Gabrijel Batistuta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gabrijel Batistuta
Gabrijel Batistuta
Lični podaci
Puno ime Gabrijel Omar Batistuta
Nadimak Batigol, anđeo Gabrijel,
Kralj lavova
Datum rođenja (1969-02-01)1. februar 1969. (55 god.)
Mesto rođenja Aveljaneda,
Santa Fe, Argentina
Visina 1,85 m
Pozicija Napadač
Juniorska karijera
1987—1988 Njuels old bojs
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—2000
2000—2003
2003
2003—2005		 Njuels old bojs
River Plejt
Boka juniors
Fjorentina
Roma
→ Inter
El Arabi		 24
21
34
269
63
12
18		 (7)
(4)
(13)
(168)
(30)
(2)
(25)
Reprezentativna karijera
1991—2002 Argentina 77 (54)[a]
Nagrade
Fudbal
Američki kup
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Čile Argentina
Zlatna medalja — prvo mesto 1993. Ekvador Argentina
Kup konfederacija
Zlatna medalja — prvo mesto 1992. Saudijska Arabija Argentina
Srebrna medalja — drugo mesto 1995. Saudijska Arabija Argentina

Gabrijel Omar Batistuta (šp. Gabriel Omar Batistuta; rođen 1. februara 1969. u Aveljanedi) je bivši argentinski fudbaler. Tokom karijere najpoznatiji je bio po nadimku Batigol, a zvali su ga i anđeo Gabrijel (šp. El Ángel Gabriel) i Kralj lavova (engl. Lion King).[1] Smatra se jednim od najboljih napadača svoje generacije.

Karijeru je počeo u Argentini u klubu Njuels old bojs, da bi zatim igrao za velike rivale River Plejt i Boku Juniors, sa kojima je osvajao trofeje. Najveći deo inostrane karijere proveo je u Italiji, u Fjorentini i najbolji je strelac kluba svih vremena u seriji A.[2][3] Kada je Fjorentina 1993. godine ispala u seriju B, Batistuta je ostao u klubu i pomogao mu da se vrati u najviši rang sledeće sezone.[1][2] Iako je sa Fjorentinom osvojio trofej u Kupu Italije i Superkupu Italije 1996. godine, Skudeto je osvojio tek u sezoni 2000/01 i to sa Romom, u koju je prešao u transferu koji je tada bio rekordan za igrača koji je stariji od 30 godina.[1][4] Nakon kratke pozajmice u Interu 2003. godine, karijeru je završio u katarskom El Arabiju 2005. godine.[1][5]

Batistuta je bio najbolji strelac Argentine svih vremena, dok ga 21. juna 2016. godine nije prestigao Lionel Mesi.[6][7] Učestvovao je na tri svetska prvenstva (1994, 1998 i 2002. godine),[1][8][9] osvojio je dve Kopa Amerike[5] i Kup konfederacija 1992. godine.[10][11] 1999. godine zauzeo je treće mesto na Fifinom izboru za fudbalera godine.[1]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci karijere[uredi | uredi izvor]

Kao dete trenirao je košarku, ali se okrenuo fudbalu nakon što je Argentina osvojila svetsko prvenstvo 1978. godine.[1] Nastupao je za niže kategorije lokalnih klubova Grupo Alegrija i Platense iz Rekonkviste, gde ga je primetio skaut iz Njuela, koji ga je doveo u klub iz Rosaria.[12]

U omladinskim kategorijama, Batistuta je sarađivao sa čuvenim Marselom Bijelsom, koga je kasnije u autobiografiji opisao kao najvažnijeg trenera koji ga je trenirao.[13]

Njuels old bojs[uredi | uredi izvor]

Za prvi tim debitovao je godinu dana kasnije, 26. septembra 1988. godine na utakmici protiv San Martina.[14]

U drugom delu sezone Batistuta je bio pozajmljen manjem klubu Deportivo Italijana, sa kojim je učestvovao na Vijaređo kupu u Italiji 1989. godine.[15]

River Plejt[uredi | uredi izvor]

Posle neuspešnog transfera u Italiju, Batistuta je pozajmljen Riveru.[12] U prvom delu sezone, dok je su klub vodili Reinaldo Merlo i Norberto Alonso, Batistuta je igrao redovno.[12] Posle smene dvojca, postavljen je Danijel Pasarela, koji je tek počinjao svoju trenersku karijeru. Pasarela se nije se previše oslanjao na Batistutu, koji je drugi deo sezone proveo na klupi.[12]

Boka juniors[uredi | uredi izvor]

Nakon prelaska u Boku, Batistuta je imao period lošijih partija pod trenerom Karlosom Ajmarom.[12] Situacija se promenila dolaskom Oskara Tabareza, koji je u formaciji pomerio Batistutu, koji je igrao uz desnu aut liniju u sredinu napada i zahvaljujući tome, na kraju sezone bio je najbolji strelac u Klausuri, a zaslužio je i poziv u reprezentaciju.[16]

Fjorentina[uredi | uredi izvor]

U leto 1991. godine Batistuta, kao osvajač i najbolji strelac Kopa Amerike i pored interesovanja Barselone, prelazi u Fjorentinu.[1][12][17] 28. avgusta 1991. godine Batistuta je debitovao za Fjorentinu na utakmici Kupa Italije sa Čezenom (pobeda 2:1).[18] U svojoj prvoj sezoni Batistuta je postigao 13 golova, a Fjorentina je sezonu završila na 12. mestu.[2][19]

Iako je sezonu 1992/93 počela sa velikim entuzijazmom, pojačana sa nekoliko velikih imena (Laudrup, Efenberg), zbog niza osrednjih partija i sa čak tri promene na trenerskom mestu u sezoni, Fjorentina je šokantno ispala u seriju B.[2][20]

I pored ispadanja Fjorentine u niži rang, Batistuta je odlučio da ostane u klubu i pomogne mu da se vrati u prvu ligu.[1] Predvođena novim trenerom Ranijerijem i sa uglavnom istim sastavom u odnosu na prošlu sezonu, Fjorentina se izborila za povratak u Seriju A.[2]

Sezonu 1994/95 Batistuta je počeo fantastično, pošto se na prvih 11 utakmica sezone u nizu čak 13 puta upisao u strelce, čime je postavio rekord Serije A (koji su kasnije izjednačili Kvaljarela u sezoni 2018/19 i Kristijano Ronaldo u sezoni 2109/20).[2][21][22] Fjorentina je povratničku sezonu okončala na 10. mestu, a Batistuta na čelu liste strelaca sa 26 golova.[17][21]

Sledeća sezona bila je još uspešnija. Klub je završio kao treći u prvenstvu, osvojen je peti trofej u Kupu (pobedom nad Atalantom 2:0 i 1:0), gde je Batistuta postigao po gol na obe utakmice.[17][2]

Sezona 1996/97 počela je osvajanjem Superkupa Italije, kada je sa 2 Batistutina gola savladan Milan (2:1), čime je prvi put u istoriji ovog takmičenja, pobednik postao aktuelni osvajač kupa[17][2] Vrhunac sezone bilo je polufinale Kupa pobednika kupova, gdje je od Fjorentine bila bolja Barselona (1:1 i 0:2).[17]

Fjorentina, predvođena novim trenerom, čuvenim Đovanijem Trapatonijem i Batistutom u fantastičnoj formi, imala je velike ambicije u sezoni 1998/99. Sa Batistutom koji je čak 13 puta pogodio protivničku mrežu na prvih 13 utakmica sezone, Fjorentina je sve do februara 1999. godina držala vodeću poziciju u Seriji A.[23] Međutim, posle povrede Batistute, problema sa Edmundom, neuspešnog januarskog prelaznog roka i sa samo dve pobede u poslednjih 11 ligaških utakmica, Fjorentina je, na kraju sezone zauzela treće mesto.[17][2][23][24] Iste sezone stigli su i do finala kupa, ali je na kraju trijumfovala Parma zahvaljujući pravilu gola u gostima.[17][23]

Dana 16. maja 2000. godine het-trikom protiv Venecije, Batistuta je prestigao Kurta Hamrina na listi najboljih strelaca Fjorentine u Seriji A i odigrao je poslednju utakmicu za ljubičaste.[2][3][18] Sezonu 1999/00 Batistuta je završio na deobi drugog mesta liste najboljih strelaca Serije A.[4]

Roma[uredi | uredi izvor]

U maju 2000. godine Batistuta, i pored interesovanja Intera i Lacia,[25] ipak potpisuje trogodišnji ugovor sa Romom, u transferu koji je tada bio rekordan za igrača koji je stariji od 30 godina.[1][4] U prvoj sezoni u novom klubu, Batistuta je sa učinkom od 20 golova na 28 utakmica bio jedan od ključnih faktora u osvajanju Skudeta.[1][26] Ostala je zapamćena njegova reakcija kada je 28. novembra 2000. godine postigao jedini gol na utakmici protiv svog bivšeg kluba.[27]

Dana 19. avgusta 2001. godine Roma je, sa Batistutom na terenu, pobedom nad Fjorentinom od 3:0, osvojila prvi Superkup Italije.[15][26] Opterećen povredama, Batistuta nije mogao da ponovi formu iz prethodne sezone[15] i sa 6 golova učestvovao je u osvajanju drugog mesta, kada je Roma osvojila bod manje od prvoplasiranog Juventusa.[28]

U sezoni 2002/03 Batistuta je više vremena provodio na klupi, zbog neslaganja sa trenerom Kapelom.[29] Utakmica protiv Kjeva, 12. januara 2003. godine, bila je njegova poslednja u dresu Rome.[15]

Inter[uredi | uredi izvor]

U januaru 2003. godine Batistuta je pozajmljen Interu do kraja sezone, gde je trebalo da zameni povređenog zemljaka Krespa.[29]

Al Arabi[uredi | uredi izvor]

Po isteku ugovora sa Romom Batistuta je potpisao dvogodišnji ugovor sa Al Arabijem iz Katara.[30] U prvoj sezoni u novom klubu, Batistuta je na 18 utakmica sa postignutih 25 golova postavio novi rekord lige.[1] Na kraju sledeće sezone, nakon svega par odigranih utakmica zbog povrede, kada mu je istekao ugovor sa klubom, Batistuta je objavio kraj profesionalne karijere.[8][9]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Gabrijel Batistuta (u sredini donjeg reda) sa reprezentacijom Argentine koja je osvojila Kup Amerike 1991.

Igrao je veoma uspešno za fudbalsku reprezentaciju Argentine. U 77 nastupa za svoju zemlju postigao je 54 gola,[31][32] što ga čini drugim najboljim strelcem Argentine svih vremena. Pogotkom protiv Bugarske u martu 1998. godine, Batistuta je prestigao Maradonu po broju golova za nacionalni sastav, a najbolji strelac je bio sve do 21. juna 2016. godine, kada ga je prestigao Lionel Mesi.[6][7]

Kopa Amerika 1991[uredi | uredi izvor]

Batistuta je debitovao neposredno pred samo takmičenje u Čileu. Sa šest pogodaka Batistuta je bio najbolji strelac turnira, koji je Argentina, predvođena selektorom Bazileom i osvojila.[16]

Kup konfederacija 1992[uredi | uredi izvor]

U polufinalu protiv Obale Slonovače Batistuta je postigao dva od četiri gola Argentine.[10] Argentina je u finalu pobedila domaćina Saudijsku Arabiju i tako postala prvi osvajač ovog takmičenja.[10][11]

Kopa Amerika 1993[uredi | uredi izvor]

Sledeće takmičenje održano je u Ekvadoru. Argentina je ponovo trijumfovala, a Batistuta je postigao oba gola u finalu u kome je Argentina pobedila Meksiko 2:1.[16]

Svetsko prvenstvo 1994[uredi | uredi izvor]

Gabrijel je fantastično počeo prvenstvo het-trikom na prvoj utakmici protiv Grčke.[33] Pobeda nad Nigerijom u sledećoj utakmici,[34] ostala je u senci izbacivanja Maradone sa prvenstva, zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava, što se odrazilo na moral ekipe, koja je poražena od Bugarske u zadnjoj utakmici grupe.[35] Argentina se kao najbolja trećeplasirana ekipa, ipak plasirala u osminu finala, gde ju je čekala utakmica sa Rumunijom. Batistuta je, iz penala u 16. minutu, izjednačio rezultat na 1:1, ali je na kraju slavila Rumunija sa 3:2 i prošla dalje.[36][37]

Kup konfederacija 1995[uredi | uredi izvor]

Batistuta je sa dva gola u takmičenju doprineo plasmanu u finale, gde je Argentina poražena od strane Danske.[38]

Svetsko prvenstvo 1998[uredi | uredi izvor]

Pasarela, novi selektor Argentine, ali stari Batistutin poznanik iz njegovih dana u Riveru, skoro ga nije ni pozivao za utakmice kvalifikacija za svetsko prvenstvo.[39] Čak je i Batistutin nastup na prvenstvu bio upitan skoro do samog početka prvenstva.[39]

Batistuta ponovo otvorio prvenstvo pogotkom, ovaj put jedinim na utakmici protiv Japana,[40] a zablistao je u sledećoj utakmici protiv Jamajke, drugim het-trikom na svetskim prvenstvima.[41] Sa golom protiv Engleske u osmini finala[42] i ukupno 5 postignutih golova, Batistuta je zajedno sa Vijerijem, osvojio srebrnu kopačku na prvenstvu.[43] Argentina je ispala od Holandije u sledećoj rundi takmičenja (poraz od 2:1).[44]

Svetsko prvenstvo 2002[uredi | uredi izvor]

Batistuta je ponovo odlično započeo prvenstvo, kada je bio jedini strelac na utakmici protiv Nigerije.[9][45] Zbog poraza od Engleske, o daljem prolasku odlučivala je utakmica protiv Švedske. Utakmica koja je okončana nerešenim rezultatom 1:1, bila je poslednja za Argentinu na tom prvenstvu i poslednja za Batistutu u dresu reprezentacije.[46]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Klub Sezona Liga Kup[b] Kont.[v] Ostalo Ukupno
Utakmica Golova Utakmica Golova Utakmica Golova Utakmica Golova Utakmica Golova
Njuels old bojs 1988/89. 16 4 — 4 3 — 20 5
Ukupno 16 4 — — 4 3 — — 20 5
River Plejt 1989/90. 19 3 — 2 0 — 21 3
Ukupno 19 3 — — 2 0 — — 19 3
Boka juniors 1990/91. 30 13 — 12 6 — 42 19
Ukupno 30 13 — — 12 6 — — 42 19
Fjorentina 1991/92. 27 13 3 1 — 30 14
1992/93. 32 16 3 3 — 35 19
1993/94. 26 16 3 3 — 29 19
1994/95. 32 26 5 2 — 37 28
1995/96. 31 19 8 8 — 39 27
1996/97. 32 12 1 0 7 4 1 2 41 18
1997/98. 31 21 5 3 — 36 24
1998/99. 28 21 9 4 4 1 41 26
1999/00. 30 23 2 0 11 5 43 28
Ukupno 269 167 39 24 22 10 1 2 331 203
Roma 2000/01. 28 20 0 0 4 1 — 31 21
2001/02. 23 6 0 0 11 0 1 0 32 6
2002/03. 12 4 2 1 6 1 — 20 6
Ukupno 63 30 2 1 21 2 1 0 83 33
Inter 2002/03. 12 2 — — — 12 2
Ukupno 12 2 — — — — 12 2
El Arabi 2003/04. 18 25 2 1 — — 20 26
2004/05. 3 0 1 1 — — 4 1
Ukupno 21 28 3 2 24 27
Ukupno karijera 430 244 44 27 61 19 2 2 537 292

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

[a][31][32]

Argentina
Godina Utakmica Golova
1991 7 6
1992 5 6
1993 15 6
1994 10 6
1995 10 7
1996 5 3
1997 2 0
1998 12 12
1999 2 2
2000 5 4
2001 1 1
2002 3 1
Ukupno 77 54

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Batistuta je rođen 1. februara 1969 godine u Aveljanedi, u provinciji Santa Fe, a odrastao je u susednom gradu Rekonkvisti.[12] Gabrijelov otac Omar bio je radnik u klaonici, a majka učiteljica.[12] Ima tri sestre.[12] U detinjstvu želeo je da postane doktor.[12]

Posle okončanja karijere, Batistuta je priznao da je tražio od doktora da mu amputiraju noge. Naime, zbog uništene hrskavice, Batistuta je trpeo velike bolove, zbog kojih skoro pa nije mogao da se kreće.[5][47][48]

U periodu od decembra 2011. do januara 2013. godine, Batistuta je obavljao poslove tehničkog sekretara u Kolonu.[49][50]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Batistutini preci poreklo vode iz mesta u okrugu Udine (Italija), odakle su se preselili u Argentinu.[51]

U njegovu čast navijači Fjorentine su 1996. godine u Firenci, postavili Batistutinu bronzanu statuu, u prirodnoj veličini.[1]

Njegov fudbalski idol je Maradona.[48]

Poznata je njegova izjava da ne voli fudbal jer mu je to posao.[1][52]

Nakon okončanja karijere, Batistuta se okrenuo igranju golfa i pola.[1][16]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Zvanično 78 nastupa i 56 golova, fudbalski savez Argentine nije zabeležio utakmicu protiv Slovačke 22. juna 1995. u kojoj je Batistuta postigao 2 gola.
  2. ^ Uključuje mečeve u kupu Italije, superkupu Italije i kupu Katara.
  3. ^ Uključuje mečeve u Kopa libertadores, Anglo-italijanskom kupu, Ligi šampiona, Ligi evrope i Kupu pobednika kupova

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „10 facts about Roma's Scudetto-winning striker”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „ViolaChannel - The fall into Serie B and the rebirth”. en.violachannel.tv (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 10. 06. 2019. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  3. ^ a b „Batistuta breaks Hamrin's record”. Al Bawaba (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  4. ^ a b v „Batistuta scores historic contract from AS Roma”. CBC.ca. 30. 5. 1999. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  5. ^ a b v „Argentina icon Batistuta undergoes ankle surgery after 'begging' doctor to amputate legs | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  6. ^ a b „Batistuta still miffed about losing Argentina goals record to Messi”. AS.com (na jeziku: engleski). 12. 11. 2017. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  7. ^ a b „Messi beats Argentina all-time goal scoring record”. AS.com (na jeziku: engleski). 22. 6. 2016. Arhivirano iz originala 10. 07. 2020. g. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  8. ^ a b „Argentina's record scorer Batistuta retires at 36”. Times of Malta (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  9. ^ a b v „CNN.com - Batistuta announces his retirement - Mar 14, 2005”. edition.cnn.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  10. ^ a b v FIFA.com. „Intercontinental Champions Cup 1992 - News - Argentina get the ball rolling - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  11. ^ a b FIFA.com. „FIFA Confederations Cup 2013 - News - Argentina become first champions of the festival - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i „2001. Persevera y golearás”. El Gráfico (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  13. ^ Carlin, John (1. 6. 2002). „Profile: Marcelo Bielsa”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  14. ^ „1991. La fábula de Batistuta y Florencia”. El Gráfico (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  15. ^ a b v g „Gabriel Batistuta”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  16. ^ a b v g „Whatever happened to Batistuta? The Argentine goal machine who begged for his ankles to be amputated | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  17. ^ a b v g d đ e „ViolaChannel - History”. en.violachannel.tv (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  18. ^ a b „ViolaChannel - Viola Hall of Fame: Hamrin is all-time leading goalscorer”. en.violachannel.tv (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 15. 7. 2020. [mrtva veza]
  19. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 08. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  20. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  21. ^ a b October 2018, FourFourTwo Staff 07. „Piatek continues scoring streak to emulate Batistuta feat”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  22. ^ „Ronaldo matches Batistuta & Quagliarella as Juventus goal glut continues | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  23. ^ a b v February 2019, Jack Beresford 25. „10 teams that nearly won everything... but ended up with nothing”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  24. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 09. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  25. ^ „la Repubblica/sport: Batistuta e' della Roma Un affare da 110 miliardi”. www.repubblica.it. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  26. ^ a b „Palmarès”. www.asroma.com (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  27. ^ Ingle, Sean (28. 11. 2000). „Batistuta breaks Florentine hearts, and his own”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  28. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 09. 2020. g. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  29. ^ a b „Roma cedió los goles de Batistuta a Inter”. www.lanacion.com.ar (na jeziku: španski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  30. ^ „Batistuta heads for Qatar” (na jeziku: engleski). 8. 6. 2003. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  31. ^ a b Mamrud, Roberto (14. 7. 2016). „Gabriel Omar Batistuta – Goals in International Matches”. RSSSF. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  32. ^ a b „Players with 100+ Caps and 30+ International Goals”. RSSSF. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  33. ^ „Batistuta, Maradona Star In Argentina's 4-0 Win Over Greece | The Seattle Times”. archive.seattletimes.com. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  34. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Argentina - Nigeria - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  35. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Argentina - Bulgaria - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  36. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Romania - Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  37. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup™ - News - When Dumitrescu downed Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  38. ^ FIFA.com. „Intercontinental Championship 1995 - Denmark come in from the cold - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 06. 2020. g. Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  39. ^ a b Writer, Philip Hersh, Tribune Olympic Sports. „THE MAN TO WATCH: ARGENTINA'S BATISTUTA”. chicagotribune.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  40. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - Japan - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  41. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - Jamaica - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  42. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - England - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  43. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Awards - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  44. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Netherlands - Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  45. ^ „Clockwatch: Argentina 1-0 Nigeria” (na jeziku: engleski). 2. 6. 2002. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  46. ^ „Batistuta's 'sad' retirement” (na jeziku: engleski). 11. 6. 2002. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  47. ^ „NEIZDRŽIVI BOLOVI SLAVNOG GOLGETERA Batistuta tražio da mu amputiraju obe noge”. Blic Sport. 11. 7. 2017. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  48. ^ a b „Gabriel Batistuta”. Esquire Middle East (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  49. ^ December 2011, app 20. „Batistuta takes technical job at Colon”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  50. ^ „Batistuta se desvincula de Colón”. www.ellitoral.com. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  51. ^ „1996. La vida de Batistuta en Florencia”. El Gráfico (na jeziku: španski). Pristupljeno 16. 7. 2020. 
  52. ^ Gamp, Oli (5. 4. 2020). „Meet the footballers who don't like football! (Including Batistuta...)”. Mail Online. Pristupljeno 10. 7. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gabrijel Batistuta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријел_Батистута&oldid=26846751”