili simboličnom.

Prema njihovom razumevanju, mnoga biblijska proročanstva su se ispunila, druga se sada ispunjavaju, a dalja tek treba da se ispune.

Bog[uredi]

Jehovini svedoci propovedaju od kuće do kuće u Sofiji, Bugarska
Jehovini svedoci propovedaju u ulici u Lavovu, Ukrajina

Jehovini svedoci veruju da je Jehova jedini istiniti Bog i samo njega poštuju kao takvog. Ne veruju u Trojstvo. Isus Hrist je Sin Božji a ne isto što i Bog, a Sveti duh je Božja aktivna sila, a ne osoba, kojom se Jehova služi u izvršavanju svojih namera (Dela apostolska 7:55-56; Matej 26:39; Marko 13:32; Jovan 14:26).

Isus Hrist[uredi]

Smatraju da je Isus Hrist Sin Božji[7], prvi od Božjih stvorenja, i da nikada nije tvrdio da je jednak Bogu (Jovan 14:28)

Imao je predljudsko postojanje i prenesen je sa neba u utrobu device Marije (Matej 1:22-25). Smatraju da je položio svoj savršeni ljudski život kao žrtvu, čime je omogućeno spasenje za večni život onima koji pokazuju veru (Jovan 3:16)

Dalje smatraju da je Isus Hrist kralj Božjeg Kraljevstva.

Božje Kraljevstvo[uredi]

Glavni članak: Božje kraljevstvo

Jehovini svedoci veruju da je Božje Kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo, da je to stvarna vladavina koja će uskoro uništiti sadašnji zli sistem stvari, uključujući sve ljudske vladavine i da će zatim uspostaviti novi sistem u kome će vladati pravednost i rajski uslovi (Otkrivenje 21:3,4) Ovo će se dogoditi u Božjem ratu, Armagedonu (Otkrivenje 16:14-16; 19:19).

Ne veruju da se Božje Kraljevstvo nalazi u ljudima, već da je doslovno (Luka 17:21).

S obzirom na to da Jehovini svedoci treba da pokazuju ljubav prema svojim bližnjima, ljudima propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Služba propovedanja je sastavni deo njihovog veroispovedanja i takođe biblijska zapovest (Marko 13:10)

Veruju da će se Božje Kraljevstvo uspostaviti na Zemlji skorim dolaskom Hristovog hiljadugodišnjeg Kraljevstva koji će biti nevidljiv. Interesantno je zapaziti da se izvorno grčka reč u Bibliji koja ukazuje na Hristov drugi dolazak, parusija, doslovno prevodi sa „nevidljiva prisutnost“ na šta ukazuje biblijski kontekst.[8]

Nebeski život[uredi]

Veruju da će 144.000 duhom pomazanih hrišćana biti sa Hristom u nebeskom kraljevstvu i vladati s njim kao kraljevi (Otkrivenje 7:4). Ne veruju da je nebo nagrada za svakog dobrog čoveka (Otkrivenje 14:3).

Zemlja[uredi]

Veruju da će se ispuniti Božji prvobitni naum sa Zemljom, da će Zemlja biti u potpunosti nastanjena poštovaocima Jehove i da će se oni radovati večnom životu u ljudskoj savršenosti (Psalam 37:29). Veruju da će mrtvi vaskrsnuti i dobiti mogućnost da uživaju u tim blagoslovima (Matej 22:31,32).

Ne tvrde da je Zemlja stvorena za šest dana kako piše u Postanku, jer smatraju da „dan“ u Bibliji može značiti 1.000 godina, dug period, ili neodređen period. Odbacuju nauku o evoluciji, ali ne osporavaju mikroevoluciju.[9]

Smrt[uredi]

Glavni članak: Smrt

Jehovini svedoci veruju da mrtvi nisu svesni ničega, da ne osećaju ni bol ni zadovoljstvo u nekom duhovnom području (Propovednik 9:5). Mrtvi postoje samo u Božjem sećanju i nadaju se njihovom vaskrsenju koje će se odigrati nakon uspostavljanja Božjeg Kraljevstva na Zemlji (Otkrivenje 20:4-6)

Poslednji dani[uredi]

Jehovini svedoci smatraju da su 1914. godine na Zemlji nastali poslednji dani zlog sistema stvari koji će biti uništen (2. Timoteju 3:1-5). Ljubitelji pravednosti će preživeti to uništenje i ući u očišćenu Zemlju. Da su poslednji dani počeli 1914. objašnjavaju biblijskom hronologijom iz Starog zaveta. Naime, te godine su se završila „sedam vremena“ (2520 godina) koja su započeta 607. p. n. e. (Danilo 4:16, Brojevi 14:34; Otkrivenje 11:2,3).

Odvojenost od sveta[uredi]

Ilustracija iz biblijskog prevoda Novi svet koji su objavili Jehovini svedoci. Veruju da je Isus Hrist umro na stubu

Za Jehovine svedoke je važno da ne budu deo sveta, kako je Isus rekao i za svoje sledbenike (Jovan 15:19). Smatraju da treba da pokazuju ljubav prema svim svojim bližnjima, ali ne mešaju se u politiku i ne učestvuju u ratovima bilo kog naroda i zato odbijaju aktivnu vojnu službu, ali poštuju ljudske vlasti jer smatraju da su privremene i postavljene od Boga (Matej 26:52; Rimljanima 13:1). Poštuju ljudske zakone sve dok nisu u neskladu sa Božjim zapovestima.

Smatraju da moraju da se brinu za materijalne potrebe svojih porodica, ali da treba da se klone pohlepne težnje za materijalnim stvarima kakva vlada u svetu, kao i lične slave i preterane zaokupljenosti zadovoljstvima (1. Timoteju 6:9,10). To ne znači da zabranjuju članovima da se obrazuju, ali savetuju im da uvek stavljaju Božje Kraljevstvo na prvo mesto u svom životu (Matej 6:33).[10]

Osporavaju i odbacuju tradicionalne crkvene simbole smatrajući da nemaju biblijski osnov. Na primer, veruju da je Isus Hrist umro na stubu a ne na krstu, i ne koriste ikone u veroispovedanju.

Praznici[uredi]

Ne slave tradicionalne praznike jer veruju da imaju pagansko poreklo što potkrepljuju izvorima iz raznih enciklopedija. Osim toga, smatraju da Biblija ne ukazuje na to da ih treba slaviti. Jehovini svedoci slave samo jedan praznik i to je Spomen svečanost.

Rođendani[uredi]

Rođendane ne slave zato što smatraju da se u Bibliji ne spominje da su to činile Božje sluge u prošlosti i zato što se u Bibliji rođendani uvek pominju u negativnom kontekstu (Postanak 40:20-22; Matej 14:6-10). Veruju da slavljenje rođendana ima pagansko poreklo i da su hrišćani do IV veka odbijali da slave rođendane.[11]

Božić[uredi]

Glavni članak: Božić

Božić ne slave zato što veruju da se Isus nije rodio tog dana kad se Božić slavi. To temelje na Luki 2:8-11, gde piše da su pastiri bili na poljima noću u vreme Isusovog rođenja, što smatraju da ne može biti slučaj zimi. Veruju da je dan proslave Božića izabran da bi odgovarao paganskim praznicima.[12][13]

Osim toga, smatraju da se u Bibliji nigde ne može naći indikacija da bi trebalo slaviti Isusovo rođenje.

Vaskrs[uredi]

Glavni članak: Vaskrs

Kao i u vezi sa Božićem, Jehovini svedoci smatraju da se u Svetom pismu nigde ne ukazuje na to da se slavio Vaskrs. Veruju da Vaskrs potiče iz paganskih običaja kojima se slavilo povratak proleća. Smatraju da popularni običaji koji se praktikuju u vreme Vaskrsa odgovaraju haldejskim običajima.[14][15]

Nova godina[uredi]

Glavni članak: Nova godina

Prema jednoj enciklopediji, rimski vladar Julije Cezar je 46. p. n. e. utvrdio 1. januar kao Novu godinu. Rimljani su taj dan posvetili bogu Janusu, bogu ulaza, vrata i početaka.[16]

Jehovini svedoci smatraju da su na mnogim obeležavanjima Nove godine pijančenja deo proslave i savetuju da ih se izbegava (1. Petrova 4:3,4; Galatima 5:19-22).

Spomen svečanost[uredi]

Spomen-svečanost, odnosno Gospodova večera jeste znak sećanja na smrt Isusa Hrista. Jehovini svedoci smatraju da je ovo jedini događaj za koji je Isus zapovedio svojim učenicima da obeležavaju (Luka 22:19; 1. Korinćanima 11:26).

Spomen svečanost skreće pažnju na značenje Hristove smrti u vezi sa ostvarivanjem Božjih namera. Naime, veruju da Isusova smrt omogućava večni život onima koji pokazuju veru. Time se ostvaruje Božja prvobitna namera sa Zemljom i time dolazi do izražaja Jehovina ljubav prema čovečanstvu (Postanak 1:28; Jovan 3:16).

Na Spomen svečanosti hleb i vino se ne pretvaraju u pravo, doslovno Telo i Krv Hristovu, već stoje kao simboli istih.

Primenjivanje biblijskih saveta[uredi]

Lični biblijski studij

Jehovini svedoci veruju da je važno sada primeniti savete iz Božje reči u svakodnevnom životu - kod kuće, u školi, na poslu i u svojoj skupštini. Bez obzira kako je neko ranije živeo, može postati Jehovin svedok ako prestane sa navikama koje Božja reč osuđuje i primenjuje božanske savete iz nje. Primenjivanje biblijskih saveta je proces koji se ne završava - hrišćanin treba da nastoji da što bolje upozna i sledi Bibliju (2. Korinćanima 13:5)

Ako postoje dokazi da jedan Jehovin svedok ne živi u skladu sa biblijskim učenjima i ne kaje se zbog tog ponašanja, on biva isključen iz organizacije. Postupci koji se ne tolerišu su na primer blud, homoseksualnost, opijanje, nemedicinska upotreba droga, laganje, krađa i ubistvo.

Za postupke koje Biblija direktno ne osuđuje Jehovin svedok ne može biti isključen, ali veruju da je dobro slediti biblijski stih koji kaže: „Sve mi je dozvoljeno, ali nije sve korisno“ (1. Korinćanima 6:12). U skladu s tim, Jehovini svedoci ne postavljaju kruta pravila o tome kakva se muzika sme slušati, kako se treba oblačiti, koju vrstu zabave izabrati i sl., mada izbegavaju sve što bi moglo da našteti njihovoj duhovnosti.

Uzdržavanje od krvi[uredi]

Glavni članak: Transfuzija krvi

Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi zbog svog razumevanja o tome šta Sveto pismo govori o krvi (Dela apostolska 15:28,29).[17]Od 1961. godine transfuzija krvi je razlog za isključivanje iz organizacije.[18] Smatraju da smrt nije gora od kršenja Božjeg zakona i da će Bog jednog dana vratiti mrtve u život (Jovan 11:25). Zalaganje Jehovinih svedoka da se pronađu alternative transfuziji krvi pokrenulo je mnoga istraživanja u oblasti beskrvne medicine koja su doprinela razvoju kvalitetnog i niskorizičnog lečenja svih pacijenata koji iz bilo kog razloga odbijaju transfuziju krvi.

Sličnosti i razlike sa drugim verskim grupama[uredi]

Za razliku od adventista ne dele jela na „čista“ i „nečista“, ali se uzdržavaju od krvi. Dok adventisti govore da će drugi dolazak Hristov biti vidljiv, Svedoci uče da će biti nevidljiv. Jehovini svedoci ne svetkuju subotu.

Svedoci se sa judejstvom slažu u tome što odbacuju crkvenu dogmu o Svetoj Trojici i što Isusa Hrista smatraju Božjim Sinom a ne Bogom. Međutim, od judejstva se razlikuju u tome što priznaju Isusa Nazarećanina za Mesiju, što odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon i što slobodno spominju Jehovino ime.

Publikacije[uredi]

Jehovini svedoci objavljuju mesečna i polumesečna izdanja časopisa Stražarska kula1 (izlazi na 274 jezika) i Probudite se! (izlazi na 106 jezika). Osim tih časopisa objavili su niz knjiga i brošura kao i svoj prevod Svetog pisma, prevod Novi svet. Štampanje ovih publikacija finansira se dobrovoljnim prilozima.

Glavna publikacija koju koriste kad vode besplatne biblijske kurseve sa ljudima jeste Šta Biblija zaista naučava?, koja je izdata 2005.

Prevod Svetog pisma Novi svet[uredi]

Razna izdanja prevoda Novi svet

Prvo izdanje ovog prevoda svedoci su izdali 1950. na engleskom i na tom jeziku je revidiran 1984. i 2013. Grupa koja je prevela Sveto pismo formirana je 1947. i Jehovini svedoci tvrde da su njeni članovi poticali iz raznih nacionalnosti.[19] Zatražili su da Biblijsko i traktatno društvo Stražarska kula, koorporacija koju koriste Jehovini svedoci da bi izdavali svoju literaturu, nikada ne objavi njihova imena[20]. Ovaj prevod je izložen raznim kritikama - neki kritičari ga smatraju neiskrenim[21], a drugi ga svrstavaju u bolje savremene prevode Biblije[22][23]. Ceo prevod je dostupan na njihovom zvaničnom veb-sajtu jw.org .[24]

Ovaj prevod postoji i na srpskom jeziku, a preveden je sa engleske verzije izdate 1984.[25] Prevod Novi svet je dostupan na 125 jezika.

Demografija[uredi]

Jehovini svedoci deluju u skoro svim zemljama, ali ni u jednoj ne čine veliki deo stanovništva. U avgustu 2015. bilo je oko 8,22 miliona aktivnih objavitelja.[26] Osoba se računa kao objavitelj ako na kraju meseca podnese izveštaj o svojoj službi prenošenja dobre vesti.

Broj objavitelja je skoro uvek u porastu ali se intenzitet rasta smanjuje. Ipak, od sredine 1990-ih do današnjih dana broj objavitelja je porastao sa 4,5 do blizu 8 miliona.[27]

Kritika[uredi]

U više navrata širom sveta su kritikovani zbog odbijanja transfuzije krvi. Međitim, širom sveta ima sve više lekara koji podržavaju beskrvnu medicinu. Slede još neke kritike.

Nisu sekta[uredi]

Sekta je grupa koja unutar neke religije zastupa drugačija uverenja ili manja grupa koja se odvojila od neke crkve da bi osnovala novu religiju. Jehovini svedoci nisu potekli ni iz jedne crkve. Prema tome, oni nisu sekta.

Ne smatraju ni da su kult jer njihovo veroispovedanje je njihov stil života, a ne ritualna predanost. Kažu da niti slede ljude, niti se izdvajaju iz društva, jer žive i rade među drugim ljudima.[28]

Promašena predskazanja[uredi]

Jehovini svedoci su više puta objavili pogrešna predskazanja. Vodeće telo kaže da Jehovini svedoci ne mogu biti smatrani nadahnutim prorocima, i obično objašnjavaju svoja, nekad pogrešna očekivanja time da se ispravno znanje postepeno množi, i da će se i ubuduće množiti (Poslovice 4:18). Takođe kažu da se pravi Božji narod pre svega prepoznaje po ljubavi (Jovan 13:35) Nekada su verovali da će Harmagedon doći 1914. ali danas veruju da ne znaju kad će doći, mada biblijska proročanstva ukazuju na to da živimo u poslednjim danima (Matej 24:42).

Napomene[uredi]

1Od januara 2008. časopis Kula stražara na srpskom se zove Stražarska kula.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Osnovni podaci — na svetskom nivou
  2. Proglašenje odluke o dodeli statusa pravnog lica od Berlinskog senata, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. Štampanje literature koja ljude približava Bogu
  4. Kao nijedan drugi časopis, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  5. Zašto se zovete Jehovini svedoci? | Uobičajena pitanja, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  6. Da li Jehovini svedoci imaju plaćeno sveštenstvo? | Uobičajena pitanja, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  7. Insight on the Scriptures, 1988, Vol. 21, pp. 1019
  8. Sveto pismo, prevod Novi svet, dodatak. 1693. ISBN 978-86-84659-15-8.
  9. Probudite se!, septembar 2006. pp. 13.
  10. Kula stražara, 10. 1. 1984. pp. 17, odl. 10
  11. Schwäbische Zeitung (popratni časopis uz Zeit um Welt, 3, 4. aprila 1981. pp. 4
  12. Encyclopedia Americana, 1977, sv. VI, pp. 666
  13. New Catholic Encyclopedia, 1967, sv. III, pp. 656
  14. The Catholic Encyclopedia, 1913, sv. V, pp. 227
  15. Alexander Hislop, The Two Babylons, New York, 1943. pp. 103, 107, 108
  16. The World Book Encyclopedia, 1984, sv. XIV, pp. 237
  17. Penton, M.J. (1997) Apocalypse Delayed
  18. NCBI - WWW Error Blocked Diagnostic
  19. New York Times, August 3, 1950. pp. 19
  20. Kula stražara, 15. 9. 1950. pp. 320
  21. Countess (1982)
  22. Stafford, Greg. Jehovah's Witnesses Defended. ISBN 978-0-9659814-7-7. 
  23. Furuli, Rolf. Role of Theology and Bias in Bible Translation: With a special look at the New World Translation of Jehovah's Witnesses. ISBN 978-0-9659814-9-1. 
  24. Sveto pismo — čitajte ili besplatno preuzmite: MP3, AAC, PDF, EPUB, audio, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  25. Sveto pismo, prevod Novi svet. ISBN 978-86-84659-15-8.
  26. Godišnjak Jehovinih svedoka 2016 c. 178
  27. Godišnjaci Jehovinih svedoka, 1996–2015.
  28. Raspravljanje na temelju Pisma, Jesu li Jehovini svedoci neka sekta ili kult?, Watchtower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 1985.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]